SlideShare a Scribd company logo
 Као раздобље општег напретка, хеленистичко доба је
  оставило неизбрисив траг у историји човечанства.
 Грчки и македонски
  досељеници, војници, трговци, занатлије, учени људи и
  чиновници, на источним обалама Александровог
  краљевства, доносили су и ширили грчке обичаје, језик
  и културу. С друге стране упознавали су се са културом и
  начином живота старог истока. Мешањем тих двеју
  култура, хеленске и источне, настала је богата
  хеленистичка култура.
 Хеленистичко доба донело је значајне
  новине на пољима свих грана
  културе, па и у религији. Грци и
  Македонци, мешајући се са народима
  Старог истока, упознају се с њиховим
  верским схватањима и почињу да
  поштују њихове богове.
 У читавом хеленском свету се
  проширио култ египатске богиње
  Изиде. Изида је, према њиховом
  схватању, била богиња природе и
  господарица земље, мора и мрачног
  подземног света. Увек је била спремна
  да помогне смртницима, утеши их или
  избави из недаћа. Сматрана је једним
  од најцењенијих божанстава.
 Такође, био је карактеристичан
  синкретизам, тј. Спајање грчких
  богова са божанствима Старог
  истока.
 Сарапис је представљао спој
  најзначајнијих египатских и
  хеленских богова. Био је господар
  подземног света, као египатски бог
  Озирис. Лечио је болесне и чинио
  чуда, као хеленски бог Асклепије.
  Представљан је са жезлом у руци, као
  Зевс, или са Кербером крај ногу, као
  Хад.
 Поданици хеленистичких
 краљева су своје владаре
 поштовали као богове. Ова
 пракса је преузета од народа
 старог истока. Први владар који
 је од својих поданика захтевао
 да га поштују као божанство био
 је Александар Велики.
 Изједначаван је са
 Хераклом, сином бога Зевса.
 Због тога је често приказиван
 као и Херакле, са лављом кожом
 на глави.
 Уметници овог доба, створили су дела непролазне
  вредности, која и данас чине део светске културне
  баштине. Многа од њих нису сачувана до наших
  дана, али о њима сазнајемо на основу описа античких
  писаца.
 Архитектура
  У архитектури преовладава китњасти коринтски стил.
  Грађевине су биле богато и раскошно украшене
  статуама и рељефима. Улице су биле широке, сличне
  модерним булеварима, секле су се под правим
  угловима. Сваки хеленистички град имао је простран
  трг, позориште и многе друге раскошне грађевине.
Једно од највећих достигнућа
хеленистичке културе био је
светионик Фарос на истоименом
острву у Египту, испред
александријске луке. Омогућавао је
бродовима безбедан повратак у
луку. Убрајан међу седам светских
чуда, као највиша грађевина тог
времена. Светлост са Фароса се
могла видети на 50км од
александријске обале. Дању се
сигналиѕирало великим
огледалима, а ноћу ватром која је
горела на врху светионика.
 Вајарство
 Реализам хеленистичког вајарства
 најбоље се огледа у портретима, где
 су личности представљане тачно
 онако како су изгледале. Њихова
 лица су одражавала различита
 расположења и осећања. Међу
 портретима краљева, највише се
 истичу портрети Александра
 Великог, које је вајао Лисип и за која
 се сматра да у једина верно
 приказивала лице овог младог
 краља, његову таласасту
 косу, усправан врат и чежњиве очи.
 Један леп пример реализма у
 хеленистичком вајарству је и
 статуа ''Умирући Гал'‘, где је
 представљен рањени галски
 ратник.

