2. •prva tema ovog područja - etički problemi na ivici racionalnog
rezonovanja
•prostor nepojamnog (iracionalnog) koji nastaje nakon smrti
•data moć održavanja života i uzrokovanja smrti
“Dobra smrt”
•Doslovan prevod, različito značenje – eutanazija
•Doživljaj smrti u zapadnoj civilizaciji
•Dobra smrt/Zla smrt
•prkošenje smrti i odlaganje smrti (projekat zaborava smrti)
•različita tumačenja (Japan, Islam, premoderne zajednice)
3. Dobra smrt
• Postoji u različitim društvenim miljeima
– borbenim i neborbenim (sastavni deo života)
– ne i u zapadnoj civilizaciji
• Na nestanak takvog poimanja uticali i
– razvoj zapadne medicine→različit odnos
prema smrti deteta
– Šta je uticalo na promenu mišljenja kod
starih? (prilika za produženje života?)
4. Dobra smrt
• good death→decent death
• Kako smrt učiniti pristojnom?
– ne može se postići samo medicinskim sredstvima –
medicinskoetički aspekt je neophodan
– u životu se mogu održavati oni koji su ranije
prepuštani
• pacijenti su jednaki po bolesti (relevantna za postupanje), ali
postoje razlike među pojedinačnim članovima kalse – tu
nastupa etika
– principi i norme kojima se treba rukovoditi u
procenjivanu i odlučivanju→pristojna smrt
(pitanje koje se konkretno dotiče lekara)
5. Odlučivanje o kraju života
• Kada je u pitanju odučivanje o kraju života
– ne nauditi
– činiti dobro
– autonomija pacijenta
– pravičnost
NE gube od univerzalnosti i primenljivosti.
6. Definisanje smrti
• Da bi se dalje raspravljalo o donošenju odluka u
vezi okončanja života, potrebno je definisati
smrt
– Funkcionisanje srca i pluća
– trajno odsustvo funkcija (celog) mozga (harvardski
kriterijum, 1968.)
• Dve grupe u fokusu
– osobe koje su doživele moždanu smrt
– Oštećenje mozga uzrokovalo trajno odsustvo svesti,
funkcija pluća i srca neometana
7. •Posle 12 meseci kome – može se pretpostaviti
ireverzibilno odsustvo svesti→uskraćivanje dalje
nege
•Moralna dilema: odustajanje od nege→smrt
• ne može se sa sigurnošću znati da li je
postojala šansa za oporavak
•postoji verovatnoća da održavanje u životu
nanosi bol
•pokazatelji cerebralne smrti mogu da zavaraju
8. Odlučivanje o kraju života
• Na donošenje odluke o ukidanju nege
takođe utiče pitanje osobe
– da li je pacijent i osoba
– kako to utiče na negu koja se pruža
• Složeno moralno-etičko pitanje
9. Smernice
(Ovo nisu definitivna i univerzalno važeća pravila, već
samo smernice, koje karakter situacija može da
modifikuje.)
Prekidanje postupaka održavanja u životu je
opravdano:
•Kada pacijent, koji je sposoban da donosi
odluku i potpuno svestan posledica, izjavi
da ne želi dalji tretman
•Kada produžavanje tretmana ne donosi
nikakvu dobrobit pacijentu
10. Kako znati da postupak više ne donosi dobrobit?
Postupak se smatra uzaludnim ukoliko se njime ne
postiže ni jedan do ciljeva medicinskog tretmana,
tj., ukoliko je izvesno da:
•Nema izlečenja
•Se simptomi ne ublažavaju
•Da se ne sprečava dalji razvoj bolesti
•Da se ne poboljšava funkcionalni status obolelog
Da li se primenjuju isti moralni standardi i u
slučaju neotpočinjanja i prilikom odustajanja
od već započetog postupka održavanja u
životu?
Da.
11. • Da li je samo smrtno bolesnim pacijentima
opravdano prihvatiti zahtev da se prekine
održavanje u životu?
• Da. (Uz dodatni kriterijum kvaliteta života.)
• Da li troškovi održavanja u životu mogu da
utiču na odluku o
nezapočinjanju/obustavljanju tretmana?
• Ne. (Izbor između izlečivog i neizlečivog
pacijenta)
