SlideShare a Scribd company logo
1 of 41
UVOD U PATOLOGIJU
PATOLOGIJA 
je nauka o bolestima, čije ime potiče od grčkih reči pathos-bolest i logos-nauka. 
Predstavlja vezu između bazičnih nauka i kliničke medicine, 
čiji je cilj da izuči strukturne i funkcionalne promene u ćelijama i tkivima organa ili 
organskih sistema uključenih u određenu bolest.
U visokoj zgradi od crvene opeke još davne 1899. u Berlinu je otvoren Patološki muzej. 
Nemački lekar Rudolf Virchow je sigurno tada bio ponosan. Jer, dugo je priželjkivao 
prikladan prostor za svoju opsežnu patološko-anatomsku zbirku s oko 23.000 preparata. 
„Oni su prikazivali sve delove ljudskog tela ispod kože, kako izgledaju oboljenja srca, 
jetre, bubrega, pluća 
, 
Art Gallery Museum-Berliner Medizinhistorisches Museum der 
Charité
Art Gallery Museum-Berliner Medizinhistorisches Museum der Charité
Patologija kao nauka o bolestima, 
pored izučavanja morfoloških promena (patološka morfologija), 
proučava i mehanizme nastanka i razvoja reakcija u ćelijama i tkivima pod 
uticajem štetnih faktora koji izazivaju bolest (patogeneza). 
Kod proučavanja nastanka i razvoja patološkog procesa i bolesti mora se uzeti u 
obzir uzrok koji je pokrenuo patološki proces i mehanizmi koji se uključuju u 
njegovom razvoju.Deo patologije koji se bavi uzrocima bolesti naziva se etiologija od 
grčke reči aithia-uzrok.
Patologija je podeljena u opštu i specijalnu. 
U okviru opšte patologije 
izučavaju se opšti mehanizmi patološkog procesa, lokalni i sistemski 
poremećaji kao odgovor organizma na štetne nokse, evolucija i 
ishod patoloških procesa. 
U specijalnoj patologiji 
proučavaju se bolesti pojedinih organa odnosno organskih 
sistema,kao i patološki procesi određene etiologije, toka i evolucije. 
Morfološke metode, 
obdukcija, histološki pregled, citološki pregled, kultura tkiva i 
biopsija 
u modernoj patologiji dopunjene su tehnikama koje omogućavaju ultrastrukturnu, 
biohemijsku, histohemijsku, imunohemijsku i molekularnu 
analizu patološkog procesa.
Metode 
1. Obdukcija 
2. Mikroskopsko ispitivanje tkiva 
3. Molekularno-biološko ispitivanje 
4. Eksperimentalno na životinjama 
- eksperimentalno se intenzivno razvija, jer omogućuje nove spoznaje. 
Fantastične scene trodimenzionalnih interaktivnih obdukcija, u poslednje vreme često viđene u 
kriminalističkim filmovima i serijama, uskoro će iz sveta filma „preći“ u stvarnost
Mihael Tali, profesor na univerzitetu u Bernu, i njegove kolege razvili su sistem nazvan „virtopsi" 
(kovanica nastala od reči virtualna i autopsija) koji koriste od 2006. godine da bi ustanovili 
uzroke iznenadnih ili neprirodnih smrti. 
Tokom obdukcije, koja traje oko 30 minuta, preminuli se postavlja na sto dok skener, 
jedva veći od kutije za cipele, pričvršćen za robota, prelazi preko njegovog tela. Nakon toga 
pristupa se kompjuterskoj proceni nalaza. 
„Tradicionalna obdukcija, gotovo drevni postupak, zasad se i dalje smatra zlatnim 
standardom", dodao je profesor Tali, navodeći da se 3D skeniranje još uvek ne može koristiti kod 
slučajeva svinjskog gripa.
Za praktičnu medicinu izuzetno je važno dobro poznavanje uzroka bolesti, to 
omogućuje suzbijanje i lečenje. 
Etiološki faktori se dele na spoljašnje i unutrašnje i definisani su ne samo po svom 
kvalitetu, već i na osnovu jačine delovanja odnosno, po kvantitetu. 
Unutrašnji etiološki faktori: 
− dispozicija 
− konstitucija 
− rezistencija 
− imunološke reakcije 
Spoljašnje etiološki faktori: 
− fizički 
− hemijski 
− nutritivni 
− biološki
MEHANIČKI FAKTORI 
organizam je gotovo stalno ili vrlo često, izložen dejstvu mehaničkih faktora kao što 
su pritisak, istezanje, uvrtanje i dr. 
Štetne posledice po organizam nastaju kada mehaničke sile prevaziđu fiziološke 
granice adaptacije mekog tkiva i u tom slučaju govori se o mehaničkoj traumi. 
Mehaničke sile uglavnom deluju iz spoljašnje sredine, mada 
mogu i u samom organizmu (pritisak parazitske ciste, produkata 
zapaljenja ili pritisak prepunjenih ili meteoritičkih organa digestivnog 
trakta). 
Posledice traumatskog dejstva zavise od vrste i jačine 
mehaničkog agensa, površine dejstva, vrste tkiva, starosti 
jedinke itd. 
Razlikuju se tupa, oštra, brza ili spora, jednokratna ili 
višekratna, trajna i momentalna traumatska dejstva. 
Mehanički uticaji dovode do poremećaja kontinuiteta tkiva što se označava kao 
laesio continui (laesio=povreda, continuus=neprekidan), poremećaja u položaju 
organa ili dovode do smanjenja tkiva ili organa kao posledica kompresivne atrofije.
Radijacione povreda nakon nuklearne eksplozije u 
Japanu 1945
Dejstvom velike sile na malu površinu nastaju takozvane oštre traume koje imaju za 
posledicu nastajanje rana - vulnera (vulnus=rana). 
Rana po načinu nastajanja i po svom obliku može biti: 
−ubodna=vulnus punctum, posekotina=vulnus incisum 
−ujedna=vulnus morsum, ustrelna=vulnus sclopetarium 
Ukoliko mehanička sila deluje na veću površinu, govori se o tupim traumama. 
Posledice ovih trauma se mogu manifestovati kao: 
−naboj ili nagnječenje=contusio, potres=commotio, 
−mrvljenje, drobljenje svih tkiva=conquassatio, prsnuće=ruptura, 
−prelom=fractura, istegnuće=distenzio, uganuće=distorsio, 
−iščašenje=luxatio, razni oblici unutrašnjih krvavljenja (hematoma, 
haemothorax itd.)
Pored oštećenja koja nastaju direktnim dejstvom mehaničke sile na tkivo 
u slučaju eksplozije sile se prenosi posredno putem vazduha ili vode i 
nastaju tzv. blast povrede. 
Udarni talas izaziva rupturu mišića i viscere što dovodi do opsežnih 
krvarenja. Može nastati gasna embolija sa posledičnim infarktima u plućima i 
drugim organima
HEMIJSKO-TOKSIČNI FAKTORI 
Veliki broj hemijskih supstanci mogu u određeniim okolnostima biti toksične tj. mogu 
dovesti do nastanka patoloških pojava i promena. 
Za otrove se može reći da su to materije koje hemijskim ili fizičko-hemijskim putem 
dovode do poremećaja u funkciji i strukturi ćelija, tkiva i organizama u celini. 
Unošenje i delovanje otrova u organizmu naziva se intoksikacija. 
Otrovi se mogu podeliti u dve velike grupe: endogene i egzogene.
U endogene otrove 
spadaju produkti metabolizma čije je stvaranje povećano ili je onemogućeno 
njihovo izlučivanje pri normalnom stvaranju, pri čemu se oni zadržavaju u organizmu 
dovodeći do stanja poznatog kao autointoksinacija (raspadanje i povećana resorpcija 
produkata hrane iz creva, žučne boje, urea, ketonska tela). 
U egzogene otrove ubrajamo hemijske supstance koje iz spoljašnje sredine 
dospevaju 
U organizam putem digestivnog i respiratornog trakta ili putem povređene ili nepovređene 
kože. 
Egzogeni otrovi mogu biti različitog porekla, oni mogu biti proizvodi životinja, kao što su 
zmijski otrov, otrov pojedinih riba i insekata. 
Ovde spadaju i bakterijski produkti (egzotoksini) ili strukturne komponente bakterija 
(endotoksini)
organizam je često izložen i štetnom dejstvu toksičnih produkata gljivica koji se 
nazivaju mikotoksini. 
