2. • Riječ «suicid» dolazi od latinske riječi «sui
caedere», što znači ubiti se, dakle,
označava čin svjesnog i namjernog
oduzimanja života samome sebi.
3. • “Nije dobro živjeti, nego je dobro živjeti
dobro. Stoga mudar čovjek živi što bolje
može, a ne što je dulje moguće... On o
životu uvijek razmišlja u pojmovima što se
odnose na kvalitetu, a ne na količinu”
Seneka
4. • Sv. Augustin samoubistvo je proglasio
zločinom zbog toga što je suprotno šestoj
zapovedi – «Ne ubij!»
• Toma Akvinski – proglasio ga je smrtnim
grehom zbog toga što se time nastoji
preuzeti Božja moć nad životom i smrću.
5. OBLICI samoubistva
Tinejdžersko samoubistvo
Eutanazija
Pojedinačna, dvojna, višestruka (masovna)
samoubistva
Ritualna samoubistva
samoubistvo pod utecajem nekog kulta
samoubistvo prema metodi, mestu i vremenu:
Smišljena i afektna samoubistva
Naprasna i polagana samoubistva
6. • Svakih 20 minuta netko se ubije u SAD –
više od 30 000 godišnje
Incidencija samoubistva u SAD je oko 12,8 na
100 000.
• između 75. i 84. godine učestalost
doseže 25,2 na 100 000.
7. Muških samoubojica ima gotovo 4 puta
više od ženskih, iako bi se omer uskoro
mogao približiti iznosu od 3 : 1, jer žene
sve više postaju rizična skupina.
Tri puta više žena nego muškaraca
pokušava se ubiti, ali u tome ne uspeju.
.
.
8. Muškarci se obično ustrele ili obese; žene
češće uzimaju tablete za spavanje, pa
verojatno zbog toga i ima više neuspelih
ženskih samoubistva
Svake godine više od 10 000 američkih
studenata se pokuša ubiti, a da čak 20 %
njih bar jednom tokom studija pomišlja
na samoubistvo.
10. Osobe koje raspravljaju o samoubistvu neće
ga počiniti. Činjenica je da gotovo ¾
samoubojica pre samoubistva zapravo o
tome obaveste druge, bilo u obliku krika
za pomoć ili s namerom da druge povrede
11. Na samoubistvo utiču godišnja doba,
geografska širina, promene vremena,
barometarski prtisak, vlažnost zraka,
oblačnost, brzina vetra, temperatura i dan
u nedelji. Niti za jedan od ovih mitova
nema čvrstog oslonca u dostupnim
podacima
12. Osobe koje pokušaju počiniti samoubistvo
bezopasnim sredstvima nisu se ozbiljno
nameravale ubiti. U ovoj se predrasudi
zamenjuje smrtnost s namerom.
13. Freudova psihoanalitička teorija
samoubojstva
• dvije glavne hipoteze o samoubojstvu:
• Jedna izvedena iz teorije depresije –
suicid tumači kao ubistvo
Druga hipoteza kaže da se instinkt smrti
može okrenuti prema vlastitoj
unutrašnjosti pa osoba počini samoubistvo
14. Durkheimova sociološka teorija
samoubojstva
godine 1897. Durkheim je objavio svoju
knjigu Samoubistvo: sociološka studija, a
mnoge studije samoubojstva su bile,
barem delimice reakcija na Durkheimovo
djelo.
15. Durkheim nije nekao da će posebne
okolnosti navesti posebnu osobu da si
oduzme život, ali osobni razlozi ne mogu
objasniti stopu samoubistva.
Primerice on je pokušao pokazati da nema
povezanosti između učestalosti psihičke
bolesti i stope samoubistva.
16. Otkrio je da su stope samoubistva više u pretežno
protestantskim zemljama negoli u katoličkim,
dok su jevreji imali nižu stopu samoubistva od
rimokatolika.
Durkheim je takođe otkrio da je niska stopa
povezana s političkim potresima. Primerice
nakon što je 1866. izbio rat između Austrije i
Italije, stopa samoubistva je opala u je zemlje za
14 posto.
18. • Egoističko samoubojstvo proizlazi iz toga
što je pojedinac nedostatno integriran u
društvene skupine i društvo kojem
pripada.
