SlideShare a Scribd company logo
1 of 29
NERVNI
SISTEM
NERVNI SISTEM
 Nervni sistem se sastoji od organa:
mozga, kičmene moţdine i mreţe
nerava koja dopire do svih delova u
telu.
 Imitacija nerava jesu kablovi. Oni
sprovode struju, kao što naš mozak
naređuje telu.
 Uloge:
-reguliše celokupno funkcionisanje
organizama
-odgovoran je za naše svesne voljne
radnje (pokretanje), kao i za nesvestan
i automatski rad brojnih unutrašnjih
organa u telu
-zaduţen je i za veze organizama sa
spoljašnjom sredinom (reakcije; toplo-
hladno (čulo dodira)), opasnost (čulo
vida i sluha)
 Nervni sistem predstavlja centar
intelektualnih aktivnosti: u
potpunosti kontroliše naš ţivot.
Mozak i kičmena moţdina čine
centralni nervni sistem, centar
koordinacije i kontrole tela.
Milijarde drugih
neurona, grupisanih u
nerve, sačinjavaju periferni
nervni sistem, koji prenosi
impulse centralnog nervnog
sistema, drugim delovima tela.
FUNKCIJA NERAVA
 Nerv se sastoji od snopova nervnih
vlakana, to jest od aksona više
neurona, obavijenih omotačem od
vezivnog tkiva. Ta vlakna, pa prema
tome i nervi, imaju specifičnu ulogu: Da
prenose nervne impulse od jednog do
drugog dela organizama i da tako
povezuju centralni nervni sistem sa
celim telom. Nervni impulsi koje prenose
jesu signali različite prirode: čulni
(senzitivni), kada sprovode impulse iz
čilnih organa od receptora
lokalizovanih* u unutrašnjosti
organizama prema centralnom nervnom
sistemu, ili motorni, kada prenose
naređenja od centralnog nervnog
sistema do organa koji ih sprovode, kao
što su mišići ili ţlezde. Postoje nervi koji
su isključivo čulni, senzitivni ili
motorni, ali mnogi nervi jesu mešoviti i
sadrţe vlakna koja sprovode
senzitivne, kao i vlakna koaj šire
motorne signale.
NERVNA ĆELIJA
 Nervna ćelija ili
nervno tkivo.
Jedinica građe
nervnog sistema je
nervna ćelija. Nervno
tkivo se sastoji od
specijalnih ćelija
zvanih
neuroni, različitog
oblika i dimenzija, ali
sve te ćelije imaju
zajedničku
strukturu.
GRAĐA NERVNE
ĆELIJE
 Svaki neuron ima ćelijsko telo iz
kojeg nastaju dva tipa
produţetaka: dendriti, kratki
ogranci nalik na grane, preko
kojih u neuron dolaze impulsi koji
potiču od drugihnervnih ćelija, i
akson (moţe biti dug po nekoliko
centimetara,a ponekad dostiţe
duţinu od jednog metra), jedan
jedini dugački nastavak, preko
koga neuroni prenose impulse
drugim nervnim ćelijama ili
telesnim tkivima. Završni deo
aksona se grana u kratke
nastavke koji se nazivaju nervni
završetci. Akson je obavijen
jakim omotačem bele boje i
sedefastog sjaja. On ima ulogu
izolatora i omogućava
provođenje nadraţaja velikom
brzinom.
NEURON
 Neuroni su
jedine ćelije u
organizmu koje
se tokom ţivota
ne dele, već samo
izumru, te se
njihov broj stalno
smanjuje.
Izumrle nervne
ćelije se
zamenjuju
vezivnim tkivom.
SIVA I BELA MASA
 Kod najvećeg broja neurona akson je
pokriven omotačem koji se sastoji od
niza koncentričnih slojeva masne
beličaste supstance sa svojstvom
izolatora, veoma vaţne za pravilno
prenošenje nervnih impulsa. To je
mijelinski omotač, a proizvode ga
specijalne ćelije, oligodendrociti ili
Švanove ćelije. U organima
centralnog nervnog sistema postoje
zone koje se sastoje prvenstveno od
neuronskih tela, dok druge zone
sadrţe pre svega snopove nervnih
vlakana koji su u stvari produţetci
ćelija, aksoni. U prvom slučaju (zone
koje se sastoje od neuronskih tela)
reč je o sivoj masi, jer je to boja
koja preovladava kod neuronskih tela.
Nasuprot tome, grupe nervnih
vlakana kod kojih je svako vlakno
obavijeno mijelinskim omotačem
beličaste boje, sačinjavaju
takozvanu belu masu.
KIĈMENA
MOŢDINA
KIĈMENA MOŢDINA
