Skip to main content
UploadLanguage (EN)Support
BusinessMobileSocial MediaMarketingTechnologyArt & PhotosCareerDesignEducationPresentations & Public SpeakingGovernment & NonprofitHealthcareInternetLawLeadership & ManagementAutomotiveEngineeringSoftwareRecruiting & HRRetailSalesServicesScienceSmall Business & EntrepreneurshipFoodEnvironmentEconomy & FinanceData & AnalyticsInvestor RelationsSportsSpiritualNews & PoliticsTravelSelf ImprovementReal EstateEntertainment & HumorHealth & MedicineDevices & HardwareLifestyle
dr Šarac, profile picture
Uploaded bydr Šarac
ODP, PDF15,031 views

Krv

Health & Medicine◦
Downloaded 187 times
KRV Insert Presentation Title Text Here Insert Subtitle Text Here
 Krv se sastoji od uobličenih elemenata: 10/28/14 eritrocita, leukocita i trombocita, koji su suspendovani u tečnom matriksu  krvnoj plazmi.  Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6% do 8% telesne mase.
Улога крви: 1.transportna 2.zaštitna 3.odbrambena 4.termoregulaciona 10/28/14 Uloga krvi
 Najvažnija uloga krvi je transportna.  Krv prenosi kiseonik, ugljen-dioksid, hranljive sastojke, produkte metabolizma i toplotu koja se produkuje u organizmu. Krv prenosi i poruke u formi hemijskih signala do različitih organa i tako učestvuje u regulaciji njihove funkcije. Najizrazitiji primer su hormoni.  Odbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujući prisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobini krvi da koaguliše. 10/28/14
10/28/14 SASTAV KRVI  Sastav krvi zavisi od brojnih faktora, fizioloških i patoloških. 1.Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost, životna sredina, fiziološko stanje (menstruacija, graviditet, težak fizički rad), doba dana. 2.Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj na sastav krvi od fizioloških faktora.
10/28/14 SSAASSTTAAVV KKRRVVII Plazma (55% zapremine krvi) Leukociti i trombociti (<1% zapremine krvi) Eritrociti (45% zapremine krvi) Uobličeni krvni elementi
крвне ћелије улога особине број у мм3 црвена крвна зрнца – еритроцити транспорт О2 и СО2 немају једро, испуњене хемоглобином 5 000 000 бела крвна зрнца – леукоцити одбрана организма од узрочника болести мењају облик тела, највеће 6000-8000 крвне плочице – тромбоцити омогућавају згрушавање крви најситније, неправилног облика 300 000
Састав ккррввии:: ккррввннаа ппллааззммаа ии ккррввннее ћћееллиијјее
Настанак крвних ћелија 10/28/14 У коштаној сржи
10/28/14
10/28/14 KRVNA PLAZMA Krvna plazma je tečnost složenog sastava.  Koncentracije njenih konstituenata se različitim homeostatskim mehanizmima održavaju u fiziološkim granicama.  Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi kojoj je dodato antikoagulantno sredstvo.  Normalna plazma je transparentna i svetložute boje.  Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35 do 7.45.
КРВ – крвна плазма Састав крвне плазме: ● 90% воде ● минералне материје (натријум хлорид) ● беланчевине (фибриноген) ● Шећери ● Хормони ● храњиве материје 10/28/14
10/28/14 SASTAV PLAZME  Plazma je vodeni rastvor organskih i neorganskih sastojaka.  U njoj su rastvoreni:  elektroliti (9g/l; Na+, Cl-.)  proteini (60-80g/l; albumini, globulini, enzimi) ,  lipidi,  ugljeni hidrati (glukoza od 2.5 do 4.7 mmol/l krvi ili 80-120 mg/100 ml)  aminokiseline,  vitamini,  produkti metabolizma koji sadrže azot (urea, mokraćna kiselina, kreatin, bilirubin) i  gasovi kiseonik, ugljendioksid i azot.  Najveći procenat (90-92%) plazme čini voda.
