Наш нервни систем је јако интересантан, кроз илустровану презентацију надам се да као ученик могу да Вам прикажем колико заправо наука лепа, колико смо ми тако једноставно а тако комплексно изграђени као живи системи, зато препоручујем да пратите слике а кроз слике и проучите текст из презентације ☺️🧬, истражујте, читајте, “ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ”!🧠
2. DELOVIDELOVI
• Medulla oblongataMedulla oblongata
• ponspons
• mesencephalonmesencephalon
• neki autori pridodaju isthmusneki autori pridodaju isthmus
rhombencephali (izraženiji kodrhombencephali (izraženiji kod
kvadripeda)kvadripeda) TO SAM, U
STVARI, JA!
7. Dorzalni aspektDorzalni aspekt
• Mesencephalon: tectumMesencephalon: tectum
– colliculus sperior et– colliculus sperior et
inferior (između donjihinferior (između donjih
izbija n. IV)izbija n. IV)
• Otvoreni deo saOtvoreni deo sa
ponsom sačinjavaponsom sačinjava
romboidnu jamuromboidnu jamu
• Medulla oblogata:Medulla oblogata:
tuberculum gracile ituberculum gracile i
cuneatum – u tzv.cuneatum – u tzv.
„zatvorenom delu”„zatvorenom delu”
8. Fossa rhomboideaFossa rhomboidea
• rostralna granica: pedunculirostralna granica: pedunculi
cerebellares superiorescerebellares superiores
• kaudalna granica: pedunculikaudalna granica: pedunculi
cerebellares inferiorescerebellares inferiores
• striae medullares ventriculi quarti jestriae medullares ventriculi quarti je
dele na pontini (rostralni) i oblongatnidele na pontini (rostralni) i oblongatni
(kaudalni) deo(kaudalni) deo
9. Fossa rhomboideaFossa rhomboidea
1. Tuberculum
cuneatum
2. Tuberculum
gracile
3. Obex
4. trigonum n.
hypoglossi
5. trigonum n. vagi
6. striae medullares
ventriculi quarti
7. ped. cerebelares
medii
8. colliculus facialis
9. area vestibularis
funiculus
separans
fovea superior
locus
coeruleus
Sulcus limitans
10. GRAGRAĐA SIVE MASEĐA SIVE MASE
• Nuclei nn. cranialesNuclei nn. craniales
• Relejna jedra (nove sive mase)Relejna jedra (nove sive mase)
• Formatio reticularisFormatio reticularis
12. SADA PAZITE, INAČE NIKADSADA PAZITE, INAČE NIKAD
NEĆETE SHVATITINEĆETE SHVATITI
GSEGSE
GVEGVE
GVAGVA
GSAGSA
Tractus corticospinalis
13. Šta se desi u produženojŠta se desi u produženoj
moždini?moždini?
SVESVE
SVASVA
SSASSA
14. Šta rade koja vlakna?Šta rade koja vlakna?
• GSE – inervišu mišiće jezika i pokretačeGSE – inervišu mišiće jezika i pokretače
očnih jabučica – III, IV, VI, XIIočnih jabučica – III, IV, VI, XII
• GVE – parasimpatička – III, VII, IX, XGVE – parasimpatička – III, VII, IX, X
• SVE – mišići poreklom iz branhijalnih lukovaSVE – mišići poreklom iz branhijalnih lukova
– V, VII, IX, X, XI– V, VII, IX, X, XI
• GVA - VII, IX, X – viscerosenzibilitetGVA - VII, IX, X – viscerosenzibilitet
• SVA – ukus VII, IX, X (?)SVA – ukus VII, IX, X (?)
• GSA – senzibilitet površinskih struktura V,GSA – senzibilitet površinskih struktura V,
VII, IX, XVII, IX, X
• SSA – čula – I, II, VIIISSA – čula – I, II, VIII
16. Ima i daljeIma i dalje
Nuc. accessorius (autonomicus)
n. III Edinger - Westphall
Nuc. salivatorius sup. (VII)
Nuc. salivatorius inf. (IX)
Nuc. dorsalis n. vagi
GVE
Nuc. solitarius
(VII, IX, X) -
GVA
Nuc. gustatorius-
VII, IX, X - SVA
17. Ima i daljeIma i dalje
Nuc. mesencephalicus – V
Nuc. sensorius superior (principalis) - V
Nuc. spinalis n. trigeminalis – V, VII, IX, X
pars oralis
pars interpolaris
pars caudalis (VII, IX, X)
GSA
Nuc. vestibularis
sup., inf., med., lat.
