PODELAPODELA
• Ova komplikovanastruktura ima sledećeOva komplikovana struktura ima sledeće
delove: thalamus (dorsalis), epihtalamus,delove: thalamus (dorsalis), epihtalamus,
metathalumus, hypothalamus i subthalamusmetathalumus, hypothalamus i subthalamus
(thalamus ventralis). Neki morfolozi(thalamus ventralis). Neki morfolozi
diencephalon dele na pars dorsalis i parsdiencephalon dele na pars dorsalis i pars
ventralis. Pars dorsalis diencephali obuhvataventralis. Pars dorsalis diencephali obuhvata
dorzalni deo talamusa, metatalamus idorzalni deo talamusa, metatalamus i
epitalamus. Pars ventralis diencephali jeepitalamus. Pars ventralis diencephali je
njegov donji deo u čiji sastav ulazenjegov donji deo u čiji sastav ulaze
hypotahalamus i subthalamus (thalamushypotahalamus i subthalamus (thalamus
ventralis).ventralis).
Natrag na start
3.
THALAMUSTHALAMUS
• IIme oveparne, prevashodno sive mase dolazi odme ove parne, prevashodno sive mase dolazi od
grčke rečigrčke reči ϑϑalamosalamos, što znači loža ili predsoblje. Ima, što znači loža ili predsoblje. Ima
izgled i približne dimenzije golubijeg jajeta (veliki jeizgled i približne dimenzije golubijeg jajeta (veliki je
oko 4 cm). Oba talamusa se nadnose nad IIIoko 4 cm). Oba talamusa se nadnose nad III
komorom, pružajući se i pozadi nje. Levi i desnikomorom, pružajući se i pozadi nje. Levi i desni
talamus su spojeni pomoću sive mase, koja se zovetalamus su spojeni pomoću sive mase, koja se zove
adhaesio intherthalamica s. massa intermediaadhaesio intherthalamica s. massa intermedia. Kao i. Kao i
svako dobro jaje, ima svoj vrh i "šotku" (prošireni deosvako dobro jaje, ima svoj vrh i "šotku" (prošireni deo
jajeta). Vrh je uperen unapred i naziva se prednji poljajeta). Vrh je uperen unapred i naziva se prednji pol
((tuberculum anterius thalamituberculum anterius thalami). Ova kvržica, zajedno). Ova kvržica, zajedno
sa kolumnama forniksa, gradi otvor za komunikacijusa kolumnama forniksa, gradi otvor za komunikaciju
III i bočne komore,III i bočne komore, foramen interventriculare -Monroiforamen interventriculare -Monroi ..
‘Ajmo natrag
6.
Prošireni deoje smešten dorzo-lateralno i naziva
se jastuče (pulvinar thalami). On natkriljuje gornje
kolikuluse i njihove brahiume. Lateralno i ispod
pulvinara su spoljašnja kolenasta tela (corpus
geniculatum laterale, geniculus, -i, m.; lat. koleno,
tačnije kolence). Neposredno ispod pulvinara je
unutrašnje kolenasto telo (corpus geniculatum
mediale), koga od pulvinara odvaja ručica gornjih
brežuljaka. Svako zna da je veoma teško na jajetu
identifikovati neke strane. Zarad lakšeg
prikazivanja talamusne topografije, opisuju mu se
četiri strane: dorzalna (gornja), ventralna (donja),
unutrašnja (medijalna) i spoljašnja (lateralna)
‘Ajmo natrag
7.
THALAMUS-STRANETHALAMUS-STRANE
• Facies dorsalisje gornja strana, koja je nešto konveksnija
i njena površina je pokrivena belim slojem, koji se zove
stratum zonale. Od repatog jedra (nuc. caudatus) je
odvajaju stria terminalis i talamostrijatne vene. Dorzalna
strane je podeljene na dva regiona: medijalni i lateralni.
Lateralni leži na podu bočne komore (ventriculus
lateralis), dok medijalni region pokrivaju tela choroidea
ventriculi tertii, koja ga odvajaju od svoda (fornix). Između
lateralne ivice forniksa i lateralne ivice tele horoideje koja
naleže na dorzalnu stranu talamusa, tokom razvoja vrši
se proboj horoidnog pleksusa iz III u bočne komore
(v.poglavlje o razvoju) duž linije koja se zove fissura
choroidea. Sa prednje strane, dorzalna strana je odeljena
od unutrašnje malim grebenom koji se zove stria
medullaris thalami. Strija medularis nastavlja
subependimalno duž dorzomedijalne ivice talamusa, da bi
na kraju došla do prednjeg kraja trigonum habenulae.
