1. Kosmos oko nas, kosmos u nama,...
Čovek u sebi ima nekoliko milijardi neurona
koji se ne regenerišu.
NERVNI SISTEM I ČULA
2. VEZA IZMEĐU ORGANIZMA I
PSIHIČKOG ŽIVOTA
Uticaj je obostran. S jedne strane organizam utiče na psihički život
pojedinca, a sa druge strane od psihičkog života pojedinca zavisi
funkcionisanje organizma.
ORGANIZAM PSIHIČKI ŽIVOT
Npr. Neki naučnici uzrok mnogih bolesti traže u
psihičkom životu. S druge strane od stanja
organizma zavise psihički procesi.
3. NERVNI SISTEM
Neuron se sastoji od
nervnih ćelija i nervnih
vlakana. Neuroni se
nadovezuju jedni na druge
i čine nervni sistem.
4. • Uloga n.s:
• NERVNI SISTEM obuhvata raznovrsne
organe sastavljene od nervnih ćelija, čija
je osnovna uloga prenošenje podražaja ili
nervnih inpulsa, od čulnih organa do
organa koji reaguju.
5. Još neke uloge nervnog sistema
1. Nervni sistem reguliše funkcije pojedinih organa
našeg tela. (mišiće, žlezde)
STRAH
luči pojačano
adrenalin
Povećana krv brže povećava se
srce počinje
koncentracija, struji kroz količina šećera u
ubrzano da kuca
jačanje mišića oranizam krvi
2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz
pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem
svetu, ali i utičemo na njega.
3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske (učenje, pamćenje)
6. • U najjednostavnijem obliku nervni sistem
se javlja kod dupljara, a predstavljen je
difuzno raspoređenim spletom nervnih
ćelija.
• Kod ostalih grupa je manje ili više
centralizovan (centralni nervni sistem) i
satoji se od nervnih centara, sastavljenih
od skupova nervnih ćelija.
• Nastavci nervnih ćelija grade nerve, koji
zajedno čine periferni nervni sistem.
7. • Razlikuju se:
• Centralni nervni sistem
mozak i kičmena moždina
CNS
PNS
Periferni nervni sistem
neuroni koji se nalaze
izvan mozga
i kičmene moždine,
u mišićima,
čulima i organima
8. • U životinjskom svijetu postoje tri osnovna
tipa centralizovanog nervnog sistema:
• VRPČASTI
• GANGLIOZNI
• CJEVASTI
9. Vrpčasti n.s.
• Karakterišu nervni centri
u obliku vrpce, koji se
pružaju čitavom dužinom
tijela. Ovaj tip nervnog
sistema susreće se kod
plosnatih glista.
10. Gangliozni nervni sistem
• Sastavljen od manjeg
li većeg broja ganglija
od kojih polaze nervi.
Ganglije se obično
javljau kao parni organi;
međusobno su povezani
nervima pa grade neku vrstu ganglijske ljestve.
Ovaj tip n.s. Je zastupljen kod prstenastih
glista, zglavkara, mekušaca (ali kod njih
ganglije nisu člankovito poredane).
11. Cjevasti nervni sistem
• Znatno složeniji imaju ga
kičmenjaci.
• Nervni centar kod njih je
u obliku duge nervne
cijevi sa debelim zidovima
od nervnih ćelija.
Nervna cijev se nalazi na
leđnoj strani tijela.
12. • Cijev je diferencirana na prednji dio-
MOZAK i zadnji dio- KIČMENU
MOŽDINU.
• Mozak kičmenjaka ima pet sijelova, čija je
razvijenost različita kod pojedinih grupa.
• Od mozga polaze 10-12 jakih moždinskih
nerava koji inerviraju čulne organe i
pojedine dijelove glave. Sa obje strane
kičmene moždine polaze moždinski živci.
U mozgu i kičmenoj moždini nalaze se
centri za sve bitne tjelesne funkcije.
13. • Ljudski mozak
• Mozak je čovjekov organ za mišljenje
težak oko 1,3 kg. Naša subjektivna
iskustva se uglavnom odvijaju u mozgu.
Tu su pohranjena naša sjećanja i odvijaju
se naša mišljenja, ideje i strahovi.
Čovjekov mozak omogućuje daleko
naprednije funkcije u usporedbi s mozgom
bilo koje druge vrste
14. • Sastoji se od 5 glavnih dijelova:
• mali mozak - središte organa za ravnotežu,
kontrolira voljne i usklađuje refleksne pokrete
• srednji mozak - regulira napetost mišića,
refleksno uspostavlja i održava položaj tijela
• veliki mozak - centar za inteligenciju (pamćenje,
mišljenje, učenje i kontroliranje ponašanja ...)
• međumozak - najvažniji vegetativni centri
• produžena moždina - centar važnih refleksnih
procesa
15.
16. ČULA
• U neposrednoj vezi s nervnim sistemom su čula, koja se
također sastoje od nervnih elemenata, a pomoću kojih
svaki životinjski organizam stoji u dodiru sa spoljašnjom
sredinom.