Nuc. cochlearis
ventralis et dorsalis
SSA
18. FORMATIO RETICULARISFORMATIO RETICULARIS
• Sistem za brzu reakciju (aktivacija iliSistem za brzu reakciju (aktivacija ili
inhibicija)inhibicija)
• Retikularna supstanca (substantiaRetikularna supstanca (substantia
reticularis) se proteže kroz celo moždanoreticularis) se proteže kroz celo moždano
stablo i može se grubo podeliti u tri stuba:stablo i može se grubo podeliti u tri stuba:
medijalni (nuc. raphes), intermedujernimedijalni (nuc. raphes), intermedujerni
(sadrže velike neurone, te se zovu magno- ili(sadrže velike neurone, te se zovu magno- ili
gigantocelularna jedra) i lateralni (maligigantocelularna jedra) i lateralni (mali
neuroni, parvocelularna jedra).neuroni, parvocelularna jedra).
19. VAŽNIJA RETIKULARNA JEDRAVAŽNIJA RETIKULARNA JEDRA
U PRODUŽENOJ MOŽDINIU PRODUŽENOJ MOŽDINI
• Nuc. centralis medullae oblongataeNuc. centralis medullae oblongatae (vitalne funkcije)(vitalne funkcije)
• GGigantocelularna jedraigantocelularna jedra (nema latinskog naziva), koja(nema latinskog naziva), koja
regulišu posturalni stav i pokrete (uglavnomregulišu posturalni stav i pokrete (uglavnom
automatske radnje vezane za njih)automatske radnje vezane za njih)
• AAminergička jedraminergička jedra (luče uglavnom adrenalin i(luče uglavnom adrenalin i
serotonin), koja učestvuju u regulaciji sna, hodanja,serotonin), koja učestvuju u regulaciji sna, hodanja,
pažnje, raspoloženja i senzoričke modulacijepažnje, raspoloženja i senzoričke modulacije
(modifikacija utisaka stečenih senzoričkim putem u(modifikacija utisaka stečenih senzoričkim putem u
adekvatne za dalju obradu)adekvatne za dalju obradu)
• PParvocelularna jedraarvocelularna jedra (brojnija u ponsu) koja,(brojnija u ponsu) koja,
regulišu salivaciju preko IX moždanog živcaregulišu salivaciju preko IX moždanog živca
• nucc. paramedianinucc. paramediani, koji sprovode somatske i, koji sprovode somatske i
visceralne informacije ka cerebelumuvisceralne informacije ka cerebelumu
20. VAŽNIJA RETIKULARNA JEDRAVAŽNIJA RETIKULARNA JEDRA
U PONSUU PONSU
• Locus coeruleus, važan noradrenegičkiLocus coeruleus, važan noradrenegički
centar, koji ima projekcije u sve važnijecentar, koji ima projekcije u sve važnije
kortikalne i supkortikalne delovekortikalne i supkortikalne delove
• Nucc. raphes, jedra koja su najbrojnija uNucc. raphes, jedra koja su najbrojnija u
ponsu i pripadaju serotonergičkom sistemuponsu i pripadaju serotonergičkom sistemu
(luče serotonin, 5-hidroksi-triptamin).(luče serotonin, 5-hidroksi-triptamin).
Povezani su neuronskim krugovima saPovezani su neuronskim krugovima sa
cerebelumom, mezencefalonom icerebelumom, mezencefalonom i
produženom moždinom.produženom moždinom.
21. RETIKULARNA FORMACIJARETIKULARNA FORMACIJA
SREDNJEG MOZGASREDNJEG MOZGA
• MMagno ili giganto celularni stubagno ili giganto celularni stub -- čunasto jedročunasto jedro
(nuc. cuneiformis), koje je udruženo sa nuc.(nuc. cuneiformis), koje je udruženo sa nuc.
subcuneiformis.subcuneiformis.
• Aferentna vlakna dobija iz: kičmene moždine (tr.Aferentna vlakna dobija iz: kičmene moždine (tr.
spinoreticularis), moždanih živaca, talamusa,spinoreticularis), moždanih živaca, talamusa,
subtalamusa, hipotalamusa ("vrhovni komandantsubtalamusa, hipotalamusa ("vrhovni komandant
FR"), cerebeluma, akustičkog i optičkog sistema.FR"), cerebeluma, akustičkog i optičkog sistema.
