GRAĐA NERNE ĆELIJE
KRATKINASTAVCI
TELO NERVNE ĆELIJE
JEDRO
DUGAČAK NASTAVAK
OMOTAČ SEDEFASTOBELE
BOJE (Švanove opne)
NERVNI ZAVRŠEC
3.
NERVNA ĆELIJA INERVNO TKIVO
Osnovna jedinica građe nervnog sistema je nervna ćelija- NEURON.
Građa
Telo nervne ćelije (jedro, citoplazma, brojne organele)
#NEMA centriole- ćelije koje se neobnavljaju, zamenjuje ih vezivno
tkivo
nastavci
Kratki-DENDRITI (brojni, razgranati)
ULOGA: primaju informacije)
Dugi, neurit-AKSON( jedan dugačak nastavak
obavijen sedefastobeličastom masom-MIJELINOM
ULOGA: prenosi informaciju velikom brzinom
NERVNI IMPULS- biostruja)
NERVNO TKIVO- nervne ćelije zajedno sa potpornim ćelijama (uloga u ishrani, zaštiti)
Sastavljeno je od: BELE MASE (čine dugi nastavci)
SIVE MASE (grade tela nervnih ćelija i kratki nastavci)
FIZIOLOŠKE OSOBINE NERVNEĆELIJE
NADRAŽLJIVOST
Sve promene u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini predstavljaju DRAŽI.
Draž određenog intenziteta i dužine trajanja koje na nervnim ćelijam izazivaju
promenu nazivaju se NADRAŽAJI.
#PRAG DRAŽI-najmanja jačina draži koja je dovoljna da izazove pojavu nadražaja
#NERVNI IMPULS (BIOSTRUJA)
- bioelektrična pojava koja nastaje kao reakcija nervne ćelije na određenu draž.
PROVODLJIVOST
Provođenje nadražaja (nervnog impulsa) je fiziološki proces.
Nervne ćelije se nadovezuju jedna na drugu
i međusobno komuniciraju pomoću hemijskih materija
(hemijskih glasnika)neurotransmitera.
#SINAPSA- Mesto spajanja dveju nervnih ćelija,na kojem se ostvaruje prenošenje
nadražaja
Sa jedne nervne ćelije na drugu ili na mišićnu ćeliju.)
GLIJA ĆELIJE (NEUROGLIJA)
(ne-ekscitabilnećelije; ima ih 10-50 puta više od nervnih ćelija;
“glue” - lepak)
TIPOVI GLIJA ĆELIJA U CNS:
1.Mikroglija
2.Oligodendrociti
3.Astrociti
4.Ependimociti
U PERIFERNOM NERVNOM SISTEMU:
1.Švanove ćelije – formiranje mijelinskog omotača
2.Satelitne ćelije – okružuju tela neurona u spinalnim,
cerebralnim i autonomnim ganglijama
8.
Astrociti – fibrozni(u beloj masi) i protoplazmatični
(u sivoj masi);
oba tipa šalju nastavke do krvnih sudova i indukuju stvaranje
krvno-moždane barijere, imaju trofičku ulogu prema
neuronima, i kontrolišu koncentraciju određenih supstanci u
IST.
Depo glikogena (energije) za centralne neurone.
Oligodendrociti – uključeni u formiranje mijelina u CNS,
jedan oligodendrocit može da formira mijelinski omotač oko
više aksona.
Mikroglija – fagociti, “čistači”, poreklom iz krvi.
Ependimociti – oblažu komore i kanale u mozgu i kičmenoj
moždini.
TIPOVI GLIJA ĆELIJA U CNS
9.
Obezbeđuju mehaničku podrškuneuronima.
S obzirom da ne provode impulse, deluju kao izolatori između neurona i sprečavaju
širenje nervnih impulsa u neželjenim pravcima.
Mogu da uklone strani materijal i ostatke ćelija procesom fagocitoze.
Učestvuju u reparaciji oštećenih delova nervnog tkiva – proliferacijom formiraju glijalni
ožiljak i popunjavaju oštećenja nastala degeneracijom neurona.
Mogu da vrše preuzimanje neurotransmitera oslobođenih iz susednih sinapsi, a zatim
ih metabolisati ili ponovo osloboditi.
