Prezentacija za obradu/obnavljanje gradiva 7. razreda

1. Organski sistemi čoveka
Vladan Nešić

2. 1.1. Kožni sistem
• Kožni sistem ima uloge: žaštite tela, održavanja temperature, prijema
draži, stvaranja nekih materija i izlučivanja.
• Najbitnije funkcije su ipak zaštita od stranih tela i sinteza vit D.

4. 1.2. Oboljenja i povrede kože
• Posekotine, ogrebotine, opekotine i promrzline.
• Infekcije kože – nastaju usled slabe lične higijene
• Psorijaza – crvenilo sa beličastim ljuspama, nepoznat uzrok.
• Melanom – rak kože
• Šuga – krpelj šugarac je izazivač

5. 2.1. Skeletni sistem
• Skelet predstavlja stabilnu osnovu organizma, sagrađen je od kostiju i
hrskavice.
• Uloge: podupireorgane, štiti vitalne organe (grudni koš, lobanja)
učestvuje u izvođenju pokreta i održavanju stava, učestvuje u
formiranju krvnih ćelija.
• Kosti se sastoje od krečnjaka i oseina.

6. Kosti glave su?
Kosti trupa su?
Kosti udova su?

7. 2.2. Povrede i oboljenja kostiju
1. Rahitis – krivljenje kostiju usled nedostatka vit D
2. Kifoza – zakrivljenje kičmenog stuba usled nepravilnog sedenja
3. Reumatizam – upala mekog tkiva zglobova
4. Artritis – oštećenje hrskavice na spojevima zglobova
5. Osteoporoza – gubitak koštane mase
6. Diskus hernija – ispadanje hrskavičavog diska koji leži između
pršljeniva.
7. Uganuća, iščašenja i prelomi.

8. 3.1. Mišićni sistem
• Mišići daju oblik telu, omogućavaju održavanja stava i kretanje, imaju
ulogu u zagrevanju tela.
• Osnoven osobine mišića su elastičnost, nadražljivost i kontraktilnost.
• Tri tipa mišićnih ćelija i tkiva: poprečno-prugaste, glatke i srčane.

11. 3.2. Oboljenja i povrede mišića
1. Mišićna atrofija – smanjenje mišićne mase.
2. Ravni tabani – deformacija luka stopala.
3. Upala mišića – gomilanje mlečne kiseline u mišićima.
4. Istezanje, nagnječenje, prekid mišića.

12. 4.1. Nervni sistem
• Uloga mervnog sistema je da kontroliše i usklađuje rad ostalih
organskih sistema.
• Nervni sistem je građen od centralnog i perifernog nervnog sistema
(CNS i PNS)
• Osnovna jedinica građe i funkcije nervnog sistema je neuron (nervna
ćelija)

13. 4.1. Nervni sistem
• Osnovne osobine nervne ćelije: nadražljivost i provodljivost
• Nervi – skupovi aksona obavijenih zajedničkom opnom.
• Ganglije – grupe tela nervnih ćelija.
• Ganglije i nervi čine PNS
• Ganglije su češće na senzitivnim nervima.

14. 4.2. CNS
• Sastoji se iz mozga i kičmene moždine.
1. Kičmena moždina.
• Smeštena je u kičmenom stubu, povezuje mozak sa ostalim delovima tela.
• Siva masa je u unutrašnjosti a bela spolja, za razliku od mozga.
• Kičmena modina je centar refleksnih radnji.

15. 4.2. CNS
2. Mozak

16. 4.2. CNS
• Veliki mozak
• Sastoji se iz dve hemisfere čija je površina uvećana brazdama i vijugama.
• Kora je izgrađena od sive mase a unutrašnjost iz bele mase.
• Svaka polovina mozga kontroliše suprotnu stranu tela.
• Kora velikog mozga je izdeljena na režnjeve: čeoni, temeni, potiljačni i
slepoočni.
• Čeoni – govor, učenje, pamćenje, voljni pokreti
• Temeni – dodir, toplota, hladnoća i bol
• Potiljačni – vid
• Slepoočni – sluh i ukus

17. 4.2. CNS
• Srednji mozak
• Povezuje međumozak i produženu moždinu.
• Reguliše napetost mišića (tonus)
• Primarni centar vida i sluha.
• On je deo moždanog stabla.
• Silvijev kanal, povezuje 3. i 4. moždanu komoru
• Međumozak
• Nalazi se iznad srednjeg mozga, a oko njega su hemisfere velikog mozga.
• Sa njega kreće 2. par glavenih nerava (n. opticus)
• Hijazma
• Talamus (Hipotalamus, Epitalamus), hipofiza.