‘Ajmo natrag
8.
• Ventralna (donja)strana (facies ventralis) je u kontinuitetu sa
subtalamusom, a ispred ove strane je dorzalni hipotalamus na
bočnom zidu III komore.
• Unutrašnja (medijalna) strana (facies medialis) je komorna
strana i odgovara najvećem delu lateralnog zida III komore.
Medijalne strane levog i desnog talamusa su spojene, kako je
već istaknuto, sivom, spljoštenom spojnicom, nazvanom
adhaesio interthalamica s. massa intermedia. Ona se nalazi
nešto iza Monroovog otvora. Na ovoj strani vidljiv je žljeb, koji
odvaja talamus od hipotalamusa i koji se zove sulcus
hypothalamicus. Ovaj žljeb se prostire od gornjeg kraja
Sylvijevog akvedukta do međukomornog otvora.
• Spoljašnja (lateralna) strana (facies lateralis) je praktično
utopljena u unutrašnju moždanu čauru (capsula interna), čiji je
zadnji krak odvaja od soživastog jedra (nuc.lentiformis).
‘Ajmo natrag
JEDRA THALAMUSAJEDRA THALAMUSA
•PrednjaPrednja grupagrupa ((nuccnucc.. anterioresanteriores))
• MedijalnaMedijalna grupagrupa (( nuccnucc.. medialesmediales ))
• Lateralna grupa ( nucc. laterales )Lateralna grupa ( nucc. laterales )
• Ventralna grupa ( nucc. ventrales )Ventralna grupa ( nucc. ventrales )
• Nespecifična jedra su:Nespecifična jedra su:
• Intralaminarna jedraIntralaminarna jedra
• Jedra srednje linije ("Midline Nuclei")Jedra srednje linije ("Midline Nuclei")
• Retikularna jedraRetikularna jedra
IMA L’ BELE MASE?
12.
NUCC. ANTERIORESNUCC. ANTERIORES
•NUCC.ANTERIORESNUCC.ANTERIORES
• Nuc. anterodorsalisNuc. anterodorsalis
• Nuc. anteroventralisNuc. anteroventralis
• Nuc. anteromedialisNuc. anteromedialis
• FUNKCIJAFUNKCIJA
• Povezuju jedra hipotalamusa saPovezuju jedra hipotalamusa sa
kortikalnim limbičkim predelima.kortikalnim limbičkim predelima.
Uloga u kratkotrajnom pamćenjuUloga u kratkotrajnom pamćenjubež’ natrag
13.
NUCC. MEDIALESNUCC. MEDIALES
•Nucc. MEDIALES
• Nuc. medialis dorsalis (najveće)
• Manja jedra: nuc.parafascicularis,
submedius, paracentralis, centralis
lateralis
• Nuc. medialis dorsalis je veliko limbičko
jedro, povezano sa amigdaloidnim
kompleksom, piriformnom korom i corpus
striatumom. Veze su recipročne. Jedan
njegov deo ulazi u sastav
fasc.longitudinalis dorsalis.
bež’ natrag
14.
NUCC. LATERALESNUCC. LATERALES
•NUC. LATERALES
• Nuc. lateralis dorsalis (LD)
• Nuc. lateralis posterior (LP)
• Nucc. pulvinares
• U njima se završavaju retino-talamička
vlakna. Takođe, LD ima recipročne veze
sa donjim parijetalnim režnjićem i
zadnjim delom gy.cingulatusa. LP je
povezan sa gy.postcentralisom, a
pulvinar sa parijetalnim, okcipitalnim i
temporalnim korteksom, uključujući
Wernickeovu slušnu zonu za govor.
Povezani su sa osećanjem hroničnog
bola, okulomotorne kontrole, kontrole
govora i gnozije
bež’ natrag
15.
NUCC. VENTRALESNUCC. VENTRALES
•NUCC. VENTRALES
• Nuc. ventralis anterior - Povezuje corpus striatum sa
retikularnom formacijom
• Nuc.ventralis lateralis (s.intermedius)-Spaja globus
pallidus sa nuc.dentatusom, nuc.globosusom i
nuc.emboliformisom kao i sa nuc.ruberom. U njemu se
završavaju vlakana fasc.thalamicusa
• Nuc. ventralis posterior (lateralis et medialis) - U njemu se
završavaju vlakna svih senzitivnih puteva. U medijalnom
delu je senzibilitet glave a u lateralnom trupa
(somatotopska organizacija). Vlakna iz njega idu u
primarno kortikalno senzitivno područje
bež’ natrag
16.