Eritrociti – crvena krvna zrnca  Uobličeni elementi krvi, pored leukocita i trombocita;  Imaju oblik bikonkavnog diska; visok odnos zapremine i površine;  Nemaju jedro i većinu organela.  Veoma su elastični; lako prolaze kroz fenestracije kapilara;  Kvalitativno i kvantitativno najzastupljeniji sastojak je hemoglobin;  Sadrže specifične enzime koji imaju ulogu u hidriranju SO2, glikolizi, sprečavanju oksidacije gvožđa; 10/28/14
10/28/14
 Prosečan dijametar iznosi 7.5m, a debljina 2 m;  Broj eritrocita zavisi od pola, uzrasta, cirkardijalnih ritmova, laktacije, mišićnog rada  Fiziološke granice broja su: • Za žene: 3.5-5.5 x 1012/l • Za muškarce: 4-6x 1012/l 10/28/14
Eritropoeza  Proces formiranja zrelih eritrocita iz neopredeljenih matičnih ćelija. Traje oko 8 dana.  U prenatalnom životu odvija se redom u jetri, slezini, limfnim čvorovima.  Do 5. godine života u eritropoezi učestvuje koštana srž svih kostiju.  Posle puberteta eritropoetično tkivo je koštana srž i to: pljosnatih kostiju (pršljenovi, sternum, rebra, karlica) i epifize dugih kostiju. 10/28/14 Neopredeljena matična ćelija Opredeljena mat. ćel. proeritroblast rani eritroblast Intermedijarni eritroblast -pojavljuje se hemoglobin Normoblast (kasni eritroblast) -započinje dezintegracija jedra Retikulocit -nema jedra eritrocit Koštana srž Krvni sud
Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu: 10/28/14 Svi ovi faktori deluju indirektno preko sinteze ERITROPOETINA u bubrezima Stimuliše proliferaciju opredeljenih hematopoetičnih ćelija Ubrzava njihovu diferencijaciju Stimuliše sintezu Hb SSttiimmuullaattiivvnnoo hipoksija (nizak parcijalni pritisak O2) Anemije Hemoliza hemoragija Androgeni hormoni Tiroksin, glukokortikoidi kateholamini (ubrzavaju) Alkaloza (na visokim nadmorskim visinama) Inhibitorno Estrogeni vitamin B12 i folna kiselina - faktori bez kojih eritropoeza ne može da se odigrava jer su esencijalni u biosintezi DNK.
 Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čega ih preuzimaju makrofage RES-a slezine, jetre, koštane srži.  Tu se hemoglobin razlaže na Fe i hem.  Fe se transferinima transportuje do koštane srži ili jetre, a hem se preko bilirubina izlučuje u žuči. 10/28/14
OSOBINE ERITROCITA ● Eritrociti su ćelije bez jedra , mitohondrija i ribozoma ● Broj Er za M 4,2-5,8x1o na 12 ● A za žene 3,7-5,2x10 na 12 ● Hb kod M 15og/l a Ž 14og/l ● Htc je procentualna zastupljenost ćelijskih elemenata ● Srednja vrednost zapremine Er –MCV iznosi 87 fl ● Srednja vrednost apsolutne količine Hb u eritrocitu- MCH je 28 pg ● Srednja vrednost conc.Hb u Er-MCHC iznosi od34-36 g u dclEr ● Normalan procenat RETIKULOCITA od ● 0,5-2 %
10/28/14 Аnеmiја  svako smanjenje broja eritrocita  aplastična – usled delovanja g zračenja ili lekova dolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane srži  perniciozna (megaloblastična, maturacijska)- nedostatak vitamina B12 i folne kiseline dovodi do sporog sazrevanja er, a membrana postaje krhka. Razlog je nedostatak tzv unutrašnjeg faktora odgovornog za apsorpciju B12 usled atrofije crevne sluzokože.  talasemija- nasledna, smanjena sinteza hemoglobina  srpasta- nasledna, abnormalnost hemogl. (HbЅ)  hemolitička- fetalna eritroblastna
10/28/14 Leukociti  Nalaze se u krvi, limfi, vezivnom tkivu i tkivnim tečnostima;  Imaju sposobnost ameboidnog kretanja i dijapedeze;  Fagocitoza- uništavanja čestica štetnih po organizam pomoću lizozomalnih enzima. Kreću se hemotaksično;
 Broj – granice: 4-10x106/l krvi. Srednja vrednost 7x106/l  Leukocitoza – povećan broj leukocita; fiziološka 10-20x109/l se javlja kod novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći, menstruaciji, posle obilnog obroka, teškog fizičkog rada. Preko ovih granica-leukemije.  Leukopenija – smanjen broj leukocita 10/28/14
Granulociti ili granularni leukociti su vrsta leukocita koji u citoplazmi poseduju granule i jedro podeljeno na režnjeve. U granulama se nalaze brojni hidrolitički enzimi pa se one mogu smatrati lizozomima. Prema načinu bojenja granula razlikuju se tri tipa granulocita: neutrofilni granulociti (neutrofili) eozinofilni granulociti (eozinofili) bazofilni granulociti (bazofili) 10/28/14 Granulociti
Granulociti (polimorfonukleari) • Neutrofili 50-70% - prva linija odbrane; fagocitiraju m.o.; granule su lizozomi i peroksizomi. • Eozinofili 2-4% - najviše ih ima u vezivnom tkivu; broj im se povećava prilikom parazitskih infekcija, u alergijama i autoimunim oboljenjima. • Bazofili do 1% - imaju granule sa heparinom i histaminom; nemaju lizozome. 10/28/14
