1. TEMA: “CENTRALNI NERVNI
SISTEM”
Rad radili:
Profesor: Marija Filipovic
Jasmina Miljkovic Andrija Stankovic
Pavle Stojanovic III-5
2. Centralni nervni sistem kicmenjaka sastoji se od : mozga I kicmene
mozdine.
Mozak odraslih kicmenjaka sacinjava sest jasno uocljivih delova:
prednji mozak, medjumozak, mali mozak, srednji mozak, Varolijev
most I produzena mozdina.
Vlakno nervnih celija koje ulaze u sastav centralnog nervnog
sistema grupisu se u snopove.
3. Zbog prisustva mijelinskog omotaca koji okruzuje ova
nervna vlakna snopovi imaju sedefasto belu boju I cine
takozvanu belu masu mozga.
Celijska tela nervnih celija dendriti I aksoni ulaze u
sastav sive mase mozga.
5. Vecina refleksa posredovana je
polisinaptickim vezama, u kojima se
izmedju senzitivnog I motoneurona nalaze
umetnuti neuroni-interneuroni. Uloga
interneurona nije da sprovode samo refleks
vec da koordinisu motornu aktivnost
odnosno da stabilizuju refleksni odgovor.
6. Funkcija kicmene Kicmena mozdina je evolutivno najstariji deo
mozdine centralnog nervnog sistema. Smestena je u
kicmenom kanalu I najduza je kod riba jer zalazi
u predeo repa, koji ima ulogu u kretanju, dok se
kod kopnenih kicmenjaka zavrsava u nivou
prvog krsnog prsljena. Na poprecnom preseku
kicmene mozdine svih kicmenjaka oko
centralnog kanala, uocava se siva masa, oblika
leptira rasirenih krila. Sivu masu cine tela
nervnih celija, kraci I duzi nemijelinizirani
nastavci, a na njenim “krilima” razlikujemo
prednje I zadnje rogove. Oko sive mase
nalazi se bela masa, u ciji sastav ulaze
mijelinska nervna vlakna.
Belu masu kicmene mozdine cini veliki broj
mijelinskih nervih vlakana grupisanih u nervne
puteve, koji mogu biti ulazni ili silazni.
Ulazni put je npr. Onaj koji prenosi informacije
sa koznih receptora za bol u talamus, a
najvazniji silazni put je piramidalni put, koji
prenosi informacije iz kore prednjeg mozga do
kicmene mozdine I daje komandu za grcenje
skeletnih misica.
7. Autonomni nervni sistem
Sastoji se od simpatickog I parasimpatickog nervnog sistema.
Ta dva sistema rade reciprocno, antagonisticki, jer kada je jedan
aktiviran drugom je smanjena aktivnost I obrnuto. Simpaticki nervni
sistem se aktivira u svim stresnim situacijama, kada smo uzbudjeni,
uplaseni, oprezni, za razliku od parasimpatickog, koji se aktivira u
miru, tokom spavanja ili posle obroka.
8. Funkcija mozdanog stabla
Mozdano stablo je deo centralno nervnog
sistema, a cine ga produzena mozdina, mozdani
ili Varolijev most I srednji mozak.
Produzena mozdina- se “produzava” na
kicmenu mozdinu I povezuje je sa Varolijevim
mostom. Na poprecnom preseku produzene
mozdine uocavamo da je gradja slicna gradji
kicmene mozdine.
Mozdani ili
Varolijev most
povezuje produzenu Srednji mozak je deo mozga
mozdinu I srednji koji trpi najmanje promene
mozak. U tom delu tokom razvica. Medju
mozdanog stabla kicmenjacima kosljoribe imaju
smestena su jedra najrazvijeniji srednji mozak. Na
VIII, VII, VI I V krovu srednjeg mozga nalaze se
glavenog nerva. donje-slusne i gornje-vidne
kvrzice.
9. Funkcija malog mozga
Mali mozak se nalazi na krovu cetvrte mozdane komore. Najrazvijeniji je
kod elektricnih riba, ptica letacica I sisara trkaca. Mali mozak se sastoji od
dve hemisfere izmedju kojih je smesten izduzeni deo-centralni crv. Siva
masa je spolja I cini koru, bela masa je ispod sive I u njoj se nalaze jedra sive
mase vro vazna za funkcionisanje malog mozga. Kora je veoma izbrazdana u
vidu listica.
U zavisnosti od evolutivne starosti I funkcije koju vrsi mali mozak je izdeljen
na najstariji, stari I najmladji deo. Najstariji deo javlja se jos kod riba I
regulise odrzavanje ravnoteze tela. Stari deo javio se prvi put kod reptila I
njegva uloga je regulacija tonusa misica, anatomskih pokreta I odrzavanje
stava tela sisara. Najmladji deo zauzima najveci deo malog mozga I
kontrolise pokrete tela.
10. Mali mozak radi kao kompjuter jer
koordinise, uskladjuje I ispravlja voljne
pokrete misica. Kora prednjeg mozga
izdaje, putem piramidalnih puteva,
naredbu misicima da se neki pokret izvrsi,
ali salje taj isti program I do zubatog jedra
malog mozga. Pored programa prednjeg
mozga, mali mozak prima podatke sa
periferije o polozaju tela, ekstremiteta,
zglobova, istegnutosti misica. Primljene
podatke sa aktiviranih misica mali mozak
uskladjuje sa programom koji je zadao
prednji mozak, sredjuje ih I obradjuje I
salje nazad na periferiju, pa ako se nasi
ekstremiteti ne pokrenu onako kako je
isplanirano, mali mozak je taj koji
ispravlja gresku.
11. Funkcija medjumozga
Medjumozak se nalazi izmedju leve I desne hemisfere prednjeg
mozga, koje ga pokrivaju sa vih strana osim donje koja lezi
slobodno u udubljenju baze lobanje. Medjumozak cine: pinealna
zlezda, talamus I hipotalamus.
Talamus se nalazi na ledjnoj strani trece mozdane komore I cine ga
grupe jedara koje imaju razlicite uloge.
Hipotalamus je deo medjumozga koji se nalazi na podu I zidovima
trece mozdane komore. Na donjoj strani hipotalamusa je drska
kojom je povezan sa hipofizom.
12. Funkcija prednjeg mozga
Prednji deo mozga je tokom evolucije
pretrpeo najvece promene jer mu se
povecala masa I usloznjavala uloga. Na
povrsini prednjeg mozga je kora-siva
masa, koju cine tela oko 14 milijardi
nervnih celija. Ispod nje je bela masa.
Nova kora prednjeg mozga anatomski je podeljena na 4 reznja: ceoni,
potiljacni, temeni I slepoocni.
Po ulozi koju vrsi, kora je podeljena na motornu, senzornu I asocijativnu.
Motorna zona kore se nalazi u ceonom reznju, ispred centralne brazde.
13. Slikovita sema dobijena
elektrostimulacijom delova motorne
kore pacijenata u anesteziji tokom
hirurskih zahvata, nazvana je
Penfildov motorni coveculjak
kao sto je prikazano na slici.
Iza centralne brazde, u temenom reznju nalazi se
senzorna zona, na kojoj se nlazi mapa osetljivosti celog
tela. Najveca povrsina senzorne zone pripada kozi
prstiju.
U kori sisara postoje I asocijativne zone, cija se
velicina povecava tokom evolucije. Tako kod coveka cak
90 odsto pripada asocijativnim zonama. U ovom delu
kore dolazi do tumacenja nekog nadrazaja npr.zvuk koji
se cuje ili predmet koji se vidi.
