SlideShare a Scribd company logo
Maли мозак
cerebellum
проф. др Видосава Радоњић
Rhombencephalon
Medulla
oblongata
Medulla
spinalis
Cerebellum
Velum medullare
inferius
IV
Velum medullare
superius
Pons
Mesencephalon
IV
Cerebellum & Pons
cerebellum
pons
настају из
metencephalona
Cerebellum - положај
 “мали мозак” лежи у fossa cranii posterior и гради
кров четврте мождане коморе
 tentorium cerebelli (“ШАТОР МАЛОГ МОЗГА)
ТВОРЕВИНА ТВРДЕ МОЖДАНЕ ОПНЕ (dura matter)
ОДВАЈА cerebellum од lobi occipitales ВЕЛИКОГ МОЗГА
Cerebellum -
положај
Cerebellum
MRI
cerebellum
cerebellum
Мали мозак
тежина око 130 -150 гр (1/8 тежине
великог мозга)
учествује у :
Ø одржавању равнотеже тела и тонуса
мишића у извођењу покрета тако
што обезбеђује координацију снаге,
опсега и трајања контракције
мишића
РавнотежаРавнотежа
Моторне вештинеМоторне вештине
Pablo Casals
cerebellum
функција
При вољној контракцији- кретњи- импулси иду за
мишиће (tr.corticospinalis) али и у мали мозак (tr.
corticopontini), а добија и информације о стању
мишића (tr.spinocerebellares).
Сви надражаји се упоређују, интегрирају и из малог
мозга иду корективни импулси у кортикални центар
(tr.corticothalamicus- tr.thalamocorticalis) за
усправљање или појачање односно одмеравање
кретњи и тонуса.
Надражаји из унутрашњег уха
(tr.vestibulocerebellaris) омогућавају утицај малог
мозга на мускулатуру код одржавања равнотеже.
Мали мозак је у вези са центрима
eкстрапирамидалног система
Клинички значај
оштећење средишњег дела малог
мозга праћено је поремећајем
усправног става и хода
лезију хемисфера прати немогућност
контроле покрета ипсилатералног
екстремитета,повезан је са моторним
системом
у њега долазе и прекидају се бројни
сензитивни путеви
cerebellum
спољашња морфологија
Cerebellum се
састоји из:
Ø црвуљка (vermis)
у средини,
непаран
Ø две хемисфере
(haemispherium
cerebelli)
бочно
vermis
hemispherium cerebelli
cerebellum
спољашња морфологија
Ø vermis у средини
Ø две хемисфере бочно
vermis
cerebellum
спољашња морфологија
Ø на површини малог
мозга постоје бројне
паралелне пукотине
(fissurae cerebelli)
између којих се
налазе узане вијуге
(folia cerebelli)
fissurae cerebelli
folia
ventriculus
IV
cerebellum
спољашња морфологија
пукотине
Ø fissura prima
Ø fissura posterolateralis
горња страна
предња страна
cerebellum
спољашња морфологија
Ø fissura
horizontalis је
најдубља
пукотина и
одваја горњу
од доње
стране
церебелума
Vermis - делови
superiorsuperior ::
Øјезичак (lingula)
Øцентрални режњић
(lobulus centralis)
Øврх (culmen)
Øстремен (declive)
Øлист (folium vermisa)
inferior :
Øкврга (tuber vermis)
Øпирамида (pyramis
vermis)
Øресица (uvula vermis)
Øчворић (nodulus)
***Сваком делу црва одговара неколико режњића
хемисфера малог мозга, сем језичку који није повезан
ни са једним латералним режњићем.
cerebellum
стране
на малом
мозгу се
разликују три
стране :
Ø горња страна,
Ø доња страна,
и
Ø предња страна
Cerebellum - стране
горња страна,
Øлежи испод тенторијума
Cerebellum – горња страна
Lobulus
simplex
TuberFissura
horizontalis
Folium vermis
Fissura
prima
Lobulus
semilunaris
superior
Lobulus
semilunaris
inferior
Lobulus quadrangularisCulmen
Declive
Vermis
Cerebellum - стране
доња страна,
Ø две заобљене
хемисфере улежу у
церебеларне јаме
окципиталне кости,
Ø између хемисфера
је дубок усек у
средњој линији
(incisura cerebeli
posterior) у који се
увлачи falx
cerebelli и вермис
Cerebellum
facies inferior
vallecula cerebelli
Cerebellum
посматрано од позади
Cerebellum - стране
предња страна
Øима један средњи део и два
бочна
средњи део поседује
велико удубљење
fastigium, које гради
централни део крова
четврте мождане коморе,
лежи иза можданог
стабла и са њим је
спојен помоћу три пара
ножица
десни и леви латерални
део предње стране малог
мозга леже бочно од
понса и иза пирамиде
слепоочне кости, и
формирају
понтоцеребеларни угао
Cerebellum
предња страна
Velum
medullare
superius
Lingula cerebelliLobulus centralis
Pedunculus
cerebellaris
medius
Pedunculus
cerebellaris
superior
Fissura
posterolateralis
Pedunculus cerebellaris
inferior Tonsilla Vallecula Uvula
Nodulus
Flocculus
Cerebellum - предња страна
Cerebellum
facies ventralis
lobus
anterior
lobus
posterior
cerebellum
спољашња морфологија
Tonsilae cerebelli
Ø foramen magnum
предња страна
горња страна
Angulus pontocerebellaris
тространопризматични
простор
границе:
Ø медијално: бочне
стране понса и
продужене мождине
Ø латерално: суседни
део предње стране
малог мозга
Ø напред: задња страна
пирамиде слепоочне
кости
Кроз ангулус пролазе
Живци:
Ø горња петељка V, VI,
Ø средња петељка VII, VII бис
, VIII
Ø доња петељка IX, X, XI
a. cerebelli anterior inferior и a. labyrinthi s.
auditiva interna, са одговарајућим венама
велика такозвана “мостна" вена , v. petrosa
superior - Dandy, која прати n. trigeminus
Angulus pontocerebellaris
зидови и садржај
N. trochlearis
Pons
N. trigeminus
Cisterna pontocerebellaris
Tentorium cerebelli
Sinus cavernosus
A. labyrinthi
Dandy-eva vena
A. superior cerebelli
Cerebellum
N. facialis
N. intermedius
N. vestibulocochlearis
Sinus petrosus superior
cerebellum
морфолошка подела
Ø lobus flocculonodularis – (flocculus,
nodulus)
Ø corpus cerebelli,
fissura prima дели на :
1. lobus anterior
2. lobus posterior
lobus anterior je мањи и заузима само
1/3 горње стране
lobus posterior је већи и заузима целу
доњу страну и горње 2/3
фисура хоризонталис иде по ободу
хемисфера малог мозга и дели
церебелум на горњу и доњу страну
Cerebellum - морфолошка
подела
fissura prima
fissura posterolateralis
lobus flocculonodularis
lobus
anterior
lobus
posterior
corpus
cerebellaris
Cerebellum – морфолошка подела
lobus
anterior
lobus posteriornodulus
lobus anterior
lobus posterior
nodulus
flocculus
fissura
prima
fissura
posterolateralis
lobus flocculonodularis
lobus
posterior
lobus
anterior
сагитални пресек
шематски
facies superior
посматрано вентралноtonsilla
flocculus
nodulus
cerebellum - грађа
састоји се из сиве
и беле масе
Ø сива маса је
споља и гради
кору (cortex
cerebelli) и једра
малог мозга (nuclei
cerebelli)
Ø бела маса (corpus
medullare cerebelli)
је унутра
cortex
cerebelli
corpus medullare
cerebelli
cerebellum - грађа
сивa и белa
масa
Cerebellum - Cortex
Folia
 дебљине око 1мм
 велика набораност, 85% коре се не види
 на пресеку виде се два слоја: спољашњи
светлији и унутрашњи тамнији
хистолошки, јасно се разликују три слоја
cortex cerebelli
спољашњи молекуларни
слој
звездасте и корпасте
средњи пуркиње-ових пуркињеове ћелије
унутрашњи грануларни слој грануларне и golgi ћелије
Cortex
Mol Gr
Purkinje
molekularni
granularni
Cortex cerebelli
Stratum moleculare
Øрелативно сиромашан са
ћелијама
Øуглавном синаптички
Øсадржи звездасте и корпасте
ћелије и мноштво дендрита
Пуркиње-ових ћелија и
аксона грануларних ћелија
Øу њему се спајају дендрити
Пуркиње- ових ћелија са
аксонима звездастих и
грануларних ћелија а аксони
корпастих са телима
Пуркиње –ових ћелија (једна
корпаста ћелија спаја се са
више Пуркиње-ових ћелија)
Cortex cerebelli
Ганглионарни слој
(stratum ganglionare s
Stratum purkinjense
ØСредњи, најтањи слој
коре малог мозга
изграђује само један ред
главних еферентних
неурона коре малог мозга
– Пуркињеове ћелије.
ØОви неурони спадају у
групу највећих неурона
ЦНС-а (35-65 µм),
Ø има их око 15 милиона
Øтела су им крушкастог или
пехарастог облика
Cortex cerebelli
ØПуркињеове ћелије леже
уз грануларни слој
Øса њиховог спољашњег
краја полази неколико
дендрита који се богато
гранају у молекуларном слоју
Øод унутрашњег краја полазе
аксони, који једини напуштају
кору и завршавају се у једрима
малог мозга или или неким
