Receptorno-efektorni sistem

1. NERVNI SISTEM
-Receptorsko-efektorni sistem
Damnjanović Ivana

2. Kontroliše sve
procese u organizmu
Prima informacije od
receptora, obrađuje ih
i obezbeđuje
adekvatan odgovor
(reakciju) organizma
Uloge nervnog sistemaUloge nervnog sistema

3. Receptorsko-efektorni sistem
Refleksne reakcije ostvaruju se preko receptorsko-
efektorskog sistema koji čine 3 komponenete:
1. RECEPTORI (primaju draž i pretvaraju je u
nadražaj),
2. NERVNE ĆELIJE (sprovode nadražaj – nervni
impuls),
3. EFEKTORI (organi koji reaguju na draž: mišići,
žlezde).

4. Nervni impuls
Nervne ćelije imaju ulogu provodnika nadražaja
od receptora do centralnog nervnog sistema (CNS-
a), i od CNS-a do odgovarajućih ćelija i organa
(efektori) koji će odgovarati na nadražaj.
Neuroni prate promene u spoljašnjoj sredini (draži, stimulusi)
i kao odgovor na njih generišu i
prenose informaciju u vidu NERVNOG IMPULSA.

5. Bioelektrični izraz nervnog impulsa naziva se
AKCIONI POTENCIJAL (AP).
Sve nadražljive ćelije (receptorne, nervne i mišićne)
imaju naelektrisane membrane u stanju mirovanja.
Razlika u naelektrisanju je rezultat rada Na-K pumpe
koja stvara potencijal koji se zove POTENCIJAL
MIROVANJA.
Njegova vrednost je -60 mV i
neophodan je uslov za stvaranje
akcionog potencijala.

6. Akcioni potencijal

8. Put nervnog impulsa
Draž Čula Mozak Mišić
ČULA
 vida
 sluha
 ukusa
 mirisa
 dodira
 za bol
 za toplo, za hladno
Preko čula se dolazi do informacija o
procesima u spoljašnjem svetu i u
samom organizmu.
POKRET
Čovek na određeni način reaguje na
primljene informacije.
To najčešće čini putem pokreta koji
mogu da budu:
 namerni pokreti (voljni) ili
 refleksni pokreti (nezavisni od
volje čoveka) - refleks hvatanja,
odbrambeni...

9. -Senzorni mehanizam čine receptor i senzorni nerv koji
spoljni nadržaj (pritisak, silu, temperaturu itd.) prevode u
akcioni potencijal,a zatim taj akcioni potencijal prenose do
centralnog nervnog sistema.
-Motorni deo refleksnog luka čine motorni nervi izvršni
organ – efektor (mišić) koji dobijaju kontrolni signal od
kičmene moždine i prevode ga u kontrakciju.
REFLEKSNI LUK

10. Motorni nerv
Senzitivni nerv
Kičmena moždinaMišić
-efektor

11. Refleks povlačenja
Receptor za bol
Senzitivni neuron
Centar u kičmenoj
moždini
Motorni neuron
Mišić
Sve ćelije u refleksnom luku su nadražljive!
Imaju sposobnost da primaju, stvaraju i
sprovode AKCIONI POTENCIJAL

12. RECEPTORIRECEPTORI
Čulne ćelije: imaju sposobnost da registruju
promenu u spoljašnjoj ili unutrašnjoj sredini (draž),
i da je pretvore u nadražaj – akcioni potencijalakcioni potencijal, koji
se dalje prenosi nervnim ćelijama.
EKSTEROCEPTORI
Primaju draži iz
spoljašnje sredine
INTEROCEPTORI
Primaju draži iz
unutrašnje sredine,
iz samog organizma

13. Podela receptora
Mehanoreceptori
Primaju mehaničke
draži. Nalaze se u
čulu dodira, čulu
sluha i ravnoteže
Termoreceptori
Primaju termičke
draži, reaguju na
promene
temperature
Fotoreceptori
Primaju svetlosne
draži. Nalaze se u
čulu vida
Hemoreceptori
Primaju hemijske
draži. Nalaze se u
čulu ukusa i čulu
mirisa

14. Prag draži
Receptori reaguju samo na adekvatnu draž (stimulus).
Da bi receptor reagovao, draž mora da ima određenu jačinu – prag draži.
Učestalost akcionih potencijala koje proizvodi receptor proporcionalna je
jačini stimulusa.
25ºC 30ºC
Draž -
temperatura
Frekvencija
akcionih
potencijala

15. Percepcija draži
Kako razlikujemo osećaje, kada se svi oni svode na nervne impulse koji
stižu u mozak?
Kora velikog mozga u kojoj se tumače osećaji podeljena je na različite
zone: vidnu, slušnu, somatosenzornu...
Informacije koje stižu u vidnu zonu tumače se kao slika, informacije koje stižu u
slušnu zonu tumače se kao auditorne informacije, itd.