2. Sadržaj:
1) Deset pravila za zdravu ishranu
2) Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmu
3) Posebna biološka vrednost nekih vrsta hrane
4) Voda i njena važnost
5) Hrana sa visokim sadržajem vode i njena važnost
6) Vitamini i minerali
7) Lekovito dejstvo povrća
8) Nepravilna ishrana i bolesti
9) Dobro zdravlje i put ka njemu
10) Model tanjira
11) Sistem signala baziran na konceptu semafora
12) Sistem šake iz Zimbabvea
13) Idealna težina i potrošnja kalorija
14) Meso i njegova štetnost
15) Zagađenje hrane
16) Detekcija zagađivača; pregled namirnica
17) Prirodni zagađivači
18) Zagađenje usled ljudske delatnosti
3. Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih
problema savremenog čoveka.
Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje
direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno
primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da
se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od
mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti.
4. Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno
životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim
hidratima, vitaminima i mineralima - a to je biljna hrana, voće, integralne žitarice,
semenke.
Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava
(na primer: ugljene hidrate sa belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači
jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti
unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše
vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.
Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za
pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi
sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Nije svaki
organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv.
"osluškivanje" organizma, saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo
bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim
hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Preteranim unošenjem namirnica
(posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani mi
nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i
trajanja.
Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg
vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez
razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje
izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti
nervnog sistema i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.
5.
6. Deset saveta za pravilnu ishranu:
1. Jesti raznovrsnu hranu.
2. Održavati optimalnu težinu.
3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog
porekla).
4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - prečišćeni puter,
nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret,
susam, badem, lešnik, golica-bundeva).
5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni
sirevi, jaja).
6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana (povrće, voće,
integralne žitarice).
7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.
8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i
malteksom.
9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.
<-
7. Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmu
Uzimanje što laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban kraći probavni
period, od velikog je značaja ako se želimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada
hrane u želucu traje od 1 do 5 časova, zavisno od vrste hrane. Lako
svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinač, voće, većina povrća,
mleko, pržena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca,
sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati.
Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata.
Hranu koja nije potpuno probavljena teško je izbaciti iz organizma, što
dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksičnosti.
Opsežna istraživanja su potvrdila da je osnovni ključ zdravog organizma i
zadržavanja optimalne težine upravo redovno izbacivanje i oslobađanje od
toksičnih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi
biološkim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim
dnevnim ciklusima:
1. Unošenje hrane u organizam i njena probava (aproprijacija) -
odvija se od podne do 8 sati uveče.
2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskorištavanje hranljivih
materija odvija se od 8 uveče do 4 ujutro.
3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela -
odvija se od 4 ujutro do podneva.
Prema zastupnicima poštovanja prirodnih funkcija tela, posebno je važno da
se hrana ne uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za
doručak (period eliminacije) preporučuje se uzimanje svežeg voća,
prvenstveno onog sa visokim sadržajem vode, ili prirodnih voćnih sokova.
Taođe, nakon 8 sati uveče (vreme asimilacije) ne preporučuje se uzimanje
bilo koje druge hrane osim svežeg voća. Inače, uzimanje voća je poželjno <-
uvek kada se oseti glad.
8. Posebna biološka vrednost nekih vrsta hrane
Smatra se da je voće najvrednija hrana koja se može uneti u organizam, jer sadrži
idealnu ravnotežu pet bitnih elemenata koji su neophodni organizmu: glukoza
(90%), aminokiseline(4-5%), minerali (3-4%), masne kiseline (1%) i vitamini
(do 1%). Pored toga, za njegovu probavu nije potrebna dodatna energija, što
znači da štedi energiju organizma i pomaže njegovom pročišćavanju. Takođe
ima i sposobnost da neutrališe štetne kiseline koje se stvaraju u telesnim
sistemima. Kada se govori o voću, podrazumeva se isključivo voće u svežem
stanju, jer, zbog svoje delikatne prirode, kuvano i prerađeno voće u potpunosti
gubi pomenuta svojstva i dovodi do povećanja toksičnosti i kiselosti organizma.
