Telesne tecnosti

1. Odbrambene funkcije
telesnih tečnosti

2.  Svi organizmi su izloženi dejstvu raznih
agenasa koji u telo dospevaju hranom,
vodom, putem disanja, kroz kožu ili
prilikom povreda.
 Izazivači takvih poremećaja su bakterije,
virusi i protozoe.
 Organizmi se od štetnih utIcaja raznih
agenasa brane pomoću leukocita ali i
drugih mehanizama baziranih na
postojanju tzv. antitela.

3. Imunološki sustav
 Odbrambene barijere
organizma su:
– koža, dlačice u nosu (fizički
faktori).
– Hemijski faktori kao što je HCL
– Unutrašnja odbrana organizma
– imunološki sustav.
 Imunološki sistem čine:
– Leukociti – aktivna koštana srž
– grudna žlezda (thymus),
– slezIna (lien)
– krajnici
– velika mreža limfnih čvorova
smeštenih duž limfnih sudova i
– deo jetre.

4. Limfni čvorovi
 nakupine limfnog tkiva u vezivnoj
čahuri
– stvaraju limfocite za odbranu
organizma od infekcija
– čiste limfu fagocitiranjem stranih
čestica
 limfni čvor je podeljen na režnjeve u
kojima su limfatični čvorići u središtu
kojih se neprestano deljenjem
stvaraju novi limfociti
 limfnih čvorova ima puno na mestima
gde je moguć prodor zaraznih klica
(pluća, creva, ispod kože...)

5. Antigen - antitelo
 Sve strane materije koje dospeju u organizam i pokrenu
imunološku reakciju nazivaju se antigeni.
 Odbrambena funkcija leukocita bazira se na sposobnosti
fagocitoze.
 Moć fagocitoze imaju neutrofilni granulociti i monociti
koji unutar ćelije razlažu antigene.
 Tako se neutrališe svaki antigen, pa se zato ovaj vid
imunološke reakcije naziva nespecifična imunološka
reakcija.

8. • natural killer ćelije (uništavaju inficirane ćelije tako što
ih “gađaju” proteinskim “bombama” koje izazivaju smrt
inficiranih ili tumorskih ćelija).
Zanimljivosti

9.  Kasnije limfociti stupaju u kontakt sa delovima fagocitiranog
antigena. Lučenjem niza aktivnih materija (kina) fagociti i limfociti
stupaju u interakciju pri čemu se transformišu u blaste.
 Blasti su mlade ćelije sa izrazitim mitotičkim svojstvima. Njihovom
ubrzanom deobom stvaraju se antitela, tj. specifične materije
usmerene ka eliminaciji datog antigena – specifična
imunološka reakcija.
 Antigen provocira stvaranje antitela
 Limfociti pamćenja-ćelije koje ostaju u organizmu duže, a služe
za prepoznavanje antitela sa kojim bi se organizam ponovno
susreo.
STVARANJE ANTITELA

10.  Aktivni ili stečeni imunitet
 Pasivni imunitet – nastaje unošenjem u
organizam gotovih antitela.
 Antitela prema postanku se dele na:
– imunoantitela – stvaraju se u organizam kao
odgovor na prisustvo antigena.
– normoantitela – stalno se nalaze u plazmi.
 Prirodni imunitet – stvara se u ranim fazama
postembrionalnog ili za vreme embrionalnog
života.
 Imunitet vrste - npr. čovek ne oboleva od
nekih bolesti od kojih obolevaju životinje.
IMUNITET

11. IMUNITET
aktivan pasivan
prirodni
veštački
Stvaranje antitela nakon
preležane bolesti (boginje,
zauške). Organizam je tada
trajno ili privremeno
‘otporan ‘ na tu bolest. Pri
ponovnom kontaktu sa istim
antigenom, sprečava se
pojava bolesti.
Vakcinacija. Organizam se
podstiče da stvara anatitela
(odbrambene belančevine).
Vakcine ne mogu da izazovu
bolest, ali podstiču
stvaranje antitela.
Beba dobija antitela od
majke za vreme trudnoće ili
preko mleka.
Davanje gotovih antitela-
serum. Daju se osobi koja je
već obolela.

