:D

1. УТИЦАЈ СРЕДИНЕ НА
ИЗАЗИВАЊЕ
НАСЛЕДНИХ ПРОМЕНА

2. Утицај средине на
изазивање наследних
промена
Бројни спољашњи фактори могу утицати на
организам и изазвати неке нежељене
последице.
• Сви ти спољашњи утицаји могу имати
мутагени ефекат, тератогени ефекат и
канцерогени ефекат.

3. Утицај средине на
изазивање наследних
промена
• Утицаји спољашње средине се могу
поделити на:
1. Биолошке,
2. Хемијске,
3. Физичке.

4. Утицај средине на
изазивање наследних
промена
• Биолошки фактори - утицаjи других живих
бића на организам (пре свега бактерија и
вируса).
Токсоплазма, рубеола, Б-вирус, хепатитис,
цитомегаловирус, заушке, поливирус...могу
изазвати хромозомске мутације.
• Хемијски фактори су широко
распрострањени, почев од загађеног ваздуха,
преко пестицида, детерџената и других
загађивача вода, формалдехид итд.

5. Утицај средине на
изазивање наследних
промена
• Нека од хемијских једињења која утичу на
наследни материјал су:
- TEPA (тетра-етилен-пентамин) (у
текстилној, индустрији тепиха итд.),
- акролеин (2-пропенал) (прерада папира,
гуме,дувански дим),
- NaNO2 (натријум-нитрит),
- разни адитиви, заслађивачи, бестачке
боје,лекови, вакцине ,итд.

6.  Физички фактори: ниске и високе
температуре и зрачења (ултраљубичасто, Х-
зрачење). Одређене дозе зрачења стварају
слободне радикале који ступају у реакције
нормалне за ћелије и мењају њихов ток.
 Јединице за дозу зрачења су рендген (до
1981.) и греј (1R=1cGy
Утицај средине на
изазивање наследних
промена

7.  За 30ак година човек у нормалним
условима прими око 3cGy зрачења.
Снимања, излагања зрачењу при
дијагностици и лечењу излажу тело
вишеструко већим дозама зрачења за само
један третман. Зрачење је адитивно и делује
углавном на епителна ткива, коштану срж,
полне жлезде итд.
Утицај средине на
изазивање наследних
промена

8. Утицај средине на
изазивање наследних
промена
• Слободни радикали су молекули или делови
молекула који имају један или више
неспарених електорна у спољашњем
електронском омотачу.
Слика 1. Приказ слободних радикала.

9. Утицај средине на
изазивање наследних
промена
• Да би постигли електронску стабилност,
слободни радикали реагују са првим
суседним стабилним молекулом, узимајући
његов електрон, а “нападнути” молекул
постаје такође радикал и “напада” друге
молекуле.
• На тај начин, покреће се ланчана реакција и
може се пропагирати све до оштећења или
смрти ћелије,

10. Утицај средине на
изазивање наследних
промена

11. Утицај средине на
изазивање наследних
промена

12. Табела 1. Последице интеракције слободних
радикала са великим интраћелијским
молекулима

13. Утицај средине на
изазивање наследних
промена