1. KRV
Insert Presentation Title Text Here
Insert Subtitle Text Here

2.  Krv se sastoji od uobličenih elemenata:
10/28/14
eritrocita,
leukocita i
trombocita,
koji su suspendovani u tečnom matriksu
 krvnoj plazmi.
 Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6% do 8%
telesne mase.

3. Улога крви:
1.transportna
2.zaštitna
3.odbrambena
4.termoregulaciona
10/28/14
Uloga krvi

4.  Najvažnija uloga krvi je transportna.
 Krv prenosi kiseonik, ugljen-dioksid, hranljive
sastojke, produkte metabolizma i toplotu koja se
produkuje u organizmu. Krv prenosi i poruke u formi
hemijskih signala do različitih organa i tako učestvuje
u regulaciji njihove funkcije. Najizrazitiji primer su
hormoni.
 Odbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujući
prisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobini krvi
da koaguliše.
10/28/14

5. 10/28/14
SASTAV KRVI
 Sastav krvi zavisi od brojnih faktora, fizioloških i
patoloških.
1.Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost,
životna sredina, fiziološko stanje (menstruacija,
graviditet, težak fizički rad), doba dana.
2.Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj na sastav
krvi od fizioloških faktora.

7. 10/28/14
SSAASSTTAAVV KKRRVVII
Plazma
(55% zapremine krvi)
Leukociti i trombociti
(<1% zapremine krvi)
Eritrociti
(45% zapremine krvi)
Uobličeni
krvni
elementi

8. крвне ћелије улога особине број у
мм3
црвена крвна зрнца –
еритроцити
транспорт О2
и СО2
немају једро,
испуњене
хемоглобином
5 000 000
бела крвна зрнца – леукоцити
одбрана
организма од
узрочника
болести
мењају облик
тела, највеће 6000-8000
крвне плочице – тромбоцити
омогућавају
згрушавање
крви
најситније,
неправилног
облика
300 000

9. Састав ккррввии:: ккррввннаа ппллааззммаа ии ккррввннее ћћееллиијјее

10. Настанак крвних ћелија
10/28/14
У коштаној сржи

11. 10/28/14

14. 10/28/14
KRVNA PLAZMA
Krvna plazma je tečnost složenog sastava.
 Koncentracije njenih konstituenata se različitim
homeostatskim mehanizmima održavaju u fiziološkim
granicama.
 Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi kojoj je
dodato antikoagulantno sredstvo.
 Normalna plazma je transparentna i svetložute boje.
 Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35 do 7.45.

15. КРВ – крвна плазма
Састав крвне плазме:
● 90% воде
● минералне материје
(натријум хлорид)
● беланчевине (фибриноген)
● Шећери
● Хормони
● храњиве материје
10/28/14

16. 10/28/14
SASTAV PLAZME
 Plazma je vodeni rastvor organskih i neorganskih sastojaka.
 U njoj su rastvoreni:
 elektroliti (9g/l; Na+, Cl-.)
 proteini (60-80g/l; albumini, globulini, enzimi) ,
 lipidi,
 ugljeni hidrati (glukoza od 2.5 do 4.7 mmol/l krvi ili 80-120
mg/100 ml)
 aminokiseline,
 vitamini,
 produkti metabolizma koji sadrže azot (urea, mokraćna
kiselina, kreatin, bilirubin) i
 gasovi kiseonik, ugljendioksid i azot.
 Najveći procenat (90-92%) plazme čini voda.

