Шеста Београдска гимназија




      Систем органа за варење

   Ученици:                                   Ментор:
   Саша Грбовић и                             Љубица Лалић
   Миљана Стојић


                         Београд,март 2012.
Систем органа за варење је заступљен код појединих бескичмењака,а
  карактеристичан је за кичмењаке.
Хетеротрофни организми који се одликују присуством дигестивног или
  цревног система су :
•   Биљоједи-хербивори




•   Месоједи-карнивори




•   Сваштоједи-омнивори
Улога система за варење
  Компоненте које је неопходно обезбедити организму и које
   представљају “припрему”за даљи процес варења су :
 Угљени хидрати → Глукоза
 Липиди → Масне киселине
 Протеини → Амино киселине

 ,где глукоза и масне киселине представљају извор енергије (АТП), а
   амино киселине градивни материјал протеина.
 Улога система за варење је да се угљени хидрати,липиди и масти
   доведу до облика који ћелија може да искористи – глукозе, масних
   киселина и амино киселина.
 Молекули прелазе у крв и циркулацијом долазе до ћелија које су
   огромни потрошаћи енергије и градивних молекула.
•Систем органа за варење чини
                                      низ узастопних делова у којима
                                      се одвијају поједине фазе
                                      варења и апсорпције




                                       Систем органа за варење се
                                       састоји од :
                                       Усне дупље
                                       Ждрела
                                       Једњака
                                       Желуца
                                       Танког црева

Слика 1.- Систем за варење и делови    Дебелог црева
система за варење
Усна дупља
  Усна дупља има функцију примања и уношења хране на најекономичнији
    начин.
У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење:
•   зуби
•   језик
•   пљувачне жлезде
•   крајници (само код сисара)
Зуби су чврсте творевине саграђене од дентина.
   Механички обрађују храну.
   Корен зуба је покривен слојем цемента (коштаног ткива).
   Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом у којој се налазе крвни
    судови и нерви.
   Код сисара постоје само 2 зубне генерације – млечни и стални.
   Човек у свакој вилици има по 16 зуба.
Језик је мишићни орган смештен у усној дупљи који меша храну и
помаже при гутању и жвакању.
Садржи квржице које омогућавају пријем хемијских сигнала
хране,односно помоћу којих учествује у препознавању укуса.
Када постанемо свесни укуса хране,пријатног или непријатног,активира
се центар за лучење пљувачке.
Пљувачне жлезде се налазе испод језика,доње вилице и поред ушију.
Преко изодних канала луче пљувачку у усну дупљу.
 Пљувачка помаже у говору, омогућава певање, олакшава гутање и
жвакање,штити усну дупљу и једњак и има батерицидно својство.
Пљувачка човека садржи ензим амилазу,који започиње варење угљених
хидрата већ у устима.
круница

                             дентин
                             десни



                            корен




    Нервни и крвни судови зуба
Слика 1.- Шематски приказ             Слика 2.- Места распознавања
пресека зуба                          свих врста укуса на језику
                                      •Храна киселог укуса највише
                                      стимулише лучење пљувачке,за
                                      разлику од хране горког укуса.
Слика 1.- Усна дупља и делови усне дупље
Ждрело,једњак и желудац
 Храна натопљена пљувачком пролази кроз ждрело до једњака.
 Једњак је цевасти орган који повезује усну дупљу са желуцем.
o   Једњак са оба краја има специјалне прстенасте мишиће – сфинктере.
o   Горњи сфинктер се отвара када храна долази из ждрела,а затим се затвара,док
    перисталтика гура храну низ једњак до желуца.
o   На дну једњака, сфинктер желудачних уста контролише улаз у желудац.
 Желудац је кесасто,мишићно проширење средњег црева у којем се храна
    складишти,меша са желудачним соком и делимично вари.
o    Важну улогу у варењу у желуцу имају покрети желудачних зидова.
o    Желудачне жлезде продукују хлороводоничну киселину и ензим пепсин који
    започиње варење беланчевина.
o   Слузокожа желуца лучи велике количине слузи које штите зид желуца од киселог
    желудачног сока.
o   Када је храна спремна да оде из желуца,она је у облику млечне течности коју
    називамо каша.
Код преживара (биљоједа,нпр. крава),желудац
                    је сложен.
                    Издељен је на 4. дела :
                    Бураг -
                    резервоар хране
                    ту се налазе бактерије које производе ензим
                    целулазу која вари целулозу.
                    Капуља                         механичка улога

                    Листавац или литоња       у варењу
                    Сириште – прави желудац где се врши
                    варење




Слика 1.- Желудац
Варење у цреву
•     Најважнији део варења.