Nastaju u koštanoj srži od mijeloblasta preko promijelocita , mijelocita , metamijelocita do segmentiranih granulocita . Zreli NEUTROFILI su bogati enzimima i njima ostvaruju svoju odbrambenu ulogu EOZINOFILI , umanjuju alergijsku reakciju uklanjanjem histamina BAZOFILI zbog bogatstva histamina i heparina sprečavaju tromboze 10/28/14 Granulociti Neutrofili Eozinofili Bazofili
 Agranulociti  Monociti 2-10% – tkivni makrofagi (RES). Druga linija odbrane; mogu fagocitirati i do 100 bakterija odstranjuju fibrin u koagulaciji; sintetišu interleukin I i interferone  Limfociti 20-35% • T limfociti – u ćelijskom imunitetu; sazrevaju u timusu • B limfociti – u humoralnom imunitetu 10/28/14
10/28/14 Agranulociti MMoonnoocciittii LLiimmffoocciittii
10/28/14 TROMBOCITI  Trombociti ili krvne pločice su male, diskoidne strukture bez jedra.  Oni nastaju fragmentacijom citoplazme džinovske ćelije koštane srži, megakariocita tokom procesa trombopoeze.  Broj trombocita se kreće od 150 x 106 do 300x 106 /l.  Povećan broj trombocita je trombocitoza, a smanjen broj trombocitopenija.
 Trombociti imaju izuzetno složenu građu.  Membrana je troslojna, a na periferiji citoplazme se nalazi otvoren sistem kanala kroz koje se sadržaj granula trombocita prazni u spoljašnju sredinu.  U citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula. Jedan tip granula sadrži neproteinske supstance: serotonin, ATP i ADP. Drugi tip granula sadrži različite proteine 10/28/14  Glavnu ulogu trombociti imaju u procesu zaustavljanja krvavljenja (hemostaza).  Formiraju trombocitni čep koji može privremeno da zaustavi krvavljenje iz male rane  Zahvaljujući faktorima koagulacije koje sadrže, trombociti imaju ulogu i u procesu koagulacije
10/28/14 LIMFA  Limfa sadrži znatne količine proteina poreklom iz cirkulacije.  Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno, sadrži oko 100 g proteina, uglavnom albumina.  Limfa sadrži neutralne masti, koje se iz digestivnog trakta apsorbuju u limfne kapilare crevnih resica, a zatim se preko limfe uvode u cirkulaciju.
10/28/14 Limfni sistem Pridodat imunološkom sistemu, osnovna uloga mu je da drenira tečnost i supstance iz intersticijuma. Supstance: makromolekularni proteini, čestice i masne kapljice (iz digestivnog sistema.
10/28/14 Superficijalni limfni sistem nalazi se epifascijalno drenira limfu iz kože 15% limfatične mreže Duboki limfni sistem nalazi se subfascijalno drenira limfu iz organizma isključujući kožu
Limfna stabla-truncusi limfni kanali-ductusi  Odvode limfu iz velikih delova tela  potrečažno (tr. lumbalis; tr.intestinalis)  natprečažna (tr.subclavius, tr. jugularis, tr. bronchomediastinalis)  Obrazuju limfne kanale (d. thoracicus i d. limphaticus dex)  Ductus thoracicus drenira donju polovinu tela & levu stranu glave, levu ruku, deo thorax-a.  Ductus lymphaticus dexter drenira desnu stranu glave, vrat, desnu ruku i deo thorax-a.
Limfni čvor koncentracija limfe (reapsorpcija oko 40% tečnosti) filtracija i purifikacija (zahvataju i razaraju toksine, bakterije, CA..) produkcija limfocita i monocita
10/28/14 HEMOSTAZA  Proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvnog suda  Sastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masu koja se naziva krvni koagulum.  Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrin
 Odvija se u tri faze: 1. Vaskularna faza - vazokonstrikcija i kontrakcija cirkularnih glatkih mišića krvnih sudova 2. Trombocitna faza – adheracija i agregacija trombocita; stvaranje belog tromba koji predstavlja jezgro za stvaranje koaguluma 3. Plazmina faza (koagulacija) – stvaranje koaguluma koji sadrži mrežu nerastvornih proteina fibrina, krvne ćelije i serum 10/28/14
10/28/14 Koagulacija I. Stvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnog enzima koji prevodi protrombin u trombin – komplikovan kaskadni proces sa spoljašnjim i unutrašnjim putem aktivacije; II. Prelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvom TROMBOKINAZE; III. Prevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvom TROMBINA. Polimerizacija fibrina u fibrinske konce: TROMBIN Са2+, XIIIa XIII FIBRIN FIBRINSKI KONCI IV. Retrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnog molekula TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi do skupljanja koaguluma i istiskivanja seruma.