• ““DDevojka za sve", FR takođe i šalje veliki brojevojka za sve", FR takođe i šalje veliki broj
vlakana u: kičmenu moždinu (tr.reticulospinalis); dovlakana u: kičmenu moždinu (tr.reticulospinalis); do
sličnih centara u ostalom delo moždanog stabla; usličnih centara u ostalom delo moždanog stabla; u
cerebelum; u nuc. ruber, substantiu nigru i tektalnicerebelum; u nuc. ruber, substantiu nigru i tektalni
predeo mezencefalona; u subtalamus, talamus ipredeo mezencefalona; u subtalamus, talamus i
hipotalamus; i indirektno, preko relejnih jedarahipotalamus; i indirektno, preko relejnih jedara
diencefalona, u koru velikog mozga (uključujući idiencefalona, u koru velikog mozga (uključujući i
veliki deo limbičkog sistema i neocortex) i bazalnaveliki deo limbičkog sistema i neocortex) i bazalna
jedra, pre svega corpus striatum.jedra, pre svega corpus striatum.
22. RELEJNA JEDRA PRODUŽENERELEJNA JEDRA PRODUŽENE
MOŽDINE I PONSAMOŽDINE I PONSA
• 1) relejna jedra za duboki svesni (proprioceptivni)1) relejna jedra za duboki svesni (proprioceptivni)
senzibilitet: nuc. gracilis i nuc. cuneatus, zajedno sasenzibilitet: nuc. gracilis i nuc. cuneatus, zajedno sa
nuc. cuneatus accessorius; smeštena ispodnuc. cuneatus accessorius; smeštena ispod
istoimenih brežuljakaistoimenih brežuljaka
• 2) motorna relejna jedra: nucc. olivares inferiores i2) motorna relejna jedra: nucc. olivares inferiores i
nuc. olivaris accessorius (ovo je kompleks jedara,nuc. olivaris accessorius (ovo je kompleks jedara,
tako da množina nije greška) koja primaju impulse iztako da množina nije greška) koja primaju impulse iz
kore i nuc.rubera i šalju ih do cerebeluma, putemkore i nuc.rubera i šalju ih do cerebeluma, putem
tractus olivocerebellarisatractus olivocerebellarisa; nucc. pontis koji primaju; nucc. pontis koji primaju
vlakna iz motorne kore i šalju ka cerebelumuvlakna iz motorne kore i šalju ka cerebelumu
• 3) akustička relejna jedra, pre svega nuc. olivaris3) akustička relejna jedra, pre svega nuc. olivaris
superiorsuperior, nuc. lemnisci laterealis, nuc. corporis, nuc. lemnisci laterealis, nuc. corporis
trapezoideitrapezoidei
23. MORFOLOGIJA SIVE I BELEMORFOLOGIJA SIVE I BELE
MASE NA PRESECIMAMASE NA PRESECIMA
A TAMAN STE MISLILI DA JEA TAMAN STE MISLILI DA JE
KRAJ!KRAJ!
24. Medulla oblongata (presek u nivou obex- a)Medulla oblongata (presek u nivou obex- a)
ALS
C-S
LM
FLM
Fibrae
arcuatae
Nuc. olivaris
inf.
Nuc. centralis
medullae oblongatae
27. • Ceo mesencephalon na preseku izgledaCeo mesencephalon na preseku izgleda
kao Miki Maus okrenut naglavačke, takokao Miki Maus okrenut naglavačke, tako
da uši dođu napred. Između crura cerebri ida uši dođu napred. Između crura cerebri i
tectuma, nalazi se četvrtasta pločica,tectuma, nalazi se četvrtasta pločica,
tegmentum mesencephalicum. Od nožicategmentum mesencephalicum. Od nožica
je deli tamnija traka sive mase, substantiaje deli tamnija traka sive mase, substantia
nigra - Sőmmeringi (Samuel Thomas vonnigra - Sőmmeringi (Samuel Thomas von
Sőmmering, 1755-1830).Sőmmering, 1755-1830).
29. • Crura cerebri su deo beleCrura cerebri su deo bele
mase srednjeg mozga.mase srednjeg mozga.
Kroz njih prolaze velikiKroz njih prolaze veliki
motorni putevi: direktnimotorni putevi: direktni
(tr. corticospinalis i tr.(tr. corticospinalis i tr.
corticonuclearis) kojicorticonuclearis) koji
zauzimaju oko dvezauzimaju oko dve
trećine vlakana u krusu; itrećine vlakana u krusu; i
indirektni (tr.indirektni (tr.
frontopontinus i tr.frontopontinus i tr.
parieto-occipito-parieto-occipito-
temporopontinus), koji setemporopontinus), koji se
završavaju u nucc. pontiszavršavaju u nucc. pontis..
30. • Crura cerebri prolaze
kroz hiatus tentorii i
nastavljaju se
direktno na zadnji
krak capsulae
internae.
• Ovo često dolazi na
testu!
