Skip to main content
UploadLanguage (EN)Support
BusinessMobileSocial MediaMarketingTechnologyArt & PhotosCareerDesignEducationPresentations & Public SpeakingGovernment & NonprofitHealthcareInternetLawLeadership & ManagementAutomotiveEngineeringSoftwareRecruiting & HRRetailSalesServicesScienceSmall Business & EntrepreneurshipFoodEnvironmentEconomy & FinanceData & AnalyticsInvestor RelationsSportsSpiritualNews & PoliticsTravelSelf ImprovementReal EstateEntertainment & HumorHealth & MedicineDevices & HardwareLifestyle
Uploaded byruzica89
PPT, PDF1,900 views

Organskii osnovi

Education◦
Downloaded 39 times
ORGANSKI OSNOVI PSIHIČKOG ŽIVOTA ČOVEKA
ORGANSKA OSNOVA PSIHIČKOG ŽIVOTA Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu. Organsku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, pre svega nervni sistem. čula Pored nervnog sistema veliku ulogu imaju i čula, mišići i žlezde. Žlezde mišići
NERVNI SISTEM Neuron se sastoji od nervnih ćelija i nervnih vlakana. Neuroni se nadovezuju jedni na druge i čine nervni sistem. neuroni kapilar
čulo mišići AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT U čulima se nalaze Kod voljnih pokreta nervni receptori, nervne ćelije koje impuls kreće iz moždane su osetljive na odredjene kore. vrste draži. Preko nervnih vlakana duž Drazi u tim receptorima kičmene moždine impuls izazivaju nervni impuls, koji odlazi do mišića. se kroz nervna vlakna prosledjuje u određ-ene Stezanjem mišića nastaju delove mozga gde se pokreti. stvaraju odgovarajući ose- caji. Ovaj put od mozga preko nervnih vlakana do mišića Ovaj put od čula preko se naziva eferentni put, a nervnih vlakana do mozga nervna vlakna koja vode se naziva aferentni put, a ove impulse eferentna nervna vlakna koja vode vlakna. ove impulse aferentna vlakna.
PUT NERVNOG IMPULSA mišići draž čula mozak pokret AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT Preko čula se dolazi do informacija o procesima POKRET ČULA u spoljašnjem svetu i u samom organizmu. • vida Čovek na određeni reaguje na • sluha primljene informacije. • ukusa To najčešće čini putem pokreta koji • mirisa mogu da budu: • dodira • namerni pokreti (voljni) ili • za bol • refleksni pokreti (nezavisni od volje • za toplo, za hladno čoveka) - refleks hvatanja, odbrambeni...
Razlikuju se: • Centralni nervni sistem mozak i kičmena moždina CNS PNS 2. Periferni nervni sistem neuroni koji se nalaze izvan mozga i kičmene moždine, u mišićima, čulima i organima Nervni sistem Somatski nervni sistem nam Periferni centralni omogućava da svojevoljno pokrećemo Autonomni somatski k.moždina mozak poprečnoprugastu muskulaturu i simpatički svjesno doživljavamo osjete kakvi su parasimpatički bol, dodir, temperatura.