Pomažu u održavanju funkcija neurona tako što održavaju optImalnu sredinu za
njihovo funkcionisanje.
11.
NERVI I GANGLIJE
NERVI-veliki broj dugačkih nastavaka nervne ćelije- nervna vlakna,
obavijena zajadničkim omotačem.
NERVI
(u zavisnosti od
vrste nadražaja
Koju prenose)
OSEĆAJNI ( SENZITIVNI): sadrže osećajna nervna vlakna i
prenose nadražaj od periferije ka
centralnom nervnom sistemu
POKRETAČKI (MOTORNI): sadrže pokretačka nervna vlakna i
prenose nadražaj od CNS do mišića
ili žlezda
MEŠOVITI: sadrže i osećajna i pokretačka nervna vlakna
GANGLIJE- skupovi tela nervnih ćelija zajedna sa dendritima, koji liče na čvoriće i
najčešće se nalaze u osećajnim nervima.
Ganglije su delovi perifernog nervnog sistema.
Nervi povezuju CNS sa ostalim delovima tela
12.
OSNOVNI DELOVI NERVNOG
SISTEMA
CENTRALNINERVNI SISTEM (CNS)
MOZAK KIČMENA MOŽDINA
PERIFERNI NERVNI SISTEM (PNS)
MOŽDANI NERVI MOŽDINSKI NERVI AUTOMNI
NERVNI
SISTEM
PARASIMPATI
ČKI
DEO
SIMPATIČKI
DEO
PETODELNI
-SREDNJI MOZAK
-MEĐUMOZAK
-VELIKI MOZAK
-MALI MOZAK
-PRODUŽENA MOŽDINA
#nervni sistem čoveka je cevastog tipa
13.
CENTRALNI NERVNI SITEM
MOZAK(smešten u šupljini lobanje
obavijen trima moždanim opnama)
KIČMENA MOŽDINA (smeštena u kičmenom kanalu
obavijena trima moždanim
opnama)
#MOŽDANE OPNE- MENINGE: obavijaju CNS, nazivaju se TVRDA, PAUČINASTA,
MEKA.
Između njih se nalazi moždano- moždinska tečnost. Tečnost između paučinaste i
meke opne
Označena je kao LIKVOR. ULOGA: ZAŠTITNA , PRENOSI KISEONIK I HRANLJIVE
SUPSTANE.
15.
CENTRALNI NERVNI SISTEM
•KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalis)
• MOZAK (encephalon)
1. PRODUŽENA MOŽDINA (medulla
oblongata ili myelencephalon)
2. ZADNJI MOZAK (metencephalon) sa
MALIM MOZGOM (cerebellum)
3. SREDNJI MOZAK (mesencephalon)
4. MEĐUMOZAK (diencephalon)
5. VELIKI MOZAK (telencephalon ili cerebrum)
16.
VELIKI MOZAK-CEREBRUM-
TELENCEPHALON
• Težina1100-1800g kod muškaraca,
• kod žena za 120-150 g lakši
• Nalazi se u cerebralnoj loži lobanje
• čiji krov čine kosti (calvaria)
• a pod prednja i srednja lobanjska jama,
• od malog mozga odvojen je malomoždanim šatorom
• ( tentorium cerebelli).
• Površina mozga je neravna,
• sastoji se od vijuga ( girusa)
• ispresecanih brazdama (sulcusi).
• Veći broj girusa grupiše se u lobuse (režnjeve)
19.
• Sastoji seiz dve hemisfere
• ( leve i desne)
• razdvojene interhemisferičnom pukotinom,
• dno pukotine gradi žuljevito telo (corpus calosum)
• Hemisfere imaju različite funkcije:
a) leva hemisfera
kontroliše govorne i funkcije povezane sa govorom
( pisanje, čitanje, računanje,..);
smatra se dominantnom, u 99% se javlja kod dešnjaka i
kod 60% osoba koje se služe levom rukom
b) desna hemisfera ima ulogu u organizaciji
vidnoprostronih funkcija, naziva se nedominantna
21.
