Opsta neurologija

Opsta neurologija

• 1.
  OPŠTA NEUROLOGIJA
• 2.
   Nervni sistem:reguliše rad unutrašnjih organa i usklađuje njihovu funkciju, uspostavlja vezu sa spoljašnjom sredinom i učestvuje u održavanju homeostaze.  Građa nervnog sistema  Nervna ćelija (neuron) i neuroglija (neuroglia)  Neuron ima sposobnost prenošenja nervnog impulsa
• 3.
  NERVNA ĆELIJA (neuron) 1)Telo (corpus neurale s. soma) - jedro (nucleus), - citoplazma (pericarion), - organele: Nislova supstanca (GER ) 2) Produžeci - Dendrit - celulipetalni produžetak; - dendritska arborizacija, - Akson – celulifugalni produžetak; - mijelinski omotač – mijelinski i amijelinski aksoni; - imaju bočne i završne grane
• 4.
  Podela neurona I. premabroju i načinu grananja produžetaka: a) Neuron unipolare - jedan produžetak → ka perifernim strukturama ↓ ka centralnom nervnom sistemu b) Neuron bipolare - dva produžetka (1 akson, 1 dendrit) c) Neuron multipolare - brojni produžeci - (1 akson i bezbroj dendrita)
• 5.
  Podela neurona II. premafunkciji: a) motorni, eferentni neuroni– provode impuls od CNS ka efektornim organima b) senzitivni, aferentni neuroni – provode impuls sa periferije do CNS (informacije iz spoljašnje sredine) c) interneuroni – povezuje motorne i senzitivne neurone.
• 6.
  Sinapsa  Mesto funkcionalnogkontakta nervne ćelije sa: nervnom ćelijom, receptorom, efektorni organom.  Prema mestu kontakta: aksodendritične, aksosomatske, akso-aksonalne, itd.  Prema načinu prenošenja impulsa: hemijska - neurotransmiter.  Građa: - pars presynaptica - vezikula sa neurotransmiterom, - fissura synaptica - pukotina, - pars postsynaptica – specifični receptori.
• 7.
  Neuroglija (neuroglia) - Popunjavameđuprostore između neurona. - Nema sposobnost prenošenja impulsa. - Potporna, odbrambena uloga, fagocitoza, stvaranje mijelina. 1. Makroglija • astrociti • oligodendrociti 1. Mikroglija 2. Ependimne ćelije 3. Švanove ćelije - grade mijelinske omotače aksona u PNS
• 8.
  Morfološka podela nervnogsistema  Centralni nervni sistem (CNS) • mozak (encephalon) • kičmena moždina (medulla spinalis)  Periferni nervni sistem (PNS) • živci • ganglioni
• 9.
  Funkcionalna podela nervnogsistema 1) Somatski nervni sistem (animalni, cerebrospinalni) - uspostavlja vezu sa spoljašnjom sredinom - deluje pod uticajem volje i svesti čoveka. 2) Autonomni nervni sistem (vegetativni, visceralni) - oživčava unutrašnje organe - učestvuje u održavanju konstantnosti unutrašnje sredine - deluje bez uticaja volje i svesti čoveka.
• 10.
  Somatski nervni sistem -Morfološka podela:  centralni deo  periferni deo. - Funkcionalna podela:  somatosenzitivni ili senzitivni deo: • prenose impuls iz kože, dubokih tkiva (mišići, tetive, zglobovi), čula do senzitivnih centara u CNS  somatomotorni ili motorni deo: • prenose impuls iz motornih centara CNS do poprečno prugaste muskulature
• 11.
  Autonomni nervni sistem Morfološkapodela: 1) centralni deo – siva masa u CNS 2) periferni deo – nervna vlakna i ganglioni 3) enterički deo – nervne ćelije u crevnom traktu
• 12.
  Autonomni nervni sistem -Funkcionalna podela: 1) simpatički (pars sympathica) – preovladava danju, u stanjima povišene aktivnosti organizma (fizički napor, stres i dr.) 2) parasimpatički (pars parasympathica) - dominira u toku sna, rezervne snage organizma se obnavljaju.
• 13.
  PERIFERNI NERVNI SISTEM 1.živci, nervi (nervus) 2. ganglije (ganglion)
• 14.
  Živci (nervi)  Produžecinervnih ćelije (aksoni) grupisani u snopove  Povezuju CNS sa svim strukturama organizma
• 15.
  Vlakna unutar nervamogu biti  Somatomotorna – motorna, odvodna ili eferentna • do skeletne muskulature  Somatosenzitivna – senzitivna, dovodna ili aferentna • iz kože  Visceromotorna - visceralna eferentna vlakna • do unutrašnjih organa  Viscerosenzitivna - visceralna aferentna vlakna • iz unutrašnjih organa
• 16.
  Podela živaca  prematome iz kog dela nervnog sistema polaze dele se na: 1. kičmene ili spinalne živce (nervi spinales) 2. moždane ili kranijalne živce (nervi craniales)
• 17.
  Kičmeni živci (nn.spinales)  polaze iz kičmene moždine  ima ih 31 par • 8 vratnih – nn. cervicales C1-C8 • 12 grudnih – nn. thoracici T1-T12 • 5 slabinskih – nn. lumbales L1-L5 • 5 krsnih – nn. sacrales S1-S5 • 1 trtični – n. coccygeus Co1  svaki par živaca izlazi iz jednog segmenta kičmene moždine
• 18.
