Gad, the ninth son of Jacob and Zilpah. Shepherd and strong man but a murderer at heart. Verse 25 is a notable definition of hatred.

2. ПОГЛАВЉЕ 1
Гад, девети син Јаковљев и Зилфе.
Пастир и снажан човек, али убица у
срцу. Стих 25 је значајна
дефиниција мржње.
1 Препис Гадовог тестамента, шта је
говорио својим синовима у сто
двадесет и петој години свог живота,
говорећи им:
2 Чујте, децо моја, ја сам био девети
син који се родио Јакову, и био сам
храбар у чувању стада.
3 Сходно томе, ја сам ноћу чувао
стадо; и кад год би лав, или вук, или
било која дивља звер наилазио на
тор, ја сам га прогонио, и сустигао
сам га руком, хватао га за ногу и
бацио га на добацивање камена, и
тако га убио.
4 Јосиф, мој брат, је с нама пасао
стадо више од тридесет дана, и
пошто је био млад, разболео се од
врућине.
5 И вратио се у Хеврон нашем оцу,
који га је натерао да легне близу
себе, јер га је веома волео.
6 Јосиф је рекао нашем оцу да
синови Зилпе и Биле убијају
најбоље од стада и једу их противно
Рувимовом и Јудином суду.
7 Јер је видео да сам избавио јагње
из медведјих уста и убио медведа;
али је заклао јагње, ожалошћен због
тога што не може да живи и што
смо га ми појели.
8 И због тога сам се љутио на
Јосифа до дана када је био продан.
9 И дух мржње беше у мени, и
нисам желео ни да чујем за Јосифа
ушима, нити да га видим очима, јер
нас је прекорио у лице говорећи да
једемо стадо без Јуде.
10 Јер све што је рекао нашем оцу,
веровао му је.
11 Признајем сада мој џин, децо
моја, да сам често желео да га
убијем, јер сам га мрзео из срца.
12 Штавише, још више сам га мрзео
због његових снова; и пожелео сам
да га полижем из земље живих, као
што вол лиже траву у пољу.
13 Јуда га је тајно продао
Исмаилцима.
14 Тако га је Бог отаца наших
избавио из наших руку, да не
чинимо велико безакоње у Израелу.
15 А сада, децо моја, слушајте речи
истине да чините праведност, и сав
закон Свевишњега, и немојте
залутати кроз дух мржње, јер је то
зло у свим делима људи.
16 Све што човек чини мрзи му се;
и ако човек врши закон Господњи,
он га не хвали; иако се човек боји
Господа и ужива у ономе што је
праведно, он га не воли.
17 Он омаловажава истину, завиди
ономе ко напредује, прима злобе,
воли охолост, јер мржња заслепљује
његову душу; као што сам и ја тада
гледао на Јосифа.
18 Чувајте се, дакле, децо моја
мржње, јер она чини безакоње чак и
против самог Господа.
19 Јер оно неће чути речи Његових
заповести о љубави према
ближњему, и греши против Бога.
20 Јер ако се брат спотакне, радо је
одмах објавити то свим људима и