17. Eritrociti – crvena krvna zrnca
 Uobličeni elementi krvi, pored leukocita i trombocita;
 Imaju oblik bikonkavnog diska; visok odnos zapremine
i površine;
 Nemaju jedro i većinu organela.
 Veoma su elastični; lako prolaze kroz fenestracije
kapilara;
 Kvalitativno i kvantitativno najzastupljeniji sastojak je
hemoglobin;
 Sadrže specifične enzime koji imaju ulogu u hidriranju
SO2, glikolizi, sprečavanju oksidacije gvožđa;
10/28/14

19. 10/28/14

21.  Prosečan dijametar iznosi 7.5m, a debljina 2
m;
 Broj eritrocita zavisi od pola, uzrasta,
cirkardijalnih ritmova, laktacije, mišićnog rada
 Fiziološke granice broja su:
• Za žene: 3.5-5.5 x 1012/l
• Za muškarce: 4-6x 1012/l
10/28/14

22. Eritropoeza
 Proces formiranja zrelih
eritrocita iz neopredeljenih
matičnih ćelija. Traje oko 8
dana.
 U prenatalnom životu odvija
se redom u jetri, slezini,
limfnim čvorovima.
 Do 5. godine života u
eritropoezi učestvuje koštana
srž svih kostiju.
 Posle puberteta
eritropoetično tkivo je
koštana srž i to: pljosnatih
kostiju (pršljenovi, sternum,
rebra, karlica) i epifize dugih
kostiju.
10/28/14
Neopredeljena matična ćelija
Opredeljena mat. ćel.
proeritroblast
rani eritroblast
Intermedijarni eritroblast
-pojavljuje se hemoglobin
Normoblast (kasni eritroblast)
-započinje dezintegracija jedra
Retikulocit
-nema jedra
eritrocit
Koštana srž
Krvni
sud

23. Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu:
10/28/14
Svi ovi faktori deluju indirektno
preko sinteze ERITROPOETINA u
bubrezima
Stimuliše proliferaciju opredeljenih
hematopoetičnih ćelija
Ubrzava njihovu diferencijaciju
Stimuliše sintezu Hb
SSttiimmuullaattiivvnnoo
hipoksija (nizak parcijalni
pritisak O2)
Anemije
Hemoliza
hemoragija
Androgeni hormoni
Tiroksin, glukokortikoidi
kateholamini (ubrzavaju)
Alkaloza (na visokim
nadmorskim visinama)
Inhibitorno
Estrogeni
vitamin B12 i folna kiselina -
faktori bez kojih eritropoeza ne
može da se odigrava jer su
esencijalni u biosintezi DNK.

24.  Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle
čega ih preuzimaju makrofage RES-a slezine,
jetre, koštane srži.
 Tu se hemoglobin razlaže na Fe i hem.
 Fe se transferinima transportuje do koštane
srži ili jetre, a hem se preko bilirubina izlučuje u
žuči.
10/28/14

25. OSOBINE ERITROCITA
● Eritrociti su ćelije bez jedra , mitohondrija i ribozoma
● Broj Er za M 4,2-5,8x1o na 12
● A za žene 3,7-5,2x10 na 12
● Hb kod M 15og/l a Ž 14og/l
● Htc je procentualna zastupljenost ćelijskih elemenata
● Srednja vrednost zapremine Er –MCV iznosi 87 fl
● Srednja vrednost apsolutne količine Hb u eritrocitu-
MCH je 28 pg
● Srednja vrednost conc.Hb u Er-MCHC iznosi od34-36
g u dclEr
● Normalan procenat RETIKULOCITA od
● 0,5-2 %

26. 10/28/14
Аnеmiја
 svako smanjenje broja eritrocita
 aplastična – usled delovanja g zračenja ili lekova
dolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane srži
 perniciozna (megaloblastična, maturacijska)-
nedostatak vitamina B12 i folne kiseline dovodi do
sporog sazrevanja er, a membrana postaje krhka.
Razlog je nedostatak tzv unutrašnjeg faktora
odgovornog za apsorpciju B12 usled atrofije crevne
sluzokože.
 talasemija- nasledna, smanjena sinteza
hemoglobina
 srpasta- nasledna, abnormalnost hemogl. (HbЅ)
 hemolitička- fetalna eritroblastna

28. 10/28/14
Leukociti
 Nalaze se u krvi, limfi, vezivnom tkivu i tkivnim
tečnostima;
 Imaju sposobnost ameboidnog kretanja i
dijapedeze;
 Fagocitoza- uništavanja čestica štetnih po
organizam pomoću lizozomalnih enzima. Kreću
se hemotaksično;

