1. ORGANSKI OSNOVI PSIHIČKOG ŽIVOTA
ČOVEKA

2. ORGANSKA OSNOVA PSIHIČKOG ŽIVOTA
Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu.
Organsku osnovu psihičkog života
čini organizam u celini, pre svega
nervni sistem.
čula
Pored nervnog
sistema veliku ulogu
imaju i čula, mišići i
žlezde.
Žlezde
mišići

3. NERVNI SISTEM
Neuron se sastoji od nervnih ćelija i
nervnih vlakana. Neuroni se nadovezuju
jedni na druge i čine nervni sistem.
neuroni
kapilar

4. čulo mišići
AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT
U čulima se nalaze Kod voljnih pokreta nervni
receptori, nervne ćelije koje impuls kreće iz moždane
su osetljive na odredjene kore.
vrste draži.
Preko nervnih vlakana duž
Drazi u tim receptorima kičmene moždine impuls
izazivaju nervni impuls, koji odlazi do mišića.
se kroz nervna vlakna
prosledjuje u određ-ene Stezanjem mišića nastaju
delove mozga gde se pokreti.
stvaraju odgovarajući ose-
caji. Ovaj put od mozga preko
nervnih vlakana do mišića
Ovaj put od čula preko se naziva eferentni put, a
nervnih vlakana do mozga nervna vlakna koja vode
se naziva aferentni put, a ove impulse eferentna
nervna vlakna koja vode vlakna.
ove impulse aferentna
vlakna.

5. PUT NERVNOG IMPULSA
mišići
draž čula mozak
pokret
AFERENTNI PUT EFERENTNI PUT
Preko čula se dolazi do informacija o procesima
POKRET
ČULA u spoljašnjem svetu i u samom organizmu.
• vida Čovek na određeni reaguje na
• sluha primljene informacije.
• ukusa To najčešće čini putem pokreta koji
• mirisa mogu da budu:
• dodira • namerni pokreti (voljni) ili
• za bol • refleksni pokreti (nezavisni od volje
• za toplo, za hladno čoveka) - refleks hvatanja,
odbrambeni...

6. Razlikuju se:
• Centralni nervni sistem
mozak i kičmena moždina
CNS
PNS
2. Periferni nervni sistem
neuroni koji se nalaze izvan mozga i
kičmene moždine, u mišićima,
čulima i organima
Nervni sistem Somatski nervni sistem nam
Periferni centralni omogućava da svojevoljno pokrećemo
Autonomni somatski k.moždina mozak poprečnoprugastu muskulaturu i
simpatički svjesno doživljavamo osjete kakvi su
parasimpatički bol, dodir, temperatura.

7. Аутономни нервни систем или Симпатички и парасимпатички систем
вегетативни нервни систем
Симпатички и парасимпатички систем су две
Autonomni nervni sistem kontroliše rad organa i na
компоненте аутономног нервног система са
njegov rad ne možemo uticati (osim u rijetkim претежно супротним функцијама. Симпатичка
slučajevima) niti njegove osjete svjesno doživljavati. стимулација стимулише рад неких органа, док
Аутономни нервни систем обухвата центре у делује инхибиторно на друге. Парасимпатичка
кичменој мождини, можданом стаблу и стимулација такође може деловати
хипоталамусу. Овај систем делује несвесно стимулативно и инхибиторно на различите
најчешће путем висцералних рефлекса. Сензорни органе. Када симпатички систем неке органе
стимулише, тада их парасимпатички систем
(аферентни) сигнали улазе у поменуте центре са
углавном (али не увек) инхибише и обратно,
периферије, а из центара се шаљу рефлексни када симпатикус инхибише, тада
одговори (еферентни сигнали) назад у парасимпатикус стимулише. Симпатикус се
висцералне органе, чиме се регулише њихова углавном активира када постоји нака опасност,
активност. Еферентни (нисходни сигнали) се нека нагла промена, он припрема организам
преносе до органа путем два система са ”за борбу или бег”. Парасимпатикус је
супротним фунцијама: симпатичког и активанији у стању мировања. Преганглијска
симпатичка влакна ослобађају на својим
парасимпатичког. Аутономном нервном систему
крајевима неуротрансмитер ацетил холин.
припада још и ентерички нервни систем, који се Постганглијска симпатичка влакна
налази у цреву. Иако се зове аутономни нервни ослобађају на својим крајевима претежно
систем не може се говорити о аутономности неуротрансмитер норадреналин, На
тј.независности. Регулација висцералних и преганглијским парасимпатичким влакнима
др.функција у организму зависи од различитих ослобађа се неуротрансмитер ацетил холин, а
можданих структура; при томе регулациони на постганглијским такође овај
неуротрансмитер (ацетил холин)
механизми за једноставне рефлексне реакције
зависе од нижих делова ЦНС, а компликованије
функције регулишу нјегови виши делови. У том
смислу се може говорити о хијарархијској