31. • SSubstantia nigra je siva masa iubstantia nigra je siva masa i
spada u kategoriju bazalnihspada u kategoriju bazalnih
ganglija. Crnu boju njenomganglija. Crnu boju njenom
izgledu daje pigment,izgledu daje pigment,
neuromelanin. Ovaj pigment jeneuromelanin. Ovaj pigment je
intenzivniji u starijih osoba.intenzivniji u starijih osoba.
Sama formacija se proteže odSama formacija se proteže od
lateralnog do medijalnoglateralnog do medijalnog
sulkusa, rostralno zadirući usulkusa, rostralno zadirući u
subtalamus. Ima dva dela:subtalamus. Ima dva dela:
pars compacta, dorzalni deo,pars compacta, dorzalni deo,
sa većim brojem neurona; isa većim brojem neurona; i
pars reticulata (reticularis),pars reticulata (reticularis),
ventralni deo sa manjimventralni deo sa manjim
brojem neurona, koji zadire ubrojem neurona, koji zadire u
subtalamus i predstavljasubtalamus i predstavlja
nastavak globus palidusanastavak globus palidusa..
32. • Substantia nigra je povezana sa cerebralnim korteksom,Substantia nigra je povezana sa cerebralnim korteksom,
bazalnim jedrima, hipotalamusom i kičmenombazalnim jedrima, hipotalamusom i kičmenom
moždinom. Unutar mezencefalona, poseduje snažnemoždinom. Unutar mezencefalona, poseduje snažne
veze sa retikularnom supstancom i tektalnim područjem.veze sa retikularnom supstancom i tektalnim područjem.
Glavni transmiter u eferentnim vezama je DA, koja igraGlavni transmiter u eferentnim vezama je DA, koja igra
glavnu ulogu u nigrostrijatnom sistemu (veze corpusglavnu ulogu u nigrostrijatnom sistemu (veze corpus
striatuma sa ovim područjem). Ona modulišuće deluje nastriatuma sa ovim područjem). Ona modulišuće deluje na
mišićni tonus, omogućavajući da ruke ne drhte pri finimmišićni tonus, omogućavajući da ruke ne drhte pri finim
radnjama.radnjama.
33. • Sivu masu tegmentuma sačinjavaju:Sivu masu tegmentuma sačinjavaju:
• jedra moždanih živacajedra moždanih živaca
• Crveno jedro (nuc. ruber) je parna, ovoidna formacija, veličine oko 5 mm,Crveno jedro (nuc. ruber) je parna, ovoidna formacija, veličine oko 5 mm,
smeštena dorzomedijalno od substancije nigre (slika 13a). Ime je dobila posmeštena dorzomedijalno od substancije nigre (slika 13a). Ime je dobila po
crvenkasto-ružičastoj boji na svežem preseku. Boja dolazi od velike količinecrvenkasto-ružičastoj boji na svežem preseku. Boja dolazi od velike količine
pigmenta koji sadrži gvožđe. U gornjim delovima mezencefalona, njegovapigmenta koji sadrži gvožđe. U gornjim delovima mezencefalona, njegova
granica sa zadnje strane je delimično brisana i ono prelazi u retikularnugranica sa zadnje strane je delimično brisana i ono prelazi u retikularnu
formaciju. Nuc. ruber je veoma važno jedro koje učestvuje uformaciju. Nuc. ruber je veoma važno jedro koje učestvuje u
ekstrapiramidnom motornom sistemu. U njege dolaze brojna aferentnaekstrapiramidnom motornom sistemu. U njege dolaze brojna aferentna
vlakna iz kore (somatomotorne i somatosenzitivne) kao i iz talamusa (deo jevlakna iz kore (somatomotorne i somatosenzitivne) kao i iz talamusa (deo je
tr.tegmentalis centralisa). Glavni eferentni snopovi formiraju tr. rubrospinalistr.tegmentalis centralisa). Glavni eferentni snopovi formiraju tr. rubrospinalis
- Monakow (Constantin von Monakow, 1853-1930), tr. rubrobulbaris i tr.- Monakow (Constantin von Monakow, 1853-1930), tr. rubrobulbaris i tr.
rubrocerebellaris. Veliki deo eferentnih vlakana odlazi i u nuc. olivarisrubrocerebellaris. Veliki deo eferentnih vlakana odlazi i u nuc. olivaris
inferior, preko talamo-rubro-olivarnog puta.inferior, preko talamo-rubro-olivarnog puta.