Najpoznatiji mikotoksini su aflatoksin, ohratoksin, zearalenon i T-2 
toksin. 
Ljudi mogu uneti u organizam veliki broj toksičnih supstanci koje se 
nalaze u biljkama. Otrovne supstance u biljkama obično pripadaju 
alkaloidima, glikozidima ili aminima. Pojedine biljke mogu biti 
toksične i zbog sadržaja povećane količine oksalata, nitrata, tanina 
ili selena. 
I lekovi dovode do trovanja (antibiotici, sulfonamidi), insekticidi, 
rodenticidi, herbicidi, pojedini metali i njihove soli (Pb, Hg). 
Otrovi mogu selektivno delovati na pojedina tkiva, pojedine ćelije ili čak na pojedine 
ćelijske organizme.
Prema načinu i mestu delovanja otrovi se mogu svrstati u nekoliko grupa: 
korozivni, parenhimski, krvni, nervni i srčani. 
Korozivni otrovi deluju na mestu kontakta (koža, sluznice) izazivajući 
promene kao što su hiperemija, zapaljenje ili nekroza. 
Parenhimski otrovi izazivaju promene u parenhimskim organima. Zavisno 
od doze i dužine delovanja u parenhimatoznim organima nastaju promene reverzibilnog 
karaktera, kao što je parenhimatozna distrofija ili ireverzibilne promene u vidu 
vakuolarne degeneracije, celulolize ili koagulacione nekroze.
Krvni otrovi mogu delovati na kostnu srž, usporavajući hematopoezu, zatim se 
mogu vezivati za eritrocite i sprečavati njihovu osnovnu funkciju u razmeni gasova ili 
dovode do poremećaja u koagulaciji krvi. 
Nervni otrovi ometaju funkciju nervnog sistema, sprečavajući najčešće oslobađanje 
koje vrše prenošenje nervnih impulsa ili onemogućavaju njihovo vezivanje za 
odgovarajuće receptore. 
Srčani otrovi ometaju srčanu funkciju delujući direktno na srčani mišić ili preko 
nerava. 
Kod nekih trovanja promene su patognomonične. 
Npr. trovanja strihninom – karakteristična krvavljenja u timusu i 
pankreasu ili 
kod trovanja antikoagulansima nalaze se nezgrušana krv i 
opsežna potkožna krvavljenja.
FOTOSENZIBILITET – FOTODINAMIČKI DERMATITIS 
Pojedine biljke sadrže određene supstance koje same po sebi nisu toksične, ali kada 
se nađu u organizmu – koži, pod dejstvom sunčanih zraka dovode, do tzv. 
fotodinamičkog dermatitisa (oštećenja kože). 
Promene se ispoljavaju se crvenilom, otokom, stvaranjem plikova i 
krasta na koži. 
Mogu se pojaviti i promene na očima u vidu konjuktivitisa i keratitisa. 
.
DEJSTVO TOPLOTE 
Dejstvo toplote na organizam dovodi do toplotnog udara i sunčanice ili lokalno u kom 
slučaju nastaju opekotine. 
Toplotni udar = siriasis nastaje u uslovima visoke spoljašnje temperature, kada je 
odavanje toplote otežano što ima za posledicu hipertermiju, visok procenat vlage 
pospešuje nastajanje toplotnog udara 
. 
Hipertermija je praćena povećanjem pH vrednosti krvi, povećanjem koncentracije 
hemoglobina i broja eritrocita, što nastaje kao posledica gubitka vode. 
Klinički se konstatuje ubrzan rad srca, otežano i površno disanje, grčevi, povraćanje. 
cijanoza i anurija. 
Na obdukciji se zapaža brzo nastajanje mrtvačke ukočenosti i rano raspadanje leša. 
Unutrašnji organi su hiperemični, a krv je slabo zgrušana. 
Toplotni udar se najčešće dešava u toku letnjih meseci, u pregrejanom i slabo 
ventilisanom prostoru, bez dovoljno količine vode ili u toku napornog fizičkog rada.
Sunčanica=insolatio nastaje kao posledica direktnog dejstva sunčevih zraka na 
glavu životinje, pri čemu dolazi do pregrejavanja moždanog tkiva. 
Manifestuje se nesigurnim hodom , znojenjem i tahikardijom. 
Na obdukciji se zapaža hiperemija moždanih ovojnica i moždane mase. 
.
Lokalno dejstvo toplote 
Dolazi do nastanka promena koje se nazivaju opekotine = combustiones 
(combustio=opekotina). 
Prvi stepen (gradus I) - combustio erythematosa (crvenilo) nastaje kod 
temperature 40-500C. Karakteriše se hiperemijom i blagim edemom zahvaćenog dela 
tela. 
Drugi stepen (gradus II) - combustio bullosa seu vesiculosa (bula=veći plik, 
mehur), pri temperaturi 60-800C. 
Karakteriše se stvaranjem plikova ispunjenih seroznom tečnošću. Kasnije može doći do 
zagnojavanja sadržaja mehura. 
Treći stepen (gradus III) - combustio escharotica seu crustosa, kod toplote preko 
800C, kada dolazi do koagulacione nekrozoe zahvaćenog tkiva i stvaranja krasta 
Za razliku od prva dva stepena gde je moguća potpuna sanacija - regeneracija, ovde 
zaceljenje nastaje ožiljkom. 
Četvrti stepen (gradu IV) - carbonisatio (ugalj), pri temperaturi iznad 1000C, kada 
dolazi do potpunog ugljenisanja tkiva.
Termičke povrede različite težini i dubine 
oštećenja tkiva
Termičke povrede različite težini i dubine 
oštećenja tkiva
Posledice i ishod promena nastalih opekotinama zavise od njihovog intenziteta, a 
najviše od površine tela zahvaćenog opekotinama. 
Kod opsežnih opekotina brzo se razvija neurogeni šok. 
Javlja se gubitak tečnosti i proteina pa može doći i do 
generalizovanog edema i edema pluća. 
U momentu nastajanja opekotine su sterilne, 
kasnije dolazi do sekundarne bakterijske infekcije, što dovodi do 
septičnog šoka. 
Opekotine koje zahvataju 30% površine tela - opasnost po život. 
Opekotine koje zahvataju kože 50% - smrt za 3-5 dana. 
Opekotine koje zahvataju kože više od 50% - smrt za 1-2 dana.
DEJSTVO HLADNOĆE 
Kao i kod visoke temperature dejstvo niske temperature može biti opšte i lokalno. 
Dejstvo može biti lokalnog karaktera ili na ceo organizam. 
ELEKTRIČNA STRUJA I UDAR GROMA 
Smrt nastaje usled 
srčane fibrilacije, 
paralize centra za disanje i grča respiratorne muskulature. 
Na mestu ulaska struje, najčešće na koži, mogu se uočiti opekotine. 
Na obdukciji se uočava hiperemija koja je naročito izražena na 
mezenterijumu i moždanim ovojnicama. 
Krv je tamno crvene boje i slabo zgrušana. 
ATMOSFERSKI (VREMENSKI) FAKTORI 
Covek je osetljiv na uticaj atmosferskih prilika, kolebanja u temperaturi, vlažnosti i 
atmosferskom pritisku.
Amerikancu Dallasu Wiensu iz Forth Wortha život se u potpunosti promijenio kada mu je 2008. 
godine strujni udar spržio lice do neprepoznatljivosti 
Dallas je lice izgubio kada je tokom popravka prozora na lokalnoj crkvi slučajno glavom 
dotaknuo električne vodove. Struja mu je potpuno istopila lice, koža je prekrila oči, ostao je 
bez nosa i zubi, a usta su se jedva nazirala. 
Od buđenja iz kome imao je više od 20 operacija, 
što estetskih što onih koje su mu spasile život.
STRES 
U pitanju je prilagođavanje ljudi i na dejstvo faktora spoljašnje sredine. 
Reakcija organizma na stresove naziva se još i adapcioni sindrom. 
Ova reakcija predstavlja otpor promeni ravnoteže i stabilnosti u organizmu poznate 
kao homeostaza. 
U mehanizmu nastajanja ove zaštitne reakcije glavnu ulogu igraju endokrine žlezde. 
Dejstvo stresora izaziva oslobađanje "releasing factor-a" koji izaziva povećanu 
aktivnost prednjeg režnja hipofize i lučenje adrenokortikotropnog hormona, koji 
stimuliše aktivnost kore nadbubrega i oslobađanje kortikosteroida.
U procesu adaptacije organizma postoje 3 faze. 
Prva faza (stadijum uzbuđenosti ili mobilizacije) predstavlja opštu mobilizaciju 
