Skip to main content
UploadLanguage (EN)Support
BusinessMobileSocial MediaMarketingTechnologyArt & PhotosCareerDesignEducationPresentations & Public SpeakingGovernment & NonprofitHealthcareInternetLawLeadership & ManagementAutomotiveEngineeringSoftwareRecruiting & HRRetailSalesServicesScienceSmall Business & EntrepreneurshipFoodEnvironmentEconomy & FinanceData & AnalyticsInvestor RelationsSportsSpiritualNews & PoliticsTravelSelf ImprovementReal EstateEntertainment & HumorHealth & MedicineDevices & HardwareLifestyle
Elementary School "Bora Lazić", profile picture
Uploaded byElementary School "Bora Lazić"
PPTX, PDF1,436 views

7. razred, matura

Prezentacija za obradu/obnavljanje gradiva 7. razreda

Education◦
Download to read offline
Organski sistemi čoveka Vladan Nešić
1.1. Kožni sistem • Kožni sistem ima uloge: žaštite tela, održavanja temperature, prijema draži, stvaranja nekih materija i izlučivanja. • Najbitnije funkcije su ipak zaštita od stranih tela i sinteza vit D.
1.2. Oboljenja i povrede kože • Posekotine, ogrebotine, opekotine i promrzline. • Infekcije kože – nastaju usled slabe lične higijene • Psorijaza – crvenilo sa beličastim ljuspama, nepoznat uzrok. • Melanom – rak kože • Šuga – krpelj šugarac je izazivač
2.1. Skeletni sistem • Skelet predstavlja stabilnu osnovu organizma, sagrađen je od kostiju i hrskavice. • Uloge: podupireorgane, štiti vitalne organe (grudni koš, lobanja) učestvuje u izvođenju pokreta i održavanju stava, učestvuje u formiranju krvnih ćelija. • Kosti se sastoje od krečnjaka i oseina.
Kosti glave su? Kosti trupa su? Kosti udova su?
2.2. Povrede i oboljenja kostiju 1. Rahitis – krivljenje kostiju usled nedostatka vit D 2. Kifoza – zakrivljenje kičmenog stuba usled nepravilnog sedenja 3. Reumatizam – upala mekog tkiva zglobova 4. Artritis – oštećenje hrskavice na spojevima zglobova 5. Osteoporoza – gubitak koštane mase 6. Diskus hernija – ispadanje hrskavičavog diska koji leži između pršljeniva. 7. Uganuća, iščašenja i prelomi.
3.1. Mišićni sistem • Mišići daju oblik telu, omogućavaju održavanja stava i kretanje, imaju ulogu u zagrevanju tela. • Osnoven osobine mišića su elastičnost, nadražljivost i kontraktilnost. • Tri tipa mišićnih ćelija i tkiva: poprečno-prugaste, glatke i srčane.
3.2. Oboljenja i povrede mišića 1. Mišićna atrofija – smanjenje mišićne mase. 2. Ravni tabani – deformacija luka stopala. 3. Upala mišića – gomilanje mlečne kiseline u mišićima. 4. Istezanje, nagnječenje, prekid mišića.
4.1. Nervni sistem • Uloga mervnog sistema je da kontroliše i usklađuje rad ostalih organskih sistema. • Nervni sistem je građen od centralnog i perifernog nervnog sistema (CNS i PNS) • Osnovna jedinica građe i funkcije nervnog sistema je neuron (nervna ćelija)
4.1. Nervni sistem • Osnovne osobine nervne ćelije: nadražljivost i provodljivost • Nervi – skupovi aksona obavijenih zajedničkom opnom. • Ganglije – grupe tela nervnih ćelija. • Ganglije i nervi čine PNS • Ganglije su češće na senzitivnim nervima.
4.2. CNS • Sastoji se iz mozga i kičmene moždine. 1. Kičmena moždina. • Smeštena je u kičmenom stubu, povezuje mozak sa ostalim delovima tela. • Siva masa je u unutrašnjosti a bela spolja, za razliku od mozga. • Kičmena modina je centar refleksnih radnji.