једрима можданог стабла
Øврше инхибицију једара
малог мозга и nc.vestibularis
lateralis
Øпри проласку кроз
грануларни слој граде
синапсе са њима
Схематски приказ слојева коре малог мозга.
корпаста («баскет») ћелија; 2- Пуркињеова
ћелија; 3- зрнаста ћелија; 4- велика
Голџијева ћелија (Голџи тип II)
Cortex
cerebelli
Stratum granuslosum
Ø Зрнасте ћелије су
једини
ексцитаторни
неурони у кори
малог мозга и
њихов
неуротрансмитер
је глутамат.
Cortex cerebelli
Stratum granuslosum
Øуглавном граде грануларне и
Golgi-еве ћелије
Зрнасте (грануларне) ћелије су
најмање ћелије у човечијем
телу са пречником перикариона
од 4.5-8 µm и релативно
великим једром.
Øоне су многобројне (1010
-1014
),и густо збијене
ØЊихови кратки дендрити
граде формације облика
птичијих канџи које улазе у
састав церебеларних
гломерулуса (glomeruli
cerebellosi)
заједно са маховинастим
(˝mossy˝) влакнима.
Øаксони грануларних ћелија
одлазе у молекуларни слој и деле
се у облику слова “Т”, тако
настају паралелна влакна
грануларних ћелија која се
спајају са дендритима Пуркиње-
ових ћелија
Начин завршетака аферентних
путева
Пузавичаста влакна
завршавају се на дендритима
пуркињеових ћелија (влакна
tr.Spinocerebellares et tr.
Vestibulocerebellaris)
Маховинаста влакна , новији
путеви иду у гранулозни слој
и завршавају се на зрнастим и
голџијевим ћелијама, где
граде карактеристична
проширења гломеруле
Једина еферентна влакна коре
малог мозга су аксони
Пуркињеових ћелија, које
садрже веома много ГАБА.
Ови аксони одлазе у једра
церебелума и вестибуларна
једра и делују инхибиторно
glomerulus cerebellaris
glomerulus cerebellaris је
синаптички комплекс
изграђен од
• централног маховинастог
аксона
• дендритских завршетака
грануларних ћелија
• Golgi аксонског завршетка
маховинасто
влакно
грануларна
ћелијаGolgi
Cortex cerebelli - унутрашњи кругови
Cortex cerebelli
Соматотопска организација
Nucleii cerebelli
 Nucleus fastigii s. nucleus medialis cerebelli
(кровно једро)
 Nucleus globosus s. nucleus interpositus
posterior (лоптасто једро)
 Nucleus emboliformis s. nucleus interpositus
anterior (чеполико једро)
 Nucleus dentatus s.nucleus lat.cerebelli
(зупчасто једро)
cerebellum – грађа
једра
nucleus dentatus
cortex cerebelli nucleus fastigii
nucleus globosus
nucleus emboliformis
corpus medullare
cerebelli
nuc.nuc.
dentatusdentatus
nuc.nuc.
emboliformisemboliformis
nuc.nuc.
globosusglobosus
nuc.nuc.
fastigiifastigii
nuclei cerebellares
1. nucleus1. nucleus fastigifastigiii
2. nucleus globos2. nucleus globosusus
3. nucleus3. nucleus
emboliformemboliformisis
4. nucleus4. nucleus dentadentatustus
nuclei cerebellares
nuclei cerebellares
1. Vermis cerebelli
2. Velum medullare superius
3. Ventriculus quartus
4. Nucleus dentatus
5. Corpus restiforme
6. Brachium pontis
7. Tractus corticospinalis
8. Fasciculus longitudinalis
medialis
9. Lemniscus medialis
10. Oliva inferior
11. Nucleus emboliformis
12. Nucleus globosus
Cerebellum - nuclei
nc. dentatus
nc. emboliformis = E
nc. globosus = G
nc. fastigii
n.fastigii
G E
n.dentatus
Nuc. dentatus
Nuc. dentatus је највеће једро које
се налази у близини централног
дела беле масе церебелума.
Најлатералније је од свих једара
малог мозга.
На пресеку има изглед купине,
обзиром на назубљеност његовог
обода (одатле и назив, dens, dentis,
m., lat. zub).
У свом вентро-медиалном делу
поседује отвор кроз који пролазе
мијелинизована влакна.
По неким ауторима, овај отвор
носи назив hilum.
Функционално припада
pontocerebellumu (neocerebellum),
што ће рећи припада
интеграционом моторном делу.
n.fastigii
G E
n.dentatus
Nuc. emboliformis
Nuc. emboliformis
налази се уз hilum
nuc.dentatusa, као да га
затвара, тако да свом
положају дугује име
(од grč. embolon, čep).
Припада
палеоцеребеларном
(спиноцеребеларном)
делу малог мозга.
n.fastigii
G E
n.dentatus
E = n.emboliformis
Nuc. globosus
Nuc. globosus је нешто
медијалније од nuc.
dentatusa.
Као и чеполико једро,
придодато је
палеоцеребелуму.
Име дугује лоптастом
изгледу на пресеку
(од лат. придева
globosus, -a, -um,
лоптаст).
G = n.globosus
n.fastigii
G E
n.dentatus
Nuc. fastigii
Nuc. fastigii је
најмедијалније и
најстарије jедро
церeбeлума.
Налaзи сe нa крову
ventriculus quartusa, у
најдорзалнијем делу
крова, који се зове
fastigium (од лат.
fastigium, -ii, n., кров).
Како му пореклом и
приличи, припада
archeocerebellumu.
n.fastigii
G E
n.dentatus
функционална подела
cerebelluma
Мали мозак се на основу веза делова коре са
његовим једрима може поделити у лонгитудиналне
(уздужне) зоне, које уздужно захватају како његов
предњи и задњи, тако и флокулонодуларни режањ.
Најмедијалнија, средишна зона одговара вермису и
пројектује се у nucleus fastigii.
Бочно од вермиса су велике церебеларне
хемисфере које се могу поделити на
Ø парамедијану лонгитудиналну траку уз вермис
(интермедијална или паравермална зона) која се
пројектује у nucleus globosus и nucleus emboliformis
(«нуклеи интерпозити»), и
Ø највећи латерални део, који се пројектује у nucleus
dentatus.
Ове уздужне траке сем вермиса као таквог, нису
видљиве на површини.
функционална подела
cerebelluma
Схематски приказ поделе коре церебелума на уздужне
зоне. Ове зоне се пројектују свака на одређена једра
малог мозга. ND= nucleus dentatus; NG+NE= nucleus
globosus + nucleus emboliformis; NF= nucleus fastigii.
Чешће се користи слична, али
више функционална подела
церебелума направљена на
основу података о његовим
везама са различитим деловима
ЦНС као и на основу података из
филогенезе.
Церебелум се може
поделити на три
функционалне
целине –
Øpontocerebellum
(neocerebellum),
Øspinocerebellum
(paleocerebellum) и
Øvestibulocerebellum
(archicerebellum).
Vestibulocerebellum
обухвата
флокулонодуларни
режањ и представља
филогенетски
најстарији део малог
мозга.
Флокулонодуларни
режањ чине кора
флокулуса и оног дела
вермиса који се назива
нодулус, а од једара
малог мозга у
вестибулоцеребелум
спада и nucleus fastigii.
vestibulocerebellum
Lobus
flocculonodularis,
има реципрочне
везе са
вестибуларним
једрима, његова
кора намењена је
одржавању
равнотеже,контроли
покрета очију и
трупа у односу на
положај главе,
Spinocerebellum се
филогенетски појављује
тек код виших амфибија, а
већ код гмизаваца и птица
је добро развијен. Код
човека га граде делови
вермиса (lingula, lobulus
centralis, culmen, uvula) и
њему суседни
парамедијани делови
хемисфере, претежно
предњег режња. Овом
функционалном делу
малог мозга припадају и
nucleus globosus и nucleus
emboliformis (“nuclei
interpositi”).
Pontocerebellum као
највећи и
филогенетски
најновији део малог
мозга и обухвата
највеће, латералне
области коре
хемисфере као и
највеће једро малог
мозга- nucleus dentatus.
Pontocerebellum
Lobus posterior
(обухвата све
остало), добија
влакна из понса.
Има улогу у
аутоматској
регулацији
вољних и
полувољних
покрета
еволутивна подела малог мозга
archicerebellum
Ø чине lobus flocculonodularis – (flocculus, nodulus) и
nc. fastigii
palleocerebellum
Ø чине lobus anterior и nc. emboliformis и
nc.globosus
neocerebellum
Ø чине lobus posterior и nc.dentatus
Бела маса малог мозга
3 пара ножица малог мозга - pedunculi
cerebeli
Ø superior
Ø medius
Ø inferior
corpus medullare сва остала бела маса од
које се према периферији пружају и
рачвају наставци беле масе (laminae albe)
које се увлаће у наборану кору
оваква ламинација беле масе малог мозга
оставља на пресеку изглед веома
разгранатог дрвета – arbor vitae
arbor vitae
Pedunculus
Cerebellares
Medulla
oblongata
Inferior
(ICP)
PonsMedius
(MCP)
mesencephalonSuperior
(SCP)
веза доPedunculus
SCP
SCP SCP
MCP
MCP
MCP
ICP
ICP
ICP
Pedunculus Cerebellares
  