organizma za suprostavljanje negativnom uticaju faktora spoljašnje sredine. Pored 
lučenja kortikosteroida u ovoj fazi stimuliše se i srž nadbubrežne žlezde pri čemu dolazi 
do trenutnog lučenja adrenalina i noradrenalina. 
U krvi se otkriva hiperglikemija, kratkotrajna neutrofilija i limfopenije. ). 
Druga (stadijum rezistencije ili adaptacije) dovodi do normalizacije prometa materija i 
popravljanja opšteg stanja. Uspostavlja se metabolička ravnoteža i proizvodnja se 
normalizuje. 
Ukoliko su snage adaptacije uspele da savladaju nadražaj, 
organizam ulazi u treću fazu ozdravljenja ili suprotno, u fazu iscrpljenosti. 
Iscrpljuju se zalihe glikogena, a u krvi nagomilavaju mlečna kiselina i amonijak. Dolazi do 
opadanja krvnog pritiska i snižavanja telesne temperature sa pojavom različitih oboljenja, 
Patomorfološki nalaz u stresnoj reakciji manifestuje se promenama u nadbubrežnoj žlezdi. 
U stadijumu uzbuđenosti i adaptacije uočava se hipertrofija kore nadbubrežne žlezde i 
nestanak masnih kapljica koje se inače normalno nalaze u ćelijama kore nadbubrega, dok 
se u fazi iscrpljenosti javljaju krvarenja, distrofične i nekrotične promene u kori 
nadbubrega.
DISPOZICIJA 
Predstavlja stanje prijemčivosti (sklonosti ka bolesti) organizma za određene 
patološke procese. 
Sklonost ka bolesti može biti urođena i stečena osobina individue, rase, familije i 
pola. 
Za razvoj bolesti potrebno je više faktora, a ne samo dispozicije. 
Primeri: 
− crnci i indijanci posebno osetljivi prema tuberkolozi pluća, 
− povećana pigmentacija kože crnaca, manja osetljivost na sunčane zrake, a 
time i na kancere kože, 
− rasa i starost.
KONSTITUCIJA 
Konstitucija je skup funkcionalnih i morfoloških osobina koje se manifestuju u 
spoljašnjem izgledu tela, 
građi tkiva i organa i 
načinu reagovanja na različite nokse. 
Obuhvata i sposobnost za prilagođavanje na spoljašnje uslove 
života: klimu, ishranu i uzročnike bolesti. U stvari, to je trajno 
svojstvo individue koje podrazumeva otpornost ili sklonost prema 
bolestima. 
U određivanju konstitucije učestvuje 
nasledna osnova i spoljašni faktori, pa je moguće promena konstitucije u toku 
života. 
Primer: 
− nežno leptozomno dete koje se bavi sportom može se razviti u 
atletsku osobu. 
Veza između konstitucije i bolesti sastoji se samo u manjoj ili većoj mogućnosti 
pojave bolesti, ali ne i obaveznog obolevanja.
REZISTENCIJA 
Pod rezistencijom se podrazumeva urođena neosetljivost na određene uzročnike 
bolesti. 
GLAVNI HISTOKOMPATIBILNI KOMPLEKS I BOLEST 
Histokompatibilni antigeni učestvuju u mnogim imunološkim i neimunološkim 
reakcijama. Njihova glavna funkcija je vezivanje stranih antigena i njihova 
prezentacija T-limfocitima. 
Specifični mehanizam odbrane - humoralan i celularan 
Nespecifičan - glavni histokompatibilni kompleks, 
monocitno makrofagni i 
komplement.
NESPECIFIČNI MEHANIZMI ODBRANE 
Pojam (RES) Retikulo-Endotelni Sistem zamenjen je terminom (MMS) Monocitno- 
Makrofagni Sistem. Ovaj sistem obuhvata krvne monocite, makrofage pojedinnih 
organa i dr. 
U okviru odbrane organizma od štetnih noksi makrofage imaju brojne uloge: 
− razaranje stranih partikula 
− posredovanje u stvaranju antitela kod imunog odgovora 
− sekrecija velikog broja biološki aktivnih molekula 
KOMPLEMENT 
To je zajednički naziv za grupu od oko dvadeset proteina krvne plazme. 
− vazodilatacija, povećanje propustljivosti krvnih sudova, osmotska liza 
bakterija, virusa, parazite i dr.
IMUNSKA REAKCIJA I BOLEST 
Jednostavna definicija, prepoznavanje sopstvenog od stranog. Prepoznavanjem 
tuđeg, imunski sistem može pokrenuti niz reakcija koje će na kraju dovesti do 
odstranjivanja napadača i očuvanja integriteta jedinke 
Za imuni odgovor limfatični sistem je izuzetno važan 
− B limfociti 
− T limfociti 
− imunoglobulini 
STEČENE DEFICIJENCIJE 
Pojedine virusne infekcije dovode do smanjene imunoreaktivnosti naročito u području 
T ćelijskog imunog sistema. 
Ovo se naročito odnosi na retroviruse : virus imunodeficijencije 
Svi ovi virusi imaju dug period inkubacije, tropizam za ćelije hematopoeznog sistema, 
sposobnost supresije imunog sistema i citopatogeni efekat u in vitro uslovima.
REAKCIJA PREOSETLJIVOSTI 
Oštećenja tkiva koja u svojoj osnovi imaju imune mehanizme nazivaju se 
hipersenzitivne bolesti. 
Reakcije preosetljivosti tipa I 
Karakteriše brza imunološka rekacija, koja nastaje neposredno po unošenju 
antigena (za nekoliko minuta) u organizam, koje je prethodno senzibilisan na taj 
antigen. U zavisnosti od puta unošenja antigena može se ispoljiti kao sistemski 
poremećaj ili lokalna reakcija. 
Sistemska - penicilin parenteralno-anafilaksa 
Lokalno - na koži, sluznicama, respiratornim i organima za varenje 
- urtikarija, rinitis, edem larinksa 
Reakcije preosetljivosti tipa II 
Ova reakcija je posledica antigen-antitelo reakcije na ciljnoj ćeliji ili na 
intercelularnim strukturama, kao što su bazalne membrane, 
−povećavanje propustljivosti ćelijske membrane što dovodi do citolize.
Reakcije preosetljivosti tipa III 
Oštećenja tkiva kod preosetljivosti posredovane imunim kompleksima nastaju 
kao posledica aktivacije sistema komplemenata 
−dolazi do oštećenja tkiva usled taloženja imunih kompleksa 
− lupus eritematodes 
Reakcije preosetljivosti tipa IV 
Ovaj tip hipersenzitivnosti je imunološka reakcija, gde su nosioci imunog 
odgovora imunokompetentne ćelije. 
Induktori su najčešće intracelularni mikroorganizmi, virusi, gljivice, protozoe i 
paraziti. 
Ovaj tip je odgovoran za kožnu alergiju na hemijske agense, a pored toga ima i 
ključnu ulogu u imunološkoj reakciji odbacivanja presađenog organa. 
AUTOIMUNE BOLESTI 
Nastaju u slučaju kada sopstveno tkivo deluje kao antigen i inicira stvaranje antitela ili 
senzibilisanih limfocita. 
Mogu se podeliti na organ specifične, kada je reakcija usmerena prema jednom 
tkivu i sistemska kada promene zahvataju istovremeno više tkiva, odnosno organa.
ORGAN SPECIFIČNE AUTOIMUNE BOLESTI 
. 
Autoimuni tireoditis je oboljenje štitaste žlezde, 
Klinički se manufestuje hipertireodizmom, a histološki se zapaža infiltracija štitne 
žlezde velikim brojem limfocita i plazma ćelija. 
Pemfigus kompleks je autoimuno oboljenje kože 
Promene u vidu vezikula i krasta javljaju se najčešće na granici sluznice i kože nosa, 
usana, oka, prepucijuma, anusa i na unutrašnjoj strani ušiju.
SISTEMSKE AUTOIMUNE BOLESTI 
Zahvaćeno više organa i organskih sistema. Kod većine ovih bolesti prisutni su 
cirkulišući imuni kompleksi koje se talože u tkivu i u prisustvu komplementata dolazi 
do razvoja inflamatorne reakcije. 
Reumatodni artitis je imunološki prouzrokovan poliartitis Dolazi do destrukcije 
zglobne hrskavice i progresivnog teškog artitisa. 
Dermatomiositis 
. Ekcemi počinju na koži lica, a u kasnijem stadijumu promene se mogu proširiti na 
ekstremitete i ostale delove tela. Biopsijom mišića zapaža se nakupljanje lifocita, 
makrofaga i plazma ćelija.
.