                        Храна у мањим количинама прелази у црево
                                             ↓
                               За разградњу хране учествују :
                                       цревни сок – стварају га жлездане ћелије
                                            ↓
                                   јетра – ствара жуч
    жлезде ; немају улогу
    само у варењу
                                            ↓
                                        панкреас – ствара панкреасни сок
                                            ↓
                                      дебело црево
Црево се састоји из два дела : предњег,танког црева,
                               задњег,дебелог црева .
Жуч – секрет који се прикупља уз јетру.
Складишти се у жучној кеси.

Не садржи ензиме,већ жучне соли које механички разбијају масти на капљице
процесом емулгације .
Панкреасни сок – ствара га панкреасна жлезда.
Улива се преко изводног канала у почетни део танког црева,
дванаестопалачно црево или дуоденум ( назив је добило због своје дужине).
Ензими панкреасног сока разлажу :
•угљене хидрате до дисахарида,
•беланчевине до дипептида,
•масти до мономера масних киселина и глицерола .
Слика 1.- Панкреас   Слика 2.-Јетра
Дебело црево
               •Хранљиве материје које се не
               разграде у танком
               цреву,разградњу довршавају у
               дебелом.
               •Дебело црево не учествује у
               варењу и апсорпцији хране.
               • Не ствара и не лучи ензиме.
               •Има улогу у труљењу целулозе.
               • Такође, из желуца се у дебелом
               цреву апсорбују вода,минералне
               соли (сем сулфата) и алкохол
               глицерин.
               •Из желуца се у дебелом цреву
               апсорбују : алкохол ,лекови и
               наркотици.
               Слика 1.- Дебело црево
Литература :

•   www.biologija.rs
•   www.wikipedia.org
•   www.slideshare.com
•   Биологија за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера, Завод за
    уџбенике и наставна средства,Београд,2004