19. • Altruističko samoubojstvo se događa kad
je pojedinac previše integriran u društvo
da žrtvuje vlastiti život zbog osećaja
dužnosti prema drugima.
20. • Anomijsko samoubojstvo se događa kada
društvo nedostatno regulira pojedince.
Durkheim to stanje društva, kada
regulacije nema naziva anomijom.
21. • Četvrti i posljednji tip samoubojstva
Durkheim je nazvao fatalističkim
samoubojstvom. Do njega dolazi kad
društvo preterano reguliše pojedinca.
22. Shneidmanov pristup
samoubojstvu
• DESET ZAPOVIJEDI SAMOUBOJSTVA
Uobičajena svrha samoubistva je traganje za rješenjem.
• Uobičajeni cilj samoubojstva je prestanak postojanja svijesti.
• Uobičajeni podražaj za samoubojstvo je nepodnošljiva psihološka
bol.
• Uobičajen stres u samoubojstvu je frustrirajuća psihološka potreba.
• Uobičajena emocija u samoubojstvu je beznađe – bespomoćnost.
• Uobičajeno kognitivno stanje u samoubojstvu je ambivalentnost.
• Uobičajeno opažajno stanje u samoubojstvu je konstrikcija.
• Uobičajena akcija u samoubojstvu je odlazak.
• Uobičajeni interpersonalni čin u samoubojstvu je priopćenje namere.
• Uobičajena konzistentnost u samoubojstvu postoji s doživotnim
obrascima sučeljavanja sa stresom.
23. Suicidalna ambivalencija
• BITI
• Takve osobe ustvari ne žele umrijeti, već
žele odaslati poruku kako im je potrebna
pomoć;
• Opasnost čina je mala;
• Čine oko 2/3 svih samoubojica;
• Uglavnom su to žene.
24. • NE BITI
• Oni žele umreti;
• Ne daju znakove namere prije čina;
• Odabiru opasnije načine;
• Čine oko 3-5% samoubojica;
• Prevencija daje slabe rezultate
25. • BITI ILI NE BITI
• Neodlučni, prepuštaju odluku u ruke
«sudbine»;
• Odabiru opasne načine, ali sporog
delovanja;
Čine oko 30% samoubistvo;
• Za njih je karakterističan stresan i
nesređen život.
26. U Hrvatskoj se poslednjih desetak godina,
svake godine ubije prosečno 1000 ljudi, a
na svako izvršeno samoubistvo dolazi
nekoliko pokušaja, a na svakog ko pokuša
samoubistvo dolaze još tri osobe koje o
samoubistvu razmišljaju ili ga planiraju.
27. na prvom je Litvanija, zatim Rusija, Letonija,
Estonija, Belorusija...), a što se tiče žena
je na 10. mjestu u svetu i s prosečnom
stopom 11,7 (na prvom je Šri Lanka, zatim
Mađarska, Estonija, Letonija, Litva ...).
28. U svetu se svakih 40 sekundi dogodi
samoubistvo
Stručnjaci Svjetske zdravstvene
organizacije (WHO) upozoravaju na
porast broja samoubistva u sledećih 20
godina.
29. Ako nam se obrati suicidalna
osoba…
• Trebamo je ohrabriti da potraži profesionalnu pomoć, a
ako treba, otići s njom
• Nikako ne smemo ostaviti suicidalnu osobu samu
• Moramo proveriti jesu li joj dostupni lekovi, otrov ili
opasni predmetu
• Trebamo smiriti trenutnu kriznu situaciju
• Pokušamo otkriti razloge za uznemirenost
30. Ako osećamo suicidalni nagon…
• Ne stidimo se i ne ustručavajmo se pozvati pomoć!
• Ako treba, pozovimo Hitnu pomoć
• Obratimo se prijateljima, roditeljima, osobama u koje
imamo pojerenja, profesionalcima kao što je lekar,
psiholog, psihijatar
• Pozovimo SOS telefon. Pozovimo plavi telefon
• Pozovimo centar za krizna stanja
• Pozovimo policiju ili socijalnog radnika
31. “U životu je često teško, ponekad
mukotrpno, povremeno i mučno,
ipak sve ima svoj smisao,
a život svrhu.”