 Kičmena moţdina je produţetak
mozga, dugačak cilindar u unutrašnjosti
kičmenog stuba od kog polaze periferni
nervi. U stvari, kičmena moţdina je
pravi put koji povezuje veliki mozak i
druge moţdane srukture s perifernim
nervnim sistemom. Na poprečnom
preseku moţe da se zapazi da je njen
centralni deo u obliku leptira. Taj deo
se sastoji od sive mase, koja sadrţi
veliki broj neurona, obavijena je zonom
bele mase, formirane od snopova
nervnih vlakana koja prolaze kroz celu
kičmenu moţdinu: neka nervna vlakna
prenose senzitivne informacije od
periferije do mozga, a druga
transportuju motorne impulse u
suprotnom pravcu. Sva ta vlakna imaju
specifičan raspored i grupisani su u
razne snopoveili vrpce: vrpce koje
prenose motorne informacije nalaze se
u prednjem delu, a one koje sprovode
razne vrste senzitivnih informacija do
viših moţdanih struktura smeštene su u
zadnjem delu.
MOZAK
MOZAK
 Da li znate gde se
nalazi najbrţi i
najmoćniji kompjuter
na svetu? U vašoj glavi.
Ljudski mozak je
neverovatno
komplikovana računska
mašina. On
prima, obrađuje i šalje
milione poruka svakog
minuta kako bi nam
pomogao da osećamo
stvari, da donosimo
odluke i kontrolišemo
svoj organizam. Naši
čulni organi, kao oči i
uši, sakupljaju podatke
iz spoljašnjeg sveta i
šalju ih u mozak , kako
bi mozak znao šta se
dešava oko nas.
Neki ljudi porede centralninervni sistem s moćnim računarom. Mada to poređenje u
stvari nije tačno jer je centralni nervni sistem sloţeniji i od najsloţenijeg
računara, tačno je da isto kao računar obrađuje i proizvodi beskrajno mnogo
podataka prispelih iz raznih izvora. I zaista, on poseduje centralnu jedinicu koja
obrađuje sve te podatke, neke od njih memoriše i šalje adekvatne odgovore do
raznih organa u zavisnosti od toga šta je poţeljno ili potrebno u svakoj situaciji: ta
centralna jedinica je veliki mozak, koji šalje i prima podatke preko moţdanog stabla i
dve srednje stanice, malog mozga i kičmene moţdine, pri čemu su periferni nervi
nešto kao ’’kablovi’’ koji prenose poruke od odgovarajućih organa prema njima.
MOZAK
 Mozak, organ nervnog
sistema, je centar kontrole i
komande svih voljnih i
nevoljnih aktivnosti ljudskog
tela. On je takođe odgovoran
za sloţene funkcije kao što su
mišljenje, pamćenje, osećanje
i govor. Mozak odrasle osobe
teţi oko 1.4 kg i sadrţi više od
deset milijardinervnih ćelija.
Veliki mozak kontroliše vitalne
funkcije tela
(disanje, varenje,...); mali
mozak sluţi za odrţavanje
poloţaja tela i koordinaciju
pokreta; moţdane polulopte
(hemisfere) desna i leva
međusobno su povezane
ţuljevitim telima su sedište
svesti i intaligencije.
U hemisferama velikog mozga
smešteni su centri različitih
umnih sposobnosti. Levu
hemisferu zovemo verbalna ili
logička, a desnu neverbalna ili
umetnička.
GRAĐA MOZGA
 Mozak je deo nervnog sistema
koji se sastoji od sledećih organa
smeštenih u lobanji:
-Velikog mozga, koji je najveći i
najvaţniji organ, jer kontroliše sve
voljne radnje i veliki deo nesvesnih
telesnih radnji, pored toga što
predstavlja centar procesa
mišljenja
-Moždanog stabla, koji se sastoji
od mosta i produţene moţdine. Omo
predstavlja sedište centara koji
regulišu vitalne funkcije kao i jedra
od kojih polaze mnogi lobanjski
nervi
-Malog mozga, koji učestvuje u
kontroli ravnoteţe i oblikuje telesne
pokrete.
Mozak se razvija do 16. godine. Važno je da ga vežbamo raznim igrama
za razmišljanje, jer neke funkcije mozga i dalje mogu da se razvijaju.
Komflikt leve i desne strane mozga.
Desna strana želi reći boju, a leva odlučuje da kaže reč.
Pogledaj tablicu i reci boju reči, a ne reč!
Autor : Dunja Ercegovčević