30.  Broj – granice: 4-10x106/l krvi. Srednja vrednost
7x106/l
 Leukocitoza – povećan broj leukocita; fiziološka
10-20x109/l se javlja kod novorođenčadi, pri
laktaciji, trudnoći, menstruaciji, posle obilnog
obroka, teškog fizičkog rada. Preko ovih granica-leukemije.
 Leukopenija – smanjen broj leukocita
10/28/14

32. Granulociti ili granularni leukociti su vrsta leukocita koji u
citoplazmi poseduju granule i jedro podeljeno na
režnjeve.
U granulama se nalaze brojni hidrolitički enzimi pa
se one mogu smatrati lizozomima. Prema načinu
bojenja granula razlikuju se tri tipa granulocita:
neutrofilni granulociti (neutrofili)
eozinofilni granulociti (eozinofili)
bazofilni granulociti (bazofili)
10/28/14
Granulociti

34. Granulociti (polimorfonukleari)
• Neutrofili 50-70% - prva linija odbrane;
fagocitiraju m.o.; granule su lizozomi i
peroksizomi.
• Eozinofili 2-4% - najviše ih ima u vezivnom tkivu;
broj im se povećava prilikom parazitskih
infekcija, u alergijama i autoimunim oboljenjima.
• Bazofili do 1% - imaju granule sa heparinom i
histaminom; nemaju lizozome.
10/28/14

35. Nastaju u koštanoj srži od mijeloblasta preko
promijelocita , mijelocita , metamijelocita do
segmentiranih granulocita .
Zreli NEUTROFILI su bogati enzimima i njima
ostvaruju svoju odbrambenu ulogu
EOZINOFILI , umanjuju alergijsku reakciju
uklanjanjem histamina
BAZOFILI zbog bogatstva histamina i heparina
sprečavaju tromboze
10/28/14
Granulociti
Neutrofili
Eozinofili
Bazofili

36.  Agranulociti
 Monociti 2-10% – tkivni makrofagi (RES). Druga
linija odbrane; mogu fagocitirati i do 100 bakterija
odstranjuju fibrin u koagulaciji; sintetišu interleukin
I i interferone
 Limfociti 20-35%
• T limfociti – u ćelijskom imunitetu; sazrevaju u
timusu
• B limfociti – u humoralnom imunitetu
10/28/14

37. 10/28/14
Agranulociti
MMoonnoocciittii LLiimmffoocciittii

42. 10/28/14
TROMBOCITI
 Trombociti ili krvne pločice su male, diskoidne
strukture bez jedra.
 Oni nastaju fragmentacijom citoplazme džinovske
ćelije koštane srži, megakariocita tokom procesa
trombopoeze.
 Broj trombocita se kreće od 150 x 106 do 300x 106 /l.
 Povećan broj trombocita je trombocitoza, a smanjen
broj trombocitopenija.

45.  Trombociti imaju
izuzetno složenu građu.
 Membrana je troslojna,
a na periferiji
citoplazme se nalazi
otvoren sistem kanala
kroz koje se sadržaj
granula trombocita
prazni u spoljašnju
sredinu.
 U citoplazmi trombociti
sadrže dva tipa granula.
Jedan tip granula sadrži
neproteinske
supstance: serotonin,
ATP i ADP. Drugi tip
granula sadrži različite
proteine
10/28/14
 Glavnu ulogu trombociti
imaju u procesu
zaustavljanja krvavljenja
(hemostaza).
 Formiraju trombocitni čep
koji može privremeno da
zaustavi krvavljenje iz male
rane
 Zahvaljujući faktorima
koagulacije koje sadrže,
trombociti imaju ulogu i u
procesu koagulacije

46. 10/28/14
LIMFA
 Limfa sadrži znatne količine proteina poreklom iz
cirkulacije.
 Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno, sadrži oko
100 g proteina, uglavnom albumina.
 Limfa sadrži neutralne masti, koje se iz digestivnog
trakta apsorbuju u limfne kapilare crevnih resica, a
zatim se preko limfe uvode u cirkulaciju.