Svaka hrana koja nije voće ili povrće naziva se koncentrisana hrana.
Koncentrisana hrana se ne treba uzimati istovremeno, jer to otežava njenu
probavu. Na primer: hleb (po mogućstvu prepečen i napravljen od integralnih
žitarica) ne treba kombinovati sa krompirom, pirinčem, pasuljem, graškom,
boranijom, testeninama, jajima, mlekom i sirevima, niti ove namirnice
međusobno treba mešati. Svaka od ovh namirnica može se kombinovati sa
masnoćama (gi-prečišćeni puter, hladno ceđena ulja, maslac, puteri od
semenki, suncokret, bundeva, susam, kikiriki) i sirovim ili barenim povrćem
(salate, variva).
Uzimanje orašastog voća (badem, lešnik, orah, kikiriki, indijski orah) i semenki
(susam, bundeva, suncokret, lan, leblebija, kajsija, seme bora) veoma je važno
u pravilnoj i zdravoj ishrani. Ova hrana je prebogata mineralima, vitaminima,
belančevinama, ugljenim hidratima i mastima.
Cilj prelaska na ovakav način ishrane jeste i konzumiranje namirnica u sirovom
stanju, koje omogućava stvaranje veće količine energije u organizmu.
Prerađena hrana kuvanjem, prženjem, pečenjem i sl. gubi svoja prirodna
<- svojstva i potrebna je veća količina hrane da bi se zadovoljile dnevne potrebe
organizma.
9. Voda i njena važnost
Postoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za gotovo, ali čija važnost
nadilazi važnost svih drugih. To je obična, čista voda, koju neki prezrivo
nazivaju "česmovača". Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno
menja fiziologiju organizma i dovodi do niza hroničnih degenerativnih
promena tkiva i organa. Bolesti kao što su čir na želucu, visok pritisak,
holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti posledice konstantne
dehidracije.
Da bismo izbegli nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da
pijemo 2 litra ili 8 običnih čaša vode dnevno.
Kakvu vodu pijemo ?
Naravno, čista izvorska voda bi bila najbolji izbor - kad bi nam bila
dostupna. Na nesreću, u savremenim uslovima života ona to nije. Flaširana
voda, čak i ako potiče iz najčistijih izvora, ima veštački ukus, koji joj daje
sama ambalaža. Sa tim ukusom u nju, nažalost, dospevaju i makromolekuli
plastike, što nije zdravo.
<-
10. Hrana sa visokim sadržajem vode i njena
važnost !
Za optimalno funkcionisanje organizma neophodno je pravilno
uzimanje tečnosti, posebno vode i osvežavajučih napitaka.
Poznato je da je prisutnost vode na našoj planeti preko 70% i da
je čovekov organizam takođe sačinjen od 70% vode. Da bismo
održali svoje zdravlje, logično je da treba da uzimamo namirnice
koje u sebi takođe sadrže veliki procenat vode (70%), a to su voće
i povrće. Naučno je dokazano da je čovek kao biće plodojed i
biljojed i da mu ni organi za preradu (vilica), a ni organi za varenje
(želudac i creva) nisu predviđeni za konzumiranje mesa i mesnih
prerađevina. Normalnom zdravom organizmu odraslog čoveka
potrebno je 2,5 kg biljne hrane dnevno.
Što se tiče samog unošenja vode u organizam, dnevno je čoveku
potrebno 35 grama vode na kilogram težine. Vodu treba uzimati
između obroka, a ako je neophodno, posle, a ne pre i u toku jela.
Uzimanje vode u toku jela slabi naš organizam i razređuje
želudačnu kiselinu neophodnu za pravilno varenje hrane. Međutim,
ukoliko u toku dana uzmete dovoljnu količinu hrane sa visokim
sastavom vode, pijaća voda i napitci vam neće biti neophodni u
većim količinama.
