8. Мали мозак
тежина око 130 -150 гр (1/8 тежине
великог мозга)
учествује у :
Ø одржавању равнотеже тела и тонуса
мишића у извођењу покрета тако
што обезбеђује координацију снаге,
опсега и трајања контракције
мишића
11. cerebellum
функција
При вољној контракцији- кретњи- импулси иду за
мишиће (tr.corticospinalis) али и у мали мозак (tr.
corticopontini), а добија и информације о стању
мишића (tr.spinocerebellares).
Сви надражаји се упоређују, интегрирају и из малог
мозга иду корективни импулси у кортикални центар
(tr.corticothalamicus- tr.thalamocorticalis) за
усправљање или појачање односно одмеравање
кретњи и тонуса.
Надражаји из унутрашњег уха
(tr.vestibulocerebellaris) омогућавају утицај малог
мозга на мускулатуру код одржавања равнотеже.
Мали мозак је у вези са центрима
eкстрапирамидалног система
12. Клинички значај
оштећење средишњег дела малог
мозга праћено је поремећајем
усправног става и хода
лезију хемисфера прати немогућност
контроле покрета ипсилатералног
екстремитета,повезан је са моторним
системом
у њега долазе и прекидају се бројни
сензитивни путеви
15. cerebellum
спољашња морфологија
Ø на површини малог
мозга постоје бројне
паралелне пукотине
(fissurae cerebelli)
између којих се
налазе узане вијуге
(folia cerebelli)
fissurae cerebelli
folia
ventriculus
IV
22. Cerebellum – горња страна
Lobulus
simplex
TuberFissura
horizontalis
Folium vermis
Fissura
prima
Lobulus
semilunaris
superior
Lobulus
semilunaris
inferior
Lobulus quadrangularisCulmen
Declive
Vermis
23. Cerebellum - стране
доња страна,
Ø две заобљене
хемисфере улежу у
церебеларне јаме
окципиталне кости,
Ø између хемисфера
је дубок усек у
средњој линији
(incisura cerebeli
posterior) у који се
увлачи falx
cerebelli и вермис
27. Cerebellum - стране
предња страна
Øима један средњи део и два
бочна
средњи део поседује
велико удубљење
fastigium, које гради
централни део крова
четврте мождане коморе,
лежи иза можданог
стабла и са њим је
спојен помоћу три пара
ножица
десни и леви латерални
део предње стране малог
мозга леже бочно од
понса и иза пирамиде
слепоочне кости, и
формирају
понтоцеребеларни угао
34. Кроз ангулус пролазе
Живци:
Ø горња петељка V, VI,
Ø средња петељка VII, VII бис
, VIII
Ø доња петељка IX, X, XI
a. cerebelli anterior inferior и a. labyrinthi s.
auditiva interna, са одговарајућим венама
велика такозвана “мостна" вена , v. petrosa
superior - Dandy, која прати n. trigeminus
35. Angulus pontocerebellaris
зидови и садржај
N. trochlearis
Pons
N. trigeminus
Cisterna pontocerebellaris
Tentorium cerebelli
Sinus cavernosus
A. labyrinthi
Dandy-eva vena
A. superior cerebelli
Cerebellum
N. facialis
N. intermedius
N. vestibulocochlearis
Sinus petrosus superior
36. cerebellum
морфолошка подела
Ø lobus flocculonodularis – (flocculus,
nodulus)
Ø corpus cerebelli,
fissura prima дели на :
1. lobus anterior
2. lobus posterior
lobus anterior je мањи и заузима само
1/3 горње стране
lobus posterior је већи и заузима целу
доњу страну и горње 2/3
фисура хоризонталис иде по ободу
хемисфера малог мозга и дели
церебелум на горњу и доњу страну
39. cerebellum - грађа
састоји се из сиве
и беле масе
Ø сива маса је
споља и гради
кору (cortex
cerebelli) и једра
малог мозга (nuclei
cerebelli)
Ø бела маса (corpus
medullare cerebelli)
је унутра
42. Cerebellum - Cortex
Folia
дебљине око 1мм
велика набораност, 85% коре се не види
на пресеку виде се два слоја: спољашњи
светлији и унутрашњи тамнији
хистолошки, јасно се разликују три слоја
44. Cortex cerebelli
Stratum moleculare
Øрелативно сиромашан са
ћелијама
Øуглавном синаптички
Øсадржи звездасте и корпасте
ћелије и мноштво дендрита
Пуркиње-ових ћелија и
аксона грануларних ћелија
Øу њему се спајају дендрити
Пуркиње- ових ћелија са
аксонима звездастих и
грануларних ћелија а аксони
корпастих са телима
Пуркиње –ових ћелија (једна
корпаста ћелија спаја се са
више Пуркиње-ових ћелија)
45.