47. 10/28/14
Limfni sistem
Pridodat imunološkom
sistemu, osnovna uloga
mu je da drenira tečnost i
supstance iz
intersticijuma.
Supstance:
makromolekularni
proteini, čestice i masne
kapljice (iz digestivnog
sistema.

48. 10/28/14
Superficijalni limfni
sistem
nalazi se epifascijalno
drenira limfu iz kože
15% limfatične mreže
Duboki limfni sistem
nalazi se subfascijalno
drenira limfu iz organizma
isključujući kožu

49. Limfna stabla-truncusi
limfni kanali-ductusi
 Odvode limfu iz velikih delova tela
 potrečažno (tr. lumbalis; tr.intestinalis)
 natprečažna (tr.subclavius, tr. jugularis, tr.
bronchomediastinalis)
 Obrazuju limfne kanale (d. thoracicus i d. limphaticus
dex)
 Ductus thoracicus drenira donju polovinu tela & levu
stranu glave, levu ruku, deo thorax-a.
 Ductus lymphaticus dexter drenira desnu stranu glave,
vrat, desnu ruku i deo thorax-a.

50. Limfni čvor
koncentracija limfe (reapsorpcija oko 40% tečnosti)
filtracija i purifikacija (zahvataju i razaraju toksine, bakterije,
CA..)
produkcija limfocita i monocita

51. 10/28/14
HEMOSTAZA
 Proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvnog
suda
 Sastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu
masu koja se naziva krvni koagulum.
 Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog
proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni
protein fibrin

52.  Odvija se u tri faze:
1. Vaskularna faza - vazokonstrikcija i kontrakcija
cirkularnih glatkih mišića krvnih sudova
2. Trombocitna faza – adheracija i agregacija
trombocita; stvaranje belog tromba koji predstavlja
jezgro za stvaranje koaguluma
3. Plazmina faza (koagulacija) – stvaranje koaguluma
koji sadrži mrežu nerastvornih proteina fibrina,
krvne ćelije i serum
10/28/14

53. 10/28/14
Koagulacija
I. Stvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnog enzima koji
prevodi protrombin u trombin – komplikovan kaskadni proces
sa spoljašnjim i unutrašnjim putem aktivacije;
II. Prelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvom
TROMBOKINAZE;
III. Prevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvom TROMBINA.
Polimerizacija fibrina u fibrinske konce:
TROMBIN
Са2+, XIIIa XIII
FIBRIN FIBRINSKI KONCI
IV. Retrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnog molekula
TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi do skupljanja
koaguluma i istiskivanja seruma.

54. 10/28/14

55. ANTIGENI ABO SISTEMA
Sinteza počinje u četvrtoj nedelji intrauterinog života,do šest
nedelja antigeni su razvijeni. Potpuno sazrevanje se dešava od
šestog meseca do četvrte godine života.Po sastavu su
glikoproteini. Prisutni su na svim krvnim ćelijama.

56. ● PRIRODNA,imunoglobulini,klaseIgM,aglutinišu
eritrocite na sobnoj temperaturi od 20-24˚C.u slanoj
sredini, 09% NaCl, ne prelaze placentu.
● Antitela anti-A i anti-B se mogu detektovati u serumu
novorođenčeta od 4 do 6 meseci.

58. Genotip – označava skup gena,koji određuju antigene na eritrocitnoj membrani.
FENOTIP jedne osobe predstavlja izbor antigena koji su dokazani u serološkim
reakcijama sa serumima poznatih specifičnosti

60. Krvne grupe:
A sadrži na er. Antigen A, a u plazmi antitela anti-B
Zastupljenost je 42,2%.
B sadrži na er. Antigen B, a u plazmi antitelo anti-A
Zastupljenost je 14,3%.
AB sadrži na er.Antigen A i B, u plazmi nema antitela
Zastupljenost je 7,2%.
O na er.nema antigena,u plazmi antitela anti-A i anti-B
Zastupljenost je 36,1%.