More Related Content

What's hot (20)

Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Periferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistemPeriferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistem
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Centralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozakCentralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozak
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka
 
20. Mozdano stablo
20. Mozdano stablo20. Mozdano stablo
20. Mozdano stablo
 
Kožni sistem čoveka
Kožni sistem čovekaKožni sistem čoveka
Kožni sistem čoveka
 
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
002 Skeletni Sistem Kicmenjaka
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Receptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistemReceptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistem
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
 
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistemaFunkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema
 
Oboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistemaOboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistema
 
Čulni sistem
Čulni sistemČulni sistem
Čulni sistem
 
Čulo sluha i ravnoteže
Čulo sluha i ravnotežeČulo sluha i ravnoteže
Čulo sluha i ravnoteže
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Efektori
EfektoriEfektori
Efektori
 
23. Govor, ucenje i pamcenje
23. Govor, ucenje i pamcenje23. Govor, ucenje i pamcenje
23. Govor, ucenje i pamcenje
 
чуло вида
чуло видачуло вида
чуло вида
 

Viewers also liked (14)

Presentation1
Presentation1Presentation1
Presentation1
 
Južna koreja
Južna korejaJužna koreja
Južna koreja
 
čUlo sluha i ravnoteže
čUlo sluha i ravnotežečUlo sluha i ravnoteže
čUlo sluha i ravnoteže
 
ćElija
ćElijaćElija
ćElija
 
Poruke
PorukePoruke
Poruke
 
Krvilimfa 130423115457-phpapp01
Krvilimfa 130423115457-phpapp01Krvilimfa 130423115457-phpapp01
Krvilimfa 130423115457-phpapp01
 
Čulo mirisa i ukusa
Čulo mirisa i ukusaČulo mirisa i ukusa
Čulo mirisa i ukusa
 
11 hordati,plastasi i kopljasi
11 hordati,plastasi i kopljasi11 hordati,plastasi i kopljasi
11 hordati,plastasi i kopljasi
 
Fullcomics 2013 (Milano 23/24 Maggio)
Fullcomics 2013 (Milano 23/24 Maggio)Fullcomics 2013 (Milano 23/24 Maggio)
Fullcomics 2013 (Milano 23/24 Maggio)
 
Rekod eviden matematik thn 2
Rekod eviden matematik thn 2Rekod eviden matematik thn 2
Rekod eviden matematik thn 2
 
Art Portfolio Nouran Sherif
Art Portfolio Nouran SherifArt Portfolio Nouran Sherif
Art Portfolio Nouran Sherif
 
Závěrečný úkol pavel juráš
Závěrečný úkol pavel jurášZávěrečný úkol pavel juráš
Závěrečný úkol pavel juráš
 
Il Diritto d'Autore nelle Opere a Fumetti
Il Diritto d'Autore nelle Opere a FumettiIl Diritto d'Autore nelle Opere a Fumetti
Il Diritto d'Autore nelle Opere a Fumetti
 
Penghakisan budaya
Penghakisan budayaPenghakisan budaya
Penghakisan budaya
 

Similar to Nervni sistem

Nervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxNervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxopaopa11
 
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNašaŠkola.Net
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...NašaŠkola.Net
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни системVioleta Djuric
 
Централни нервни систем
Централни нервни системЦентрални нервни систем
Централни нервни системVioleta Djuric
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaAnatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaJovan Šarac
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-adr Šarac
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићVioleta Djuric
 
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina MiljkovićBiologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljkovićnasaskolatakmicenja1
 
Нервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа ВишњићНервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа ВишњићVioleta Djuric
 
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Profpsiholog
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždinaEna Horvat
 
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsaltixomir
 
Басарић Марија - биологија
Басарић Марија - биологијаБасарић Марија - биологија
Басарић Марија - биологијаVioleta Djuric
 

Similar to Nervni sistem (20)

Nervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxNervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptx
 
Nervni sistem kičmenjaka
Nervni sistem kičmenjakaNervni sistem kičmenjaka
Nervni sistem kičmenjaka
 
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
 
Nervni sistem vii
Nervni sistem viiNervni sistem vii
Nervni sistem vii
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни систем
 
Централни нервни систем
Централни нервни системЦентрални нервни систем
Централни нервни систем
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaAnatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija  nervnog sistemaAnatomija  nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdinaKicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina MiljkovićBiologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
 
Нервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа ВишњићНервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа Вишњић
 