Аутономни нервни систем или Симпатички и парасимпатички систем вегетативни нервни систем Симпатички и парасимпатички систем су две Autonomni nervni sistem kontroliše rad organa i na компоненте аутономног нервног система са njegov rad ne možemo uticati (osim u rijetkim претежно супротним функцијама. Симпатичка slučajevima) niti njegove osjete svjesno doživljavati. стимулација стимулише рад неких органа, док Аутономни нервни систем обухвата центре у делује инхибиторно на друге. Парасимпатичка кичменој мождини, можданом стаблу и стимулација такође може деловати хипоталамусу. Овај систем делује несвесно стимулативно и инхибиторно на различите најчешће путем висцералних рефлекса. Сензорни органе. Када симпатички систем неке органе стимулише, тада их парасимпатички систем (аферентни) сигнали улазе у поменуте центре са углавном (али не увек) инхибише и обратно, периферије, а из центара се шаљу рефлексни када симпатикус инхибише, тада одговори (еферентни сигнали) назад у парасимпатикус стимулише. Симпатикус се висцералне органе, чиме се регулише њихова углавном активира када постоји нака опасност, активност. Еферентни (нисходни сигнали) се нека нагла промена, он припрема организам преносе до органа путем два система са ”за борбу или бег”. Парасимпатикус је супротним фунцијама: симпатичког и активанији у стању мировања. Преганглијска симпатичка влакна ослобађају на својим парасимпатичког. Аутономном нервном систему крајевима неуротрансмитер ацетил холин. припада још и ентерички нервни систем, који се Постганглијска симпатичка влакна налази у цреву. Иако се зове аутономни нервни ослобађају на својим крајевима претежно систем не може се говорити о аутономности неуротрансмитер норадреналин, На тј.независности. Регулација висцералних и преганглијским парасимпатичким влакнима др.функција у организму зависи од различитих ослобађа се неуротрансмитер ацетил холин, а можданих структура; при томе регулациони на постганглијским такође овај неуротрансмитер (ацетил холин) механизми за једноставне рефлексне реакције зависе од нижих делова ЦНС, а компликованије функције регулишу нјегови виши делови. У том смислу се може говорити о хијарархијској
Mozak zadnji srednji prednji Veliki Mali Most Produžena mozak hipotalamus Limbički talamus Čine skupine mozak moždina- sistem neurona Dijeli se na dvije Kontrolise Uloga- Spavanje,b Cine ga: hemisfere: rad ANS i prenosi Reguliše udnost, Rad Kontrolišu- poruke disanje i endokrinog ravnotežu i srca,krvni refleksno Lijeva i Amigdal- iz čula kretanje sistema kontroliše pritisak,dis širenje zenice desna oidna do kore motoriku anje i pokrete očiju jedra,hi- velikog Podijeljene Glavne pokampu mozga na 4 režnja funkcije s,girus cinguli,se Utiče Retikularna Stanje Čeoni Regulacija ptum na formacija budnosti i tjemeni disanja,TT,TAA spavanj slepoočni , emocionalne i Utice na ei pažnje i potiljačni nagonske pamcenje pažnju reakcije ,emocije , nagone Kora velikog mozga
 MOŽDANA KORA Najvažniji deo nervnog sistema je kora velikog mozga koja se sastoji od velikog broja nervnih ćelija i vlakana. Zahvaljujući moždanoj kori čovek D RE OŽ može da stvara doživljaj spoljašnjeg A IV KC sveta i da reaguje na njega. L JA IJA J Uz pomoć moždane kore čovek može da misli, govori i pamti.
MOŽDANA KORA  To je područje mozga zaduženo za “više psihičke funkcije” kao:  Percepcija različitih osjeta  Upravljanje pokretima i motoričkim vještinama  Mišljenje  Pamćenje  Jezik i govor  I sve ostale kognitivne i više mentalne funkcije  Omogućava svjesnost o emocijama  Izvršne funkcije i kontrolu ponašanja
 DVE HEMISFERE Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, L D dve hemisfere. Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna kontroliše levu polovinu tela. L D
LIJEVA – DESNA HEMISFERA ? Izvor: Pinel (2002);Biološka psihologija, Naklada Slap
 LOKALIZACIJA PSIHIČKIH FUNKCIJA Svaka psihička aktivnost ima svoju nervnu osnovu. U moždanoj kori postoje: Primarne motorne zone Asocijacione U njima se nalaze centri za obavljanje zone namernih pokreta – Frontalna zona i svi smeštene su između drugi delovi kore koji frontalne i parijetalne nisu obuhvaćeni zone. senzornom i motornom zonom nazivaju se asocijacione zone. Ove zone su zadužene za složene psihičke procese kao što su planiranje, učenje, pamćenje, kontrola ponašanja i dr. Primarne senzorne zone U njima se završavanu nervni impulsi koji dolaze iz čula i stvaraju se osećaji. • vizuelna senzorna zona – smeštena u okcipitalnoj zoni • auditivna senzorna zona – smeštena u temporalnoj zoni
ULOGA NERVNOG SISTEMA 1. Nervni sistem reguliše funkcije pojedinih organa našeg tela. (mišiće, žlezde) STRAH luči pojačano adrenalin Povećana krv brže struji srce počinje povećava se koncentracija, kroz oranizam ubrzano da količina jačanje mišića kuca šećera u krvi 2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega. čulo mišići 3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske (učenje, pamćenje)
VEZA IZMEĐU ORGANIZMA I PSIHIČKOG ŽIVOTA Uticaj je obostran. S jedne strane organizam utiče na psihički život pojedinca, a sa druge strane od psihičkog života pojedinca zavisi funkcionisanje organizma. ORGANIZAM PSIHIČKI ŽIVOT → Npr. Neki naučnici uzrok mnogih bolesti traže u psihičkom životu. S druge strane od stanja organizma zavise psihički procesi.