46. Cortex cerebelli
Ганглионарни слој
(stratum ganglionare s
Stratum purkinjense
ØСредњи, најтањи слој
коре малог мозга
изграђује само један ред
главних еферентних
неурона коре малог мозга
– Пуркињеове ћелије.
ØОви неурони спадају у
групу највећих неурона
ЦНС-а (35-65 µм),
Ø има их око 15 милиона
Øтела су им крушкастог или
пехарастог облика
47. Cortex cerebelli
ØПуркињеове ћелије леже
уз грануларни слој
Øса њиховог спољашњег
краја полази неколико
дендрита који се богато
гранају у молекуларном слоју
Øод унутрашњег краја полазе
аксони, који једини напуштају
кору и завршавају се у једрима
малог мозга или или неким
једрима можданог стабла
Øврше инхибицију једара
малог мозга и nc.vestibularis
lateralis
Øпри проласку кроз
грануларни слој граде
синапсе са њима
Схематски приказ слојева коре малог мозга.
корпаста («баскет») ћелија; 2- Пуркињеова
ћелија; 3- зрнаста ћелија; 4- велика
Голџијева ћелија (Голџи тип II)
49. Cortex cerebelli
Stratum granuslosum
Øуглавном граде грануларне и
Golgi-еве ћелије
Зрнасте (грануларне) ћелије су
најмање ћелије у човечијем
телу са пречником перикариона
од 4.5-8 µm и релативно
великим једром.
Øоне су многобројне (1010
-1014
),и густо збијене
ØЊихови кратки дендрити
граде формације облика
птичијих канџи које улазе у
састав церебеларних
гломерулуса (glomeruli
cerebellosi)
заједно са маховинастим
(˝mossy˝) влакнима.
Øаксони грануларних ћелија
одлазе у молекуларни слој и деле
се у облику слова “Т”, тако
настају паралелна влакна
грануларних ћелија која се
спајају са дендритима Пуркиње-
ових ћелија
50. Начин завршетака аферентних
путева
Пузавичаста влакна
завршавају се на дендритима
пуркињеових ћелија (влакна
tr.Spinocerebellares et tr.
Vestibulocerebellaris)
Маховинаста влакна , новији
путеви иду у гранулозни слој
и завршавају се на зрнастим и
голџијевим ћелијама, где
граде карактеристична
проширења гломеруле
Једина еферентна влакна коре
малог мозга су аксони
Пуркињеових ћелија, које
садрже веома много ГАБА.
Ови аксони одлазе у једра
церебелума и вестибуларна
једра и делују инхибиторно
51. glomerulus cerebellaris
glomerulus cerebellaris је
синаптички комплекс
изграђен од
• централног маховинастог
аксона
• дендритских завршетака
грануларних ћелија
• Golgi аксонског завршетка
маховинасто
влакно
грануларна
ћелијаGolgi
59. Cerebellum - nuclei
nc. dentatus
nc. emboliformis = E
nc. globosus = G
nc. fastigii
n.fastigii
G E
n.dentatus
60. Nuc. dentatus
Nuc. dentatus је највеће једро које
се налази у близини централног
дела беле масе церебелума.
Најлатералније је од свих једара
малог мозга.
На пресеку има изглед купине,
обзиром на назубљеност његовог
обода (одатле и назив, dens, dentis,
m., lat. zub).
У свом вентро-медиалном делу
поседује отвор кроз који пролазе
мијелинизована влакна.
По неким ауторима, овај отвор
носи назив hilum.
Функционално припада
pontocerebellumu (neocerebellum),
што ће рећи припада
интеграционом моторном делу.
n.fastigii
G E
n.dentatus
61. Nuc. emboliformis
Nuc. emboliformis
налази се уз hilum
nuc.dentatusa, као да га
затвара, тако да свом
положају дугује име
(од grč. embolon, čep).
Припада
палеоцеребеларном
(спиноцеребеларном)
делу малог мозга.
n.fastigii
G E
n.dentatus
E = n.emboliformis
62. Nuc. globosus
Nuc. globosus је нешто
медијалније од nuc.
dentatusa.