12. • Poznati su imunoserumi protiv tetanusa i zmijskog ujeda.
Imunoserum koji se koristi kod ujeda zmije može se dobiti iz
krvi konja. Kada se ubrizgaju male količine zmijskog otrova u
krv konja, u njegovoj krvi proizvode se odgovarajuća antitela.
Posle određenog vremena krv konja se prečišćava i koristi kao
imuno serum.
Zanimljivosti

13. Vakcine
 aktivni stečeni imunitet
 telo je „naterano“ da kao rezultat kontakta
sa patogenom (umrtvljen ili usmrćen) stvori
imunitet na njegovu vrstu.
 stvaraju se antitela koja nas štite pri
ponovnom kontaktu sa istim antigenom

15. Fagocitoza
 Fagocitoza je proces gutanja (jedenja) čvrstih
čestica od strane nekih vrsta ćelija.
 Fagocitoza je vezana za tri specijalizovane
funkcije:
– mehanizam ishrane kod ameba i dr. protozoa.
– Neutrofilni granulociti i monociti gutaju i
razaraju bakterije u telu sisara.
– uklanjanje starih, istrošenih ili oštećenih ćelija i
ćelijskog otpada.
 Neutrofili progutaju bakterije u krvi pomoću
opsonina.
 Opsonini su belančevine koje se lepe za
površinu bakterije.
 Kod nekih neutrofila fagocitoza obuhvata:
1. otkrivanje bakterije koje su prodrle u organizam
2. bakterije bivaju priljubljene uz fagocite
posebnim mehanizmom po principu “ključ” –
“brava”.
3. ćelijski skelet stvara pseudopodije koje
opkoljavaju bakteriju i stvaraju vakuolu.
4. progutane bakterije se vare u hranjivoj vakuoli.
Makrofag napada
Escherichia-u coli
(uvećanje 10 000x)

16. Koagulacija telesnih tečnosti
 U krvi čoveka i sisara nalaze se trombociti
čija je osnovna uloga sprečavanje isticanja
krvi iz organizma.
 Kod manjih povreda trombociti se slepe i
začepe takva mjesta a krvni sud ostaje
prohodan.
 Kod većih oštećenja krvnog suda aktivira
se složeni mehanizam zgrušavanja ili
koagulacije krvi.

17.  U suštini koagulacija krvi je
složen proces u kojem
sudeluje veliki br. faktora
koagulacije.
 U osnovi proces se svodi na
pretvaranje neaktivne
forme enzima
protrombina, u aktivnu
formu, trombin.
 trombin katalizira prelazak
u plazmi rastvorenog
proteina fibrinogena u
nerastvorljivi končasti
fibrin.
 Niti fibrina stvore mrežu u
koju se zapliću krvne ćelije.
 Tako nastaje koagulum –
ugrušak.

19. Transfuzija krvi
= transplantacija krvnog tkiva
 dobrovoljno davanje krvi
 transfuzijska reakcija:
aglutinacija
hemoliza

20. Krvne grupe
 antitela se stvaraju i u slučaju kada se pomeša
krv jedne vrste sa krvlju druge vrste.
 Ovo je uočenu kod prvih pokušaja transfuzije
krvi.
 Utvrđeno je da krvna plazma čoveka sadrži
aglutinine (alfa i beta) a eritrociti
aglutinogene (A i B).
 U krvi istog čoveka ne mogu postojati aglutinin
alfa i aglutinogen A ili beta i B. Ako se to desi
dolazi do aglutinacije eritrocita.

21.  1901. Karl Landsteiner et al. – objasnio fiziologiju AB0 sustava
 1940. K. Landsteiner – objasnio fiziologiju Rh faktora
 danas – poznato oko četrdesetak sistema krvnih grupa
 nasledna osobina  krvni testovi za utvrđivanje očinstva*,
forenzika**

22. Određivanje krvne grupe AB0 sastava
anti A
serum
anti B
serum
krvna
grupa
A
krvna
grupa
B
anti A
serum
anti B
serum
krvna
grupa
AB
krvna
grupa
0

23. krvna
grupa
aglutinog
eni
eritrocita
aglutinini
plazme
mogućnost
transfuzije
daje prima
O O(nema)
alfa i
beta
O, A, B,
AB
O
A A beta A, AB O,A
B B alfa B, AB O,B
AB AB O(nema) AB
O, A, B,
AB

24. Rh - faktor
 Eritrociti čoveka mogu posedovati i
antigene označene kao Rh – faktor.
 Krv koja ih sadrži je Rh - pozitivna a ona
koja ih nema je Rh – negativna.
 O Rh faktoru mora se voditi računa
prilikom druge transfuzije.
 Pažnja ako je žena Rh negativna a otac Rh
pozitivan?!