<-
11. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva ograničeno,
a po mogućnosti i potpuno odricanje od napitaka
kao što su kafa, jaki čajevi, alkoholna pića, kao i
vrlo retko uzimanje mleka, čokolade, sladoleda i
slatkiša. Ukoliko se pije kafa, treba je piti
isključivo posle podne, čajevi treba da budu
biljni, a mleko, čokoladu, sladoled i slatkiše
uzimati na prazan želudac.
12. Vitamini i minerali
Vitamini su organske materije neophodne za normalno
funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast,
regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro
zdravlje. Nedostatak čak i samo jednog vitamina može
dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su
jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, kao što su
to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. Ove
materije su neophodne za stvaranje energije,
funkcionisanje organa, iskorišćavanje hrane i pravilan
rast ćelija.
Vitamini su označeni slovima od A do U, a njihova
asimilacija i dejstvo u organizmu direktno je uslovljena
određenim mineralima. Šest osnovnih minerala
potrebnih našem telu su: kalcijum, jod, gvožđe,
magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne
važnosti su: biotin, inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum,
niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju združeno, i
bez minerala organizam nema nikakve koristi ni od
vitamina. Vitamini su prirodne supstance koje se nalaze
u različitim namirnicama u različitoj količini. Potrebe
svakog pojedinog organizma za vitaminima su različite i
svako treba da uzima onu količinu određenog vitamina
koja mu je neophodna. <-
13. Lekovito dejstvo povrća
Visok procenat složenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski
visoko kvalitetnu hranu, a enzimi, vitamini, minerali i belančevine od
povrća čine graditelja ćelija odgovornog za obnovu organizma.
Povrće ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je važno da se
svakodnevno konzumira. Najbolje ga je uzimati u sirovom stanju, u
obliku salata, ceđenih ili kašastih sokova, zatim blago obareno u što
manjoj količini vode i kuvano, ali tako da se zadrže svi hranljivi
sastojci.
Povrće se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom (žitaricama,
belančevinama, mastima i dr.) osim sa voćem, pa je poželjno da se
prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voće i povrće ne
mešaju. Izuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog
sadržaja vode, pa se mogu uzimati i sa voćem.
<-
14.
15. NEPRAVILNA ISHRANA I BOLESTI
Bolesti uzrokovane nepravilnom ishranom
Pored stresa, sa kojim se savremeno čovečanstvo suočava već
decenijama, jedan od osnovnih uzroka pojave izuzetno velikog broja
bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana.
Među najrasprostranjenije bolesti modernog doba su:
- Gojaznost
- Šećerna bolest
- Povišen krvni pritisak
- Arteroskleroza
- Srčani udar
- Moždani udar
- Karijes
- Alergije
- Anemija
- Degenerativne bolesti
- Kiselost organizma
<-
16. Dobro zdravlje i put ka njemu
Za normalno funkcionisanje organizma i
dobro zdravlje potrebno je uneti više od
60 hranljivih materija: ugljeni hidrati,
proteini, masti, vitamini i minerali, voda.
Osnovne grupe namirnica u kojima se one
nalaze su voće i povrće, hleb i žitarice,
mleko i mlečni proizvodi, masnoće,
mahunarke.
<-
17. U potpuno nekorisne, pa čak i štetne namirnice spadaju sva slatka
gazirana pića, posebno koka kola, zatim čips, svi veštački slatkiši i
slično.
Osnovni problem savremenog čovečanstva u pogledu nepravilne
ishrane jeste prekomerno uzimanje šećera, masti i soli, nedovoljno
posvećivanje vremena i pažnje pripremanju hrane, posebno
kuvanih, kvalitetnih jela od povrća, putem kojih se unose složeni
ugljeni hidrati, zanemarivanje i neznanje o vrednosti i neophodnosti
unošenja sirove hrane, posebno voća i povrća, konzumiranje belog
umesto integralnog brašna, belog šećera umesto prirodnih
zaslađivača, nedovoljno uzimanje semenki - badem, orah, lešnik,
suncokret, golica, susam, kikiriki. Proizvodnja veštačke hrane,
hemizacija i korišćenje pesticida posebno doprinose nastanku i
razvoju bolesti modernog vremena.