More Related Content

What's hot

Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
dr Šarac
 
Respiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čovekaRespiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čoveka
dr Šarac
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne strukture
Suncica Markovic
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
dr Šarac
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula ppt
edinadina
 

What's hot (20)

Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
 
9. Gradja i uloge celijske membrane
9. Gradja i uloge celijske membrane9. Gradja i uloge celijske membrane
9. Gradja i uloge celijske membrane
 
Respiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čovekaRespiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čoveka
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Čulo sluha i ravnoteže
Čulo sluha i ravnotežeČulo sluha i ravnoteže
Čulo sluha i ravnoteže
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne strukture
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Репликација, транскрипција, транслација
Репликација, транскрипција, транслацијаРепликација, транскрипција, транслација
Репликација, транскрипција, транслација
 
Čulni sistem čoveka
Čulni sistem čovekaČulni sistem čoveka
Čulni sistem čoveka
 
Anatomija uvod (1)
Anatomija uvod (1)Anatomija uvod (1)
Anatomija uvod (1)
 
Skeletni sistem
Skeletni sistemSkeletni sistem
Skeletni sistem
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
 
Mozak
MozakMozak
Mozak
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Organizacija tela životinja
Organizacija tela životinjaOrganizacija tela životinja
Organizacija tela životinja
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula ppt
 
Periferni nervni sistem
Periferni nervni sistemPeriferni nervni sistem
Periferni nervni sistem
 

Viewers also liked

Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini  sistem ,anatomija i fiziologijaEndokrini  sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
dr Šarac
 
Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta
dr Šarac
 
F2 rangel irayda mipresentacion
F2 rangel irayda mipresentacionF2 rangel irayda mipresentacion
F2 rangel irayda mipresentacion
irayda2
 
рус. язык
рус. языкрус. язык
рус. язык
yankaaa
 
[ESP] 23 Symposium Internacional sobre Actualizaciones y Controversias en Psi...
[ESP] 23 Symposium Internacional sobre Actualizaciones y Controversias en Psi...[ESP] 23 Symposium Internacional sobre Actualizaciones y Controversias en Psi...
[ESP] 23 Symposium Internacional sobre Actualizaciones y Controversias en Psi...
Symposiums Controversias en Psiquiatría
 

Viewers also liked (16)

Uvod u patologiju i patofiziologiju
Uvod u patologiju i patofiziologijuUvod u patologiju i patofiziologiju
Uvod u patologiju i patofiziologiju
 
Patologija (nekroza)
Patologija (nekroza)Patologija (nekroza)
Patologija (nekroza)
 
Smrt
SmrtSmrt
Smrt
 
тумори
туморитумори
тумори
 
Upala
UpalaUpala
Upala
 
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini  sistem ,anatomija i fiziologijaEndokrini  sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
 
Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta
 
F2 rangel irayda mipresentacion
F2 rangel irayda mipresentacionF2 rangel irayda mipresentacion
F2 rangel irayda mipresentacion
 
[ENG] 3rd International Symposium on Controversies in Psychiatry. Mexico 2014
[ENG] 3rd International Symposium on Controversies in Psychiatry. Mexico 2014[ENG] 3rd International Symposium on Controversies in Psychiatry. Mexico 2014
[ENG] 3rd International Symposium on Controversies in Psychiatry. Mexico 2014
 
рус. язык
рус. языкрус. язык
рус. язык
 
презентация
презентацияпрезентация
презентация
 
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Project
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' ProjectSecond Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Project
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Project
 
[ESP] 23 Symposium Internacional sobre Actualizaciones y Controversias en Psi...
[ESP] 23 Symposium Internacional sobre Actualizaciones y Controversias en Psi...[ESP] 23 Symposium Internacional sobre Actualizaciones y Controversias en Psi...
[ESP] 23 Symposium Internacional sobre Actualizaciones y Controversias en Psi...
 