Struktura
• kora =siva masa (tela neurona)
• bela masa - snopovi mijelinskih nervnih vlakana
• subkortikalne strukture (uronjene u belu masu):
– bazalne ganglije - jedra neurona u osnovi velikog
mozga
– amigdala - bademasta jedra (amygdalē - badem) u
slepoočnom režnju; deo limbičkog sistema
– hipokampus - struktura u unutrašnjosti slepoočnog
režnja; deo limbičkog sistema
1
2
3
22.
Kora
(cortex cerebri)
• telanervnih ćelija, dendriti, nemijelinizovana
vlakna (aksoni)
• debljina - od 2mm do 5mm;
• oko14 milijardi neurona, raspoređenih u 6
slojeva
• površina - oko2500cm2
• površine je u brazdama:
• 2/3 u vijugama
• žleb - sulcus; vijuga, greben - gyrus:
23.
Kora
(cortex cerebri)
• dvenajveće brazde: centralna i lateralna
• četiri režnja: potiljačni, temeni, slepoočni i
čeoni
• podela prema ulozi:
– motorna zona
– senzorna zona
– asocijativna zona
24.
Kora
(cortex cerebri)
Motorna zonaSenzorna zona
• prima i obrađuje podatke
iz čula (kontralateralno)
• komunicira sa talamusom
• kontrola voljnih pokreta,
naročito finih, složenijh
pokreta (kontralateralno)
• komunicira sa bazalnim
ganglijama
Kora
(cortex cerebri)
Motorna zonaSenzorna zona
• veličina pojedinih delova tela (na
homunkulusu) odgovara
pokretljivosti/ preciznosti pokreta
• veličina pojedinih delova
tela (na homunkulusu)
odgovara gustini
inervacije
Kora
(cortex cerebri)
• Asocijativnazona
– čini 90% kore mozga
– potiljačni, temeni i slepoočni režanj -
organizovanje senzornih informacija u
smislenu sliku stvarnosti:
• vidna zona - potiljačni režanj
• slušna zona - slepoočni režanj
– čeoni režanj - omogućuje apstraktno
mišljenje, planiranje i jezik
29.
Kora
(cortex cerebri)
• Putvizuelnih nervnih impulsa:
1. fotoreceptori (mrežnjača)
2. gornje-vidne kvržice
3. talamus
4. asocijativna vidna zona
Kora
(cortex cerebri)
• aktivnokomunicira sa subkortikalnim
strukturama - talamusom i bazalnim
ganglijama
• više od 90% puteva su oni koji povezuju
različite zone kore
34.
Bela masa
(substantia alba)
•mijelinizovana nervna vlakna (aksoni) i
glijalne ćelije/neuroglije
• osnovna funkcija: povezivanje različitih
delova cerebruma i povezivanje
cerebruma sa nižim strukturama mozga
35.
Bela masa
(substantia alba)
•3 vrste puteva:
1. projekcioni putevi - vertikalni, silazni i
uzlazni; povezuju cerebrum sa nižim
strukturama i kičmenom moždinom
2. komisuralni putevi - povezuju dve hemisfere
preko komisura - mostova, od kojih je
najveća corpus callosum
3. asocijativni putevi - povezuju različite zone u
okviru iste hemisfere - režnjeve, vijuge...
Bazalne ganglije
(nuclei basales)
•grupa jedara različitog porekla koje deluju kao funkcionalna
celina
• u podnožju prednjeg mozga
• komuniciraju sa korteksom, talamusom i drugim oblastima
mozga
38.
Bazalne ganglije
(nuclei basales)
•Funkcije bazalnih ganglija:
– kontrola voljnih pokreta
– instrumentalno učenje
– deo sistema za nagrađivanje (u okviru
limbičkog sistema)
– posledice oštećenja: Parkinsonova bolest,
OKP (Opsesivno-kompulsivni poremećaj)...
• konstantno inhibiraju motorne zone korteksa,
pa prestankom slanja impulsa vrše
bihejvioralnu selekciju
Više kognitivne operacije
rezultat saradnje motornih, senzornih i
asocijativnih zona kore - lokalizacija
operacije se ne može vezati za jednu
određenu zonu
• jezik
• učenje
• pamćenje
• mišljenje
46.