• Nuc. intralaminares:nuc. centromedianus (najveće),
nuc. paracentralis, nuc.centralis lat. et med., nuc.
parafascicularis
• Nuc. centromedianus, kao najveće jedro, povezano
je sa corpus striatumom i sa nuc.ventralis ant.
• Nucc. reticulares Imaju difuzne veze sa korom i drže
stalni "kortikalni tonus"
• Jedra srednje linije: nuc.paraventricularis amt. et
post., nuc.rhomboidalis, nuc.reuniens. Uključena su u
sistem bazalnih ganglija preko corpus striatuma, ali
takođe i u sistem spinotalamičkog puta, veza sa
hipotalamusom, prepiriformnim korteksom, parijeto-
okcipitalnim i frontalnim regionom. bež’ natrag
17.
BELA MASABELA MASA
•Eferentna vlakna talamusa (talamokortikalna vlakna)
formiraju belu masu sličnu raširenoj lepezi, koja se
zove radiatio thalami. Obzirom na pravac pružanja
vlakana, ona se grupišu kao: prednje talamusne
nožice (pedunculus thalami anterior), koje prolaze,
idući ka kori velikog mozga, kroz prednji krak
unutrašnje čaure velikog mozga; gornje talamusne
nožice (pedunculus thalami superior), koje prolaze
kroz talamolentikularni deo zadnjeg kraka unutrašnje
čaure; zadnje talamusne nožice (pedunculus thalami
posterior), koje prolaze kroz retrolentiformni deo
zadnjeg kraka unutrašnje čaure; donje talamusne
nožice (pedunculus thalami inferior), koje prolaze
kroz sublentiformni deo zadnjeg kraka unutrašnje
čaure. A HIPOTHALAMUS?
HYPOTHALAMUSHYPOTHALAMUS
• Mora sepriznati da se veoma mali deoMora se priznati da se veoma mali deo
hipotalamusa vidi na spoljahipotalamusa vidi na spoljaššnjoj straninjoj strani
mozga. Ovemozga. Ove ""vidljivevidljive"" strukturestrukture dolaze udolaze u
subpijalni prostor sa poda III komore isubpijalni prostor sa poda III komore i
ulaze u fosu interpedunkularis. To su: 1.ulaze u fosu interpedunkularis. To su: 1.
chiasma opticum 2. tuber cinereum,chiasma opticum 2. tuber cinereum,
tuberalna eminencija i infundibulum 3.tuberalna eminencija i infundibulum 3.
corpora mammilcorpora mammilllaria 4. substantiaaria 4. substantia
perforata posteriorperforata posterior
• OSTATAK HIPOTALAMUSA?
• MAMILARNO PODRUMAMILARNOPODRUČČJEJE
nuc.mammillaris medialis et lat.nuc.mammillaris medialis et lat.
• LATERALNO PODRULATERALNO PODRUČČJEJE
nuc.preopticus (deo), nuc.supraopticus,nuc.preopticus (deo), nuc.supraopticus,
nuc.lateralis, nuc.tuberomamillaris,nuc.lateralis, nuc.tuberomamillaris,
nuc.tuberalis lat.nuc.tuberalis lat.
HIPOFIZA?
24.
HYPOPHYSIS CEREBRIHYPOPHYSIS CEREBRI
•Neurohypophisis obuhvata: parsNeurohypophisis obuhvata: pars
posterior, infundibularno središteposterior, infundibularno središte
i eminenciju medijanu.i eminenciju medijanu.
• Adenohypophysis obuhvata: parsAdenohypophysis obuhvata: pars
anterior, pars intermedia (kodanterior, pars intermedia (kod
ljudske vrste zakržljala) i parsljudske vrste zakržljala) i pars
tuberalis (deo koji ine nervnatuberalis (deo koji ine nervna
vlakna koja okružujuvlakna koja okružuju
infundibularno središte).infundibularno središte).