pedunculus cerebellaris inferior
аферентни
Ø tr. spinocerebellaris posterior- маховинаста влакна,
осјети из мишића трупа и удова
Ø tr. cuneocerebellaris- обавест о положају
екстремитета у простору
Ø tr. vestibulocerebellaris- маховинаста влакна у lobus
flocculonodularis, стални надзор мишића за
одржавање равнотеже
Ø tr. olivocerebellaris- пузавичаста влакна, oliva-
cerebellum-nc.ruber-tr.teg.centralis, снажно активира
Пуркињеове ћелије
Ø fibrae arcuatae externae anteriores
Ø striae medullares
еферентни
Ø tr.cerebellospinalis
Ø tr. cerebelloolivaris
Ø tr. reticullocerebellaris и aferentni и eferentni -
надзор мотонеурона предњег рога
pedunculus cerebellaris medius
аферентни
Ø tr.pontocerebellares
Ø tr. corticocerebellares
pedunculus cerebellaris
superior
аферентни
Ø tr.spinocerebellaris
anterior
еферентни
Ø tr.cerebellothalamicu
s
Ø tr.cerebellorubralis
Ø tr.fastigiobulbaris
оштећења малог мозга
хипотонија- промена
тонуса мишића
дисметрија- сметње
при вршењу циљаних
покрета тј. одређивању
екскурзија и опсега
покрета (прст-нос
проба)
интецијски тремор
сметње у брзом
смењивању
антагонистичких
покрета
губитак равнотеже
пијани морнар!
ДржањеДржање
ходход – Ataxia– Ataxia
TremorTremor
CerebelarnaCerebelarna
AtaxiaAtaxia
a b c
d
Romberg Test
Dix-Hallpike Maneuver
Cerebellum – горња страна
Vermis
1.Lobulus centralis
2.Culmen
3.Declive
Lobulus quadrangularis
4.Pars rostralis
5.Pars caudalis
6.Lobulus semilunaris
rostralis
(7.Lamina tecti)
(8.Pulvinar thalami)
9.Fissura prima
Cerebellum – горња страна
посматрано од позади
Vermis
 1.Culmen
 2.Declive
 3.Folium vermis
 4.Tuber vermis
 5.Pyramis
Lobulus quadrangularis
 6.Pars rostralis
 7.Pars caudalis
 8.Lobulus semilunaris rostralis
 9.Lobulus semilunaris caudalis
10.Lobulus gracilis
11.Fissura prima
12.Fissura horizontalis
Cerebellum –доња страна
1.Lobulus semilunaris
rostralis
 2.Lobulus semilunaris
caudalis
 3.Lobulus gracilis
 4.Lobulus biventer
 5.Flocculus
Lobulus quadrangularis
 6.Pars caudalis
 7.Pars rostralis
8.Plexus choroideus
9.Fissura posterolateralis
10.Tonsilla cerebelli
11.Medulla oblongata
12.Pons
13.Fissura horizontalis
Cerebellum –
предња страна
Vermis
 1.Lobulus centralis
 2.Culmen
 3.Uvula
 4.Nodulus
 5.Ala lobuli centralis
Lobulus quadrangularis
 6.Pars rostralis
 7.Pars caudalis
 8.Lobulus semilunaris rostralis
 9.Lobulus semilunaris caudalis
10.Lobulus gracilis
11.Lobulus biventer
12.Tonsilla cerebelli
13.Flocculus
Pedunculus cerebellaris
14.rostralis
15.caudalis
16.medius
17.Pedunculus flocculi
18.Fastigium
19.Fissura prima
20.Fissura horizontalis
21.Fissura dorsolateralis
ventriculus IV
Положај
централна шупљина
ромбенцефалона
између понса и медуле
облонгате (вентрално) и
малог мозга (дорзално)
има
Ø предњи зид или под
Ø задњи зид или кров
ventriculus IV
ventriculus quartus
1. Vermis cerebelli
2. Velum medullare
superius
3. Ventriculus quartus
4. Nucleus dentatus
5. Corpus restiforme
6. Brachium pontis
7. Tractus
corticospinalis
8. Fasciculus
longitudinalis medialis
9. Lemniscus medialis
10. Oliva inferior
11. Nucleus emboliformis
12. Nucleus globosus
ventriculus IV
Предњи зид
fossa
rhomboidea
ventriculus IV
fossa rhomboidea
sulcus medianus
sulcus limitans
area vestibularis
eminentia medialis
striae medullares
ventriculus IV
fossa rhomboidea
colliculus facialis
trigonum n.hypoglossi
trigonum n.vagi
funiculus separans
area postrema
locus ceruleus
Fossa rhomboidea
1. Tuberculum
cuneatum
2. Tuberculum
gracile
3. Obex
4. trigonum n.
hypoglossi
5. trigonum n. vagi
6. striae medullares
ventriculi quarti
7. ped. cerebelares
medii
8. colliculus facialis
9. area vestibularis
funiculus
separans
fovea superior
locus
coeruleus
Sulcus limitans
Кров
velum medullare
superior
fastigium cerebelli
velum medullare
inferior
lamina tectoria
ventriculi quarti
Три отвора
Ø средишњи непарни
(apertura mediana)
Ø бочни парни
(apertura lateralis)
ventriculus IV
velum
medullare
inferior
fourth ventricle
2 )
Ventriculus IV
plexus
choroideus
apertura
lateralis apertura
mediana
velum
medullare
superior
tela choroidea
aqueductus cerebriaqueductus cerebri
velum
medullare
inferior
ventriculus IV - зидови
velum medullare
superius
fastigium cerebelli
velum medullare
inferius
lamina tectoria
fossa rhomboidea
aqueductus cerebri
IV