4.2. CNS 2. Mozak
4.2. CNS • Veliki mozak • Sastoji se iz dve hemisfere čija je površina uvećana brazdama i vijugama. • Kora je izgrađena od sive mase a unutrašnjost iz bele mase. • Svaka polovina mozga kontroliše suprotnu stranu tela. • Kora velikog mozga je izdeljena na režnjeve: čeoni, temeni, potiljačni i slepoočni. • Čeoni – govor, učenje, pamćenje, voljni pokreti • Temeni – dodir, toplota, hladnoća i bol • Potiljačni – vid • Slepoočni – sluh i ukus
4.2. CNS • Srednji mozak • Povezuje međumozak i produženu moždinu. • Reguliše napetost mišića (tonus) • Primarni centar vida i sluha. • On je deo moždanog stabla. • Silvijev kanal, povezuje 3. i 4. moždanu komoru • Međumozak • Nalazi se iznad srednjeg mozga, a oko njega su hemisfere velikog mozga. • Sa njega kreće 2. par glavenih nerava (n. opticus) • Hijazma • Talamus (Hipotalamus, Epitalamus), hipofiza.
4.2. CNS • Mali mozak • Smešten je u potiljačnom delu lobanje. • Centar za održavanje ravnoteže i koordinaciju i kontrolu pokreta. • Prima informacije iz celog tela i usklađuje precizan rad mišića. • Produžena moždina • Bela masa je spolja a siva unutra. • Centar za disanje, rad srce i lučenje pljuvačke. Čvor života. • Odbrambeni refleksi – kijanje, kašljanje itd.
4.2. CNS • Refleksi i refleksni luk
4.3. PNS • Obuhvata provodne puteve od čula do centara i puteve od centara do efektora. • Sastoji se od motornih, senzitivnih i mešovitih nerava i ganglija van CNS-a. • PNS se deli na: cerebrospinalni (13 pari moždanih i moždinskih nerava) i vegetativni (31 par nerava sa kičmene moždine) NS • Vegetativni nervni sistem reguliše rad unutrašnjih organa, sastoji se od simpatikusa i parasimpatikusa.
4.3. PNS
4.4. Oboljenja i povrede nervnog sistema • Epilepsija – krize svesti • Meningitis – zapaljenje moždanih opni • Moždani udar – prekid dotoka krvi u mozak • Multpla skleroza – uništavanje mijelinskog omotača • Migrena – glavobolja zbog skupljanja krvnih sudova • Duševne bolesti – psihoze, neuroze • Alchajmerova bolest – gubitak moždane mase • Parkinsonova bolest – gubitak regulacije pokreta • Potres mozga i prekid kičmene moždine.
5.1. Endokrini sistem
5.2. Povratna sprega
5.3. Oboljenja endokrinog sistema 1. Poremećaji rasta – patuljasti i džinovski rast. 2. Bazedovljeva bolest – pojačano lučenje hormona štitne žlezde 3. Gušavost – smanjeno lučenje hormona štitne žlezde 4. Dijabetes – manjak insulina 5. Adisonova bolest – smanjena funkcija nadbubrega, slabost, zamaranje 6. Poremećaji u radu polnih žlezdi
6.1. Čulni sistem • Osnovna uloga čula je da prikupljaju informacije iz unutrašnje i spoljašnje sredine i da ih šalju mozgu na obradu. • Čulnih ćelija ima svuda po telu. • Prva linija čula se nalazi na koži. • U njoj se nalaze: • Receptori za dodir • Receptori za bol • Receptori za toplo i hladno • Receptori za pritisak
6.1. Čulni sistem Čulo ukusa. U kvržicama jezika Čulo mirisa. U sluzokoži nosa.
6.1. Čulni sistem • Čulo vida • Preko čula vida prikupljamo najveći deo informacija o spoljašnjem svetu. • Čulo vida je građeno od glavnih i pomoćnih organa. Glavni organi čula vida su oči, a pomoćni trepavice, obrve, suzne žlezde, kapci, očni mišići i vežnjača.
6.1. Čulni sistem • Čulo sluha i ravnoteže.
7.1. Sistem organa za varenje • Hranom unosimo: šećere, proteine, masti, vitamine i minerale. • Šećeri, masti i proteini nam trebaju u većim količinama. • Vitamini i minerali s nam potrebni u tragovima. Usta→Usna duplja→Jednjak→Želdac→Dvanaestopalačno crevo→Tanko crevo→Debelo crevo→Pravo crevo→Analni otvor. • Zubi, jezik, pljuvačne žlezde, želudačna kiselina, crevne resice, jetra, pankreas, crevna flora.