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Organske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivotaOrganske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivota
 
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
 
Басарић Марија - биологија
Басарић Марија - биологијаБасарић Марија - биологија
Басарић Марија - биологија
 

Nervni sistem

  • 2. NERVNI SISTEM  Nervni sistem se sastoji od organa: mozga, kičmene moţdine i mreţe nerava koja dopire do svih delova u telu.  Imitacija nerava jesu kablovi. Oni sprovode struju, kao što naš mozak naređuje telu.  Uloge: -reguliše celokupno funkcionisanje organizama -odgovoran je za naše svesne voljne radnje (pokretanje), kao i za nesvestan i automatski rad brojnih unutrašnjih organa u telu -zaduţen je i za veze organizama sa spoljašnjom sredinom (reakcije; toplo- hladno (čulo dodira)), opasnost (čulo vida i sluha)  Nervni sistem predstavlja centar intelektualnih aktivnosti: u potpunosti kontroliše naš ţivot.
  • 3. Mozak i kičmena moţdina čine centralni nervni sistem, centar koordinacije i kontrole tela. Milijarde drugih neurona, grupisanih u nerve, sačinjavaju periferni nervni sistem, koji prenosi impulse centralnog nervnog sistema, drugim delovima tela.
  • 4. FUNKCIJA NERAVA  Nerv se sastoji od snopova nervnih vlakana, to jest od aksona više neurona, obavijenih omotačem od vezivnog tkiva. Ta vlakna, pa prema tome i nervi, imaju specifičnu ulogu: Da prenose nervne impulse od jednog do drugog dela organizama i da tako povezuju centralni nervni sistem sa celim telom. Nervni impulsi koje prenose jesu signali različite prirode: čulni (senzitivni), kada sprovode impulse iz čilnih organa od receptora lokalizovanih* u unutrašnjosti organizama prema centralnom nervnom sistemu, ili motorni, kada prenose naređenja od centralnog nervnog sistema do organa koji ih sprovode, kao što su mišići ili ţlezde. Postoje nervi koji su isključivo čulni, senzitivni ili motorni, ali mnogi nervi jesu mešoviti i sadrţe vlakna koja sprovode senzitivne, kao i vlakna koaj šire motorne signale.
  • 5.
  • 6. NERVNA ĆELIJA  Nervna ćelija ili nervno tkivo. Jedinica građe nervnog sistema je nervna ćelija. Nervno tkivo se sastoji od specijalnih ćelija zvanih neuroni, različitog oblika i dimenzija, ali sve te ćelije imaju zajedničku strukturu.
  • 7. GRAĐA NERVNE ĆELIJE  Svaki neuron ima ćelijsko telo iz kojeg nastaju dva tipa produţetaka: dendriti, kratki ogranci nalik na grane, preko kojih u neuron dolaze impulsi koji potiču od drugihnervnih ćelija, i akson (moţe biti dug po nekoliko centimetara,a ponekad dostiţe duţinu od jednog metra), jedan jedini dugački nastavak, preko koga neuroni prenose impulse drugim nervnim ćelijama ili telesnim tkivima. Završni deo aksona se grana u kratke nastavke koji se nazivaju nervni završetci. Akson je obavijen jakim omotačem bele boje i sedefastog sjaja. On ima ulogu izolatora i omogućava provođenje nadraţaja velikom brzinom.
  • 8. NEURON  Neuroni su jedine ćelije u organizmu koje se tokom ţivota ne dele, već samo izumru, te se njihov broj stalno smanjuje. Izumrle nervne ćelije se zamenjuju vezivnim tkivom.
  • 9.
  • 10.
  • 11.
  • 12. SIVA I BELA MASA  Kod najvećeg broja neurona akson je pokriven omotačem koji se sastoji od niza koncentričnih slojeva masne beličaste supstance sa svojstvom izolatora, veoma vaţne za pravilno prenošenje nervnih impulsa. To je mijelinski omotač, a proizvode ga specijalne ćelije, oligodendrociti ili Švanove ćelije. U organima centralnog nervnog sistema postoje zone koje se sastoje prvenstveno od neuronskih tela, dok druge zone sadrţe pre svega snopove nervnih vlakana koji su u stvari produţetci ćelija, aksoni. U prvom slučaju (zone koje se sastoje od neuronskih tela) reč je o sivoj masi, jer je to boja koja preovladava kod neuronskih tela. Nasuprot tome, grupe nervnih vlakana kod kojih je svako vlakno obavijeno mijelinskim omotačem beličaste boje, sačinjavaju takozvanu belu masu.