Систем за варење

  • 1.
    Шеста Београдска гимназија Систем органа за варење Ученици: Ментор: Саша Грбовић и Љубица Лалић Миљана Стојић Београд,март 2012.
  • 2.
    Систем органа заварење је заступљен код појединих бескичмењака,а карактеристичан је за кичмењаке. Хетеротрофни организми који се одликују присуством дигестивног или цревног система су : • Биљоједи-хербивори • Месоједи-карнивори • Сваштоједи-омнивори
  • 3.
    Улога система заварење  Компоненте које је неопходно обезбедити организму и које представљају “припрему”за даљи процес варења су :  Угљени хидрати → Глукоза  Липиди → Масне киселине  Протеини → Амино киселине ,где глукоза и масне киселине представљају извор енергије (АТП), а амино киселине градивни материјал протеина.  Улога система за варење је да се угљени хидрати,липиди и масти доведу до облика који ћелија може да искористи – глукозе, масних киселина и амино киселина.  Молекули прелазе у крв и циркулацијом долазе до ћелија које су огромни потрошаћи енергије и градивних молекула.
  • 4.
    •Систем органа заварење чини низ узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе варења и апсорпције Систем органа за варење се састоји од : Усне дупље Ждрела Једњака Желуца Танког црева Слика 1.- Систем за варење и делови Дебелог црева система за варење
  • 5.
    Усна дупља Усна дупља има функцију примања и уношења хране на најекономичнији начин. У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење: • зуби • језик • пљувачне жлезде • крајници (само код сисара) Зуби су чврсте творевине саграђене од дентина.  Механички обрађују храну.  Корен зуба је покривен слојем цемента (коштаног ткива).  Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом у којој се налазе крвни судови и нерви.  Код сисара постоје само 2 зубне генерације – млечни и стални.  Човек у свакој вилици има по 16 зуба.
  • 6.
    Језик је мишићниорган смештен у усној дупљи који меша храну и помаже при гутању и жвакању. Садржи квржице које омогућавају пријем хемијских сигнала хране,односно помоћу којих учествује у препознавању укуса. Када постанемо свесни укуса хране,пријатног или непријатног,активира се центар за лучење пљувачке. Пљувачне жлезде се налазе испод језика,доње вилице и поред ушију. Преко изодних канала луче пљувачку у усну дупљу.  Пљувачка помаже у говору, омогућава певање, олакшава гутање и жвакање,штити усну дупљу и једњак и има батерицидно својство. Пљувачка човека садржи ензим амилазу,који започиње варење угљених хидрата већ у устима.
  • 7.
    круница дентин десни корен Нервни и крвни судови зуба Слика 1.- Шематски приказ Слика 2.- Места распознавања пресека зуба свих врста укуса на језику •Храна киселог укуса највише стимулише лучење пљувачке,за разлику од хране горког укуса.
  • 8.
    Слика 1.- Уснадупља и делови усне дупље
  • 9.
    Ждрело,једњак и желудац Храна натопљена пљувачком пролази кроз ждрело до једњака. Једњак је цевасти орган који повезује усну дупљу са желуцем. o Једњак са оба краја има специјалне прстенасте мишиће – сфинктере. o Горњи сфинктер се отвара када храна долази из ждрела,а затим се затвара,док перисталтика гура храну низ једњак до желуца. o На дну једњака, сфинктер желудачних уста контролише улаз у желудац. Желудац је кесасто,мишићно проширење средњег црева у којем се храна складишти,меша са желудачним соком и делимично вари. o Важну улогу у варењу у желуцу имају покрети желудачних зидова. o Желудачне жлезде продукују хлороводоничну киселину и ензим пепсин који започиње варење беланчевина. o Слузокожа желуца лучи велике количине слузи које штите зид желуца од киселог желудачног сока. o Када је храна спремна да оде из желуца,она је у облику млечне течности коју називамо каша.
  • 10.
    Код преживара (биљоједа,нпр.крава),желудац је сложен. Издељен је на 4. дела : Бураг - резервоар хране ту се налазе бактерије које производе ензим целулазу која вари целулозу. Капуља механичка улога Листавац или литоња у варењу Сириште – прави желудац где се врши варење Слика 1.- Желудац
  • 11.
    Варење у цреву • Најважнији део варења. Храна у мањим количинама прелази у црево ↓ За разградњу хране учествују : цревни сок – стварају га жлездане ћелије ↓ јетра – ствара жуч жлезде ; немају улогу само у варењу ↓ панкреас – ствара панкреасни сок ↓ дебело црево
  • 12.
    Црево се састојииз два дела : предњег,танког црева, задњег,дебелог црева . Жуч – секрет који се прикупља уз јетру. Складишти се у жучној кеси. Не садржи ензиме,већ жучне соли које механички разбијају масти на капљице процесом емулгације . Панкреасни сок – ствара га панкреасна жлезда. Улива се преко изводног канала у почетни део танког црева, дванаестопалачно црево или дуоденум ( назив је добило због своје дужине). Ензими панкреасног сока разлажу : •угљене хидрате до дисахарида, •беланчевине до дипептида, •масти до мономера масних киселина и глицерола .
  • 13.
    Слика 1.- Панкреас Слика 2.-Јетра
  • 14.
    Дебело црево •Хранљиве материје које се не разграде у танком цреву,разградњу довршавају у дебелом. •Дебело црево не учествује у варењу и апсорпцији хране. • Не ствара и не лучи ензиме. •Има улогу у труљењу целулозе. • Такође, из желуца се у дебелом цреву апсорбују вода,минералне соли (сем сулфата) и алкохол глицерин. •Из желуца се у дебелом цреву апсорбују : алкохол ,лекови и наркотици. Слика 1.- Дебело црево
  • 15.
    Литература : • www.biologija.rs • www.wikipedia.org • www.slideshare.com • Биологија за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике и наставна средства,Београд,2004