Jezik
Brokina zona
• pretvarareči/simbole u
glasove - motorna
funkcija (nalazi se uz
deo motornog
homunkulusa koji
kontroliše usta, jezik i
glasne žice)
Vernikeova zona
• kombinacija svih senzornih
informacija koja nastaje u
gyrus angularis šalje se do
Vernikeove zone koja te
informacije prepoznaje kao
jezik i daje im značenje -
senzorna funkcija i funkcija
davanja značenja rečima
(nalazi se uz asocijativnu zonu
u kojoj se kombinuju auditivne,
vizuelne i somatske
informacije)
47.
*afazija - poremećajgovora/jezika
Razumevanje Govor
Brokina
afazija
DA NE
Vernikeova
afazija
NE DA
48.
Režnjevi:
Svaka hemisfera izdeljenaje na četiri režnja:
1) čeoni režanj (lobus frontalis)
2) temeni režanj (lobus parietalis)
3) slepoočni režanj (lobus temporalis)
4) potiljačni režanj (lobus occipitalis)
51.
Čeoni (Frontalni) režanj
•igra važnu ulogu u sledećim funkcijama
-Formacija pamćenja
- Emocije
- Donošenje odluka/ razumevanje
- Ličnost
- Motoričke funkcije
- Govor
- Olfaktorna obrada
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
53
Temeni (Parietalni) režanj
•igra važnu ulogu u sledećim funkcijama
a. oseti i integracija oseta
b. prostorna svesnost i
percepcija (propriocepcija –
svesnost tela/delova
tela u prostoru u
međuodnosu)
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
8.tif.jpg
55
Potiljačni (Occipitalni) režanj
•Ima primarnu ulogu u
procesuiranju, integraciji i
interpretaciji vida i vidnih
podražaja
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
8.tif.jpg
57
Slepoočni (Temporalni) režanj
Modifiedfrom: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
8.tif.jpg
• igra važnu ulogu u sledećim funkcijama
a. Sluh
b. Organizacija/razumevanje
jezika
c. Ponovno vraćanje informacija
(pamćenje i formacija
pamćenja)
60
Moždano stablo
• jedeo CNS-a koji povezuje kič.moždinu
• sa dijencefalonom(međumozak);
• pruža se od foramena magnuma potiljačne kosti do dorzuma sellae
turcicae.
• Mož.stablo se sastoji od:
• produžene moždine(medulla oblonqata),
• most (pons),
• suženja mož.stabla (isthmus rhombencephali)
• i srednjeg mozga (mezencephalon).
• Produž.moždina, most , suženje možd.stabla i mali mozak čine
zadnji mozak (rhombencephalon)
• u čijem se centru nalazi IV moždana komora.
62.
• Produžena moždina-medulla
oblionqata: nastavlja se na kič.moždinu
od koje je šira, pruža se od decussatio
pyramidum do fossae postpontinae.
• Produž.moždina se naziva još i čvor
života jer sadrži automatske centre koji
regulišu centar za disanje, promer krvnih
sudova (samim tim i TA) i rad srca. Ovde
se nalaze i centri za gutanje, lučenje
pljuvačke, kijanje i kašljanje. Na
transverzalnom preseku vidi se siva
masa koju čine jedra moždanih
živaca(12,11,10,9 i delimično 8 i 5) i bela
masa koju čine veliki broj nervnih puteva.
64.
• PONS –most:
•širi je od medule
• jer sadrži ogroman broj vlakana koja grade masivne srednje nožice
malog mozga.
• Ima bazu (ventralni deo) i dorzalni deo(tegmentum),
• kroz bazu prolazi veliki broj snopova aksona,
• a u tegmentumu se nalaze odgovarajući putevi, jedra 7,6 i 5
mož.živca i delimično 8, relejna jedra i retikularna formacija.
• ISTHMUS RHOMBENCEPHALI-suženje mož.stabla:
spaja pons sa mezencephalonom
65.
MESENCEPHALON-srednji mozak:
• jenajširi deo moždanog stabla.
• Ima 3 dela:
• krov (tektum),
• srednji deo (tegmentum)
• i nožice (crus cerebris).
• Na granici krova i srednjeg dela nalazi se
Sylvi-jev kanal
• koji povezuje III i IV moždanu komoru.
• U središnjem delu se nalaze nishodni putevi,
jedra 3,4 i delimično 5 ž.živca,
• crveno jedro i rostralni deo retikularne
formacije
• Najrostralniji deo mesencephalona zove se
pretektalno područje odgovorno je za
okularne reflekse leži na granici
mezencephalona i diencephalona.