8. Mozak
zadnji srednji prednji
Veliki
Mali Most Produžena mozak hipotalamus Limbički talamus
Čine skupine
mozak moždina- sistem
neurona
Dijeli se na
dvije Kontrolise Uloga-
Spavanje,b Cine ga:
hemisfere: rad ANS i prenosi
Reguliše udnost, Rad Kontrolišu- poruke
disanje i endokrinog
ravnotežu i srca,krvni refleksno Lijeva i Amigdal- iz čula
kretanje sistema
kontroliše pritisak,dis širenje zenice desna oidna do kore
motoriku anje i pokrete očiju jedra,hi- velikog
Podijeljene Glavne pokampu mozga
na 4 režnja funkcije s,girus
cinguli,se
Utiče
Retikularna Stanje Čeoni Regulacija ptum
na
formacija budnosti i tjemeni disanja,TT,TAA spavanj
slepoočni , emocionalne i Utice na ei
pažnje
i potiljačni nagonske pamcenje pažnju
reakcije ,emocije ,
nagone
Kora
velikog
mozga

10.  MOŽDANA KORA
Najvažniji deo nervnog sistema je kora
velikog mozga koja se sastoji od velikog
broja nervnih ćelija i vlakana.
Zahvaljujući moždanoj kori čovek
D
RE
OŽ
može da stvara doživljaj spoljašnjeg
A
IV
KC
sveta i da reaguje na njega.
L JA
IJA
J
Uz pomoć moždane kore čovek može
da misli, govori i pamti.

11. MOŽDANA KORA
 To je područje mozga zaduženo za “više psihičke funkcije” kao:
 Percepcija različitih osjeta
 Upravljanje pokretima i motoričkim vještinama
 Mišljenje
 Pamćenje
 Jezik i govor
 I sve ostale kognitivne i više mentalne funkcije
 Omogućava svjesnost o emocijama
 Izvršne funkcije i kontrolu ponašanja

12.  DVE HEMISFERE
Kao i mozak, i kora se deli na dva dela,
L D dve hemisfere.
Leva hemisfera kontroliše desnu
polovinu tela, a desna kontroliše
levu polovinu tela.
L D

13. LIJEVA – DESNA HEMISFERA ?
Izvor: Pinel (2002);Biološka psihologija, Naklada Slap

14.  LOKALIZACIJA PSIHIČKIH FUNKCIJA
Svaka psihička aktivnost ima svoju nervnu osnovu. U moždanoj kori postoje:
Primarne
motorne zone
Asocijacione U njima se nalaze
centri za obavljanje
zone namernih pokreta –
Frontalna zona i svi smeštene su između
drugi delovi kore koji frontalne i parijetalne
nisu obuhvaćeni zone.
senzornom i motornom
zonom nazivaju se
asocijacione zone.
Ove zone su zadužene
za složene psihičke
procese kao što su
planiranje, učenje,
pamćenje, kontrola
ponašanja i dr.
Primarne senzorne zone
U njima se završavanu nervni impulsi koji dolaze iz čula i stvaraju
se osećaji.
• vizuelna senzorna zona – smeštena u okcipitalnoj zoni
• auditivna senzorna zona – smeštena u temporalnoj zoni

15. ULOGA NERVNOG SISTEMA
1. Nervni sistem reguliše funkcije pojedinih organa našeg tela. (mišiće,
žlezde)
STRAH
luči
pojačano
adrenalin
Povećana krv brže struji srce počinje povećava se
koncentracija, kroz oranizam ubrzano da količina
jačanje mišića kuca šećera u krvi
2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć
nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo
na njega.
čulo mišići
3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske (učenje, pamćenje)

16. VEZA IZMEĐU ORGANIZMA I PSIHIČKOG ŽIVOTA
Uticaj je obostran. S jedne strane organizam utiče na psihički život pojedinca,
a sa druge strane od psihičkog života pojedinca zavisi funkcionisanje
organizma.
ORGANIZAM PSIHIČKI ŽIVOT
→ Npr. Neki naučnici uzrok mnogih bolesti traže u psihičkom životu. S
druge strane od stanja organizma zavise psihički procesi.

