2. Kod dece postoji neprekidan proces sazrevanja,sinteza i
diferencijacija iz realnog u imaginaran svet. Pri anakizi deteta
mora se vodit računa o socijalnim i kulturnim faktorima,o
ličnosti majke,kao i o drugim faktorima koji utiču na njegov
emocionalni i fizički razvoj.
3. Deca imaju potrebe za sigurnošću i zaštitom.za ljubalju i
razumevanjem,za ispoljavanje agresije i impulsivnosti. Dete
koje je u tome osujećeno može poneti traumatske
uspomene,koje su veoma značajne za kasniji razvoj neuroza.
Konflikti pomažu dete da odraste i da postepeno odvaja
princip zadovoljstva od principa realnosti.
4. Organizacija ličnosti deteta je u neprekidnom razvoju.
Prolazeći iz jednog stadijuma u drugi neprekidni si pre nama
se odvijaju progresije i pobremene,neprimetne i primetne
regresije i fiksacije. Granice između svesnog i nesvesnog
dela ličnosti nejasne su,a u samom početku razvoja one još
nisu ni uspostavljene. Celokupna organizacija dečje ličnosti je
promenljiva,pa i organizacija njegovog neurotičnog
poremećaja nosi isto obeležje.
5.
6. Osnovno obeležje psihodinamike dečje neuroze su nesklad
između delova njegove ličnosti. Ni jedno dete ne može biti
shvaćeno kao neurotično dok se ne evidentira neki mentalni
konflikt. Njegova neuroza je,između ostalog, prouzrokovana i
socijalnim iskustvima koja molgu biti traumatska,odnosno
neprikladna u odnosu na kapicitet njegovog mentalnog
aparata i u toj fazi njegovog života.
7. Odrasle osobe koriste odbrambene mehanizme “protiv“
neurotskih poremećaja,dok je neurotski sistem deteta bliži
intrapsihičkim ili interpersonalnom konfliktu,koji ne može biti
prevaziđen snagama adaptacije u određenoj fazi ravoja
deteta.
8. Naziv „psihoneuroza“ vezuje se za ime Žanea,a po drugim
autorima za Kulena. Frojd je tvrdio da rana traumatska
iskustva utiču na nastajanje neurotskih simptoma u odraslom
dobu.
9. Najprihvatljivija definicija je da se neurozom podrazumeva
poremećaj u načinu funkcionisanja ličnosti koja je u razvoju,a
posledica je u nesvesnog konflikta,pretežno unutrašnjeg,ali i
spoljnjeg porekla.
Prognoza neuroza je različita,neke se i same smire,druge se
rešavaju terapijski,dok neke mogu da evoluiraju u psihoze.
Nekad simptomi neuroza umeju da zamaskiraju druge
psihičke poremećaje,te je važno voditi računa pri
dijagnostikovanju neuroze.