66.
DIENCEPHALON-
međumozak
prednji deo mož.stabla,nalazi
se između mož.stabla i velikog
mozga, nastavlja se na
mož.stablo.
Ima dve simetrične polovine,
koje su razdvojene III
mož.komorom.
Međumozak je prema
morfološkim i funkcionalnim
karakteristikama podeljen na :
talamus, epitalamus,
metatalamus, suptalamus i
hipofizu.
67.
• Hipotalamus senalazi na bazi mozga,
• iznad sellae turcicae u kojoj je smeštena hipofiza,
• ima dve identične polovine koje grade prednji i zadnji
zid III moždane komore I njeno dno.
• Deli se na tri dela: preoptičko područje, medijalni deo I
lateralni deo.
68.
• Hipotalamus jecentar neuroendokrinog sistema,
• njegova jedra luče određene hormone kao i supstance koje
stimulišu oslobađanje ili inhibišu oslobađanje hormona
adenohipofize.
• Utiče na rad srca, pritisak, teroregulaciju, peristaltiku creva,
veličinu zenica, učestvuje u kontroli unošenja hrane,
emotivnom i afektivnom ponašanju, regulaciji budnosti.
69.
• Hipofiza: ležiu sella turcica iznad sfenoidnog sinusa,
medijalno od kavernoznog sinusa, ACI ( art. carotis
interna) ,mož.živaca 3,4,5 i 6 , ispod hipotalamusa.
Sastoji se od neurohipofize ne luči sama hormone već ih
dobija iz hipotalamusa putem hipotalamo-hipofiznog
snopa i adenohipofize njeno funkcionisanje direktno
zavisi od vaskularne mreže i od veze sa hipotalamusom,
sama luči hormone.
70.
Mali mozak-cerebellum
• Ležiu zadnjoj lobanjskoj jami
iza moždanog stabla sa kojim gradi zadnji mozak
( rhombencephalon),
nalazi se ispod okcipitalnog režnja velikog mozga od
njega je odvojen duralnom pregradom.
• Mali mozak je nepravilnog oblika, sastoji se od dve
hemisfere i srednjeg dela (vermis).
• Makroskopsi se sastoji od sive i bele mase.
• Siva masa obuhvata površinski sloj-kortex ima 3 sloja:
• molekularnu zonu, sloj Purkini-jevih ćelija i granularni
sloj.
• Belu masu čine sva vlakna koja ulaze ili izlaze iz
cerebeluma kao i aksoni Purkini-jevih ćelija.
• Funkcija malog mozga se obavlja nesvesno.
72.
učestvuje u
1) motornimfunkcijama
(npr. Kada želimo da napravimo neki pokret, impulsi iz
kore velikog mozga odlaze u prednje rogove kič.moždine
gde se prebacuju na alfa motoneurone koji inervišu
mišiće koji treba da izvrše pokret,
istovremeno se iz kore vel.mozga šalju informaije o
planiranom pokretu u koru cerebeluma.
U toku vršenja pokreta reaguju receptori u mišićima,
zglobovima i koži ekstremiteta koji vrši pokret)
2) održavanju ravnoteže
3) kordinaciji pokreta ( tu pored malog mozga svoju ulogu
ima i duboki senzibilitet-proprioceptivni senzibilitet, vid i
snaga mišića)
73.
• Cerebelum obezbeđujevremensku i prostornu
integraciju pokret
• Oštećenja malog mozga se manifestuju poremećajem
hoda- hod ataksičan na širokoj osnovi,
• poremeć. govora-skandiran govor;
• rukopis dezorganizovan ,teškoće sa održavanjem prave
linije, sa sve većim slovima-makrografija.
74.
Kičmena moždina-medulla spinalis
•je kaudalni deo CNS-a.
• Kod odraslog čoveka ispunjava svega 2/3 spinalnog
kanala
• pruža se od foramena occipitale magnum
• do donje ploče L1 pršljenskog tela tj. do
intervertebralnog prostora L1-L2.
• Sastoji se od 31 segmanta : 8 vratnih, 12 torakalnih, 5
lumbalnih, 5 sakralnih i 1 kokcigenalnog, iz svakog
segmenta izlazi par spinalnih nerava
76.