Masti i masnoće obezbedjuju masne kiseline neophodne za rast i
kalorije koje daju energiju našem organizmu. Međutim, preterano
uzimanje stvara višak kalorija koji se u organizmu taloži u vidu masti
- salo i izazivaju gojaznost, kardiovaskularne probleme, moždani
udar i rak.
18. Šećeri najbrže proizvode energiju i masnoće, ali ne daju ništa osim
toga. To su prosti ugljeni hidrati, koji u organizmu trenutno
sagorevaju i ne zadržavaju se dugo, tako da energija kratko traje i
ponovo se oseća potreba za hranom i to uglavnom šećerima.
Preterane količine utiču na pojavu gojaznosti (jer se višak šećera u
organizmu pretvara u mast), zatim, karijesa zuba, visokog krvnog
pritiska, dovodi do uništavanja kalcijuma (invalidnost i deformiteti) i
ostalih bolesti.
So treba uzimati u umerenoj količini, ne više od 3 g dnevno.
Preporučuje se uzimanje soja sosa, morske ili himalajske soli.
Preterane količine soli izazivaju povišen krvni pritisak, šlog, srčane
probleme, bolesti bubrega i oticanje čitavog organizma, jer so
vezuje vodu.
19. Model tanjira
Model tanjira preporučuje da na:
• ¼ tanjira stavite skrobnu
hranu (krompir, pirinač). Ovaj
metod ne pominje hleb pa ga
treba ovde smestiti.
• ¼ tanjira stavite belančevine
(meso, ribu, sir, mahunarke)
• ½ tanjira stavite povrće
(prvenstveno ono sa manje
skroba kao što je kupus, brokoli,
zelena boranija, šargarepa,
pečurke, paradajz, karfiol,
spanać, zelena salata)
• dodate jednu šolju obranog
mleka ili jogurta
• dodate jedan komad nekog
voća
<-
20. Sistem signala baziran na konceptu
semafora
Crvena hrana (uzima se u malim
količinama)
– bogata mastima
– šećeri (rafinisani ugljeni hidrati)
– hrana visokog glikemijskog indeksa
– hrana sa malom količinom dijetnih
vlakana
Žuta hrana (uzima se umereno)
– hrana visokog glikemijskog indeksa
– hrana sa malom količinom dijetnih
vlakana
Zelena hrana (zdrava hrana)
– hrana niskog glikemijskog indeksa
– hrana sa velikom količinom dijetnih
vlakana
– hrana sa malo masnoća
Sistem signala ima tu prednost da
prepoznaje premeštanje namirnica iz jedne
u drugu zonu zavisno od metode
spremanja hrane. Ako krompir skuvamo on
će biti u zelenoj zoni, ako od njega
napravim krompir pire (dodamo mleka i
malo masnoća) biće žuta zona ali kao ga <-
ispržimo biće u crvenoj zoni.
21. Sistem šake iz Zimbabvea
Sistem šake iz Zimbabvea prvo je upotrebljavam u Africi da
bi se objasnilo narodu kako da se hrani koristeći svoje
ruke kao meru a kasnije je ovaj sistem razradila kanadska
asocijacija za dijabetes Ruke su vrlo pogodna sredstvo za
određivanje proporcija. Uvek su tu i uvek iste veličine.
Ugljeni hidrati (skrob i voće):
uzmi količinu koja odgovara dvema
pesnicama.
Voće: jednu.