انتحار الاطفال
انتحار الاطفالانتحار الاطفال
انتحار الاطفال
 
презентация
презентацияпрезентация
презентация
 
презентация
презентацияпрезентация
презентация
 

Similar to Uvod u patologiju

утицај средине на изазивање наследних промена
утицај средине на изазивање наследних променаутицај средине на изазивање наследних промена
утицај средине на изазивање наследних промена
Adisboss
 
Data stres i mi jovana vulović i jelena petrović iii 5
Data stres i mi jovana vulović i jelena petrović iii 5Data stres i mi jovana vulović i jelena petrović iii 5
Data stres i mi jovana vulović i jelena petrović iii 5
juzernejm17
 
Биологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бићаБиологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бића
Violeta Djuric
 

Similar to Uvod u patologiju (20)

G.p.malahov zivot bez parazita
G.p.malahov   zivot bez parazitaG.p.malahov   zivot bez parazita
G.p.malahov zivot bez parazita
 
Istina o medicini
Istina o mediciniIstina o medicini
Istina o medicini
 
Paunović aleksandar
Paunović aleksandarPaunović aleksandar
Paunović aleksandar
 
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptxСпољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
Спољашња и унутрашња грађа човека 6. разред.pptx
 
Психосоматске болести
Психосоматске болестиПсихосоматске болести
Психосоматске болести
 
Endokrinologija - Interna medicina
Endokrinologija - Interna medicinaEndokrinologija - Interna medicina
Endokrinologija - Interna medicina
 
Reumatoidni artritis - interna medicina
Reumatoidni artritis - interna medicinaReumatoidni artritis - interna medicina
Reumatoidni artritis - interna medicina
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
утицај средине на изазивање наследних промена
утицај средине на изазивање наследних променаутицај средине на изазивање наследних промена
утицај средине на изазивање наследних промена
 
Telesne tečnosti-uloge PREZENTACIJA.ppt
Telesne tečnosti-uloge PREZENTACIJA.pptTelesne tečnosti-uloge PREZENTACIJA.ppt
Telesne tečnosti-uloge PREZENTACIJA.ppt
 
St ressss
St ressssSt ressss
St ressss
 
Šok u porodjaju i smrt porodilje u toku porodjaja
Šok u porodjaju i smrt porodilje u toku porodjajaŠok u porodjaju i smrt porodilje u toku porodjaja
Šok u porodjaju i smrt porodilje u toku porodjaja
 
Genadij Petrovic Malahov- Gladovanje
Genadij Petrovic Malahov-  GladovanjeGenadij Petrovic Malahov-  Gladovanje
Genadij Petrovic Malahov- Gladovanje
 
1. Uvod u fiziologiju zivotinja. Bioloske adaptacije
1. Uvod u fiziologiju zivotinja. Bioloske adaptacije1. Uvod u fiziologiju zivotinja. Bioloske adaptacije
1. Uvod u fiziologiju zivotinja. Bioloske adaptacije
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Astrocitomi
AstrocitomiAstrocitomi
Astrocitomi
 
Data stres i mi jovana vulović i jelena petrović iii 5
Data stres i mi jovana vulović i jelena petrović iii 5Data stres i mi jovana vulović i jelena petrović iii 5
Data stres i mi jovana vulović i jelena petrović iii 5
 
Биологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бићаБиологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бића
 
Цитологија ФА
Цитологија ФАЦитологија ФА
Цитологија ФА
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 

More from dr Šarac (20)

Hipertireoidizam
HipertireoidizamHipertireoidizam
Hipertireoidizam
 
Deformiteti kičme
Deformiteti kičmeDeformiteti kičme
Deformiteti kičme
 
DIGESTIVNI TRAKT
DIGESTIVNI  TRAKTDIGESTIVNI  TRAKT
DIGESTIVNI TRAKT
 
Pripreme za ispit
Pripreme za  ispitPripreme za  ispit
Pripreme za ispit
 
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog traktaAnatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
 
Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika
 
SRCE
SRCE SRCE
SRCE
 
Monogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanjeMonogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanje
 
Koštano tkivo
Koštano tkivoKoštano tkivo
Koštano tkivo
 
Veliki mozak
Veliki mozakVeliki mozak
Veliki mozak
 
Građa moždanog stabla
Građa moždanog stablaGrađa moždanog stabla
Građa moždanog stabla
 
Hormoni
Hormoni Hormoni
Hormoni
 
Miologija
MiologijaMiologija
Miologija
 
GRADJA SRCA
GRADJA SRCAGRADJA SRCA
GRADJA SRCA
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenja
 
Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
HistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistemHistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 