3. хитно је да му се за то суди, казни и
погуби.
21 А ако је то слуга, то га диже
против његовог господара, и са
сваком невољом смишља против
њега, ако је могуће да буде убијен.
22 Јер мржња делује са завишћу и
на оне који напредују: докле год
чује или види њихов успех, увек
јењава.
23 Јер као што би љубав
оживљавала чак и мртве и позивала
назад оне који су осуђени на смрт,
тако би мржња убијала живе, а оне
који су лако згрешили не би трпела
да живе.
24 Јер дух мржње делује заједно са
Сатаном, преко журбе духова, у
свему до људске смрти; али дух
љубави сарађује са законом
Божијим у дуготрпљивости на
спасење људи.
25 Мржња је, дакле, зло, јер се
стално спаја са лажи, говорећи
против истине; и чини мале ствари
великим, и чини светлост тамом, а
слатко назива горким, и учи
клеветама, и распламсава гнев, и
подстиче рат, и насиље и сваку
похлепу; пуни срце злима и
ђаволским отровом.
26 Ово вам, дакле, кажем из
искуства, децо моја, да изгоните
мржњу, која је од ђавола, и да се
прилепите за љубав Божју.
27 Праведност изгони мржњу,
понизност уништава завист.
28 Јер ко је праведан и понизан
стиди се да чини неправедно, јер га
не укори други, него своје срце, јер
Господ гледа на његову склоност.
29 Не говори против светог човека,
јер страх Божји побеђује мржњу.
30 Јер бојећи се да не увреди
Господа, неће учинити никоме зла,
чак ни у мислима.
31 Ово сам коначно сазнао након
што сам се покајао за Јосифа.
32 Јер истинско покајање побожно
уништава незнање, и одгони таму, и
просветљује очи, и даје знање души,
и води ум ка спасењу.
33 А оно што није научило од
човека, оно зна кроз покајање.
34 Јер Бог је на мене довео болест
јетре; и да ме нису помогле молитве
Јакова, мог оца, једва да је пропао,
али је мој дух отишао.
35 Јер по чему човек преступи и
тиме бива кажњен.
36 Пошто је, дакле, моја јетра била
немилосрдно настројена против
Јосифа, и ја сам у својој јетри
немилосрдно патио, и био ми је
суђен једанаест месеци, толико дуго
колико сам био љут на Јосифа.
ПОГЛАВЉЕ 2
Гад опомиње своје слушаоце против
мржње показујући како га је довела
у толике невоље. Стихови 8-11 су
незаборавни.
1 И сада, децо моја, молим вас,
волите сваки свог брата, и уклоните
мржњу из својих срдаца, волите
једни друге и на делу, и на речи, и у
склоностима душе.
2 Јер сам у присуству свог оца
мирно говорио Јосифу; а кад изиђох,

4. дух мржње помрачи ум мој и
подстаде душу моју да га убијем.
3 Љубите једни друге из срца; и ако
ти неко згреши, говори с њим
мирно и у души својој не држи
лукавство; и ако се покаје и
исповеди, опрости му.
4 Али ако он то пориче, не упадај у
страст с њим, да не би хватајући
отров од тебе преузео заклетву и
тако ти двоструко згрешио.
5 Нека други човек не чује твоје
тајне када је уплетен у правну свађу,
да те не би мрзео и постао твој
непријатељ и починио велики грех
против тебе; јер ти се често обраћа
лукаво или се бави тобом са злим
намерама.
6 И иако он то пориче, а ипак има
осећај стида када га укори, одустани
од прекоравања.
7 Јер буди онај који пориче, нека се
покаје да ти више не нанесе зло; да,
и он може да те поштује, и да се
боји и да буде у миру с тобом.
8 А ако буде бестидан и устраје у
свом неправдању, и тако му опрости
од срца и препусти Богу освету.
9 Ако неко напредује више од вас,
не брините се, него се молите и за
њега, да би имао савршено
благостање.
10 јер тако је за вас сврсисходно.
11 И ако се још више уздиже, немој
му завидети, сећајући се да ће свако
тело умрети; и принеси хвалу Богу
који свима људима даје добро и
корисно.
12 Тражите пресуде Господње, и
ваш ум ће се одморити и бити у
миру.
13 И ако се човек обогати на зле
начине, као што је Исав, брат мог
оца, не буди љубоморан; али чекај
крај Господа.
14 Јер ако човеку одузме богатство
стечено злим средствима, опрашта
му ако се покаје, а непокајани је
резервисан за вечну казну.
15 Јер сиромах, ако је слободан од
зависти у свему угађа Господу,
благословен је више од свих људи,
јер нема муке сујетних људи.
16 Отклоните, дакле, љубомору из
својих душа, и љубите једни друге
праведним срцем.
17 И ви, дакле, реците ово својој
деци, да поштују Јуду и Левија, јер
ће од њих Господ подићи спасење
Израелу.
18 Јер знам да ће на крају ваша деца
отићи од Њега, и ходити ће у злоћи,
невољи и покварености пред
Господом.
19 И пошто се мало одмори, опет
рече; Децо моја, послушајте оца
свога и сахраните ме близу очева
мојих.
20 И подигао је ноге и заспао у
миру.
21 И после пет година однеше га у
Хеврон и положише га код његових
очева.