• Nuc. commisuralis posterior et fasciculi longitudinalis medialis-Nuc. commisuralis posterior et fasciculi longitudinalis medialis-
Darkschewitsch (Liverij Osipovich Darkshewitsch, 1858-1925) je jedro uDarkschewitsch (Liverij Osipovich Darkshewitsch, 1858-1925) je jedro u
dorzalnom delu tegmentuma, čija se vlakna pridodaju fasciculusdorzalnom delu tegmentuma, čija se vlakna pridodaju fasciculus
longitudinalis medialisu, zajedno sa eferentima iz okolnih strukturalongitudinalis medialisu, zajedno sa eferentima iz okolnih struktura
(retikularne formacije i Cajalovih jedara). Nalazi se ispod zadnje komisure(retikularne formacije i Cajalovih jedara). Nalazi se ispod zadnje komisure
• Formatio reticularis (FR)Formatio reticularis (FR)
35. BELA MASA TEGMENTUMABELA MASA TEGMENTUMA
• Sastavljena je od vlakana velikih puteva, istihSastavljena je od vlakana velikih puteva, istih
koji prolaze kroz pons.koji prolaze kroz pons. MMotorni i vegetativni:otorni i vegetativni:
fasciculus longitudinalis medialis, tr.fasciculus longitudinalis medialis, tr.
rubrospinalis, tr. tegmentalis centralis, tr.rubrospinalis, tr. tegmentalis centralis, tr.
reticulospinalis, fasciculus longitudinalis dorsalisreticulospinalis, fasciculus longitudinalis dorsalis
- Schütz i pedunculi cerebellares superiores i- Schütz i pedunculi cerebellares superiores i
njihovo mesto ukrštanja. Nožice malog mozganjihovo mesto ukrštanja. Nožice malog mozga
su ubrojene u motorne puteve jer sadržesu ubrojene u motorne puteve jer sadrže
cerebelofugalna vlakna koja polaze iz jedara, acerebelofugalna vlakna koja polaze iz jedara, a
učestvuju uglavnom u regulaciji motorikeučestvuju uglavnom u regulaciji motorike
36. BELA MASA 2BELA MASA 2
• Senzitivni i čulni putevi: Antero-lateralniSenzitivni i čulni putevi: Antero-lateralni
sistem (tr. spinothalamicus i tr.sistem (tr. spinothalamicus i tr.
spinoreticularis), lemniscus medialis ispinoreticularis), lemniscus medialis i
lemniscus lateralis (samo manjim delom).lemniscus lateralis (samo manjim delom).
Kroz pretektalni deo mezencefalonaKroz pretektalni deo mezencefalona
prolaze refleksna vlakna optičkog puta iprolaze refleksna vlakna optičkog puta i
dolaze do centara za pokrete očiju, koji sedolaze do centara za pokrete očiju, koji se
nalaze u retikularnoj formaciji unalaze u retikularnoj formaciji u
moždanom stablu.moždanom stablu.
37. TECTUM MESENCEPHALICUMTECTUM MESENCEPHALICUM
• Colliculus inferiorColliculus inferior sadrži sivu masu u vidu jedra (nuc.sadrži sivu masu u vidu jedra (nuc.
colliculi inferioris), koji u potpunosti pripada akustičkomcolliculi inferioris), koji u potpunosti pripada akustičkom
sistemu i to kao njegovo relejno jedro. Jedan deosistemu i to kao njegovo relejno jedro. Jedan deo
vlakana odlazi i do gornjih kolikulusa, te se priključujevlakana odlazi i do gornjih kolikulusa, te se priključuje
tektospinalnom i tektobulbarnom putu.tektospinalnom i tektobulbarnom putu.
• Colliculus superiorColliculus superior nema jasno morfološki određenonema jasno morfološki određeno
jedro, već je siva i bela masa podeljena u laminejedro, već je siva i bela masa podeljena u lamine
(slojeve), kojih ima šest. Siva masa se često simplifikuje(slojeve), kojih ima šest. Siva masa se često simplifikuje
samo na nivo refleksne optičke funkcije, ali ne trebasamo na nivo refleksne optičke funkcije, ali ne treba
smetnuti sa uma da od ovog područja polaze važnismetnuti sa uma da od ovog područja polaze važni
ekstrapiramidni i vegetativni putevi, kao što jeekstrapiramidni i vegetativni putevi, kao što je
tr.tectospinalis i tr. tectobulbaristr.tectospinalis i tr. tectobulbaris..
38. • TectumTectum
mesencephalicum odmesencephalicum od
tegmentuma odvajategmentuma odvaja
aqaeductus cerebri –aqaeductus cerebri –
Sylvii, oko koga seSylvii, oko koga se
nalazi substantianalazi substantia
grisea centralisgrisea centralis