Uvod u patologiju

  • 2. PATOLOGIJA je nauka o bolestima, čije ime potiče od grčkih reči pathos-bolest i logos-nauka. Predstavlja vezu između bazičnih nauka i kliničke medicine, čiji je cilj da izuči strukturne i funkcionalne promene u ćelijama i tkivima organa ili organskih sistema uključenih u određenu bolest.
  • 3. U visokoj zgradi od crvene opeke još davne 1899. u Berlinu je otvoren Patološki muzej. Nemački lekar Rudolf Virchow je sigurno tada bio ponosan. Jer, dugo je priželjkivao prikladan prostor za svoju opsežnu patološko-anatomsku zbirku s oko 23.000 preparata. „Oni su prikazivali sve delove ljudskog tela ispod kože, kako izgledaju oboljenja srca, jetre, bubrega, pluća , Art Gallery Museum-Berliner Medizinhistorisches Museum der Charité
  • 4. Art Gallery Museum-Berliner Medizinhistorisches Museum der Charité
  • 5. Patologija kao nauka o bolestima, pored izučavanja morfoloških promena (patološka morfologija), proučava i mehanizme nastanka i razvoja reakcija u ćelijama i tkivima pod uticajem štetnih faktora koji izazivaju bolest (patogeneza). Kod proučavanja nastanka i razvoja patološkog procesa i bolesti mora se uzeti u obzir uzrok koji je pokrenuo patološki proces i mehanizmi koji se uključuju u njegovom razvoju.Deo patologije koji se bavi uzrocima bolesti naziva se etiologija od grčke reči aithia-uzrok.
  • 6. Patologija je podeljena u opštu i specijalnu. U okviru opšte patologije izučavaju se opšti mehanizmi patološkog procesa, lokalni i sistemski poremećaji kao odgovor organizma na štetne nokse, evolucija i ishod patoloških procesa. U specijalnoj patologiji proučavaju se bolesti pojedinih organa odnosno organskih sistema,kao i patološki procesi određene etiologije, toka i evolucije. Morfološke metode, obdukcija, histološki pregled, citološki pregled, kultura tkiva i biopsija u modernoj patologiji dopunjene su tehnikama koje omogućavaju ultrastrukturnu, biohemijsku, histohemijsku, imunohemijsku i molekularnu analizu patološkog procesa.
  • 7. Metode 1. Obdukcija 2. Mikroskopsko ispitivanje tkiva 3. Molekularno-biološko ispitivanje 4. Eksperimentalno na životinjama - eksperimentalno se intenzivno razvija, jer omogućuje nove spoznaje. Fantastične scene trodimenzionalnih interaktivnih obdukcija, u poslednje vreme često viđene u kriminalističkim filmovima i serijama, uskoro će iz sveta filma „preći“ u stvarnost
  • 8. Mihael Tali, profesor na univerzitetu u Bernu, i njegove kolege razvili su sistem nazvan „virtopsi" (kovanica nastala od reči virtualna i autopsija) koji koriste od 2006. godine da bi ustanovili uzroke iznenadnih ili neprirodnih smrti. Tokom obdukcije, koja traje oko 30 minuta, preminuli se postavlja na sto dok skener, jedva veći od kutije za cipele, pričvršćen za robota, prelazi preko njegovog tela. Nakon toga pristupa se kompjuterskoj proceni nalaza. „Tradicionalna obdukcija, gotovo drevni postupak, zasad se i dalje smatra zlatnim standardom", dodao je profesor Tali, navodeći da se 3D skeniranje još uvek ne može koristiti kod slučajeva svinjskog gripa.
  • 9. Za praktičnu medicinu izuzetno je važno dobro poznavanje uzroka bolesti, to omogućuje suzbijanje i lečenje. Etiološki faktori se dele na spoljašnje i unutrašnje i definisani su ne samo po svom kvalitetu, već i na osnovu jačine delovanja odnosno, po kvantitetu. Unutrašnji etiološki faktori: − dispozicija − konstitucija − rezistencija − imunološke reakcije Spoljašnje etiološki faktori: − fizički − hemijski − nutritivni − biološki
  • 10. MEHANIČKI FAKTORI organizam je gotovo stalno ili vrlo često, izložen dejstvu mehaničkih faktora kao što su pritisak, istezanje, uvrtanje i dr. Štetne posledice po organizam nastaju kada mehaničke sile prevaziđu fiziološke granice adaptacije mekog tkiva i u tom slučaju govori se o mehaničkoj traumi. Mehaničke sile uglavnom deluju iz spoljašnje sredine, mada mogu i u samom organizmu (pritisak parazitske ciste, produkata zapaljenja ili pritisak prepunjenih ili meteoritičkih organa digestivnog trakta). Posledice traumatskog dejstva zavise od vrste i jačine mehaničkog agensa, površine dejstva, vrste tkiva, starosti jedinke itd. Razlikuju se tupa, oštra, brza ili spora, jednokratna ili višekratna, trajna i momentalna traumatska dejstva. Mehanički uticaji dovode do poremećaja kontinuiteta tkiva što se označava kao laesio continui (laesio=povreda, continuus=neprekidan), poremećaja u položaju organa ili dovode do smanjenja tkiva ili organa kao posledica kompresivne atrofije.
  • 11.
  • 12. Radijacione povreda nakon nuklearne eksplozije u Japanu 1945
  • 13. Dejstvom velike sile na malu površinu nastaju takozvane oštre traume koje imaju za posledicu nastajanje rana - vulnera (vulnus=rana). Rana po načinu nastajanja i po svom obliku može biti: −ubodna=vulnus punctum, posekotina=vulnus incisum −ujedna=vulnus morsum, ustrelna=vulnus sclopetarium Ukoliko mehanička sila deluje na veću površinu, govori se o tupim traumama. Posledice ovih trauma se mogu manifestovati kao: −naboj ili nagnječenje=contusio, potres=commotio, −mrvljenje, drobljenje svih tkiva=conquassatio, prsnuće=ruptura, −prelom=fractura, istegnuće=distenzio, uganuće=distorsio, −iščašenje=luxatio, razni oblici unutrašnjih krvavljenja (hematoma, haemothorax itd.)
  • 14. Pored oštećenja koja nastaju direktnim dejstvom mehaničke sile na tkivo u slučaju eksplozije sile se prenosi posredno putem vazduha ili vode i nastaju tzv. blast povrede. Udarni talas izaziva rupturu mišića i viscere što dovodi do opsežnih krvarenja. Može nastati gasna embolija sa posledičnim infarktima u plućima i drugim organima
  • 15. HEMIJSKO-TOKSIČNI FAKTORI Veliki broj hemijskih supstanci mogu u određeniim okolnostima biti toksične tj. mogu dovesti do nastanka patoloških pojava i promena. Za otrove se može reći da su to materije koje hemijskim ili fizičko-hemijskim putem dovode do poremećaja u funkciji i strukturi ćelija, tkiva i organizama u celini. Unošenje i delovanje otrova u organizmu naziva se intoksikacija. Otrovi se mogu podeliti u dve velike grupe: endogene i egzogene.
  • 16. U endogene otrove spadaju produkti metabolizma čije je stvaranje povećano ili je onemogućeno njihovo izlučivanje pri normalnom stvaranju, pri čemu se oni zadržavaju u organizmu dovodeći do stanja poznatog kao autointoksinacija (raspadanje i povećana resorpcija produkata hrane iz creva, žučne boje, urea, ketonska tela). U egzogene otrove ubrajamo hemijske supstance koje iz spoljašnje sredine dospevaju U organizam putem digestivnog i respiratornog trakta ili putem povređene ili nepovređene kože. Egzogeni otrovi mogu biti različitog porekla, oni mogu biti proizvodi životinja, kao što su zmijski otrov, otrov pojedinih riba i insekata. Ovde spadaju i bakterijski produkti (egzotoksini) ili strukturne komponente bakterija (endotoksini)