Na kič.moždini postojedva proširenja:
1) intumescentio cervicalis-vratno od C5 do T1(
proširenje je prouzrokovano velikim brojem alfa
motoneurona u prednjim rogovima KM čija vlakna
formiraju plexus brachialis)
2) intumescentio lumbalis-lumbalno od L1 do L5 ,
uzrokovano je velikim brojem alfa motoneurona čija
vlakna formiraju plexus lumbalis i delimično plexus
sacralis.
77.
• Završni deoKM - conus medularis koji se nastavlja u
fibroznu traku.
• KM je dugačka oko 40-45cm.
• KM obavijaju 3 moždane opne:
• tvrda(dura mater), paučinasta(arahnoidea),
• i meka(pia mater).
• Na porečnom preseku KM ima ovoidan oblik, u
središnjem delu je siva masa koja ima izgled leptira
• i sastoji se iz prednjih rogova( tela motornih neurona),
zadnjih rogova (tela senzitivnih neurona)
• i bočnih rogova ( od T1-L2 segmenta simpatičkog
neurona, a od S2-S4 tela parasimpatičkih neurona).
79.
• Periferno senalazi bela masa podeljena u 3 stuba:
prednji, bočni i zadnji.
• U zadnjem stubu se nalaze senzitivni putevi koji
pripadaju sistemu medijalnog lemniscusa tj. fasciculis
gracillis Golli ( prenosi senzibilitet iz nogu i donjeg dela
trupa) i fasciculus cuneatus Burdachi(prenosi senzibilitet
iz delova tela iznad segmenta T4 i nalazi se samo u
gornjim delovima KM).
80.
BELA MASA- naperiferiji;
okružuje sivu masu;
sadrži 2 vrste vlakana:
uzlazna
(provode nadražaj do
mozga)
silazna
(provode informacije iz
mozga ka organima i peri-
feriji tela)
SIVA masa- u unutrašnjo
sti kičmene moždine; ima
oblik slova X ili leptira
raširenih krila.
CENTRALNI KANAL-
u središtu sive mase;
zato je kod čoveka
cevast nervni sistem
(poprečni presek kičmene moždine)
Osećajni nerv
Mešoviti nerv
Pokretački nerv
Centralni kanal
Siva masa
Bela masa
81.
• U prednjemstubu se nalazi spinotalamički put čije
oštećenje u nivou kič.moždine daje gubitak senzibilitet
za bol i temperaturu ispod nivoa lezije na suprotnoj
strani.
• Glavni silazni put tractus corticospinalis lateralis prenosi
motorne naredbe iz frontalnog dela motorne kore do alfa
motoneurona u prednjim rogovima KM, nalazi se i u
bočnom stubu KM.
• Oštećenje ovog puta uzrokuje pojavu simptoma i
znakova lezije centralnog motornog neurona(CMN), ovaj
put se ukršta na samoj granici medule oblonquate i
medule sinalis i sve lezije na nivou KM daju
ipsilateralnu(istostranu) simptomatologiju.
83.
REFLEKSI
U SIVOJ MASIkičmene moždine nalaze se CENTRI REFLEKSNIH RADNJI.
REFLEKSI su pokreti koji se odvijaju BEZ učešća naše volje, kao reakcija
na draži, i imaju
zaštitnu funkciju.
REFLEKSI
UROĐENI (BEZUSLOVNI) – imaju značajnu ulogu u obavljanju
važnih, osnovnih životnih procesa:
RAD SRCA
DISANJE
GUTANJE
KIJANJE
KAŠLJANJE
i odbrani organizma
STEČENI (USLOVNI)- tokom života naučene radnje, pokreti koji pred-
stavljaju važan oblik učenja (stečene vežbanjem
ili navikavanjem.Posle izvesnog vremena koriste
se bez razmišljanja:
SVIRANJE
VOŽNJA BICIKLA
SKIJANJE
84.
REFLEKSNI LUK
Refleksni lukčine sledeći elementi:
PRIJEMNIK DRAŽI (RECEPTOR)- specijalizovane nervne ćelije koje primaju draži
OSEĆAJNA NERVNA VLAKNA- prenose nadražaj od receptora do centra refleksne
radnje u kičmenoj moždini
POKRETAČKA NERVNA VLAKNA-prenose nadražaj do organa koji odgovara na draž
EFEKTOR- mišić ili žlezda koja
odgovara na draž
86.
