Шеста Београдска гимназија
Систем органа за варење
Ученици: Ментор:
Саша Грбовић и Љубица Лалић
Миљана Стојић
Београд,март 2012.
2.
Систем органа заварење је заступљен код појединих бескичмењака,а
карактеристичан је за кичмењаке.
Хетеротрофни организми који се одликују присуством дигестивног или
цревног система су :
• Биљоједи-хербивори
• Месоједи-карнивори
• Сваштоједи-омнивори
3.
Улога система заварење
Компоненте које је неопходно обезбедити организму и које
представљају “припрему”за даљи процес варења су :
Угљени хидрати → Глукоза
Липиди → Масне киселине
Протеини → Амино киселине
,где глукоза и масне киселине представљају извор енергије (АТП), а
амино киселине градивни материјал протеина.
Улога система за варење је да се угљени хидрати,липиди и масти
доведу до облика који ћелија може да искористи – глукозе, масних
киселина и амино киселина.
Молекули прелазе у крв и циркулацијом долазе до ћелија које су
огромни потрошаћи енергије и градивних молекула.
4.
•Систем органа заварење чини
низ узастопних делова у којима
се одвијају поједине фазе
варења и апсорпције
Систем органа за варење се
састоји од :
Усне дупље
Ждрела
Једњака
Желуца
Танког црева
Слика 1.- Систем за варење и делови Дебелог црева
система за варење
5.
Усна дупља
Усна дупља има функцију примања и уношења хране на најекономичнији
начин.
У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење:
• зуби
• језик
• пљувачне жлезде
• крајници (само код сисара)
Зуби су чврсте творевине саграђене од дентина.
Механички обрађују храну.
Корен зуба је покривен слојем цемента (коштаног ткива).
Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом у којој се налазе крвни
судови и нерви.
Код сисара постоје само 2 зубне генерације – млечни и стални.
Човек у свакој вилици има по 16 зуба.
6.
Језик је мишићниорган смештен у усној дупљи који меша храну и
помаже при гутању и жвакању.
Садржи квржице које омогућавају пријем хемијских сигнала
хране,односно помоћу којих учествује у препознавању укуса.
Када постанемо свесни укуса хране,пријатног или непријатног,активира
се центар за лучење пљувачке.
Пљувачне жлезде се налазе испод језика,доње вилице и поред ушију.
Преко изодних канала луче пљувачку у усну дупљу.
Пљувачка помаже у говору, омогућава певање, олакшава гутање и
жвакање,штити усну дупљу и једњак и има батерицидно својство.
Пљувачка човека садржи ензим амилазу,који започиње варење угљених
хидрата већ у устима.
7.
круница
дентин
десни
корен
Нервни и крвни судови зуба
Слика 1.- Шематски приказ Слика 2.- Места распознавања
пресека зуба свих врста укуса на језику
•Храна киселог укуса највише
стимулише лучење пљувачке,за
разлику од хране горког укуса.
Ждрело,једњак и желудац
Храна натопљена пљувачком пролази кроз ждрело до једњака.
Једњак је цевасти орган који повезује усну дупљу са желуцем.
o Једњак са оба краја има специјалне прстенасте мишиће – сфинктере.
o Горњи сфинктер се отвара када храна долази из ждрела,а затим се затвара,док
перисталтика гура храну низ једњак до желуца.
o На дну једњака, сфинктер желудачних уста контролише улаз у желудац.
Желудац је кесасто,мишићно проширење средњег црева у којем се храна
складишти,меша са желудачним соком и делимично вари.
o Важну улогу у варењу у желуцу имају покрети желудачних зидова.
o Желудачне жлезде продукују хлороводоничну киселину и ензим пепсин који
започиње варење беланчевина.
o Слузокожа желуца лучи велике количине слузи које штите зид желуца од киселог
желудачног сока.
o Када је храна спремна да оде из желуца,она је у облику млечне течности коју
називамо каша.
10.
Код преживара (биљоједа,нпр.крава),желудац
је сложен.
Издељен је на 4. дела :
Бураг -
резервоар хране
ту се налазе бактерије које производе ензим
целулазу која вари целулозу.
Капуља механичка улога
Листавац или литоња у варењу
Сириште – прави желудац где се врши
варење
Слика 1.- Желудац
11.
Варење у цреву
• Најважнији део варења.
Храна у мањим количинама прелази у црево
↓
За разградњу хране учествују :
цревни сок – стварају га жлездане ћелије
↓
јетра – ствара жуч
жлезде ; немају улогу
само у варењу
↓
панкреас – ствара панкреасни сок
↓
дебело црево
12.
Црево се састојииз два дела : предњег,танког црева,
задњег,дебелог црева .
Жуч – секрет који се прикупља уз јетру.
Складишти се у жучној кеси.
Не садржи ензиме,већ жучне соли које механички разбијају масти на капљице
процесом емулгације .
Панкреасни сок – ствара га панкреасна жлезда.
Улива се преко изводног канала у почетни део танког црева,
дванаестопалачно црево или дуоденум ( назив је добило због своје дужине).
Ензими панкреасног сока разлажу :
•угљене хидрате до дисахарида,
•беланчевине до дипептида,
•масти до мономера масних киселина и глицерола .
Дебело црево
•Хранљиве материје које се не
разграде у танком
цреву,разградњу довршавају у
дебелом.
•Дебело црево не учествује у
варењу и апсорпцији хране.
• Не ствара и не лучи ензиме.
•Има улогу у труљењу целулозе.
• Такође, из желуца се у дебелом
цреву апсорбују вода,минералне
соли (сем сулфата) и алкохол
глицерин.
•Из желуца се у дебелом цреву
апсорбују : алкохол ,лекови и
наркотици.
Слика 1.- Дебело црево
15.
Литература :
• www.biologija.rs
• www.wikipedia.org
• www.slideshare.com
• Биологија за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера, Завод за
уџбенике и наставна средства,Београд,2004