  • 17. organizam je često izložen i štetnom dejstvu toksičnih produkata gljivica koji se nazivaju mikotoksini. Najpoznatiji mikotoksini su aflatoksin, ohratoksin, zearalenon i T-2 toksin. Ljudi mogu uneti u organizam veliki broj toksičnih supstanci koje se nalaze u biljkama. Otrovne supstance u biljkama obično pripadaju alkaloidima, glikozidima ili aminima. Pojedine biljke mogu biti toksične i zbog sadržaja povećane količine oksalata, nitrata, tanina ili selena. I lekovi dovode do trovanja (antibiotici, sulfonamidi), insekticidi, rodenticidi, herbicidi, pojedini metali i njihove soli (Pb, Hg). Otrovi mogu selektivno delovati na pojedina tkiva, pojedine ćelije ili čak na pojedine ćelijske organizme.
  • 18. Prema načinu i mestu delovanja otrovi se mogu svrstati u nekoliko grupa: korozivni, parenhimski, krvni, nervni i srčani. Korozivni otrovi deluju na mestu kontakta (koža, sluznice) izazivajući promene kao što su hiperemija, zapaljenje ili nekroza. Parenhimski otrovi izazivaju promene u parenhimskim organima. Zavisno od doze i dužine delovanja u parenhimatoznim organima nastaju promene reverzibilnog karaktera, kao što je parenhimatozna distrofija ili ireverzibilne promene u vidu vakuolarne degeneracije, celulolize ili koagulacione nekroze.
  • 19. Krvni otrovi mogu delovati na kostnu srž, usporavajući hematopoezu, zatim se mogu vezivati za eritrocite i sprečavati njihovu osnovnu funkciju u razmeni gasova ili dovode do poremećaja u koagulaciji krvi. Nervni otrovi ometaju funkciju nervnog sistema, sprečavajući najčešće oslobađanje koje vrše prenošenje nervnih impulsa ili onemogućavaju njihovo vezivanje za odgovarajuće receptore. Srčani otrovi ometaju srčanu funkciju delujući direktno na srčani mišić ili preko nerava. Kod nekih trovanja promene su patognomonične. Npr. trovanja strihninom – karakteristična krvavljenja u timusu i pankreasu ili kod trovanja antikoagulansima nalaze se nezgrušana krv i opsežna potkožna krvavljenja.
  • 20. FOTOSENZIBILITET – FOTODINAMIČKI DERMATITIS Pojedine biljke sadrže određene supstance koje same po sebi nisu toksične, ali kada se nađu u organizmu – koži, pod dejstvom sunčanih zraka dovode, do tzv. fotodinamičkog dermatitisa (oštećenja kože). Promene se ispoljavaju se crvenilom, otokom, stvaranjem plikova i krasta na koži. Mogu se pojaviti i promene na očima u vidu konjuktivitisa i keratitisa. .
  • 21. DEJSTVO TOPLOTE Dejstvo toplote na organizam dovodi do toplotnog udara i sunčanice ili lokalno u kom slučaju nastaju opekotine. Toplotni udar = siriasis nastaje u uslovima visoke spoljašnje temperature, kada je odavanje toplote otežano što ima za posledicu hipertermiju, visok procenat vlage pospešuje nastajanje toplotnog udara . Hipertermija je praćena povećanjem pH vrednosti krvi, povećanjem koncentracije hemoglobina i broja eritrocita, što nastaje kao posledica gubitka vode. Klinički se konstatuje ubrzan rad srca, otežano i površno disanje, grčevi, povraćanje. cijanoza i anurija. Na obdukciji se zapaža brzo nastajanje mrtvačke ukočenosti i rano raspadanje leša. Unutrašnji organi su hiperemični, a krv je slabo zgrušana. Toplotni udar se najčešće dešava u toku letnjih meseci, u pregrejanom i slabo ventilisanom prostoru, bez dovoljno količine vode ili u toku napornog fizičkog rada.
  • 22. Sunčanica=insolatio nastaje kao posledica direktnog dejstva sunčevih zraka na glavu životinje, pri čemu dolazi do pregrejavanja moždanog tkiva. Manifestuje se nesigurnim hodom , znojenjem i tahikardijom. Na obdukciji se zapaža hiperemija moždanih ovojnica i moždane mase. .
  • 23. Lokalno dejstvo toplote Dolazi do nastanka promena koje se nazivaju opekotine = combustiones (combustio=opekotina). Prvi stepen (gradus I) - combustio erythematosa (crvenilo) nastaje kod temperature 40-500C. Karakteriše se hiperemijom i blagim edemom zahvaćenog dela tela. Drugi stepen (gradus II) - combustio bullosa seu vesiculosa (bula=veći plik, mehur), pri temperaturi 60-800C. Karakteriše se stvaranjem plikova ispunjenih seroznom tečnošću. Kasnije može doći do zagnojavanja sadržaja mehura. Treći stepen (gradus III) - combustio escharotica seu crustosa, kod toplote preko 800C, kada dolazi do koagulacione nekrozoe zahvaćenog tkiva i stvaranja krasta Za razliku od prva dva stepena gde je moguća potpuna sanacija - regeneracija, ovde zaceljenje nastaje ožiljkom. Četvrti stepen (gradu IV) - carbonisatio (ugalj), pri temperaturi iznad 1000C, kada dolazi do potpunog ugljenisanja tkiva.
  • 24. Termičke povrede različite težini i dubine oštećenja tkiva
  • 25. Termičke povrede različite težini i dubine oštećenja tkiva
  • 26. Posledice i ishod promena nastalih opekotinama zavise od njihovog intenziteta, a najviše od površine tela zahvaćenog opekotinama. Kod opsežnih opekotina brzo se razvija neurogeni šok. Javlja se gubitak tečnosti i proteina pa može doći i do generalizovanog edema i edema pluća. U momentu nastajanja opekotine su sterilne, kasnije dolazi do sekundarne bakterijske infekcije, što dovodi do septičnog šoka. Opekotine koje zahvataju 30% površine tela - opasnost po život. Opekotine koje zahvataju kože 50% - smrt za 3-5 dana. Opekotine koje zahvataju kože više od 50% - smrt za 1-2 dana.
  • 27. DEJSTVO HLADNOĆE Kao i kod visoke temperature dejstvo niske temperature može biti opšte i lokalno. Dejstvo može biti lokalnog karaktera ili na ceo organizam. ELEKTRIČNA STRUJA I UDAR GROMA Smrt nastaje usled srčane fibrilacije, paralize centra za disanje i grča respiratorne muskulature. Na mestu ulaska struje, najčešće na koži, mogu se uočiti opekotine. Na obdukciji se uočava hiperemija koja je naročito izražena na mezenterijumu i moždanim ovojnicama. Krv je tamno crvene boje i slabo zgrušana. ATMOSFERSKI (VREMENSKI) FAKTORI Covek je osetljiv na uticaj atmosferskih prilika, kolebanja u temperaturi, vlažnosti i atmosferskom pritisku.
  • 28. Amerikancu Dallasu Wiensu iz Forth Wortha život se u potpunosti promijenio kada mu je 2008. godine strujni udar spržio lice do neprepoznatljivosti Dallas je lice izgubio kada je tokom popravka prozora na lokalnoj crkvi slučajno glavom dotaknuo električne vodove. Struja mu je potpuno istopila lice, koža je prekrila oči, ostao je bez nosa i zubi, a usta su se jedva nazirala. Od buđenja iz kome imao je više od 20 operacija, što estetskih što onih koje su mu spasile život.
  • 29. STRES U pitanju je prilagođavanje ljudi i na dejstvo faktora spoljašnje sredine. Reakcija organizma na stresove naziva se još i adapcioni sindrom. Ova reakcija predstavlja otpor promeni ravnoteže i stabilnosti u organizmu poznate kao homeostaza. U mehanizmu nastajanja ove zaštitne reakcije glavnu ulogu igraju endokrine žlezde. Dejstvo stresora izaziva oslobađanje "releasing factor-a" koji izaziva povećanu aktivnost prednjeg režnja hipofize i lučenje adrenokortikotropnog hormona, koji stimuliše aktivnost kore nadbubrega i oslobađanje kortikosteroida.