Oboljenja KM: sindromkompletnog preseka, sindrom
hemisekcije (Brown-Sequard) sindrom siringomijelije
(centralni deo) , sindrom a. spinalis anterior (sindrom
prednjeg dela kičmene moždine), sindrom lezije bele mase
(zadnji snopovi, bočni snopovi...), sindrom oštećenja
prednjih rogova, sindromi završnog dela kičmene moždine
: epikonusa, konusa i kaude ekvine.
87.
KRANIJALNI NERVI
1.N.OLFACTORIUS- mirisninerv, prihvata i prenosi čula mirisa;
receptorske ćelije se nalaze na epitelu nazalne mukoze;
poremećaj čula mirisa može biti jednostran( tumor prednje lobanjske
jame) i obostran(nema značaj za neurologiju)
i privremen(respiratorne infekcije) i trajan(povrede mozga).
• Anosmija –potpuni gubitak čula mirisa,
• hiposmija sniženo čulo mirisa,
• hiperosmija povećana osetljivost za mirise javlja se kod anksioznih
bolesnika, migrene,dizosmija izmenjena percepcija mirisa,
kakosmija- neprijatni mirisi, olfaktivne halucinacije kada se
neprijatni mirisi spontano osete bez prisutne ili ponuđene draži, ovo
je znak epi fokusa u temporalnom režnju.
• Uzroci poremećaja mirisa: poremećaj prohodnosti nosnih puteva,
destrukcija receptorskih ćelija, oštećenje CNS-a.
88.
• 2. N.OPTICUS:je senzitivan živac,grade ga aksoni ganglijskih ćelija
koje obrazuju jedan od slojeva u mrežnjači oka,pruža se od zadnjeg
dela očne jabučice do hijazme opticum.
• Polazi od papile na mrežnjači probija sudovnjaču i beonjaču oka i
ulazi u očnu duplju. Do papile nervna vlakna nemaju mijelin, u predelu
papile dobijaju mijelin i formiraju n.opticus. Vlakna koja potiču iz
nazalnih delova retine ukrštaju se u hijazmi(nalazi se na bazi
međumozga) a iz temporalnih delova se ne ukrštaju.
• Tractus opticus koji nastavlja iza hijazme sadrži vlakna iz
temporalnog iste strane i nazalnog dela retine suprotne stranog
oka.Očni put se prekida u corpus geniculatum laterale i dalje nastavlja
radiation optici Gracioleti koji se završava u primarnom optičkom
centru kore velikog mozga u optičkom režnju.
• Oštećenje vidnog sistema manifestuje se smanjenjem oštrine vida I
ispadima u vidnom polju. Gubitak vida u jednoj polovini vidnog puta
zove se HEMIANOPSIJA, ukoliko je gubitak na oba vidna polja
istovremeno u obe leve ili desne polovine onda je to HOMONIMNA
anopsija
90.
3. N. Oculomotorius4. N.Trochlearis 6.N. Abducens
• Motorni živci inervišu mišiće pokretače očne jabučice.
• Svaka očna jabučica ima 6 poprečno prugastih mišića
koji omogućavaju njeno pokretanje u svim pravcima
pogleda.
91.
• N.oculomotorius inervišeunutrašnje mišiće oka (
m.dilatator pupile- inervisan simpatičkim vlaknima,
kontrakcijom izaziva – MIDRIAZU i m.sphincter pupile –
inervisan parasimpatičkim vlaknima, kontrakcijom
izaziva- MIOZU), m.levator palpebre.
• MmMM
92.
• N.Trochlearis inervišem.obliqus superior
• N.Adbucens inerviše m.rectus lateralis
• Oštećenja bulbomotora dovodi do pada kapka, duplih
slika, nistagmusa,stabizma, poremećaja veličine zenice.
93.
• 5. N.TRIGEMINUS:je senzitivan živac glave i motorni
živac mastikatorne muskulature; njegovo inervaciono
područje obuhvata kožu i potkožno tkivo lica do ivice
mandibule i linije uvo-teme-uvo, paranazalne šupljine,
zube i moždane opne iznad tentorijuma cerebeluma.