More Related Content

What's hot

Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srca
dr Šarac
 
Misici glave, vrata i trupa
Misici glave, vrata i trupaMisici glave, vrata i trupa
Misici glave, vrata i trupa
dr Šarac
 
Opsta neurologija
Opsta neurologijaOpsta neurologija
Opsta neurologija
dr Šarac
 
Krvni sudovi glave i vrata
Krvni sudovi glave i vrataKrvni sudovi glave i vrata
Krvni sudovi glave i vratadr Šarac
 
Miologija
MiologijaMiologija
Miologija
dr Šarac
 
Anatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistemaAnatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistemadr Šarac
 
Bela masa moždanog stabla
Bela masa moždanog stablaBela masa moždanog stabla
Bela masa moždanog stabladr Šarac
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
dr Šarac
 
Diencephalon
DiencephalonDiencephalon
Diencephalondr Šarac
 
Topografija ruke
Topografija rukeTopografija ruke
Topografija ruke
Au Medu
 
Mali mozak
Mali mozakMali mozak
Mali mozak
Ivana Damnjanović
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
Anatomija dr Šarac
 
20. Mozdano stablo
20. Mozdano stablo20. Mozdano stablo
20. Mozdano stablo
ltixomir
 
Misici ruke i noge
Misici ruke i nogeMisici ruke i noge
Misici ruke i noge
dr Šarac
 

What's hot (20)

Anatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistemaAnatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistema
 
Mišici
MišiciMišici
Mišici
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srca
 
Misici glave, vrata i trupa
Misici glave, vrata i trupaMisici glave, vrata i trupa
Misici glave, vrata i trupa
 
Svi misici
Svi misiciSvi misici
Svi misici
 
Opsta neurologija
Opsta neurologijaOpsta neurologija
Opsta neurologija
 
Krvni sudovi glave i vrata
Krvni sudovi glave i vrataKrvni sudovi glave i vrata
Krvni sudovi glave i vrata
 
Miologija
MiologijaMiologija
Miologija
 
Anatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistemaAnatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistema
 
Bela masa moždanog stabla
Bela masa moždanog stablaBela masa moždanog stabla
Bela masa moždanog stabla
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 
Diencephalon
DiencephalonDiencephalon
Diencephalon
 
Topografija ruke
Topografija rukeTopografija ruke
Topografija ruke
 
Mali mozak
Mali mozakMali mozak
Mali mozak
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdinaKicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
Mali mozak
Mali mozakMali mozak
Mali mozak
 
Anatomija uvod (1)
Anatomija uvod (1)Anatomija uvod (1)
Anatomija uvod (1)
 
20. Mozdano stablo
20. Mozdano stablo20. Mozdano stablo
20. Mozdano stablo
 
Misici ruke i noge
Misici ruke i nogeMisici ruke i noge
Misici ruke i noge
 

Viewers also liked

Animated interactive cerebellum connections
Animated interactive cerebellum connectionsAnimated interactive cerebellum connections
Animated interactive cerebellum connections
Sanjoy Sanyal
 
CONTRACEPTIVE METHODS
CONTRACEPTIVE METHODSCONTRACEPTIVE METHODS
CONTRACEPTIVE METHODS
Dr Nilesh Kate
 
DRAW A NEAT DIAGRAM - GENERAL PHYSIOLOGY
DRAW A NEAT DIAGRAM - GENERAL PHYSIOLOGYDRAW A NEAT DIAGRAM - GENERAL PHYSIOLOGY
DRAW A NEAT DIAGRAM - GENERAL PHYSIOLOGY
Dr Nilesh Kate
 
MOTOR SYSTEM SPINAL CORD
MOTOR SYSTEM SPINAL CORDMOTOR SYSTEM SPINAL CORD
MOTOR SYSTEM SPINAL CORD
Dr Nilesh Kate
 
MOTOR SYSTEM IV REGULATION OF POSTURE
MOTOR SYSTEM IV REGULATION OF POSTUREMOTOR SYSTEM IV REGULATION OF POSTURE
MOTOR SYSTEM IV REGULATION OF POSTURE
Dr Nilesh Kate
 
DRAW A NEAT DIAGRAM - EXCRETARY SYSTEM
DRAW A NEAT DIAGRAM - EXCRETARY SYSTEMDRAW A NEAT DIAGRAM - EXCRETARY SYSTEM
DRAW A NEAT DIAGRAM - EXCRETARY SYSTEM
Dr Nilesh Kate
 
The cerebellum
The cerebellumThe cerebellum
The cerebellum
Anwar Siddiqui
 
PandJ Final Essay .
PandJ Final Essay .PandJ Final Essay .
PandJ Final Essay .
Cori Muller
 
Project Management Office-Best Practices
Project Management Office-Best PracticesProject Management Office-Best Practices
Project Management Office-Best Practices
Sudhanva Ramesh
 
Work,energyandpower
Work,energyandpowerWork,energyandpower
Work,energyandpower
Conferat Conferat
 
CSPi TS Infographic
CSPi TS InfographicCSPi TS Infographic
CSPi TS Infographic
Chris Bell
 