7.2. Oboljenja digestivnog sistema 1. Gojaznost 2. Anoreksija 3. Bulimija
8.1. Sistem organa za disanje • Respiratorni sistem obezbeđuje stalnu razmen gasova. • Kiseonik se koristi pri ćelijskom disanju (sagorevanje hrane u mitohondrijama), tada nastaje ugljen-dioksid koji se izbacuje putem pluća. • Disajni pokreti • Gornji i donji disajni putevi • Spoljašnje i ćelijsko disanje • Organi za disanje: nos, usta, usna duplja, dušnik, dupnice, pluća
8.1. Sistem organa za disanje Grkljan Dušnik Dušnice Plućna krila Bronhiole Alveole Plućna maramica Dijafregma
8.2. Oboljenja organa za disanje 1. Grip – virusna infekcija 2. Angina – bakterijska upala krajnika 3. Bronhitis – zapaljenje sluzokože dušnica 4. Upala pluća 5. Tuberkuloza – bakterijska infekcija pluća 6. Astma – alergijska infekcija sluzokože 7. Rak grla i rak pluća
9.1. Krvni sistem • Cirkulatorni (krvni sistem) ima veoma bitne uloge organizmu: transport materija, stalna cirkualcija krvi, odbrambena uloga, prenos toplote. • Građen je iz: srca, krvnih sudova (arterije, vene i kapilari), limfnih sudova, krvi i limfe. • Krv se sastoji oz krvne plazme i krvnih ćelija (eritrociti, leukociti i trombociti) • Limfa je bezbojna tečnost u kojoj se nalazi krvna plazma i leukociti, dakle ima odbrambenu ulog.
9.1. Krvni sistem
9.1. Krvni sistem • Krvne grupe. ABO sistem. Rh faktor.
9.2. Oboljenja krvnog sistema 1. Anemija – opadanje broja eritrocita 2. Leukemija – tumor leukocita, prekomerno stvaranje. 3. Hemofilija – nemogućnost zgrušavanja krvi, bolest je vezana za x polni hromozom. 4. Sida – virusna infekcija koja pogađa leukocite i obara imuni sistem. 5. Proširene vene – usled gubitka elastičnosti krvnih sudova. 6. Arterioskleroza – taloenje masti na zidove arterija 7. Infarkt srca – prestanak dotoka krvi do srčanog mišića usled začepljenja koronarnog krvotoka.
10.1. Ekskretorni sistem • Ima ulogu u izbacivanju viška vode, soli i štetnih materija, tj. U održavanju homeostaze. • Osnovni organi za izlučivanje kod čoveka su bubrezi. • Osnovna jedinica građe i funkcije bubrega je nefron. • Pored bubrega, mokraća koja nastaje nefronima, prolazi kroz mokraćovode, mokraćnu bešiku i mokraćni kanal.
10.1. Ekskretorni sistem
10.2. Oboljenja ekskretornog sistema • Zapaljenja mokraćnih puteva – najčešće usled prehlada • Zapaljenje bubrega – posledica nelečenih zapaljenja mokraćnih kanala, može doći do propadanja bubrežnog tkiva, nakon čega sledi dijaliza ili transplatacija. • Pesak ili kamen u bubregu – najčešće nastaju nakon upala bubrega. • Rak bubrega – simptom po kome prepoznajemo ovo oboljenje je veća količina krvi u mokraći.
11.1. Polni sistem • Osnovna uloga polnog sistema je da obezbedi polne ćelije, tj. Razmnožavanje. • Sporedna uloga je produkcija polnih hormona koji utiču na fizički razvoj. • Pubertet – period promena usled početka lučenja polnih hormona • Adolescencija – period pojačanog psiho-fizičkog i emocionalnog razvoja • Menstrualni ciklus – period koji diktira stadijum jajne ćelije • Ovulacija • Oplođenje i trudnoća
11.1. Polni sistem
11.1. Polni sistem Jajnik Jajovod Placenta Materica Levak jajovoda Grlić materice Rodnica Stidnica Jajna ćelija Folikul
11.2. Oboljenja polnog sistema 1. Infekcija kandidom – gljivična upala polnih organa 2. Infekcija trihomonasom – upala polnih puteva i rodnice, izazvana je bičarom trihomonasom 3. Infekcija hlamidijom – bakterijska upala koja se leči antibioticima 4. Gonoreja – Bakterijski izazvana upala koja može dovesti do steriliteta ako se ne leči na vreme. 5. Sifilis – bakterijska infekcija koja može dovesti do oštećenja vitalnih organa ukoliko se na vreme ne otkrije. 6. Papiloma virus – infekcija ovom česticom može dovesti do raka grlića materice. 7. Hepatitis B i C – virusna oboljenja jetre koja dobijamo polnim putem. 8. Herpes – virusna infekcija pri kojoj se pojavljuju ranice na polnim organima.
Srećno na završnom ispitu!