Download to read offline
Suicid i eutanazija
- 1.
- 2. • Riječ «suicid»dolazi od latinske riječi «sui caedere», što znači ubiti se, dakle, označava čin svjesnog i namjernog oduzimanja života samome sebi.
- 3. • “Nije dobroživjeti, nego je dobro živjeti dobro. Stoga mudar čovjek živi što bolje može, a ne što je dulje moguće... On o životu uvijek razmišlja u pojmovima što se odnose na kvalitetu, a ne na količinu” Seneka
- 4. • Sv. Augustinsamoubistvo je proglasio zločinom zbog toga što je suprotno šestoj zapovedi – «Ne ubij!» • Toma Akvinski – proglasio ga je smrtnim grehom zbog toga što se time nastoji preuzeti Božja moć nad životom i smrću.
- 5. OBLICI samoubistva Tinejdžersko samoubistvo Eutanazija Pojedinačna,dvojna, višestruka (masovna) samoubistva Ritualna samoubistva samoubistvo pod utecajem nekog kulta samoubistvo prema metodi, mestu i vremenu: Smišljena i afektna samoubistva Naprasna i polagana samoubistva
- 6. • Svakih 20minuta netko se ubije u SAD – više od 30 000 godišnje Incidencija samoubistva u SAD je oko 12,8 na 100 000. • između 75. i 84. godine učestalost doseže 25,2 na 100 000.
- 7. Muških samoubojica imagotovo 4 puta više od ženskih, iako bi se omer uskoro mogao približiti iznosu od 3 : 1, jer žene sve više postaju rizična skupina. Tri puta više žena nego muškaraca pokušava se ubiti, ali u tome ne uspeju. . .
- 8. Muškarci se običnoustrele ili obese; žene češće uzimaju tablete za spavanje, pa verojatno zbog toga i ima više neuspelih ženskih samoubistva Svake godine više od 10 000 američkih studenata se pokuša ubiti, a da čak 20 % njih bar jednom tokom studija pomišlja na samoubistvo.
- 9. Najveću učestalost samoubistva- Mađarska. Velikaučestalost - Češka, Slovačka, Finska, Švedska, Japan i Austrija. Vrlo mala učestalost Grčka, Irska i Italija.
- 10. Osobe koje raspravljajuo samoubistvu neće ga počiniti. Činjenica je da gotovo ¾ samoubojica pre samoubistva zapravo o tome obaveste druge, bilo u obliku krika za pomoć ili s namerom da druge povrede
- 11. Na samoubistvo utičugodišnja doba, geografska širina, promene vremena, barometarski prtisak, vlažnost zraka, oblačnost, brzina vetra, temperatura i dan u nedelji. Niti za jedan od ovih mitova nema čvrstog oslonca u dostupnim podacima
- 12. Osobe koje pokušajupočiniti samoubistvo bezopasnim sredstvima nisu se ozbiljno nameravale ubiti. U ovoj se predrasudi zamenjuje smrtnost s namerom.
- 13. Freudova psihoanalitička teorija samoubojstva •dvije glavne hipoteze o samoubojstvu: • Jedna izvedena iz teorije depresije – suicid tumači kao ubistvo Druga hipoteza kaže da se instinkt smrti može okrenuti prema vlastitoj unutrašnjosti pa osoba počini samoubistvo
- 14. Durkheimova sociološka teorija samoubojstva godine1897. Durkheim je objavio svoju knjigu Samoubistvo: sociološka studija, a mnoge studije samoubojstva su bile, barem delimice reakcija na Durkheimovo djelo.
- 15. Durkheim nije nekaoda će posebne okolnosti navesti posebnu osobu da si oduzme život, ali osobni razlozi ne mogu objasniti stopu samoubistva. Primerice on je pokušao pokazati da nema povezanosti između učestalosti psihičke bolesti i stope samoubistva.
- 16. Otkrio je dasu stope samoubistva više u pretežno protestantskim zemljama negoli u katoličkim, dok su jevreji imali nižu stopu samoubistva od rimokatolika. Durkheim je takođe otkrio da je niska stopa povezana s političkim potresima. Primerice nakon što je 1866. izbio rat između Austrije i Italije, stopa samoubistva je opala u je zemlje za 14 posto.