The codes and conventions
The codes and conventionsThe codes and conventions
The codes and conventions
EvijaKapeljuha
 
Dailytalkswithgod
DailytalkswithgodDailytalkswithgod
Dailytalkswithgod
Amy Nichole Davidson PhD
 
Linnworks Data Exchange Masterclass
Linnworks Data Exchange MasterclassLinnworks Data Exchange Masterclass
Linnworks Data Exchange Masterclass
Linnworks
 
jezriah_j__krubeck_proposal_AQR
jezriah_j__krubeck_proposal_AQRjezriah_j__krubeck_proposal_AQR
jezriah_j__krubeck_proposal_AQR
Jez Krubeck
 
Muhammad Nafees Abbasi
Muhammad Nafees AbbasiMuhammad Nafees Abbasi
Muhammad Nafees Abbasi
nafees abbasi
 
Social media
Social mediaSocial media
Social media
Abhisek Gupta
 
Benefits Of Hiring Security Shredding Specialist
Benefits Of Hiring Security Shredding SpecialistBenefits Of Hiring Security Shredding Specialist
Benefits Of Hiring Security Shredding Specialist
bryan hoffman
 

Viewers also liked (20)

Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
Animated interactive cerebellum connections
Animated interactive cerebellum connectionsAnimated interactive cerebellum connections
Animated interactive cerebellum connections
 
CONTRACEPTIVE METHODS
CONTRACEPTIVE METHODSCONTRACEPTIVE METHODS
CONTRACEPTIVE METHODS
 
DRAW A NEAT DIAGRAM - GENERAL PHYSIOLOGY
DRAW A NEAT DIAGRAM - GENERAL PHYSIOLOGYDRAW A NEAT DIAGRAM - GENERAL PHYSIOLOGY
DRAW A NEAT DIAGRAM - GENERAL PHYSIOLOGY
 
MOTOR SYSTEM SPINAL CORD
MOTOR SYSTEM SPINAL CORDMOTOR SYSTEM SPINAL CORD
MOTOR SYSTEM SPINAL CORD
 
Mozdano stablo
Mozdano stabloMozdano stablo
Mozdano stablo
 
MOTOR SYSTEM IV REGULATION OF POSTURE
MOTOR SYSTEM IV REGULATION OF POSTUREMOTOR SYSTEM IV REGULATION OF POSTURE
MOTOR SYSTEM IV REGULATION OF POSTURE
 
DRAW A NEAT DIAGRAM - EXCRETARY SYSTEM
DRAW A NEAT DIAGRAM - EXCRETARY SYSTEMDRAW A NEAT DIAGRAM - EXCRETARY SYSTEM
DRAW A NEAT DIAGRAM - EXCRETARY SYSTEM
 
The cerebellum
The cerebellumThe cerebellum
The cerebellum
 
PandJ Final Essay .
PandJ Final Essay .PandJ Final Essay .
PandJ Final Essay .
 
Project Management Office-Best Practices
Project Management Office-Best PracticesProject Management Office-Best Practices
Project Management Office-Best Practices
 
Work,energyandpower
Work,energyandpowerWork,energyandpower
Work,energyandpower
 
CSPi TS Infographic
CSPi TS InfographicCSPi TS Infographic
CSPi TS Infographic
 
The codes and conventions
The codes and conventionsThe codes and conventions
The codes and conventions
 
Dailytalkswithgod
DailytalkswithgodDailytalkswithgod
Dailytalkswithgod
 
Linnworks Data Exchange Masterclass
Linnworks Data Exchange MasterclassLinnworks Data Exchange Masterclass
Linnworks Data Exchange Masterclass
 
jezriah_j__krubeck_proposal_AQR
jezriah_j__krubeck_proposal_AQRjezriah_j__krubeck_proposal_AQR
jezriah_j__krubeck_proposal_AQR
 
Muhammad Nafees Abbasi
Muhammad Nafees AbbasiMuhammad Nafees Abbasi
Muhammad Nafees Abbasi
 
Social media
Social mediaSocial media
Social media
 
Benefits Of Hiring Security Shredding Specialist
Benefits Of Hiring Security Shredding SpecialistBenefits Of Hiring Security Shredding Specialist
Benefits Of Hiring Security Shredding Specialist
 

Similar to Anatomija Cerebellum

ЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdfЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdf
Mihajlo Maksimovic
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaAnatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
Jovan Šarac
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija  nervnog sistemaAnatomija  nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
Anatomija dr Šarac
 
Централни нервни систем
Централни нервни системЦентрални нервни систем
Централни нервни систем
Violeta Djuric
 
Nervni sistem vii
Nervni sistem viiNervni sistem vii
Nervni sistem vii
Aleksandra Popović
 
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
NašaŠkola.Net
 
Мали мозак
Мали мозакМали мозак
Мали мозак
Violeta Djuric
 
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina MiljkovićBiologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljkovićnasaskolatakmicenja1
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
NašaŠkola.Net
 
ЦНС (мозак).pdf
ЦНС (мозак).pdfЦНС (мозак).pdf
ЦНС (мозак).pdf
Mihajlo Maksimovic
 
Bazalna jedra
Bazalna jedraBazalna jedra
Bazalna jedradr Šarac
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
Violeta Djuric
 
22. Prednji mozak
22. Prednji mozak22. Prednji mozak
22. Prednji mozak
ltixomir
 
Басарић Марија - биологија
Басарић Марија - биологијаБасарић Марија - биологија
Басарић Марија - биологија
Violeta Djuric
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
DraganaKosovac
 
Nervno tkivo
Nervno tkivoNervno tkivo
Nervno tkivo
Vesna Danilovic
 
централни нервни систем
централни нервни системцентрални нервни систем
централни нервни систем
Maja Simic
 

Similar to Anatomija Cerebellum (20)

Cerebellum
Cerebellum Cerebellum
Cerebellum
 
ЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdfЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdf
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaAnatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija  nervnog sistemaAnatomija  nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 
Централни нервни систем
Централни нервни системЦентрални нервни систем
Централни нервни систем
 
Nervni sistem vii
Nervni sistem viiNervni sistem vii
Nervni sistem vii
 
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
 
Nervni sistem kičmenjaka
Nervni sistem kičmenjakaNervni sistem kičmenjaka
Nervni sistem kičmenjaka
 
Мали мозак
Мали мозакМали мозак
Мали мозак
 
нервни систем.
нервни систем.нервни систем.
нервни систем.
 