17. • Fascinantne činjenice o mozgu
Poboljšava li inteligenciju sviranje ili slušanje glazbe? Je li veći mozak i
inteligentniji? Čuju li slijepci bolje od onih koji vide? I zašto ne možete
izbaciti iritantnu melodiju iz glave?
U svojoj zanimljivoj knjizi neurolozi Sandra Aamodt i Sam Wang
objašnjavaju neke od zanimljivih tajni naših sivih stanica.
• Mit: Koristimo tek 10 posto mozga
Iako ovo misli polovica čovječanstva, u stvarnosti svakodnevno koristimo
cijeli mozak. Naime, čak i najmanji zadaci potiču aktivnost po cijelom
mozgu. .
Činjenica: Zijevanje budi mozak
Zijevanje povezujemo s pospanošću i dosadom, no u biti ono pomaže
buđenju moždanih aktivnosti. Ulazak zraka u pluća i kisika u krv čini nas
budnijima.
Mit: Slijepci bolje čuju / Činjenica: Slijepi bolje pamte
Nakon testiranja slijepih osoba, uočeno je da nisu ništa bolji od ostalih u
detektiranju slabih zvukova.
No, slijepi ljudi ipak imaju bolju memoriju.
Činjenica: Kompjuterske igrice izoštravaju sposobnost osoba da rade više
stvari odjednom

18. • Mit: Veći mozak nas čini inteligentnijima
Zapravo veličina mozga ne reflektira nečiju inteligenciju. Einsteinov mozak
nije bio ništa veći od prosječnog.
Međutim, inteligencija je, čini se, ovisna o tome kada su stvorene
sinapse mozga. One se formiraju tijekom djetinjstva i tinejdžerskih godina,
a način na koji se to zbiva može utjecati na inteligenciju
• Mit: Mozak odraslog čovjeka ne proizvodi nove živčane stanice
• tijekom prošlog desetljeća prikupljeno je mnogo dokaza koji pokazuju da
mozak ipak proizvodi nove živčane stanice i da je moguće da se konstantno
obnavllja
• Činjenica: Tjelesna vježba održava vaš mozak u formi.
Zaboravite križaljke jer tjelovježba je ono što vaš mozak održava zdravim.
Kako vaše tijelo stari, tako teže dovodi kisik do mozga
• Mit: Slušanje Mozarta razvija inteligenciju kod beba

19. • Činjenica: Sviranje instrumenta poboljšava inteligenciju
Djeca koja uče svirati neki glazbeni instrument imaju bolje moždane
sposobnosti. Centar za matematiku smješten je u dijelu mozga koji se pri
tome naročito aktivira.
Činjenica: Glupe melodije teško zaboravljamo
Kad vam se glupi pjesmuljak počne iznova i iznova vrtjeti po glavi okrivite
sposobnost vašeg mozga da pamti sekvence.
Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena,
spravljanja kave ili korigiranja rute na putu kući.
Kako razbiti iritantni zvuk? Pronađite drugu pjesmu
Zanimljivosti o mozgu
• Suprotno mišljenju da je ljudski mozak na vrhuncu između 18. i 26. godine,
najnovije istraživanje Larsa Larsena s danskog sveučilišta u Aarhusu govori
suprotno. Naime, naucnici su utvrdili da inteligencija ostaje stabilna i idućih
dvadesetak godina te da se, štoviše, dodatno izoštrava. Dapače, govorne
se sposobnosti značajno povećavaju.
• naucnici naglašavaju kako, uz "vježbanje", boljem funkcioniranju mozga
pomaže i zdrav način živote te fizička aktivnost. U svakom slučaju, znanost
je odavno dokazala da sve što se ne upotrebljava brže propada pa tako i
mozak.