Masnoće:
ograniči
Proteini: uzmi količinu veličine dlana a masnoće na
debljine malog prsta količinu polovine
palca. Nemojte
popiti više od
Povrće: uzmi količinu koju možeš držati u 250 ml obranog
obe ruke. To treba da bude niskokalorijsko mleka za obrok
povrće – zelena ili žuta boranija, kupus ili
salata
<-
22. Idealna težina i potrošnja kalorija
ŽENE MUŠKARCI
GODINE KALORIJE DNEVNO GODINE KALORIJE DNEVNO
STAROSTI STAROSTI
11 - 14 2.400 11 - 14 2.800
15 - 22 2.100 15 - 22 3.000
23 - 50 2.000 23 - 50 2.700
51 I VISE 1.800 51 I VISE 2.400
<-
23. MESO I NJEGOVA ŠTETNOST
Namirnice koje u sebi sadrže previše belančevina i masti, posebno
životinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiču
na usporenost, tromost i lenjost organizma, jer je i sam proces
varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih namirnica
izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naročito ako se
konzumira meso koje nije organskog porekla.
Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica),
ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa.
Nakon uzimanja mesa i prerađevina od mesa u debelom crevu se
stvaraju toksične bakterije koje su strane ljudskom organizmu.
Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno
oslobađanje organizma od otpadnih materija, koje meso ne sadrži, pa
se veoma dugo zadržava u telu čoveka (pet dana). Period varenja
<- vegetarijanske hrane je mnogo brži i lakši, jer organizmu nije potrebna
dodatna energija, koja ostaje za regeneraciju, fizičke i umne aktivnosti.
24. Zagađenje hrane
Hrana biljnog ili životinjskog porekla predstavlja veoma složen
multikomponentni sistem. Hrana može da sadrži:
b) Prirodne, fiziološki prisutne toksikante,
c) Prirodne zagađivače,
d) Zagađivače koji su posledica ljudske aktivnosti.
Često hrana predstavlja glavni izvor izloženosti stanovništa raznijm
zagađivačima u životnoj sredini. Računa se da se hranom unosi
oko 80% pesticida, zatim sastojaka mineralnih đubriva, aditiva,
zagađenja tokom tehnoloških procesa i iz ambalaže itd. Zato su
standardi i propisi za prehrambene artikle vrlo strogi, a
laboratorijsko istraživanje obavezno.
<-
25. Detekcija zagađivača
Higijenski pregled namirnica
-vežba-
Životne namirnice obuhvataju sve ono što se koristi za hranu i piće, u
prerađenom ili neprerađenom obliku, kao i začine, boje i ostale
meterije koje se dodaju namirnicama zbog konzerviranja,
popravke ukusa, mirisa i izgleda.
Ispitivanje životnih namirnica se vrši da bi se ustanovio njihov:
kvalitet, hemijski sastav i bakteriološka ispravnost, pa se tako vrši
njihov organoleptički, hemijski i bakteriološki pregled.
Organoleptički pregled podrazumeva pregled pomoću
čula(određuje se izgled namirnice, konzinstencija, boja, miris).
Hemijskim(bromatološkim) pregledom utvrđuje se da li namirnica
odgovara po svom sastavu deklaraciji, naznačenoj na omotu, da li
njen sastav odgovara propisu koji je dat u važećem Pravilniku, da
ne sadrži aditive, konzervanse, pesticide, itd. iznad količina
dozvoljenih važećim Pravilnicima, da ne sadrži hemijska jedinjenja
koja su indikator zagađenja i kvarenja. Bakteriološkim pregledom
se utvrđuje prisustvo i broj bakterija određenih važećim
Pravilnikom.
<-
26. Meso. Hemijski pregled mesa obuhvata određivanje kiselosti, prisustva amonijaka i vodonik-silfida. Neposredno
posle klanja, meso pokazuje slabo alkalnu reakciju, a zatim, 3-6h posle treba da ima kiselu reakciju. Prilikom
truljenja meso pokazuje alkalnu reakciju i u njemu se stvaraju amonijak i vodonik-sulfid. Amonijak se
odredjuje reakcijom po Eberu, tako što se stvara amonijum-hlorid, reakcijom između HCL i amonijaka iz
mesa. Treba napomenuti da kod nekih vrsta mesa (sveža ovčetina) Eberova proba može biti pozitivna, a da
nije u pitanju proces truljenja. S druge strane Eberova proba može biti negativna i onda kada postoji truljenje,
na primer kod mesa koje sadrži dosta ugljenih hidrata jer se tada amonijak vezuje u obliku soli za kiseline
koje nastaju razlaganjem ugljenih hidrata.