• Fascinantne činjenice o mozgu Poboljšava li inteligenciju sviranje ili slušanje glazbe? Je li veći mozak i inteligentniji? Čuju li slijepci bolje od onih koji vide? I zašto ne možete izbaciti iritantnu melodiju iz glave? U svojoj zanimljivoj knjizi neurolozi Sandra Aamodt i Sam Wang objašnjavaju neke od zanimljivih tajni naših sivih stanica. • Mit: Koristimo tek 10 posto mozga Iako ovo misli polovica čovječanstva, u stvarnosti svakodnevno koristimo cijeli mozak. Naime, čak i najmanji zadaci potiču aktivnost po cijelom mozgu. . Činjenica: Zijevanje budi mozak Zijevanje povezujemo s pospanošću i dosadom, no u biti ono pomaže buđenju moždanih aktivnosti. Ulazak zraka u pluća i kisika u krv čini nas budnijima. Mit: Slijepci bolje čuju / Činjenica: Slijepi bolje pamte Nakon testiranja slijepih osoba, uočeno je da nisu ništa bolji od ostalih u detektiranju slabih zvukova. No, slijepi ljudi ipak imaju bolju memoriju. Činjenica: Kompjuterske igrice izoštravaju sposobnost osoba da rade više stvari odjednom
• Mit: Veći mozak nas čini inteligentnijima Zapravo veličina mozga ne reflektira nečiju inteligenciju. Einsteinov mozak nije bio ništa veći od prosječnog. Međutim, inteligencija je, čini se, ovisna o tome kada su stvorene sinapse mozga. One se formiraju tijekom djetinjstva i tinejdžerskih godina, a način na koji se to zbiva može utjecati na inteligenciju • Mit: Mozak odraslog čovjeka ne proizvodi nove živčane stanice • tijekom prošlog desetljeća prikupljeno je mnogo dokaza koji pokazuju da mozak ipak proizvodi nove živčane stanice i da je moguće da se konstantno obnavllja • Činjenica: Tjelesna vježba održava vaš mozak u formi. Zaboravite križaljke jer tjelovježba je ono što vaš mozak održava zdravim. Kako vaše tijelo stari, tako teže dovodi kisik do mozga • Mit: Slušanje Mozarta razvija inteligenciju kod beba
• Činjenica: Sviranje instrumenta poboljšava inteligenciju Djeca koja uče svirati neki glazbeni instrument imaju bolje moždane sposobnosti. Centar za matematiku smješten je u dijelu mozga koji se pri tome naročito aktivira. Činjenica: Glupe melodije teško zaboravljamo Kad vam se glupi pjesmuljak počne iznova i iznova vrtjeti po glavi okrivite sposobnost vašeg mozga da pamti sekvence. Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena, spravljanja kave ili korigiranja rute na putu kući. Kako razbiti iritantni zvuk? Pronađite drugu pjesmu Zanimljivosti o mozgu • Suprotno mišljenju da je ljudski mozak na vrhuncu između 18. i 26. godine, najnovije istraživanje Larsa Larsena s danskog sveučilišta u Aarhusu govori suprotno. Naime, naucnici su utvrdili da inteligencija ostaje stabilna i idućih dvadesetak godina te da se, štoviše, dodatno izoštrava. Dapače, govorne se sposobnosti značajno povećavaju. • naucnici naglašavaju kako, uz "vježbanje", boljem funkcioniranju mozga pomaže i zdrav način živote te fizička aktivnost. U svakom slučaju, znanost je odavno dokazala da sve što se ne upotrebljava brže propada pa tako i mozak.
Organskii osnovi