  • 30. U procesu adaptacije organizma postoje 3 faze. Prva faza (stadijum uzbuđenosti ili mobilizacije) predstavlja opštu mobilizaciju organizma za suprostavljanje negativnom uticaju faktora spoljašnje sredine. Pored lučenja kortikosteroida u ovoj fazi stimuliše se i srž nadbubrežne žlezde pri čemu dolazi do trenutnog lučenja adrenalina i noradrenalina. U krvi se otkriva hiperglikemija, kratkotrajna neutrofilija i limfopenije. ). Druga (stadijum rezistencije ili adaptacije) dovodi do normalizacije prometa materija i popravljanja opšteg stanja. Uspostavlja se metabolička ravnoteža i proizvodnja se normalizuje. Ukoliko su snage adaptacije uspele da savladaju nadražaj, organizam ulazi u treću fazu ozdravljenja ili suprotno, u fazu iscrpljenosti. Iscrpljuju se zalihe glikogena, a u krvi nagomilavaju mlečna kiselina i amonijak. Dolazi do opadanja krvnog pritiska i snižavanja telesne temperature sa pojavom različitih oboljenja, Patomorfološki nalaz u stresnoj reakciji manifestuje se promenama u nadbubrežnoj žlezdi. U stadijumu uzbuđenosti i adaptacije uočava se hipertrofija kore nadbubrežne žlezde i nestanak masnih kapljica koje se inače normalno nalaze u ćelijama kore nadbubrega, dok se u fazi iscrpljenosti javljaju krvarenja, distrofične i nekrotične promene u kori nadbubrega.
  • 31.
  • 32. DISPOZICIJA Predstavlja stanje prijemčivosti (sklonosti ka bolesti) organizma za određene patološke procese. Sklonost ka bolesti može biti urođena i stečena osobina individue, rase, familije i pola. Za razvoj bolesti potrebno je više faktora, a ne samo dispozicije. Primeri: − crnci i indijanci posebno osetljivi prema tuberkolozi pluća, − povećana pigmentacija kože crnaca, manja osetljivost na sunčane zrake, a time i na kancere kože, − rasa i starost.
  • 33. KONSTITUCIJA Konstitucija je skup funkcionalnih i morfoloških osobina koje se manifestuju u spoljašnjem izgledu tela, građi tkiva i organa i načinu reagovanja na različite nokse. Obuhvata i sposobnost za prilagođavanje na spoljašnje uslove života: klimu, ishranu i uzročnike bolesti. U stvari, to je trajno svojstvo individue koje podrazumeva otpornost ili sklonost prema bolestima. U određivanju konstitucije učestvuje nasledna osnova i spoljašni faktori, pa je moguće promena konstitucije u toku života. Primer: − nežno leptozomno dete koje se bavi sportom može se razviti u atletsku osobu. Veza između konstitucije i bolesti sastoji se samo u manjoj ili većoj mogućnosti pojave bolesti, ali ne i obaveznog obolevanja.
  • 34. REZISTENCIJA Pod rezistencijom se podrazumeva urođena neosetljivost na određene uzročnike bolesti. GLAVNI HISTOKOMPATIBILNI KOMPLEKS I BOLEST Histokompatibilni antigeni učestvuju u mnogim imunološkim i neimunološkim reakcijama. Njihova glavna funkcija je vezivanje stranih antigena i njihova prezentacija T-limfocitima. Specifični mehanizam odbrane - humoralan i celularan Nespecifičan - glavni histokompatibilni kompleks, monocitno makrofagni i komplement.
  • 35. NESPECIFIČNI MEHANIZMI ODBRANE Pojam (RES) Retikulo-Endotelni Sistem zamenjen je terminom (MMS) Monocitno- Makrofagni Sistem. Ovaj sistem obuhvata krvne monocite, makrofage pojedinnih organa i dr. U okviru odbrane organizma od štetnih noksi makrofage imaju brojne uloge: − razaranje stranih partikula − posredovanje u stvaranju antitela kod imunog odgovora − sekrecija velikog broja biološki aktivnih molekula KOMPLEMENT To je zajednički naziv za grupu od oko dvadeset proteina krvne plazme. − vazodilatacija, povećanje propustljivosti krvnih sudova, osmotska liza bakterija, virusa, parazite i dr.
  • 36. IMUNSKA REAKCIJA I BOLEST Jednostavna definicija, prepoznavanje sopstvenog od stranog. Prepoznavanjem tuđeg, imunski sistem može pokrenuti niz reakcija koje će na kraju dovesti do odstranjivanja napadača i očuvanja integriteta jedinke Za imuni odgovor limfatični sistem je izuzetno važan − B limfociti − T limfociti − imunoglobulini STEČENE DEFICIJENCIJE Pojedine virusne infekcije dovode do smanjene imunoreaktivnosti naročito u području T ćelijskog imunog sistema. Ovo se naročito odnosi na retroviruse : virus imunodeficijencije Svi ovi virusi imaju dug period inkubacije, tropizam za ćelije hematopoeznog sistema, sposobnost supresije imunog sistema i citopatogeni efekat u in vitro uslovima.
  • 37. REAKCIJA PREOSETLJIVOSTI Oštećenja tkiva koja u svojoj osnovi imaju imune mehanizme nazivaju se hipersenzitivne bolesti. Reakcije preosetljivosti tipa I Karakteriše brza imunološka rekacija, koja nastaje neposredno po unošenju antigena (za nekoliko minuta) u organizam, koje je prethodno senzibilisan na taj antigen. U zavisnosti od puta unošenja antigena može se ispoljiti kao sistemski poremećaj ili lokalna reakcija. Sistemska - penicilin parenteralno-anafilaksa Lokalno - na koži, sluznicama, respiratornim i organima za varenje - urtikarija, rinitis, edem larinksa Reakcije preosetljivosti tipa II Ova reakcija je posledica antigen-antitelo reakcije na ciljnoj ćeliji ili na intercelularnim strukturama, kao što su bazalne membrane, −povećavanje propustljivosti ćelijske membrane što dovodi do citolize.
  • 38. Reakcije preosetljivosti tipa III Oštećenja tkiva kod preosetljivosti posredovane imunim kompleksima nastaju kao posledica aktivacije sistema komplemenata −dolazi do oštećenja tkiva usled taloženja imunih kompleksa − lupus eritematodes Reakcije preosetljivosti tipa IV Ovaj tip hipersenzitivnosti je imunološka reakcija, gde su nosioci imunog odgovora imunokompetentne ćelije. Induktori su najčešće intracelularni mikroorganizmi, virusi, gljivice, protozoe i paraziti. Ovaj tip je odgovoran za kožnu alergiju na hemijske agense, a pored toga ima i ključnu ulogu u imunološkoj reakciji odbacivanja presađenog organa. AUTOIMUNE BOLESTI Nastaju u slučaju kada sopstveno tkivo deluje kao antigen i inicira stvaranje antitela ili senzibilisanih limfocita. Mogu se podeliti na organ specifične, kada je reakcija usmerena prema jednom tkivu i sistemska kada promene zahvataju istovremeno više tkiva, odnosno organa.
  • 39. ORGAN SPECIFIČNE AUTOIMUNE BOLESTI . Autoimuni tireoditis je oboljenje štitaste žlezde, Klinički se manufestuje hipertireodizmom, a histološki se zapaža infiltracija štitne žlezde velikim brojem limfocita i plazma ćelija. Pemfigus kompleks je autoimuno oboljenje kože Promene u vidu vezikula i krasta javljaju se najčešće na granici sluznice i kože nosa, usana, oka, prepucijuma, anusa i na unutrašnjoj strani ušiju.
  • 40. SISTEMSKE AUTOIMUNE BOLESTI Zahvaćeno više organa i organskih sistema. Kod većine ovih bolesti prisutni su cirkulišući imuni kompleksi koje se talože u tkivu i u prisustvu komplementata dolazi do razvoja inflamatorne reakcije. Reumatodni artitis je imunološki prouzrokovan poliartitis Dolazi do destrukcije zglobne hrskavice i progresivnog teškog artitisa. Dermatomiositis . Ekcemi počinju na koži lica, a u kasnijem stadijumu promene se mogu proširiti na ekstremitete i ostale delove tela. Biopsijom mišića zapaža se nakupljanje lifocita, makrofaga i plazma ćelija.
  • 41. .