10/28/14
ANTIGENI ABO SISTEMA Sinteza počinje u četvrtoj nedelji intrauterinog života,do šest nedelja antigeni su razvijeni. Potpuno sazrevanje se dešava od šestog meseca do četvrte godine života.Po sastavu su glikoproteini. Prisutni su na svim krvnim ćelijama.
● PRIRODNA,imunoglobulini,klaseIgM,aglutinišu eritrocite na sobnoj temperaturi od 20-24˚C.u slanoj sredini, 09% NaCl, ne prelaze placentu. ● Antitela anti-A i anti-B se mogu detektovati u serumu novorođenčeta od 4 do 6 meseci.
Genotip – označava skup gena,koji određuju antigene na eritrocitnoj membrani. FENOTIP jedne osobe predstavlja izbor antigena koji su dokazani u serološkim reakcijama sa serumima poznatih specifičnosti
Krvne grupe: A sadrži na er. Antigen A, a u plazmi antitela anti-B Zastupljenost je 42,2%. B sadrži na er. Antigen B, a u plazmi antitelo anti-A Zastupljenost je 14,3%. AB sadrži na er.Antigen A i B, u plazmi nema antitela Zastupljenost je 7,2%. O na er.nema antigena,u plazmi antitela anti-A i anti-B Zastupljenost je 36,1%.
● Reakcija koja nastaje kod spajanja anti-eritrocitnih antitela sa odgovarajućim eritrocitnim antigenima ispoljava se u vidu aglutinacije ili hemolize eritrocita. To je imunološki fenomen koji se može realizovati u laboratorijskim uslovima rada.
● Pri kontaktu jedne molekule IgM sa antigenima na dva ili više eritrocita dolazi do međusobnog spajanja više eritrocita i njihovog nagomilavanja u velike, čak i golim okom vidljive aglutinate. Antitela koja su sposobna da aglutinišu eritrocite nazivaju se aglutinišuća antitela.
Odredjivanje krvnih grupa ABO na pločici
Određivanje KG-AB0 u epruvetama Anti A Anti B Anti AB Eritrociti A Eritrociti B Krvna grupa 1 . 2 . 3 . 4 . 5 . 6 . 7 . + + - - + - + A - - + + + + - B + + + + + - - AB - - - - - + + 0
●
Rezus faktor ● NAJSLOŽENIJI SISTEM KOJI OBUHVATA 46 ANTIGENA RH-1 DO RH-52
● Mogu se otkriti između 6 i 12 nedelje fetalnog života,pripadaju polipeptidima. ● ANTIGEN-D-je najimunogeniji i klinički najvažniji antigen ● Rh-D-POZITIVNO JE 84,49 % stanovništva ● Rh-D-NEGATIVNO JE 15.50% stanovništva na našim prostorima. ● Rhesus fenotip: CcDdEe, CCDDee, ccddee
● Uvek su IMUNOG porekla,IgG klase,dvovalentna optimalno reaguju na 37C,prolaze kroz placentu Jedna od najčešćih uzroka HBN.
HEMOLIZNA BOLEST NOVOROĐENČETA –HBN ● Hemolizna bolest novorođenčeta ( HBN) je sindrom uzrokovan skraćenim životnim vekom eritrocita fetusa, dejstvom specifičnog aloantitela, transplacentarno dospelog od majke u cirkulaciju fetusa. ● Aloantitelo je usmereno prema nekom od antigena prisutnim na fetalnim eritrocitima – najčešće iz sistema ABO, i Rhesus ili u ređim slučajevima ostalih krvnogrupnih sistema: Kell, Daffy, Kidd, MNSs i drugi. ● Od ostalih antitela iz sistema Rhesus, klinički su najznačajniji imuno anti-c antitelo i imuno anti-E antitelo.