18. 4.2. CNS
• Mali mozak
• Smešten je u potiljačnom delu lobanje.
• Centar za održavanje ravnoteže i koordinaciju i kontrolu pokreta.
• Prima informacije iz celog tela i usklađuje precizan rad mišića.
• Produžena moždina
• Bela masa je spolja a siva unutra.
• Centar za disanje, rad srce i lučenje pljuvačke. Čvor života.
• Odbrambeni refleksi – kijanje, kašljanje itd.

19. 4.2. CNS
• Refleksi i refleksni luk

20. 4.3. PNS
• Obuhvata provodne puteve od čula do centara i puteve od centara do
efektora.
• Sastoji se od motornih, senzitivnih i mešovitih nerava i ganglija van
CNS-a.
• PNS se deli na: cerebrospinalni (13 pari moždanih i moždinskih
nerava) i vegetativni (31 par nerava sa kičmene moždine) NS
• Vegetativni nervni sistem reguliše rad unutrašnjih organa, sastoji se
od simpatikusa i parasimpatikusa.

21. 4.3. PNS

22. 4.4. Oboljenja i povrede nervnog sistema
• Epilepsija – krize svesti
• Meningitis – zapaljenje moždanih opni
• Moždani udar – prekid dotoka krvi u mozak
• Multpla skleroza – uništavanje mijelinskog omotača
• Migrena – glavobolja zbog skupljanja krvnih sudova
• Duševne bolesti – psihoze, neuroze
• Alchajmerova bolest – gubitak moždane mase
• Parkinsonova bolest – gubitak regulacije pokreta
• Potres mozga i prekid kičmene moždine.

23. 5.1. Endokrini sistem

24. 5.2. Povratna sprega

25. 5.3. Oboljenja endokrinog sistema
1. Poremećaji rasta – patuljasti i džinovski rast.
2. Bazedovljeva bolest – pojačano lučenje hormona štitne žlezde
3. Gušavost – smanjeno lučenje hormona štitne žlezde
4. Dijabetes – manjak insulina
5. Adisonova bolest – smanjena funkcija nadbubrega, slabost,
zamaranje
6. Poremećaji u radu polnih žlezdi

26. 6.1. Čulni sistem
• Osnovna uloga čula je da prikupljaju informacije iz unutrašnje i
spoljašnje sredine i da ih šalju mozgu na obradu.
• Čulnih ćelija ima svuda po telu.
• Prva linija čula se nalazi na koži.
• U njoj se nalaze:
• Receptori za dodir
• Receptori za bol
• Receptori za toplo i hladno
• Receptori za pritisak

27. 6.1. Čulni sistem
Čulo ukusa. U kvržicama jezika Čulo mirisa. U sluzokoži nosa.

28. 6.1. Čulni sistem
• Čulo vida
• Preko čula vida prikupljamo najveći deo informacija o spoljašnjem svetu.
• Čulo vida je građeno od glavnih i pomoćnih organa. Glavni organi čula vida su
oči, a pomoćni trepavice, obrve, suzne žlezde, kapci, očni mišići i vežnjača.

29. 6.1. Čulni sistem
• Čulo sluha i ravnoteže.

30. 7.1. Sistem organa za varenje
• Hranom unosimo: šećere, proteine, masti, vitamine i minerale.
• Šećeri, masti i proteini nam trebaju u većim količinama.
• Vitamini i minerali s nam potrebni u tragovima.
Usta→Usna duplja→Jednjak→Želdac→Dvanaestopalačno
crevo→Tanko crevo→Debelo crevo→Pravo crevo→Analni otvor.
• Zubi, jezik, pljuvačne žlezde, želudačna kiselina, crevne resice, jetra,
pankreas, crevna flora.