• Pomoću čula životinje reaguju sve ( mehaničke,
hemijske, optičke i dr.) uticaje životne sredine; to su
DRAŽI koje u organizmu izazivaju NADRAŽAJE koji se
živcima sprovode do odgovarajućih centara nervnog
sistema.
• Sva naša saznanja o svijetu oko nas i njegovim
pojedinim kvalitetima počivaju na čulnom iskustvu.
17. • Čulni elementi, kao završeci živaca,
postoje i u unutrašnjosti tijela i prenose
nadražaje iz unutrašnjih organa.
• Čula su diferencirana prema specijalnim
funkcijama, odnosno među njima postoji
fiziološka podjela “rada”.
• Svako čulo reaguje samo na specifične
draži, stvarajući u organizmu
odgovarajuće nadražaje.
18. • Čulni organi se sastoje od čulnih ćelija.
• Najprimitivniji oblik čula su pojedinačne
ćelije koje se nalaze u koži (bez ikakvog
reda).
• Imaju ga najjednostavnije višećelijske
životinje, dupljari.
• Ove ćelije se obično grupišu u čulne
epitele, kojima se pridružuju i druga tkiva i
skupa obrazuju čulne organe (organske
aparate).
19. • Prema vrstama i prirodi draži koji primaju,
svas čula se mogu grupisati u mehanička,
hemijska i optička.
• Mehanička čula primaju podražaje dodira i
pritiska, zvučne i druge valove. U ovu
grupu spadaju čula dodira, čulo sluha i
ravnoteže, te bočna linija kod riba i nekih
vodozemaca.
• Hemijska čula primaju podražaje različitih
agenasa (tečnih i plinovitih). U ovu grupu
spadaju čulo ukusa i čulo mirisa.
• Optička čula primaju svjetlosne podražaje.
Ovdje spada čulo vida.
20. Zanimljivosti
• Čula životinja predstavljaju sistem za upozoravanje. Ona
upozoraaju životinju na promene u okruženju - promene
koje mogu da ukazuju na prilike za ishranu ili parenje, ili
na potrebu da pobegnu od neposredne opasnosti.
Sposobnost brzog i odgovarajućeg reagovanja moguća
je zbog toga što su čula povezana s mozgom mrežom
nerava koji šalju poruke u obliku električnih impulsa.
Kada mozak dobije informaciju od čula on koordinira svoj
odgovor. U mnogim slučajevima, obično kao odgovor
na nešto što dodiruje telo, signal sa senzora ne stigne do
mozga pre nego što se radnja preduzme. Umesto toga
on dovodi do refleksnog odgovora koji je ugraden u
nervni sistem. Na primer kada dodirnete veoma vruć
predmet, vaša ruka automatski uzmiče, o tome ne
morate da razmišljate.
21. • Dok sova nečujno lebdi na mesečini,
njene uši reaguju i na najmanje šuškanje
u travi, a oči - na skoro neprimetni pokret.
Miš njuška kroz vlati trave i pronalazi put
do hrane pomoću svojih drhtavih brkova ,
uvek osluškujući da li ce čuti zamah krila.
• Da bi opstali i sova, i miš oslanjaju se
na svoja čula. Ako ih čula iznevere, vrsta
se neće produžiti. Generacije potiču od
ovih koji prežive, jer su im čula izuzetno
izoštrena. Njihovi mladunci nasleduju tu
prednost. Tako čula i napadača, i plena
postaju istančanija u borbi za opstanak i
sve se više razvijaju.
22. • Za nas je vid najvažnije čulo, ali neke životinje
se savršeno snalaze bez njega u mračnom
svetu, gde vladaju čula mirisa i dodira, mada i
ova stvorenja reaguju na neki način na svetlost.
Glista nema oči, ali njeno telo svom površinom
reaguje na svetlost dana, kada kopamo baštu,
oseća je i brzo se krije u mrak zemlje, gde je ne
mogu napasti gladne ptice.
• Kod većine životinja osetljivost na svetlost je
koncentrisana u grupama receptivnih ćelija ili
očima. Neke od najprostijuh su kod larvi
insekata - gusenice imaju sićušna "okca" koja
detektuju svetlost, a samim tim i senku
potencijalnog neprijatelja i ništa više. Svako
okce sastoji se od grupe ćelija, osetljivih na
svetlost - mrežnjače, izdignute iza malog
nepokretnog sočiva koje ih štite i fokusira
svetlost.
23. • Sve životinje moraju da budu osetljive na
okolinu da bi opstale. Čak i najjednostavnije
životije, kao što su meduze , reaguju na
promene u okruženju .Jednostavne životinje,
međutim, imaju ograničenu sposobnost kretanja
i zaštite, pa zato imaju i ograničena čula. Veće
životinje, kao što su kičmenjaci, imaju mnogo
složeniji niz čulnih organa. Većina kičmenjaka
ima čulo sluha, vida, mirisa, ukusa i dodira.