  Kičmeni živci (nn.spinales)  Nastaje od dva korena: 1. prednji (radix anterior s. motoria) • eferentna nervna vlakna 1. zadnji (radix posterior s. sansoria) • aferentna nervna vlakna • ganglion spinale
• 19.
  Prednji koren (radixanterior s. motoria)  eferentna nervna vlakna - do skeletnih mišića - somatomotorna (motorna) - do organa: - preganglijska simpatička (T1-L2) - preganglijska parasimpatička (S2-S4)
• 20.
  Zadnji koren (radixposterior s. sansoria)  aferentna nervna vlakna - iz kože - somatosenzitivna (senzitivna) - iz organa - viscreosenzitivna vlakna  ganglion spinale
• 21.
  Kičmeni živci (nn.spinales)  Nastaje u međupršljenskom otvoru  Deli se na 4 grane: 1. moždanična grana (ramus meningeus) 2. spojnične grane – vegetativna vlakna • ramus communicans albus – preganglijska simpatička vlakna - mijelinska • ramus communicans griseus – postganglijska simpatička vlakna - amijelinska 1. zadnja grana (ramus posterior s. dorsalis) • mešovita • koža i mišići zadnje strane vrata i leđa 1. prednja grana (ramus anterior s. ventralis) • mešovita
• 22.
  Prednje grane kičmenihživaca  najjača grana  grade nervne spletove, izuzev grudnih živaca • plexus cervicalis • plexus brachialis • nn. intercostales • plexus lumbalis • plexus sacralis • plexus coccygeus
• 23.
  Dermatomi Trakasti delovi kožekoji su inervisani senzitivnim vlaknima prednjih i zadnjih grana kranijalnih živaca. Jedan dermatom odgovara jednom spinalnom živcu. Klinički značaj – deficit osećaja u određenom dermatomu pokazuje koji nerv, njegov koren ili segment kičmene moždine je oštećen.
• 24.
  Moždani ili kranijalniživci (nervi craniales)  ima ih 12 pari  označavaju se imenom i rednim brojevima, od I do XII  Mogu biti: 1. motorni 2. mešoviti - motorna, senzitivna, Psy preganglijska vlakna 3. čulni ili senzorijelni
• 25.
  Ganglion (ganglion)  Skuptela nervnih ćelija izvan CNS  Ima izgled čvora 1. senzitivni ganglion (ggl. craniospinale sensorium) • spinalnih živaca – uz zadnji koren • kranijalnih živaca – uz senzitivne i čulne živce; 1. vegetativni ganglion (ggl. autonomicum) • simpatikusni • parasimpatikusni
• 26.
  Vegetativni ganglioni 1. simpatikusni •paravertebralni – dva lanca uz kičmeni stub – truncus sympaticus • prevertebralni – udaljeni od kičmenog stuba
• 27.
  Vegetativni ganglioni 2. parasimpatikusni •u glavi i vratu – uz neke kranijalne živce • u karlici (ggll. pelvica) – uz visceralne organe ili u zidu • u blizini drugih organa
• 28.
  Autonomni nervni sistem -Morfološka podela: 1) centralni deo – siva masa u CNS 2) periferni deo – nervna vlakna i ganglioni 3) enterički deo – nervne ćelije u crevnom traktu Funkcionalna podela: 1) simpatički – u stanju povišene aktivnosti organizma 2) parasimpatički - rezervne snage organizma se obnavljaju.
• 29.
  Aferentni i eferentniput ANS  Aferentni, dovodni, viscerosenzitivni put - impuls iz unutrašnjih organa - 1 neuron – unipolarni neuron senzitivnih gangliona spinalnih ili kranijalnih živaca  Eferentni, odvodni, visceromotorni put - impuls do unutrašnjih organa (efektora) - sastoji se od najmanje dva neurona - neuron I - telo u vegetativnom centru u CNS - akson – preganglijsko vlakno - neuron II - telo u vegetativnom ganglionu - akson – postganglijsko vlakno
• 30.
  Simpatički deo ANS(pars sympathica)  Čine ga: 1. aferentni simpatički put 2. centralni deo simpatikusa 3. simpatikusne ganglije 4. eferentni put 5. vegetativni spletovi
• 31.
  1. Aferentni simpatičkiput – viscerosenzitivna vlakna 2. Centralni deo simpatikusa – bočni rogovi kičmene moždine od T1-L2 3. Simpatikusne ganglije - paravertebralne – truncus sympathicus - prevertebralne – ganglioni oko trbušne aorte
• 32.
  4. Eferentni simpatičkiput preganglijsko vlakno → prednji koren spinalnog živca → → r. communicans albus → truncus sympathicus → I. 1. sinapse u najbližim ggll. ili 2. sinapse u višim ili nižim ggl. → postgangliska vl. → r.comm. griseus → n. spinalis → 1. krvni sudovi i tvorevine kože ili 2. zid unutrašnjih organa II. 3.prolaze bez prekida kroz trunkus →nn. splanchnici → → prevertebralni ggll. → → postganglijska vl.→organi
• 33.
  5. Vegetativni spletovi -eferentna vlakna sa pridruženim ganglionima - prate krvne sudove organa
• 34.
  Parasimpatički deo ANS(pars parasympathica)  aferentni deo • viscerosenzitivna vlakna senzitivnih spinalnih i kranijalnih gangliona  centralni • pars cranialis – vegetativna jedra kranijalnih živaca • pars pelvica – S2-S4 sgmenta  eferentni deo • preganglijska vlakna → • do vegetativnih gangliona kranijalnih živaca • nn. splanchnici pelvici do pelvičnih ganglion • postganglijska vlakna → organa