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina MiljkovićBiologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
 
ЦНС (мозак).pdf
ЦНС (мозак).pdfЦНС (мозак).pdf
ЦНС (мозак).pdf
 
Bazalna jedra
Bazalna jedraBazalna jedra
Bazalna jedra
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
 
22. Prednji mozak
22. Prednji mozak22. Prednji mozak
22. Prednji mozak
 
Басарић Марија - биологија
Басарић Марија - биологијаБасарић Марија - биологија
Басарић Марија - биологија
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Nervno tkivo
Nervno tkivoNervno tkivo
Nervno tkivo
 
централни нервни систем
централни нервни системцентрални нервни систем
централни нервни систем
 

More from Anatomija dr Šarac

Vene
Vene Vene
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
Anatomija dr Šarac
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
Anatomija dr Šarac
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Anatomija dr Šarac
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Anatomija dr Šarac
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Anatomija dr Šarac
 
Jetra
Jetra Jetra
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
Anatomija dr Šarac
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
Anatomija dr Šarac
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
Anatomija dr Šarac
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
Anatomija dr Šarac
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
Anatomija dr Šarac
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
Anatomija dr Šarac
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
Anatomija dr Šarac
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
Anatomija dr Šarac
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
Anatomija dr Šarac
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
 

Anatomija Cerebellum

  • 1. Maли мозак cerebellum проф. др Видосава Радоњић
  • 4. Cerebellum - положај  “мали мозак” лежи у fossa cranii posterior и гради кров четврте мождане коморе  tentorium cerebelli (“ШАТОР МАЛОГ МОЗГА) ТВОРЕВИНА ТВРДЕ МОЖДАНЕ ОПНЕ (dura matter) ОДВАЈА cerebellum од lobi occipitales ВЕЛИКОГ МОЗГА
  • 8. Мали мозак тежина око 130 -150 гр (1/8 тежине великог мозга) учествује у : Ø одржавању равнотеже тела и тонуса мишића у извођењу покрета тако што обезбеђује координацију снаге, опсега и трајања контракције мишића
  • 11. cerebellum функција При вољној контракцији- кретњи- импулси иду за мишиће (tr.corticospinalis) али и у мали мозак (tr. corticopontini), а добија и информације о стању мишића (tr.spinocerebellares). Сви надражаји се упоређују, интегрирају и из малог мозга иду корективни импулси у кортикални центар (tr.corticothalamicus- tr.thalamocorticalis) за усправљање или појачање односно одмеравање кретњи и тонуса. Надражаји из унутрашњег уха (tr.vestibulocerebellaris) омогућавају утицај малог мозга на мускулатуру код одржавања равнотеже. Мали мозак је у вези са центрима eкстрапирамидалног система
  • 12. Клинички значај оштећење средишњег дела малог мозга праћено је поремећајем усправног става и хода лезију хемисфера прати немогућност контроле покрета ипсилатералног екстремитета,повезан је са моторним системом у њега долазе и прекидају се бројни сензитивни путеви
  • 13. cerebellum спољашња морфологија Cerebellum се састоји из: Ø црвуљка (vermis) у средини, непаран Ø две хемисфере (haemispherium cerebelli) бочно vermis hemispherium cerebelli
  • 14. cerebellum спољашња морфологија Ø vermis у средини Ø две хемисфере бочно vermis
  • 15. cerebellum спољашња морфологија Ø на површини малог мозга постоје бројне паралелне пукотине (fissurae cerebelli) између којих се налазе узане вијуге (folia cerebelli) fissurae cerebelli folia ventriculus IV
  • 16.
  • 17. cerebellum спољашња морфологија пукотине Ø fissura prima Ø fissura posterolateralis горња страна предња страна
  • 18. cerebellum спољашња морфологија Ø fissura horizontalis је најдубља пукотина и одваја горњу од доње стране церебелума
  • 19. Vermis - делови superiorsuperior :: Øјезичак (lingula) Øцентрални режњић (lobulus centralis) Øврх (culmen) Øстремен (declive) Øлист (folium vermisa) inferior : Øкврга (tuber vermis) Øпирамида (pyramis vermis) Øресица (uvula vermis) Øчворић (nodulus) ***Сваком делу црва одговара неколико режњића хемисфера малог мозга, сем језичку који није повезан ни са једним латералним режњићем.
  • 20. cerebellum стране на малом мозгу се разликују три стране : Ø горња страна, Ø доња страна, и Ø предња страна
  • 21. Cerebellum - стране горња страна, Øлежи испод тенторијума
  • 22. Cerebellum – горња страна Lobulus simplex TuberFissura horizontalis Folium vermis Fissura prima Lobulus semilunaris superior Lobulus semilunaris inferior Lobulus quadrangularisCulmen Declive Vermis
  • 23. Cerebellum - стране доња страна, Ø две заобљене хемисфере улежу у церебеларне јаме окципиталне кости, Ø између хемисфера је дубок усек у средњој линији (incisura cerebeli posterior) у који се увлачи falx cerebelli и вермис
  • 24.
  • 27. Cerebellum - стране предња страна Øима један средњи део и два бочна средњи део поседује велико удубљење fastigium, које гради централни део крова четврте мождане коморе, лежи иза можданог стабла и са њим је спојен помоћу три пара ножица десни и леви латерални део предње стране малог мозга леже бочно од понса и иза пирамиде слепоочне кости, и формирају понтоцеребеларни угао
  • 28. Cerebellum предња страна Velum medullare superius Lingula cerebelliLobulus centralis Pedunculus cerebellaris medius Pedunculus cerebellaris superior Fissura posterolateralis Pedunculus cerebellaris inferior Tonsilla Vallecula Uvula Nodulus Flocculus
  • 29.
  • 32. cerebellum спољашња морфологија Tonsilae cerebelli Ø foramen magnum предња страна горња страна
  • 33. Angulus pontocerebellaris тространопризматични простор границе: Ø медијално: бочне стране понса и продужене мождине Ø латерално: суседни део предње стране малог мозга Ø напред: задња страна пирамиде слепоочне кости
  • 34. Кроз ангулус пролазе Живци: Ø горња петељка V, VI, Ø средња петељка VII, VII бис , VIII Ø доња петељка IX, X, XI a. cerebelli anterior inferior и a. labyrinthi s. auditiva interna, са одговарајућим венама велика такозвана “мостна" вена , v. petrosa superior - Dandy, која прати n. trigeminus
  • 35. Angulus pontocerebellaris зидови и садржај N. trochlearis Pons N. trigeminus Cisterna pontocerebellaris Tentorium cerebelli Sinus cavernosus A. labyrinthi Dandy-eva vena A. superior cerebelli Cerebellum N. facialis N. intermedius N. vestibulocochlearis Sinus petrosus superior
  • 36. cerebellum морфолошка подела Ø lobus flocculonodularis – (flocculus, nodulus) Ø corpus cerebelli, fissura prima дели на : 1. lobus anterior 2. lobus posterior lobus anterior je мањи и заузима само 1/3 горње стране lobus posterior је већи и заузима целу доњу страну и горње 2/3 фисура хоризонталис иде по ободу хемисфера малог мозга и дели церебелум на горњу и доњу страну
