Downloaded 11 times
Veliki mozak
- 1. VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON) Ana RadovićI5 Med. škola ,,Draginja Nikšić”
- 2. � CNS serazvija iz embrionalne neuralne tube, koja se zatvara 28. dana embrionalnog razvoja. � Neuralna tuba postaje mozak i kičmena moždina, a od njene šupljine nastaju komore
- 3. � Veliki mozak(telencephalon) je najrazvijeniji deo CNS � Sastoji se iz leve i desne hemisfere (hemispherium cerebri dextrum et sinistrum) koje su podeljene dubokom uzdužnom pukotinom (fissura longitudinalis cerebralis) u koju ulazi srpasta pregrada (falx cerebri). � Leva hemisfera je kod većine osoba zadužena za: govor, vešte naučene pokrete i računanje. � Desna hemisfera je kod većine zadužena za: prostornu orijentaciju, prepoznavanje lica i muzičke sposobnosti
- 5. � Hemisfere imajusvoju spoljašnju, unutrašnju i donju stranu. � Spoljašnja stana (facies superolaterallis hemispherii) je najveća, ispupčena je i podeljena na 5 režnjeva: 1. čeoni (lobus frontalis) 2. temeni ( lobus parietalis) 3. potiljačni (lobus occipitalis) 4. slepoočni (lobus temporalis) 5. moždano ostrvo (insula) poktiveno ostalim režnjevima � Unutrašnja strana (facies medialis hemispherii) je povezana sa srpastom pregradom. � Donja strana – baza (facies inferior hemispherii) nalazi se na kostima prednje i srednje lobanjske jame i šatoru malog mozga (tentorium cerebrlli). � U središnjim delovima hemisfera velikog mozga nalaze se prva i druga moždana komora, bočne moždane komore (ventricili lateralis).
- 7. GRAĐA HEMISFERA VELIKOGMOZGA � Hemisfere velikog mozda su izgrađene od sive i bele mase. � Siva masa se sastoji od kore velikog mozga i od supkortikalnih jedara. � Bela masa se nalazi u unutrašnjosti i sastoji se od središnje bele mase, moždanih čahura i moždanih spojnica.
- 9. KORA VELIKOG MOZGA �Kora velikog mlozga je sloj sive mase koji oblaže čitavu površinu hemisfera i debljine je od 1,5 - 5mm. � Naborana je u vijuge (gyri) koje su razdvojene žlebovima (sulci), tako je znatno povećana njena površina. � Na spoljašnjoj strani hemisfere vide se dva velika žleba: - središnji žleb (sulcus centralis) je skoro uspravan - bočni žleb (sulcus lateralis) uglavnom horizontalan
- 10. � Čeoni režanj(lobus frontalis) se nalazi ispred središnjeg i iznad bočnog žleba � To je najveći režanj i izgrađuju ga 4 vijuge: uspravna, precentralna (gyrus precentralis), i horizontalna gornja, srednja i donja. � On je zadužen za mišljenje, planiranje, voljne pokrete, produkciju govora, izvršavanje akcije i emocionalnu kontrolu. � Prednji deo ovog režnja se naziva prefrontalna i predstavlja najviši deo CNS-a gde se odvijaju najviše forme mišljenja, emocija i doživljaja sebe i socijalne sredine.
- 11. � Temeni režanj(lobus parietalis) nalazi se iza središnjeg žleba i čine ga postcentralna vijuga (gyrus postcentralis) i gornji i donji temeni režnjići. � U njemu se nalaze čula za dodir, bol, temperaturu, pritisak. � U ovom režnju se odvijaju procesi pažnje, govora, šeme tela i nekih matematičkih sposobnosti
- 12. � Potiljačni režanj(lobus occipitalis) nalazi se iza temenog i slepoočnog režnja i izgrađuje ga veći broj potiljačnih vijuga (gyri occipitales). � Zadižen je za vizuelna opažanja, percepciju oblika, boja, pokreta i svetlosti. � Aktivnosti kore su uglavnom svesne, dok su aktivnosti subkortikalnih struktura nesvesne.
- 13. � Slepoočni režanj(lobus temporalis) nalazi se ispod bočnog žleba i ima 3 vijuge gornju, bočnu i srednju. � Bitan nam je za procese: opažanja zvukova (sluh), razumevanje govora, pamćenje, osećanja, muzičke funkcije i prepoznavanje objekata. � Moždana kora može se podeliti na: primarna, sekundarna i asocijativna funkciona polja. � Primarna kortikalna polja se dele na senzitivna u kojima se završavaju senzitivni i čulni putevi i motorna iz kojih polaze motorni putevi. � Sekundarna kortikalna polja su pridodata primarnim i raspoređena su oko njih. � Asocijativna polja vrše usklađivanje, upoređivanje i analizu različitih informacija.
- 15. LIMBIČKI SISTEM � Predstavljafunkcionalnu vezu različitih delova CNS-a. � Odgovoran je za nagone, osećanja i proces pamćenja. � Grade ga delovi kore velikog mozga koji se nalaze na unutrašnjoj i delimično na donjoj strani hemisfere, zajedno sa određenim jedrima, bademastim telom i gornjim delom moždanog stabla.
- 16. SUPKORTIKALNA JEDRA IBAZALNE GANGLIJE (NUCLEI BASALES) � Supkortikalna jedra su sive mase uronjene u belu masu hemisfera. � Supkortikalna jedra su: 1. prugasto telo (corpus striatum) – najveće je i smošteno je u središnjem delu hemisfere. Grade ga repato jedro (nucleus caudatus) i sočivasto jedro (nucleus lentiformis) koje se sastoji iz 2 dela, bledog jedra (globus pallibus) i ljuskastog jedra (putamen). 2. mozdani bedem (claustrum) – smešten je spolja i gradi ga ljuskasto jedro (putamen). 3. bademasto telo (corpus amygdaloideum) – smešteno u prednjem-unutrašnjem delu slepoočnog režnja.
- 17. � U bazalneganglije se funkcionalno ubrajaju i crna masa (substantia nigra) i suptalamično jedro (nucleus subthalamicus).
- 18. BELA MASA HEMISFEREVELIKOG MOZGA � Nalazi se u unutrašnjosti i sastoji se od središnje bele mase, moždanih čahura i moždanih spojnica. � Središnja bela masa (centrum semiovale) – nalazi se oizmeđu supkortikalnih jedara i kore velikog mozga. � Nervni putevi koji povezuju koru velikog mozga sa drugim delovima CNS-a prolaze kroz belu masu. � Moždane čahure (capsulae) su snopovi bele mase i nalaze se između supkortikalnih jedara. � Najveća i najvažnija je umutrašnja moždana čahura (capsula interna) � Kroz unutrašnju možsdanu čahuru prolaze najvažniji ushodni i nishodni nervni putevi.
- 19. � Moždane spojnice(commissurae cerebri) su snopovi nervnih vlakana koji povezuju odgovarajuće delove leve i desne hemisfere. � Najveća moždana spojnica koja leži na dnu međuhemisferične pukotine i kroz nju prolazi oko 200 miliona nervnih vlakana je žuljevito telo (corpus callosum). � Pored žuljevitog tela imamo prednju spojnicu (commissura anterior) i spojnicu moždanog svoda (commissura fornicis).
- 20.