VASKULARIZACIJA HIPOFIZEVASKULARIZACIJA HIPOFIZE
•Više aa. hypophysiales superioresViše aa. hypophysiales superiores
(a.carotis int. i a.cerebri anterior)(a.carotis int. i a.cerebri anterior) ii
jedna donja (a. hypophysialis inferior -jedna donja (a. hypophysialis inferior -
ACI)ACI)
• A. hypophysialis inferior daje dveA. hypophysialis inferior daje dve
grane, medijalnu i lateralnu, kojegrane, medijalnu i lateralnu, koje
obilaze oko srednje linije, kasnije seobilaze oko srednje linije, kasnije se
anastomozirajući u formianastomozirajući u formi
infundibularnog prstena. Iz prstenainfundibularnog prstena. Iz prstena
izlaze grančice koje formirajuizlaze grančice koje formiraju
kapilarne sudove neurohipofizekapilarne sudove neurohipofize
27.
PORTALNI SISTEMPORTALNI SISTEM
•Arterije eminencije medijane i infundibuluma se
završavaju karakterističnom mrežom kapilara, koja je
pogotovu kompleksna u gornjem infundibulumu. Na
eminenciji medijani postoje spoljašnji i unutrašnji
pleksus. Spoljašnji splet se snabdeva krvlju iz gornjih
arterija, u kontinuitetu je sa infundibularnim spletom i
drenira se dugim portalnim sudovima, koji se
spuštaju prema prednjem delu hipofize; unutrašnji
splet se utapa u spoljašnji i nastavlja dugim portalnim
sudovima. Kratki portalni sudovi se pružaju od donjeg
dela infundibuluma do pars anterior hipofize. Obe
vrste portalnih sudova završavaju se u vaskularnim
sinusima, koji se nalaze između sekretornih vlakana
adenohipofize. Portalni sistem u sebi nosi releasing
hormone za aktivaciju hormonske sekrecije
adenohipofize JOŠ?
METATHALAMUSMETATHALAMUS
• Metatalamus jerelativno malo područje
koje obuhvata samo unutrašnje i
spoljašnje kolenasto telo (corpus
geniculatum mediale et laterale).
EPITHALAMUSEPITHALAMUS
• Epitalamičke struktureobuhvataju zadnjeEpitalamičke strukture obuhvataju zadnje
i dorzalne delove diencefalona, najvišei dorzalne delove diencefalona, najviše
treće moždane komore. Epitalamus čine:treće moždane komore. Epitalamus čine:
epiphysis (glandulla pinealis),epiphysis (glandulla pinealis),
nucc.habenulares, svaki ispod svoganucc.habenulares, svaki ispod svoga
trigonuma habenulae; commissuratrigonuma habenulae; commissura
habenularum i commissura posterior.habenularum i commissura posterior.
SUBTHALAMUS, AMAN VIŠE!
32.
SUBTHALAMUSSUBTHALAMUS
• U SIVEMASE SUBTALAMUSA spadaju: 1. gornji
deo nuc.rubera 2. gornji kraj substantiae nigrae 3.
nuc. subthalamicus (corpus Luisi) 4. zona incerta 5.
nuc. areae praerubralis 6. nuc. ansae lenticularis
• BELA MASA SUBTALAMUSA sadrži: 1. gornje
delove fasciculus longitudinalisa medialisa,
tr.spinothalamicusa i fasciculusa
trigeminothalamicusa. 2. tr.dentothalamicus, koji je
poreklom iz kontralateralnog cerebeluma i koje se
priključuje ipsilateralnim rubrotalamičkim vlaknima.
3. fasciculus retroflexus 4. fasciculus lenticularis 5.
fasciculus subthalamicus 6. ansu lenticularis 7.
puteve iz prerubralnih H ili Forelovih polja 8.
nastavak fasciculusa lenticularisa do H2 Forelovog
polja 9. fasciculus thalamicus, koji prolazi kroz H1
Forelovom polju
VENTRICULUS TERTIUSVENTRICULUS TERTIUS
•Centralna šupljina diencefalona
• Ima 6 zidova i sadržaj
• Gornji zid: lamina tectoria ventriculi III i
tela choroidea
• Donji zid: hypothalamus
• Prednji zid: lamina terminalis, columnae
fornicis i commissura ant.
• Zadnji zid: epithalamus
• Spoljašnji – parni: thalamus
• Sadržaj: adhaesio interthalamica i liquor
CS
35.
KOMUNIKACIJE III KOMORE
•Sa lateralnom komorom:
foramen interventriculare
– Monroi
– na prednjem zidu
komore. Grade ga
tuberculum anterius
thalami i columnae
fornicis. Prolazi liquor CS i
tela choroidea ventriculi III