• Ima 3 grane: a)V1-n.ophthalmicus inerviše kožu čela,
gornje kapke; b) V2- n.maxilaris inerviše srednji deo lica,
zube, maksilarni sinus; c) V3-n.mandibularis inerviše
donji deo lica i mastikatorne mišiće
94.
7. N.FACIALIS: mešovitiživac motona vlakna inervišu sve potkožne
mišiće ili mimične mišiće lica stiloidni mišić; senzitivna vlakna inervišu
prednje 2/3 jezika; parasimpatčka vlakna inervišu podviličnu i pljuvačnu
žlezdu,suznu žlezdu.
• Klinički značajni mišići lica su m.frontalis, m.orbicularis oculi, m.orbicularis
oris,m.platysma.
• Oštećenje jedra ili stabla n.VII daće slabost svih mimičnih mišića na
odgovarajućoj strani -PERIFERNA PARALIZA FACIALISA
• CENTRALNA PARALIZA FACIALISA- pri leziji jednog kortikobulbarnog puta
slabost m.orbicularis oris na suprotnoj strani, to je zbog supkortikalne
inervacije preko kortikobulbarnog puta; bilateralna inervacija je za sve
mišiće osim za m.orbicularis oris
• Poremećaji N.VII: Bellova paraliza-akutno oboljenje manifestuje se
mlitavom oduzetošću polovine lica; Melkersson-Rosentalov sy –javlja se o
dece i adolescenata, karakteriše se rekurentnim paralizama facijalisa i
edemom lica; Hemifacijalni spazmi- javljaju se u obliku nevoljnih, ne
ritmičnih, povremenih toničkih ili kloničkih kontrakcija mišića inervisanih od
ispilateralnog(istostranog) n.VII.
96.
8.N.VESTIBULOCOCHLEARIS
(STATOACUSTICUS)
sastoji se iz2 dela:
• a) n.acusticus- prenosi zvučne signale,
simptomi kod oštećenja tinitus(zujanje u
ušima) i nagluvost; centralne lezije retko
izazivaju oštećenje sluha
• b) n.vestibularis- odgovoran za održavanje
ravnoteže; osnovni simptom poremećaja
vestibulanog nerva su vrtoglavice,
nestabilnost, poremećaji hoda, padovi;
• Znak oštećenja je nistagmus-Ny( ritmički,
nevoljni, trzajni pokreti očnih jabučica,
nastaje kod oštećenja labirinta,
cerebeluma, mož.stabla, kore velikog
mozga)
97.
• 9. N.GLOSSOPHARYNGEUS:mešovitiživac; motorna
vlakna inervišu mišiće ždrela i mekog nepca; senzitivna
vlakna inervišu sluzokožu zadnje 2/3 jezika, meko
nepce, ždrelo i srednje uvo; parasimpatička vlakna
inervišu paratiroidne pljuvačne žlezde
98.
• 10. N.VAGUS:mešoviti živac, senzitvna vlakna inervišu
bubnu opnu, spoljašnji slušni kanal i uvo; motorna vlakna
inervišu mišiće mekog nepca, farink,larinks;
parasimpatička vlakna inervišu krvne sudove, srce,
pluća, gastrointestinalni takt
• Zajedno IX i X KN uzrokuju dizartriju( poremećaj
artikulacije govora,otežano je formiranje glasova reči),
disfagiju( poremećaj gutanja) i disfoniju( poremećaj
fonacije,promene u volumenu i kvalitetu glasa).
99.
• 11. N.ACCESORIUS:motorni živac inerviše
m.sternocleidomastoideus i gornji deo m.trapeziusa.Kod
slabosti ovih mišića oštećeni su rotacija, fleksija i
ekstenzija vrata
100.
• 12. N.HYPOGLOSSUS:
čistomotorni živac, inerviše
sve mišiće jezika koji
kontrolišu njegove pokrete
(m.hypoglossus,
m.genioglossus,m.stylogloss
us) osim
m.palatoglossusa.Oštećenje
ovog nerva odnosno
njegovih jedara u produženoj
moždini izaziva istostranu
atrofiju i fascikulacije jezika.