32. 7.2. Oboljenja digestivnog sistema
1. Gojaznost
2. Anoreksija
3. Bulimija

33. 8.1. Sistem organa za disanje
• Respiratorni sistem obezbeđuje stalnu razmen gasova.
• Kiseonik se koristi pri ćelijskom disanju (sagorevanje hrane u
mitohondrijama), tada nastaje ugljen-dioksid koji se izbacuje putem
pluća.
• Disajni pokreti
• Gornji i donji disajni putevi
• Spoljašnje i ćelijsko disanje
• Organi za disanje: nos, usta, usna duplja, dušnik, dupnice, pluća

34. 8.1. Sistem organa za disanje
Grkljan
Dušnik
Dušnice
Plućna krila
Bronhiole
Alveole
Plućna maramica
Dijafregma

35. 8.2. Oboljenja organa za disanje
1. Grip – virusna infekcija
2. Angina – bakterijska upala krajnika
3. Bronhitis – zapaljenje sluzokože dušnica
4. Upala pluća
5. Tuberkuloza – bakterijska infekcija pluća
6. Astma – alergijska infekcija sluzokože
7. Rak grla i rak pluća

36. 9.1. Krvni sistem
• Cirkulatorni (krvni sistem) ima veoma bitne uloge organizmu:
transport materija, stalna cirkualcija krvi, odbrambena uloga, prenos
toplote.
• Građen je iz: srca, krvnih sudova (arterije, vene i kapilari), limfnih
sudova, krvi i limfe.
• Krv se sastoji oz krvne plazme i krvnih ćelija (eritrociti, leukociti i
trombociti)
• Limfa je bezbojna tečnost u kojoj se nalazi krvna plazma i leukociti,
dakle ima odbrambenu ulog.

37. 9.1. Krvni sistem

38. 9.1. Krvni sistem
• Krvne grupe. ABO sistem. Rh faktor.

39. 9.2. Oboljenja krvnog sistema
1. Anemija – opadanje broja eritrocita
2. Leukemija – tumor leukocita, prekomerno stvaranje.
3. Hemofilija – nemogućnost zgrušavanja krvi, bolest je vezana za x
polni hromozom.
4. Sida – virusna infekcija koja pogađa leukocite i obara imuni sistem.
5. Proširene vene – usled gubitka elastičnosti krvnih sudova.
6. Arterioskleroza – taloenje masti na zidove arterija
7. Infarkt srca – prestanak dotoka krvi do srčanog mišića usled
začepljenja koronarnog krvotoka.

40. 10.1. Ekskretorni sistem
• Ima ulogu u izbacivanju viška vode, soli i štetnih materija, tj. U
održavanju homeostaze.
• Osnovni organi za izlučivanje kod čoveka su bubrezi.
• Osnovna jedinica građe i funkcije bubrega je nefron.
• Pored bubrega, mokraća koja nastaje nefronima, prolazi kroz
mokraćovode, mokraćnu bešiku i mokraćni kanal.

41. 10.1. Ekskretorni sistem

42. 10.2. Oboljenja ekskretornog sistema
• Zapaljenja mokraćnih puteva – najčešće usled prehlada
• Zapaljenje bubrega – posledica nelečenih zapaljenja mokraćnih
kanala, može doći do propadanja bubrežnog tkiva, nakon čega sledi
dijaliza ili transplatacija.
• Pesak ili kamen u bubregu – najčešće nastaju nakon upala bubrega.
• Rak bubrega – simptom po kome prepoznajemo ovo oboljenje je veća
količina krvi u mokraći.

43. 11.1. Polni sistem
• Osnovna uloga polnog sistema je da obezbedi polne ćelije, tj.
Razmnožavanje.
• Sporedna uloga je produkcija polnih hormona koji utiču na fizički
razvoj.
• Pubertet – period promena usled početka lučenja polnih hormona
• Adolescencija – period pojačanog psiho-fizičkog i emocionalnog
razvoja
• Menstrualni ciklus – period koji diktira stadijum jajne ćelije
• Ovulacija
• Oplođenje i trudnoća

44. 11.1. Polni sistem

45. 11.1. Polni sistem
Jajnik
Jajovod
Placenta
Materica
Levak jajovoda
Grlić materice
Rodnica
Stidnica
Jajna ćelija
Folikul

46. 11.2. Oboljenja polnog sistema
1. Infekcija kandidom – gljivična upala polnih organa
2. Infekcija trihomonasom – upala polnih puteva i rodnice, izazvana je bičarom
trihomonasom
3. Infekcija hlamidijom – bakterijska upala koja se leči antibioticima
4. Gonoreja – Bakterijski izazvana upala koja može dovesti do steriliteta ako se ne
leči na vreme.
5. Sifilis – bakterijska infekcija koja može dovesti do oštećenja vitalnih organa
ukoliko se na vreme ne otkrije.
6. Papiloma virus – infekcija ovom česticom može dovesti do raka grlića materice.
7. Hepatitis B i C – virusna oboljenja jetre koja dobijamo polnim putem.
8. Herpes – virusna infekcija pri kojoj se pojavljuju ranice na polnim organima.

47. Srećno na završnom ispitu!