● Prva trudnoća sa inkopatibilnim plodom, završava se obično rađanjem zdravog deteta. ● Senzibilizacija nastaje tek u toku porođaja u prvoj trudnoći. ● Eritrociti fetusa za vreme trudova prodiru u cirkulaciju majke, a antitela se javljaju posle više nedelja. Žena moze biti senzibilisana i predhodnim pobačajima, bilo spontanim, bilo arteficijalnim. ● Senzibilizacija je proces koji se ne može obrnuti, ali se može sprečiti. ● Jednom nastala senzibilizacija ne može nestati. Antitela u krvi su dokaz senzibilizacije
● Ispitivanje senzibilizacije kod majke provodi se između 1o i 12 nedelje trudnoće. ● Ukoliko je majka senzibilisana, znači kada su imuna antitela prisutna, testiranje se vrši jednom mesečno, da se prati porast titra imunih antitela, vrši se njihova identifikacija. ● Ukoliko imuna antitela nisu dokazana testiranje se vrši u 3o nedelji trudnoće. ● Kod Rh-D negativnih trudnica gde nisu dokazana imuna anitela senzibilizacija se sprečava primenom Rh-D hiperimunog gamaglobulina (poznat pod nazivom Rogam), u toku 72 sata nakon porođaja, ali takođe i nakon prekida trudnoće bilo koje vrste, ili iz bilo kojih razloga.
● Najbolji način lečenja dece koja se rađaju sa teškim oblikom ove bolesti je Eks-sanguinotransfuzija krvi to je postnatalni tretman novorođenčeta. ● Pozitivan Direktni Combsov test i hiperbilirubinemija su osnovne indikacije za ovu vrstu terapije. ● Za ovaj proces koristi se sveža deplazmatisana krv, stara do pet dana, koja ima hct o,5o –o,6o. ● Za eks-sangvinotransfuziju uzima se krv krvne grupe deteta iz ABO, i Rhesus negativna.
KRITERIJUMI ZA IZBOR DAVALACA KRVI ● Transfuziološki centri zavise od dobrovoljnih davalaca krvi koji obezbeđuju krv neophodnu za potrebe bolesnika. ● Krv može dati svaka zdrava osoba, starosti od l8 do 65 godina, a iznimno i do 7o g. ● Telesne težine iznad 55 kg, proporcionalna visini ● Krvni pritisak: sistolni 9o-l8o mm Hg, dijastolni 5o – llo mm Hg, puls 5o-llo otkucaja u minuti, ● Hemoglobin: muškarci l35g/L,žene l25 g/L ● Muškarci mogu davati krv svaka 3 meseca, dok žene svaka 4 meseca.
METODE KONZERVISANJA KRVI ● Krv namenjena za transfuziju, konzerviše se u specijalnim vrećicama – kesama. ● Na taj način što se neposredno po izlasku iz vene meša sa antikoagulansom, neko vreme čuva, a zatim prema potrebi daje primaocu – bolesniku. ● Za konzervisanje krvi za transfuziju dolaze u obzir samo antikoagulansi, koji uklanjaju jone Ca potrebne za stvaranje trombina, ili koji sprečavaju stvaranje trombina i njegovim delovanjem na fibrinogen, stvaranje fibrina
● U konzervisanoj krvi događaju se promene koje nisu pogodne za bolesnika: raste afinitet hemoglobina za kiseonik, u plazmi raste koncentracija kalijuma, laktata, pada ph krvi, smanjuje se aktivnost faktora koagulacije i ostalih proteina plazme. Raspadaju se leukociti, iz kojih izlaze različite supstance koje imaju antigensko delovanje. ● Puna-cela krv i deplazmatisani er čuvaju se na + 4C, , koncentrat granulocita 22-24 C (sobna temperatura) 24 sata. ● Koncentrat trombocita sobna temperatura 3-5 dana. ● Sveže zamrznuta plazma u zamrzivaču na -3o C. L2 meseci , ili -4o 24 meseca.
POSTTRANSFUZIJSKE REAKCIJE ● Nuspojave transfuzijskog lečenja posledica su razlike u sastavu krvi, ili krvnih derivata bolesnika i davaoca. Prema uzroku reakcije se dele: ● l. Imunološke – koje se javljaju kao posledica reakcije Ag-Ab ● a) hemoliza – intravaskularna – najčešće ABO inkopatbilija - ekstravaskularna – Rh inkopatibilija ● b)preosetlivost – urtikarija, anafilaktički šok. ● 2. Neimunološke- u koje spadaju svi ostali uzroci: preopterećenje cirkulacije, hiperkalijemia, intoksikacija citratom, diluciona koagulopatija kod masivnih transfuzija, embolija masna, vazdušna, infekcija na mestu venepunkcije, tromboflebitis.
Z d ravko C o lic - T i si m i u krvi - (O fficial ▶ V id eo 1984).m p 4