  • 37. Cerebellum - морфолошка подела fissura prima fissura posterolateralis lobus flocculonodularis lobus anterior lobus posterior corpus cerebellaris
  • 38. Cerebellum – морфолошка подела lobus anterior lobus posteriornodulus lobus anterior lobus posterior nodulus flocculus fissura prima fissura posterolateralis lobus flocculonodularis lobus posterior lobus anterior сагитални пресек шематски facies superior посматрано вентралноtonsilla flocculus nodulus
  • 39. cerebellum - грађа састоји се из сиве и беле масе Ø сива маса је споља и гради кору (cortex cerebelli) и једра малог мозга (nuclei cerebelli) Ø бела маса (corpus medullare cerebelli) је унутра
  • 41. cerebellum - грађа сивa и белa масa
  • 42. Cerebellum - Cortex Folia  дебљине око 1мм  велика набораност, 85% коре се не види  на пресеку виде се два слоја: спољашњи светлији и унутрашњи тамнији хистолошки, јасно се разликују три слоја
  • 43. cortex cerebelli спољашњи молекуларни слој звездасте и корпасте средњи пуркиње-ових пуркињеове ћелије унутрашњи грануларни слој грануларне и golgi ћелије Cortex Mol Gr Purkinje molekularni granularni
  • 44. Cortex cerebelli Stratum moleculare Øрелативно сиромашан са ћелијама Øуглавном синаптички Øсадржи звездасте и корпасте ћелије и мноштво дендрита Пуркиње-ових ћелија и аксона грануларних ћелија Øу њему се спајају дендрити Пуркиње- ових ћелија са аксонима звездастих и грануларних ћелија а аксони корпастих са телима Пуркиње –ових ћелија (једна корпаста ћелија спаја се са више Пуркиње-ових ћелија)
  • 45.
  • 46. Cortex cerebelli Ганглионарни слој (stratum ganglionare s Stratum purkinjense ØСредњи, најтањи слој коре малог мозга изграђује само један ред главних еферентних неурона коре малог мозга – Пуркињеове ћелије. ØОви неурони спадају у групу највећих неурона ЦНС-а (35-65 µм), Ø има их око 15 милиона Øтела су им крушкастог или пехарастог облика
  • 47. Cortex cerebelli ØПуркињеове ћелије леже уз грануларни слој Øса њиховог спољашњег краја полази неколико дендрита који се богато гранају у молекуларном слоју Øод унутрашњег краја полазе аксони, који једини напуштају кору и завршавају се у једрима малог мозга или или неким једрима можданог стабла Øврше инхибицију једара малог мозга и nc.vestibularis lateralis Øпри проласку кроз грануларни слој граде синапсе са њима Схематски приказ слојева коре малог мозга. корпаста («баскет») ћелија; 2- Пуркињеова ћелија; 3- зрнаста ћелија; 4- велика Голџијева ћелија (Голџи тип II)
  • 48. Cortex cerebelli Stratum granuslosum Ø Зрнасте ћелије су једини ексцитаторни неурони у кори малог мозга и њихов неуротрансмитер је глутамат.
  • 49. Cortex cerebelli Stratum granuslosum Øуглавном граде грануларне и Golgi-еве ћелије Зрнасте (грануларне) ћелије су најмање ћелије у човечијем телу са пречником перикариона од 4.5-8 µm и релативно великим једром. Øоне су многобројне (1010 -1014 ),и густо збијене ØЊихови кратки дендрити граде формације облика птичијих канџи које улазе у састав церебеларних гломерулуса (glomeruli cerebellosi) заједно са маховинастим (˝mossy˝) влакнима. Øаксони грануларних ћелија одлазе у молекуларни слој и деле се у облику слова “Т”, тако настају паралелна влакна грануларних ћелија која се спајају са дендритима Пуркиње- ових ћелија
  • 50. Начин завршетака аферентних путева Пузавичаста влакна завршавају се на дендритима пуркињеових ћелија (влакна tr.Spinocerebellares et tr. Vestibulocerebellaris) Маховинаста влакна , новији путеви иду у гранулозни слој и завршавају се на зрнастим и голџијевим ћелијама, где граде карактеристична проширења гломеруле Једина еферентна влакна коре малог мозга су аксони Пуркињеових ћелија, које садрже веома много ГАБА. Ови аксони одлазе у једра церебелума и вестибуларна једра и делују инхибиторно
  • 51. glomerulus cerebellaris glomerulus cerebellaris је синаптички комплекс изграђен од • централног маховинастог аксона • дендритских завршетака грануларних ћелија • Golgi аксонског завршетка маховинасто влакно грануларна ћелијаGolgi
  • 52. Cortex cerebelli - унутрашњи кругови
  • 54. Nucleii cerebelli  Nucleus fastigii s. nucleus medialis cerebelli (кровно једро)  Nucleus globosus s. nucleus interpositus posterior (лоптасто једро)  Nucleus emboliformis s. nucleus interpositus anterior (чеполико једро)  Nucleus dentatus s.nucleus lat.cerebelli (зупчасто једро)
  • 55. cerebellum – грађа једра nucleus dentatus cortex cerebelli nucleus fastigii nucleus globosus nucleus emboliformis corpus medullare cerebelli
  • 57. 1. nucleus1. nucleus fastigifastigiii 2. nucleus globos2. nucleus globosusus 3. nucleus3. nucleus emboliformemboliformisis 4. nucleus4. nucleus dentadentatustus nuclei cerebellares
  • 58. nuclei cerebellares 1. Vermis cerebelli 2. Velum medullare superius 3. Ventriculus quartus 4. Nucleus dentatus 5. Corpus restiforme 6. Brachium pontis 7. Tractus corticospinalis 8. Fasciculus longitudinalis medialis 9. Lemniscus medialis 10. Oliva inferior 11. Nucleus emboliformis 12. Nucleus globosus
  • 59. Cerebellum - nuclei nc. dentatus nc. emboliformis = E nc. globosus = G nc. fastigii n.fastigii G E n.dentatus
  • 60. Nuc. dentatus Nuc. dentatus је највеће једро које се налази у близини централног дела беле масе церебелума. Најлатералније је од свих једара малог мозга. На пресеку има изглед купине, обзиром на назубљеност његовог обода (одатле и назив, dens, dentis, m., lat. zub). У свом вентро-медиалном делу поседује отвор кроз који пролазе мијелинизована влакна. По неким ауторима, овај отвор носи назив hilum. Функционално припада pontocerebellumu (neocerebellum), што ће рећи припада интеграционом моторном делу. n.fastigii G E n.dentatus
  • 61. Nuc. emboliformis Nuc. emboliformis налази се уз hilum nuc.dentatusa, као да га затвара, тако да свом положају дугује име (од grč. embolon, čep). Припада палеоцеребеларном (спиноцеребеларном) делу малог мозга. n.fastigii G E n.dentatus E = n.emboliformis
  • 62. Nuc. globosus Nuc. globosus је нешто медијалније од nuc. dentatusa. Као и чеполико једро, придодато је палеоцеребелуму. Име дугује лоптастом изгледу на пресеку (од лат. придева globosus, -a, -um, лоптаст). G = n.globosus n.fastigii G E n.dentatus
  • 63. Nuc. fastigii Nuc. fastigii је најмедијалније и најстарије jедро церeбeлума. Налaзи сe нa крову ventriculus quartusa, у најдорзалнијем делу крова, који се зове fastigium (од лат. fastigium, -ii, n., кров). Како му пореклом и приличи, припада archeocerebellumu. n.fastigii G E n.dentatus
  • 64. функционална подела cerebelluma Мали мозак се на основу веза делова коре са његовим једрима може поделити у лонгитудиналне (уздужне) зоне, које уздужно захватају како његов предњи и задњи, тако и флокулонодуларни режањ. Најмедијалнија, средишна зона одговара вермису и пројектује се у nucleus fastigii. Бочно од вермиса су велике церебеларне хемисфере које се могу поделити на Ø парамедијану лонгитудиналну траку уз вермис (интермедијална или паравермална зона) која се пројектује у nucleus globosus и nucleus emboliformis («нуклеи интерпозити»), и Ø највећи латерални део, који се пројектује у nucleus dentatus. Ове уздужне траке сем вермиса као таквог, нису видљиве на површини.