25. Rh-faktor
KRVNA
GRUPA
ANTIGENI NA
MEMBRANI
ERITROCITA
ANTITELA U KRVNOJ
PLAZMI
MOŽE PRIMITI
TRANSFUZIJOM
Rh + + (ima)  (nema) Rh+ i Rh
Rh   (nema)
 / + (nema, ali može
stvoriti antitela nakon
susreta s Rh+ krvnom
grupom
Rh 

27. Hemolitička bolest novorođenčadi
 imunološka reakcija zbog nepodudarnosti Rh
faktora = HEMOLIZA = RASPADANJE
ERITROCITA
1. trudnoća,
majka Rh-
2. trudnoća,
majka Rh-

28. Respiratorni pigmenti
 hemocijanin – sadrži bakar i nalazi se
rastvoren u hemolimfi.
 Hemeritrin - sadrži Fe. Molekulska masa je
oko 108 000. samo u ćelijama i to kod nekih
grupa beskičmenjaka.
 Hlorokruorin - proteinska struktura, sadrži Fe,
Molekulska masa 2 750000. Rastvoren je u
hemolimfi i imaju ga neke polihete.
 Hemoglobin – Protein koji sadrži Fe unutar
porfirinske jezgre. Mm je oko 68 000. Sastoji se
od globulina i hem grupe. Kad veže kiseonik
nastaje oksihemoglobin.

29. Uloga telesnih tečnosti u
homeostazi
 Homeostaza – sposobnost bioloških sistema da
brane svoje “redovno stanje”, npr. da održava
telesnu temperaturu u normalnim granicama.
 U ovom procesu i mnogim drugim uloga telesnih
tečnosti je nezamjenjiva.
 Homeostaza se najbolje očitava u stalnosti
bioloških pokazatelja.
 Takvi pokazatelji mogu se menjati samo u uskim
granicama normalnog variranja.
 Za održavanje homeostaze uvek se troši energija
koja se dobija iz hrane.

30. Leukociti
Eritrociti
Trombociti

31.  RBC- eritrociti
 WBC- leukociti
 PLT- trombociti
 HGB- koncentracija hemoglobina
 HCT- udeo krvnih ćelija/hematokrit
 MCV- veličina eritrocita
 MCHC- srednja konc. Hgb u eritrocitima
 RDW- širina distribucije eritrocita
 MTV- veličina trombocita
 MCH- hemoglobin u eritrocitu
 MPV- raspodela trombocita po volumenu

32. Pokazatelj
granice normalne
promenjivosti
Telesna temperatura (Merena na spoljašnjoj
površini tela) 36 – 370C
Koloidno – osmotski pritisak 3,3 – 4,0 kPa
pH krvi 7,35 – 7,45
Broj eritrocita u
1mm3 krvi
Muškarci 4,2 – 5,3 miliona
Žene 3,6 – 4,8 miliona
Ukupna količina belančevina u 1 litru
krvnog seruma
62 – 82 g
Količina glukoze u 1 litru krvi 0,8 – 1,2 g
Količina katjona u
100 ml krvne plazme
Natrijum 305 – 335 mg
Kalijum 18 – 21 mg
Kalcijum 4 – 5 mg

33. Ponovimo:
 Na čemu se temelje odbrambene funkcije telesnih
tečnosti?
 Kako se odvija imunoreakcija antigen – antitelo?
 Šta je fagozitoza?
 Koje vrste aglutinina i aglutinogena sadrži krv čoveka?
 Koji su to faktori koagulacije krvi?
 Na čemu se bazira sposobnost telesne tečnosti da
transportuje respiratorne gasove?
 Koje se aktivne materije transportuju putem telesnih
tečnosti?
 Koji su najbolji indikatori homeostaze?