  • 14. KIĈMENA MOŢDINA  Kičmena moţdina je produţetak mozga, dugačak cilindar u unutrašnjosti kičmenog stuba od kog polaze periferni nervi. U stvari, kičmena moţdina je pravi put koji povezuje veliki mozak i druge moţdane srukture s perifernim nervnim sistemom. Na poprečnom preseku moţe da se zapazi da je njen centralni deo u obliku leptira. Taj deo se sastoji od sive mase, koja sadrţi veliki broj neurona, obavijena je zonom bele mase, formirane od snopova nervnih vlakana koja prolaze kroz celu kičmenu moţdinu: neka nervna vlakna prenose senzitivne informacije od periferije do mozga, a druga transportuju motorne impulse u suprotnom pravcu. Sva ta vlakna imaju specifičan raspored i grupisani su u razne snopoveili vrpce: vrpce koje prenose motorne informacije nalaze se u prednjem delu, a one koje sprovode razne vrste senzitivnih informacija do viših moţdanih struktura smeštene su u zadnjem delu.
  • 15. MOZAK
  • 16. MOZAK  Da li znate gde se nalazi najbrţi i najmoćniji kompjuter na svetu? U vašoj glavi. Ljudski mozak je neverovatno komplikovana računska mašina. On prima, obrađuje i šalje milione poruka svakog minuta kako bi nam pomogao da osećamo stvari, da donosimo odluke i kontrolišemo svoj organizam. Naši čulni organi, kao oči i uši, sakupljaju podatke iz spoljašnjeg sveta i šalju ih u mozak , kako bi mozak znao šta se dešava oko nas.
  • 17.
  • 18.
  • 19. Neki ljudi porede centralninervni sistem s moćnim računarom. Mada to poređenje u stvari nije tačno jer je centralni nervni sistem sloţeniji i od najsloţenijeg računara, tačno je da isto kao računar obrađuje i proizvodi beskrajno mnogo podataka prispelih iz raznih izvora. I zaista, on poseduje centralnu jedinicu koja obrađuje sve te podatke, neke od njih memoriše i šalje adekvatne odgovore do raznih organa u zavisnosti od toga šta je poţeljno ili potrebno u svakoj situaciji: ta centralna jedinica je veliki mozak, koji šalje i prima podatke preko moţdanog stabla i dve srednje stanice, malog mozga i kičmene moţdine, pri čemu su periferni nervi nešto kao ’’kablovi’’ koji prenose poruke od odgovarajućih organa prema njima.
  • 20.
  • 21. MOZAK  Mozak, organ nervnog sistema, je centar kontrole i komande svih voljnih i nevoljnih aktivnosti ljudskog tela. On je takođe odgovoran za sloţene funkcije kao što su mišljenje, pamćenje, osećanje i govor. Mozak odrasle osobe teţi oko 1.4 kg i sadrţi više od deset milijardinervnih ćelija. Veliki mozak kontroliše vitalne funkcije tela (disanje, varenje,...); mali mozak sluţi za odrţavanje poloţaja tela i koordinaciju pokreta; moţdane polulopte (hemisfere) desna i leva međusobno su povezane ţuljevitim telima su sedište svesti i intaligencije.
  • 22.
  • 23. U hemisferama velikog mozga smešteni su centri različitih umnih sposobnosti. Levu hemisferu zovemo verbalna ili logička, a desnu neverbalna ili umetnička.
  • 24.
  • 25.
  • 26. GRAĐA MOZGA  Mozak je deo nervnog sistema koji se sastoji od sledećih organa smeštenih u lobanji: -Velikog mozga, koji je najveći i najvaţniji organ, jer kontroliše sve voljne radnje i veliki deo nesvesnih telesnih radnji, pored toga što predstavlja centar procesa mišljenja -Moždanog stabla, koji se sastoji od mosta i produţene moţdine. Omo predstavlja sedište centara koji regulišu vitalne funkcije kao i jedra od kojih polaze mnogi lobanjski nervi -Malog mozga, koji učestvuje u kontroli ravnoteţe i oblikuje telesne pokrete.
  • 27. Mozak se razvija do 16. godine. Važno je da ga vežbamo raznim igrama za razmišljanje, jer neke funkcije mozga i dalje mogu da se razvijaju.
  • 28. Komflikt leve i desne strane mozga. Desna strana želi reći boju, a leva odlučuje da kaže reč. Pogledaj tablicu i reci boju reči, a ne reč!
  • 29. Autor : Dunja Ercegovčević