The Epistle of Ignatius to Polycarp is an epistle attributed to Ignatius of Antioch, a second-century bishop of Antioch, and addressed to Polycarp, the bishop of Smyrna. It was written during Ignatius' transport from Antioch to his execution in Rome.

1. Игњатијева
посланица Поликарпу
ПОГЛАВЉЕ 1
1 Игњатије, који се зове и Теофор, Поликарпу, епископу
цркве која је у Смирни; њихов надгледник, него сам
превидјен од Бога Оца и Господа Исуса Христа: сва срећа.
2 Познавши да је твој ум према Богу упрт као у непомичан
камен; Веома захваљујем, што сам се удостојио да гледам
блажено лице твоје, у коме се увек радујем у Богу.
3 Зато те молим милошћу Божјом у коју си обучен, да
напредујеш својим путем и да подстичеш све друге да се
спасу.
4 Одржавајте своје место са свом пажњом и телом и духом:
Потрудите се да сачувате јединство, од којег ништа није
боље. Трпи са свим људима, као што је Господ с тобом.
5 Подржи све у љубави, као и ти. Молите се без престанка:
тражите више разумевања од онога што већ имате. Буди
опрезан, твој дух увек буде будан.
6 Говори свакоме како ти Бог омогући. Носи слабости свих,
као савршени борац; где је труд велики, добитак је већи.
7 Ако волиш добре ученике, каква је то хвала? Али радије
покори себи злобне, у кротости.
8 Не зацељује се свака рана истим гипсом: ако су прираслице
болести жестоке, преправи их меким лековима: буди у свему
мудар као змија, али безопасан као голуб.
9 Због тога си састављен од тела и духа; да можеш изменити
оне ствари које се појављују пред твојим лицем.
10 А што се тиче оних који се не виде, моли Бога да ти их
открије, да не оскудеваш ни у чему, али да обилујеш сваким
даром.
11 Времена те захтевају, као пилоти ветрови; а ко је бачен у
олују, уточиште где би он био; да достигнеш Бога.
12 Буди трезвен као борац Божији: круна која ти је
предложена је бесмртност и живот вечни; о чему си и ти
потпуно уверен. Бићу ти јемац у свему, и окове моје које си
заволео.
13 Нека те не узнемиравају они који изгледају вредни
признања, него поучавају другим доктринама. Стојте чврсто
и непомично, као наковањ када се по њему туку.
14 Улога храброг борца је бити рањена, а ипак савладана.
Али посебно треба да трпимо све ради Бога, да би он могао
да трпи.
15 Будите сваким даном бољи од других: размислите о
времену; и очекујте њега, који је изнад свих времена, вечан,
невидљив, иако је ради нас видљив: неопипљив и
непроходан, али за нас подвргнут страдањима; трпећи све
начине за наше спасење.
ПОГЛАВЉЕ 2
1 Нека удовице не буду занемарене: буди им по Богу, чувар.
2 Нека се ништа не ради без твог знања и пристанка; ни ти не
чини ништа осим по вољи Божијој; као што и ти чиниш, са
свом постојаношћу.
3 Нека ваша скупштина буде пуна: распитајте се о свима по
имену.
4 Не гледајте на мушкарце и слушкиње; нити нека се
надимају, него нека се више покоравају слави Божјој, да од
њега добију бољу слободу.
5 Нека не желе да буду ослобођени по јавну цену, да не буду
робови сопствених пожуда.
6 Бежи од зле уметности; или боље речено, не помињу их.
7 Реци мојим сестрама да воле Господа; и да буду задовољни
својим мужевима и телом и духом.
8 На исти начин, опомините моју браћу, у име Исуса Христа,
да воле своје жене, као Господ Цркву.
9 Ако неко може остати у девичанству, на част тела
Христовог, нека остане без хвалисања; али ако се хвали,
нестаје. А ако жели да буде више примећен од епископа,
покварен је.
10 Али сви они који су у браку, било да су мушкарци или
жене, треба да се састану уз сагласност епископа, да би
њихов брак био по побожности, а не по пожуди.
11 Нека се све чини на част Божју.
12 Послушајте епископа, да вас и Бог услиши. Нека је душа
моја сигурност онима који се покоравају свом епископу, са
својим презвитерима и ђаконима. И мој удео нека буде
заједно са њиховим у Богу.
13 Радите једни с другима; борити се заједно, трчати заједно,
патити заједно; спавајте заједно и устаните заједно; као
управници, и проценитељи и службеници Божији.
14 Угоди ономе под којим ратујете и од кога примате плату.
Нека се нико од вас не нађе као дезертер; али нека остане
твоје крштење, као твоје руке; твоја вера, као твој шлем;
твоје доброчинство, као твоје копље; твоје стрпљење, као цео
твој оклоп.
15 Нека ваша дела буду ваша, да бисте добили одговарајућу
награду. Зато будите дуготрпељиви једни према другима у
кротости, као што је Бог према вама.
16 Дозволите ми да се радујем вама у свему.
ПОГЛАВЉЕ 3
1 Пошто је антиохијска црква у Сирији, као што ми је речено,
кроз ваше молитве; И ја сам се више утешио и безбрижнији у
Богу; ако је тако да ћу страдањем достићи Бога; да се твојим
молитвама нађем за ученика Христовог.
2 Биће врло прикладно, о најдостојнији Поликарпе, сазвати
изабрано веће и изабрати некога кога посебно волиш и који
је стрпљив у раду; да он буде посланик Божији; и да
одлазећи у Сирију прославља твоју непрестану љубав, на
хвалу Христову.
3 Хришћанин нема моћ самог себе, али мора увек да буде у
слободном времену за службу Богу. Сада је ово дело и
Божије и ваше: када га усавршите.
4 Јер се уздам у милост Божју да сте спремни на свако добро
дело које вам приличи у Господу.
5 Знајући, дакле, вашу искрену наклоност према истини,
охрабрио сам вас овим кратким писмима.
6 Али пошто нисам могао да пишем свим црквама, јер морам
изненада отпловити из Троаде у Неапољ; јер таква је
заповест оних чијем сам задовољству подложан; пишете ли
црквама које су вам близу, као поучене у вољи Божијој, да и
оне тако поступе.
7 Они који могу нека пошаљу гласнике; а остали нека
пошаљу своја писма од оних који ће бити послати од тебе: да
будеш слављен у сву вечност, које си удостојен.
8 Поздрављам све по имену, а посебно жену Епитропову, са
свом кућом и децом. Поздрављам Атала, драги мој.
9 Поздрављам онога који ће се сматрати достојним да га ви
пошаљете у Сирију. Нека благодат буде свагда с њим, и са
Поликарпом који га шаље.
10 Желим вам свима срећу у нашем Богу, Исусу Христу; у
коме наставите, у јединству и заштити Божијој.
11 Поздрављам Алса, свог вољеног. Збогом у Господу.