61. ● Reakcija koja nastaje kod spajanja anti-eritrocitnih
antitela sa odgovarajućim
eritrocitnim antigenima ispoljava se u vidu
aglutinacije ili hemolize eritrocita. To je
imunološki fenomen koji se može realizovati u
laboratorijskim uslovima rada.

62. ● Pri kontaktu jedne molekule IgM sa antigenima na
dva ili više eritrocita dolazi do međusobnog spajanja
više eritrocita i njihovog nagomilavanja u velike, čak i
golim okom vidljive aglutinate. Antitela koja su
sposobna da aglutinišu eritrocite nazivaju se
aglutinišuća antitela.

63. Odredjivanje krvnih grupa ABO na pločici

64. Određivanje KG-AB0 u epruvetama
Anti A Anti B Anti AB Eritrociti A Eritrociti B
Krvna
grupa
1 .
2
. 3 .
4
. 5 . 6 . 7 .
+ + - - + - + A
- - + + + + - B
+ + + + + - - AB
- - - - - + + 0

65. ●

66. Rezus faktor
● NAJSLOŽENIJI SISTEM KOJI OBUHVATA 46 ANTIGENA
RH-1 DO RH-52

67. ● Mogu se otkriti između 6 i 12 nedelje
fetalnog života,pripadaju polipeptidima.
● ANTIGEN-D-je najimunogeniji i klinički
najvažniji antigen
● Rh-D-POZITIVNO JE 84,49 % stanovništva
● Rh-D-NEGATIVNO JE 15.50% stanovništva na
našim prostorima.
● Rhesus fenotip: CcDdEe, CCDDee, ccddee

68. ● Uvek su IMUNOG porekla,IgG klase,dvovalentna
optimalno reaguju na 37C,prolaze kroz placentu
Jedna od najčešćih uzroka HBN.

69. HEMOLIZNA BOLEST
NOVOROĐENČETA –HBN
● Hemolizna bolest novorođenčeta ( HBN) je sindrom uzrokovan
skraćenim životnim vekom eritrocita fetusa, dejstvom
specifičnog aloantitela, transplacentarno dospelog od majke u
cirkulaciju fetusa.
● Aloantitelo je usmereno prema nekom od antigena prisutnim
na fetalnim eritrocitima – najčešće iz sistema ABO, i Rhesus ili u
ređim slučajevima ostalih krvnogrupnih sistema: Kell, Daffy,
Kidd, MNSs i drugi.
● Od ostalih antitela iz sistema Rhesus, klinički su najznačajniji
imuno anti-c antitelo i imuno anti-E antitelo.

70. ● Prva trudnoća sa inkopatibilnim plodom, završava se obično
rađanjem zdravog deteta.
● Senzibilizacija nastaje tek u toku porođaja u prvoj trudnoći.
● Eritrociti fetusa za vreme trudova prodiru u cirkulaciju majke, a
antitela se javljaju posle više nedelja. Žena moze biti
senzibilisana i predhodnim pobačajima, bilo spontanim, bilo
arteficijalnim.
● Senzibilizacija je proces koji se ne može obrnuti, ali se može
sprečiti.
● Jednom nastala senzibilizacija ne može nestati. Antitela u krvi
su dokaz senzibilizacije

71. ● Ispitivanje senzibilizacije kod majke provodi se između 1o i 12
nedelje trudnoće.
● Ukoliko je majka senzibilisana, znači kada su imuna antitela
prisutna, testiranje se vrši jednom mesečno, da se prati porast
titra imunih antitela, vrši se njihova identifikacija.
● Ukoliko imuna antitela nisu dokazana testiranje se vrši u 3o
nedelji trudnoće.
● Kod Rh-D negativnih trudnica gde nisu dokazana imuna anitela
senzibilizacija se sprečava primenom Rh-D hiperimunog
gamaglobulina (poznat pod nazivom Rogam), u toku 72 sata
nakon porođaja, ali takođe i nakon prekida trudnoće bilo koje
vrste, ili iz bilo kojih razloga.