  • 65. функционална подела cerebelluma Схематски приказ поделе коре церебелума на уздужне зоне. Ове зоне се пројектују свака на одређена једра малог мозга. ND= nucleus dentatus; NG+NE= nucleus globosus + nucleus emboliformis; NF= nucleus fastigii.
  • 66. Чешће се користи слична, али више функционална подела церебелума направљена на основу података о његовим везама са различитим деловима ЦНС као и на основу података из филогенезе.
  • 67. Церебелум се може поделити на три функционалне целине – Øpontocerebellum (neocerebellum), Øspinocerebellum (paleocerebellum) и Øvestibulocerebellum (archicerebellum).
  • 68. Vestibulocerebellum обухвата флокулонодуларни режањ и представља филогенетски најстарији део малог мозга. Флокулонодуларни режањ чине кора флокулуса и оног дела вермиса који се назива нодулус, а од једара малог мозга у вестибулоцеребелум спада и nucleus fastigii.
  • 69. vestibulocerebellum Lobus flocculonodularis, има реципрочне везе са вестибуларним једрима, његова кора намењена је одржавању равнотеже,контроли покрета очију и трупа у односу на положај главе,
  • 70. Spinocerebellum се филогенетски појављује тек код виших амфибија, а већ код гмизаваца и птица је добро развијен. Код човека га граде делови вермиса (lingula, lobulus centralis, culmen, uvula) и њему суседни парамедијани делови хемисфере, претежно предњег режња. Овом функционалном делу малог мозга припадају и nucleus globosus и nucleus emboliformis (“nuclei interpositi”).
  • 71. Pontocerebellum као највећи и филогенетски најновији део малог мозга и обухвата највеће, латералне области коре хемисфере као и највеће једро малог мозга- nucleus dentatus.
  • 72. Pontocerebellum Lobus posterior (обухвата све остало), добија влакна из понса. Има улогу у аутоматској регулацији вољних и полувољних покрета
  • 73. еволутивна подела малог мозга archicerebellum Ø чине lobus flocculonodularis – (flocculus, nodulus) и nc. fastigii palleocerebellum Ø чине lobus anterior и nc. emboliformis и nc.globosus neocerebellum Ø чине lobus posterior и nc.dentatus
  • 74.
  • 75.
  • 76. Бела маса малог мозга 3 пара ножица малог мозга - pedunculi cerebeli Ø superior Ø medius Ø inferior corpus medullare сва остала бела маса од које се према периферији пружају и рачвају наставци беле масе (laminae albe) које се увлаће у наборану кору оваква ламинација беле масе малог мозга оставља на пресеку изглед веома разгранатог дрвета – arbor vitae
  • 80. pedunculus cerebellaris inferior аферентни Ø tr. spinocerebellaris posterior- маховинаста влакна, осјети из мишића трупа и удова Ø tr. cuneocerebellaris- обавест о положају екстремитета у простору Ø tr. vestibulocerebellaris- маховинаста влакна у lobus flocculonodularis, стални надзор мишића за одржавање равнотеже Ø tr. olivocerebellaris- пузавичаста влакна, oliva- cerebellum-nc.ruber-tr.teg.centralis, снажно активира Пуркињеове ћелије Ø fibrae arcuatae externae anteriores Ø striae medullares еферентни Ø tr.cerebellospinalis Ø tr. cerebelloolivaris Ø tr. reticullocerebellaris и aferentni и eferentni - надзор мотонеурона предњег рога
  • 81. pedunculus cerebellaris medius аферентни Ø tr.pontocerebellares Ø tr. corticocerebellares
  • 82. pedunculus cerebellaris superior аферентни Ø tr.spinocerebellaris anterior еферентни Ø tr.cerebellothalamicu s Ø tr.cerebellorubralis Ø tr.fastigiobulbaris
  • 83. оштећења малог мозга хипотонија- промена тонуса мишића дисметрија- сметње при вршењу циљаних покрета тј. одређивању екскурзија и опсега покрета (прст-нос проба) интецијски тремор
  • 89. Cerebellum – горња страна Vermis 1.Lobulus centralis 2.Culmen 3.Declive Lobulus quadrangularis 4.Pars rostralis 5.Pars caudalis 6.Lobulus semilunaris rostralis (7.Lamina tecti) (8.Pulvinar thalami) 9.Fissura prima
  • 90. Cerebellum – горња страна посматрано од позади Vermis  1.Culmen  2.Declive  3.Folium vermis  4.Tuber vermis  5.Pyramis Lobulus quadrangularis  6.Pars rostralis  7.Pars caudalis  8.Lobulus semilunaris rostralis  9.Lobulus semilunaris caudalis 10.Lobulus gracilis 11.Fissura prima 12.Fissura horizontalis
  • 91. Cerebellum –доња страна 1.Lobulus semilunaris rostralis  2.Lobulus semilunaris caudalis  3.Lobulus gracilis  4.Lobulus biventer  5.Flocculus Lobulus quadrangularis  6.Pars caudalis  7.Pars rostralis 8.Plexus choroideus 9.Fissura posterolateralis 10.Tonsilla cerebelli 11.Medulla oblongata 12.Pons 13.Fissura horizontalis
  • 92. Cerebellum – предња страна Vermis  1.Lobulus centralis  2.Culmen  3.Uvula  4.Nodulus  5.Ala lobuli centralis Lobulus quadrangularis  6.Pars rostralis  7.Pars caudalis  8.Lobulus semilunaris rostralis  9.Lobulus semilunaris caudalis 10.Lobulus gracilis 11.Lobulus biventer 12.Tonsilla cerebelli 13.Flocculus Pedunculus cerebellaris 14.rostralis 15.caudalis 16.medius 17.Pedunculus flocculi 18.Fastigium 19.Fissura prima 20.Fissura horizontalis 21.Fissura dorsolateralis
  • 93. ventriculus IV Положај централна шупљина ромбенцефалона између понса и медуле облонгате (вентрално) и малог мозга (дорзално) има Ø предњи зид или под Ø задњи зид или кров
  • 95. ventriculus quartus 1. Vermis cerebelli 2. Velum medullare superius 3. Ventriculus quartus 4. Nucleus dentatus 5. Corpus restiforme 6. Brachium pontis 7. Tractus corticospinalis 8. Fasciculus longitudinalis medialis 9. Lemniscus medialis 10. Oliva inferior 11. Nucleus emboliformis 12. Nucleus globosus
  • 97. ventriculus IV fossa rhomboidea sulcus medianus sulcus limitans area vestibularis eminentia medialis striae medullares
  • 98. ventriculus IV fossa rhomboidea colliculus facialis trigonum n.hypoglossi trigonum n.vagi funiculus separans area postrema locus ceruleus
  • 99. Fossa rhomboidea 1. Tuberculum cuneatum 2. Tuberculum gracile 3. Obex 4. trigonum n. hypoglossi 5. trigonum n. vagi 6. striae medullares ventriculi quarti 7. ped. cerebelares medii 8. colliculus facialis 9. area vestibularis funiculus separans fovea superior locus coeruleus Sulcus limitans
  • 100. Кров velum medullare superior fastigium cerebelli velum medullare inferior lamina tectoria ventriculi quarti Три отвора Ø средишњи непарни (apertura mediana) Ø бочни парни (apertura lateralis) ventriculus IV
  • 101. velum medullare inferior fourth ventricle 2 ) Ventriculus IV plexus choroideus apertura lateralis apertura mediana velum medullare superior tela choroidea aqueductus cerebriaqueductus cerebri velum medullare inferior
  • 102.
  • 103. ventriculus IV - зидови velum medullare superius fastigium cerebelli velum medullare inferius lamina tectoria fossa rhomboidea aqueductus cerebri IV