Као и чеполико једро,
придодато је
палеоцеребелуму.
Име дугује лоптастом
изгледу на пресеку
(од лат. придева
globosus, -a, -um,
лоптаст).
G = n.globosus
n.fastigii
G E
n.dentatus
63. Nuc. fastigii
Nuc. fastigii је
најмедијалније и
најстарије jедро
церeбeлума.
Налaзи сe нa крову
ventriculus quartusa, у
најдорзалнијем делу
крова, који се зове
fastigium (од лат.
fastigium, -ii, n., кров).
Како му пореклом и
приличи, припада
archeocerebellumu.
n.fastigii
G E
n.dentatus
64. функционална подела
cerebelluma
Мали мозак се на основу веза делова коре са
његовим једрима може поделити у лонгитудиналне
(уздужне) зоне, које уздужно захватају како његов
предњи и задњи, тако и флокулонодуларни режањ.
Најмедијалнија, средишна зона одговара вермису и
пројектује се у nucleus fastigii.
Бочно од вермиса су велике церебеларне
хемисфере које се могу поделити на
Ø парамедијану лонгитудиналну траку уз вермис
(интермедијална или паравермална зона) која се
пројектује у nucleus globosus и nucleus emboliformis
(«нуклеи интерпозити»), и
Ø највећи латерални део, који се пројектује у nucleus
dentatus.
Ове уздужне траке сем вермиса као таквог, нису
видљиве на површини.
65. функционална подела
cerebelluma
Схематски приказ поделе коре церебелума на уздужне
зоне. Ове зоне се пројектују свака на одређена једра
малог мозга. ND= nucleus dentatus; NG+NE= nucleus
globosus + nucleus emboliformis; NF= nucleus fastigii.
66. Чешће се користи слична, али
више функционална подела
церебелума направљена на
основу података о његовим
везама са различитим деловима
ЦНС као и на основу података из
филогенезе.
67. Церебелум се може
поделити на три
функционалне
целине –
Øpontocerebellum
(neocerebellum),
Øspinocerebellum
(paleocerebellum) и
Øvestibulocerebellum
(archicerebellum).
70. Spinocerebellum се
филогенетски појављује
тек код виших амфибија, а
већ код гмизаваца и птица
је добро развијен. Код
човека га граде делови
вермиса (lingula, lobulus
centralis, culmen, uvula) и
њему суседни
парамедијани делови
хемисфере, претежно
предњег режња. Овом
функционалном делу
малог мозга припадају и
nucleus globosus и nucleus
emboliformis (“nuclei
interpositi”).
73. еволутивна подела малог мозга
archicerebellum
Ø чине lobus flocculonodularis – (flocculus, nodulus) и
nc. fastigii
palleocerebellum
Ø чине lobus anterior и nc. emboliformis и
nc.globosus
neocerebellum
Ø чине lobus posterior и nc.dentatus
74.
75.
76. Бела маса малог мозга
3 пара ножица малог мозга - pedunculi
cerebeli
Ø superior
Ø medius
Ø inferior
corpus medullare сва остала бела маса од
које се према периферији пружају и
рачвају наставци беле масе (laminae albe)
које се увлаће у наборану кору
оваква ламинација беле масе малог мозга
оставља на пресеку изглед веома
разгранатог дрвета – arbor vitae
80. pedunculus cerebellaris inferior
аферентни
Ø tr. spinocerebellaris posterior- маховинаста влакна,
осјети из мишића трупа и удова
Ø tr. cuneocerebellaris- обавест о положају
екстремитета у простору
Ø tr. vestibulocerebellaris- маховинаста влакна у lobus
flocculonodularis, стални надзор мишића за
одржавање равнотеже
Ø tr. olivocerebellaris- пузавичаста влакна, oliva-
cerebellum-nc.ruber-tr.teg.centralis, снажно активира
Пуркињеове ћелије
Ø fibrae arcuatae externae anteriores
Ø striae medullares
еферентни
Ø tr.cerebellospinalis
Ø tr. cerebelloolivaris
Ø tr. reticullocerebellaris и aferentni и eferentni -
надзор мотонеурона предњег рога
83. оштећења малог мозга
хипотонија- промена
тонуса мишића
дисметрија- сметње
при вршењу циљаних
покрета тј. одређивању
екскурзија и опсега
покрета (прст-нос
проба)
интецијски тремор