Pribor:
4. pribor za filtraciju
5. pipeta od 10cm³
6. epruveta(3 komada)
7. bireta od 10cm³
8. čaša od 150cm³ (2 komada)
9. menzura od 50cm³ (2 komada)
10. erlenmajer za titraciju (2 komada)
11. erlenmajer od 100cm³ (3 komada)
12. lakmus papir
13. balon sa plutanim zapušačem kroz koji je provučena žica sa kukom
Hemijski pregled mesa
-Određivanje kiselosti mesa vrši se lakmus papirom. Zareže se komad mesa i prilepi lakmus papir prethodno
ovlažen destilovanom vodom. Posle 5-10 minuta posmatramo promenu boje.
-Dokazivanje amonijaka vrši se reakcijom po Eberu. U erlenmajer se sipa 10 kapi Eberovog reagensa. Na žičanu
kuku stavi se komad mesa, koji se stavi u erlenmajer vodeći računa da meso ne dodirne reagens i zid suda.
Ako se pojavi bela magla ili dim oko mesa, znači da je amonijak prisutan.
-Dokazivanje vodonik-sulfida vrši se tako što se na dno erlenmajera stavi ustinjeno meso tako da pokrije dno suda.
Zatim se zatvaračem fiksira komad filter papira koji je prethodno natopljen 10%-tnim rastvorom olovo-acetata.
Erlenmajer treba držati 10 minuta u vodenom kupatilu na temperaturi od 40-50 ºC. Ako filter papir dobije crnu
ili smeđu boju, znači da je došlo do stvaranja PbS, tj. meso sadrži vodonik-sulfid, koji je karakterističan za
pokvareno meso.
<-
27. Prirodni zagađivači
Hrana može da se zagadi raznim procesima u
prirodi bez intervencije ljudi:
b) Procesi raspada i dezintegracije hrane, sa i bez
prisustva mikroorganizama,
c) Akumulacija pojedinih supstancija, koje se kao
hranljive nalaze u zemljištu: nitrati, živa, selen
itd.
<-
28. Zagađenje usled ljudske delatnosti
Čitav niz zagađivača kojima čovek zagađuje vazduh, vodu i zemljište lancem ishrane
dospevaju u razne prehrambene produkte. Najznačajnije grupe zagadjivača su:
b) Metali-čitav niz metala raznim emisijama iz industrije i saobraćaja zagađuje
zemljište i vode.
c) Pesticidi-pojavljuju se u sve većim koncentracijama kao rezidua u hrani biljnog
porekla. Analizom uzoraka hrane može se utvrditi prisustvo organohornih i
organofosfornih jedinjenja, karbamata, organskih jedinjenja žive i drugih pesticida
u hrani.
d) Policiklički aromatski ugljovodonici-nastaju prilikom dimljenja i pečenja mesa na
roštilju. Najznačajniji kancerogeni PAU sa benzoantracen, dibenzoantracen,
benzopiren i dr.
e) Hormoni i antibiotici-daju se stoci radi ubrzanja radi ili suzbijanja oboljenja. Od
hormona se najčešće koriste testosteroni. Progesteron, estradiol, prostaglandin i
polipeptidni hormoni. Za neke hormone se sumnja da su kancerogene supstancije.
Od antibiotika se koristi penicilin, tetraciklin, streptomicin itd. Kod ljudi koji
konzumiraju meso koje sadrži antibiotike mogu da se razviju rezistentne bakterije,
a osetljive osobe mogu da razviju alergiju na antibiotik.
<-
29. Učenice: Milica Milovanovic, Monika Musa i Julija Petković
Profesori: Nebojša Lazarević i Dobrila Tarlać
Škola: Aleksinačka gimnazija, Aleksinac
Predmet: Fizičko vaspitanje i hemija