- 17. TIPOVI SAMOUBOJSTVA • 4tipa samoubojstva: • EGOISTIČKO • ALTRUISTIČKO • ANOMIJSKO • FATALISTIČKO
- 18. • Egoističko samoubojstvoproizlazi iz toga što je pojedinac nedostatno integriran u društvene skupine i društvo kojem pripada.
- 19. • Altruističko samoubojstvose događa kad je pojedinac previše integriran u društvo da žrtvuje vlastiti život zbog osećaja dužnosti prema drugima.
- 20. • Anomijsko samoubojstvose događa kada društvo nedostatno regulira pojedince. Durkheim to stanje društva, kada regulacije nema naziva anomijom.
- 21. • Četvrti iposljednji tip samoubojstva Durkheim je nazvao fatalističkim samoubojstvom. Do njega dolazi kad društvo preterano reguliše pojedinca.
- 22. Shneidmanov pristup samoubojstvu • DESETZAPOVIJEDI SAMOUBOJSTVA Uobičajena svrha samoubistva je traganje za rješenjem. • Uobičajeni cilj samoubojstva je prestanak postojanja svijesti. • Uobičajeni podražaj za samoubojstvo je nepodnošljiva psihološka bol. • Uobičajen stres u samoubojstvu je frustrirajuća psihološka potreba. • Uobičajena emocija u samoubojstvu je beznađe – bespomoćnost. • Uobičajeno kognitivno stanje u samoubojstvu je ambivalentnost. • Uobičajeno opažajno stanje u samoubojstvu je konstrikcija. • Uobičajena akcija u samoubojstvu je odlazak. • Uobičajeni interpersonalni čin u samoubojstvu je priopćenje namere. • Uobičajena konzistentnost u samoubojstvu postoji s doživotnim obrascima sučeljavanja sa stresom.
- 23. Suicidalna ambivalencija • BITI •Takve osobe ustvari ne žele umrijeti, već žele odaslati poruku kako im je potrebna pomoć; • Opasnost čina je mala; • Čine oko 2/3 svih samoubojica; • Uglavnom su to žene.
- 24. • NE BITI •Oni žele umreti; • Ne daju znakove namere prije čina; • Odabiru opasnije načine; • Čine oko 3-5% samoubojica; • Prevencija daje slabe rezultate
- 25. • BITI ILINE BITI • Neodlučni, prepuštaju odluku u ruke «sudbine»; • Odabiru opasne načine, ali sporog delovanja; Čine oko 30% samoubistvo; • Za njih je karakterističan stresan i nesređen život.
- 26. U Hrvatskoj seposlednjih desetak godina, svake godine ubije prosečno 1000 ljudi, a na svako izvršeno samoubistvo dolazi nekoliko pokušaja, a na svakog ko pokuša samoubistvo dolaze još tri osobe koje o samoubistvu razmišljaju ili ga planiraju.
- 27. na prvom jeLitvanija, zatim Rusija, Letonija, Estonija, Belorusija...), a što se tiče žena je na 10. mjestu u svetu i s prosečnom stopom 11,7 (na prvom je Šri Lanka, zatim Mađarska, Estonija, Letonija, Litva ...).
- 28. U svetu sesvakih 40 sekundi dogodi samoubistvo Stručnjaci Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) upozoravaju na porast broja samoubistva u sledećih 20 godina.
- 29. Ako nam seobrati suicidalna osoba… • Trebamo je ohrabriti da potraži profesionalnu pomoć, a ako treba, otići s njom • Nikako ne smemo ostaviti suicidalnu osobu samu • Moramo proveriti jesu li joj dostupni lekovi, otrov ili opasni predmetu • Trebamo smiriti trenutnu kriznu situaciju • Pokušamo otkriti razloge za uznemirenost
- 30. Ako osećamo suicidalninagon… • Ne stidimo se i ne ustručavajmo se pozvati pomoć! • Ako treba, pozovimo Hitnu pomoć • Obratimo se prijateljima, roditeljima, osobama u koje imamo pojerenja, profesionalcima kao što je lekar, psiholog, psihijatar • Pozovimo SOS telefon. Pozovimo plavi telefon • Pozovimo centar za krizna stanja • Pozovimo policiju ili socijalnog radnika
- 31. “U životu ječesto teško, ponekad mukotrpno, povremeno i mučno, ipak sve ima svoj smisao, a život svrhu.”