72. ● Najbolji način lečenja dece koja se rađaju sa teškim
oblikom ove bolesti je Eks-sanguinotransfuzija krvi to je
postnatalni tretman novorođenčeta.
● Pozitivan Direktni Combsov test i hiperbilirubinemija su
osnovne indikacije za ovu vrstu terapije.
● Za ovaj proces koristi se sveža deplazmatisana krv, stara
do pet dana, koja ima hct o,5o –o,6o.
● Za eks-sangvinotransfuziju uzima se krv krvne grupe
deteta iz ABO, i Rhesus negativna.

73. KRITERIJUMI ZA IZBOR DAVALACA KRVI
● Transfuziološki centri zavise od dobrovoljnih davalaca krvi
koji obezbeđuju krv neophodnu za potrebe bolesnika.
● Krv može dati svaka zdrava osoba, starosti od l8 do 65
godina, a iznimno i do 7o g.
● Telesne težine iznad 55 kg, proporcionalna visini
● Krvni pritisak: sistolni 9o-l8o mm Hg, dijastolni 5o – llo
mm Hg, puls 5o-llo otkucaja u minuti,
● Hemoglobin: muškarci l35g/L,žene l25 g/L
● Muškarci mogu davati krv svaka 3 meseca, dok žene svaka
4 meseca.

74. METODE KONZERVISANJA KRVI
● Krv namenjena za transfuziju, konzerviše se u specijalnim
vrećicama – kesama.
● Na taj način što se neposredno po izlasku iz vene meša sa
antikoagulansom, neko vreme čuva, a zatim prema
potrebi daje primaocu – bolesniku.
● Za konzervisanje krvi za transfuziju dolaze u obzir samo
antikoagulansi, koji uklanjaju jone Ca potrebne za
stvaranje trombina, ili koji sprečavaju stvaranje trombina i
njegovim delovanjem na fibrinogen, stvaranje fibrina

75. ● U konzervisanoj krvi događaju se promene koje nisu
pogodne za bolesnika: raste afinitet hemoglobina za
kiseonik, u plazmi raste koncentracija kalijuma, laktata,
pada ph krvi, smanjuje se aktivnost faktora koagulacije i
ostalih proteina plazme. Raspadaju se leukociti, iz kojih
izlaze različite supstance koje imaju antigensko delovanje.
● Puna-cela krv i deplazmatisani er čuvaju se na + 4C, ,
koncentrat granulocita 22-24 C (sobna temperatura) 24
sata.
● Koncentrat trombocita sobna temperatura 3-5 dana.
● Sveže zamrznuta plazma u zamrzivaču na -3o C. L2
meseci , ili -4o 24 meseca.

77. POSTTRANSFUZIJSKE REAKCIJE
● Nuspojave transfuzijskog lečenja posledica su razlike u sastavu
krvi, ili krvnih derivata bolesnika i davaoca.
Prema uzroku reakcije se dele:
● l. Imunološke – koje se javljaju kao posledica reakcije Ag-Ab
● a) hemoliza – intravaskularna – najčešće ABO inkopatbilija
- ekstravaskularna – Rh inkopatibilija
● b)preosetlivost – urtikarija, anafilaktički šok.
● 2. Neimunološke- u koje spadaju svi ostali uzroci:
preopterećenje cirkulacije, hiperkalijemia, intoksikacija
citratom, diluciona koagulopatija kod masivnih transfuzija,
embolija masna, vazdušna, infekcija na mestu venepunkcije,
tromboflebitis.

78. Z d ravko C o lic - T i si m i u krvi - (O fficial ▶ V id eo 1984).m p 4