 Једна од најчувенијих
 скулптура је Ника. Богиња је
 представљена раширених
 крила, у тренутку када слеће
 на прамац брода, док јој
 ветар дува у лице.
 Сликарство
 Хеленистички мајстори усавршили су технику израде
 мозаика. Заправо, слике прављене од бојеног
 шљунка, разнобојних каменчића или комадића стакла.
 Теме мозаика су биле разнолике. Приказивале су сцене из
 митологије, свакодневног живота, великих ратних похода.
 Омиљени мотиви биле су разноврсне биљке и животиње.
 Зидно сликарство је било веома развијено. Веома мали
 број сликарских дела је сачуван, а једно од тих јесте и
 слика битке код Иса.
 Хеленистичко доба-златно доба науке. Долази до процвата у свим
  областима науке, јер су људи били жељни нових сазнања.
 На располагању су биле библиотеке у свим већим градовима.
  Најбогатија библиотека се налазила у Александрији у Египту.
  Сматра се да је бројала између 100 000 и 700 000 дела. Ту су се
  могла наћи дела класичне грчке књижевности, али и различити
  списи из Египта,Месопотамије и других крајева. Ово
  непроцењиво благо страдало је у пожару када је римски
  војсковођа Цезар опсео град гонећи свог супарника Помпеја.
 Касније је створен и Музеј, дом муза, где су предавања држали
  учени људи-математичари, астрономи, филозофи, историчари и
  др.
 Хеленистичка историографија
 достигла је врхунац у делу
 Полибија, који је написао
 ’’Историје‘‘ од избијања Првог
 пунског рата(264. год. пре н.е.)
 до пада Хеладе под римску
 власт(146. год. пре н.е.). То дело
 уствари представља општу
 историју Средоземља и било је
 намењено најпре државницима
 и политичарима. Полибије је
 сматрао да је познавање и
 изучавање историје најважније
 за добро образовање и
 формирање људског карактера.
 Такође, и на пољу природних
  наука, хеленистичко доба је донело
  велики напредак. Најпре, на пољу
  математике, астрономије и медицине.
 Математичар Еуклид сабрао је сва
  дотадашња знања из математике(око
  300. год. пре н.е.) у свом делу
  ’’Елементи‘‘.
 Астроном Аристарх је први у јавности
  изложио хелиоцентричну теорију, тј. да
  се Земља окреће око Сунца и око своје
  осе. Али његова тврдња није имала
  велики број присталица јер су људи још
  увек веровали да се све планете окрећу
  око Земље.
 Лекари су били веома умешни у
 борби против многих болести и
 стално су трагали за новим
 лековима. Многи су били
 заинтересовани за анатомију, па
 су, сецирали лешеве затвореника
 како би се упознали са изгледом и
 радом људских органа. Открили су
 да је срце средиште система
 артерија и вена, те да је мозак
 централни део нервног система
 (прва половина III века пре н.е.).
 Научници хеленистичког света су
  уједно били и проналазачи. Трудили
  су се да сва теоријска достигнућа на
  што бољи начин примене у
  практичном животу и да сваки свој
  доказ објасне практичним примером.
 Велики математичар и астроном
  Архимед, израчунао је вредност броја
  π и развио систем подизања терета
  помоћу чекрка. Установио је како
  функционише опруга и изјавио:’’Дајте
  ми ослонац и померићу свет‘‘. Такође
  је, бавећи се астрономијом, направио
  два планетаријума који су прецизно
  приказивали кретање небеских тела.
***
Historia est testis temporum, lux veritatis, vita
 memoria, magistra vitae, nuntia vetustatis .



    Историја је сведок времена,светлост
    истине, живот успомена, учитељица
         живота, весник давнине.

             Марко Тулије Цицерон

More Related Content

What's hot

СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
Grčka mitologija
Grčka mitologijaGrčka mitologija
Grčka mitologija
LazarDjokovic1996
 
Sparta i Atina
Sparta i AtinaSparta i Atina
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grkaandjelan1
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
Šule Malićević
 
Kultura i svakodnevni zivot Grka
Kultura i svakodnevni zivot GrkaKultura i svakodnevni zivot Grka
Kultura i svakodnevni zivot Grka
Katarina Gavrilovic
 
7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet
Šule Malićević
 
Grcka mitologija
Grcka mitologijaGrcka mitologija
Grcka mitologija
GordanaRadojevic1
 
Grčko persijski ratovi
Grčko   persijski ratoviGrčko   persijski ratovi
Grčko persijski ratoviandjelan1
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
Šule Malićević
 
Najstari period grčke
Najstari period grčkeNajstari period grčke
Najstari period grčke
Tihomir Bogović
 
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, MesopotamijaPedja Vajagic
 
Grcka 1
Grcka 1Grcka 1
Kultura anticke grcke
Kultura anticke grckeKultura anticke grcke

What's hot (20)

СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКА
 
Grčka mitologija
Grčka mitologijaGrčka mitologija
Grčka mitologija
 
Sparta i Atina
Sparta i AtinaSparta i Atina
Sparta i Atina
 
Grcka kultura
Grcka kulturaGrcka kultura
Grcka kultura
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
 
Kultura i svakodnevni zivot Grka
Kultura i svakodnevni zivot GrkaKultura i svakodnevni zivot Grka
Kultura i svakodnevni zivot Grka
 
7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet
 
Grcka mitologija
Grcka mitologijaGrcka mitologija
Grcka mitologija
 
Grčko persijski ratovi
Grčko   persijski ratoviGrčko   persijski ratovi
Grčko persijski ratovi
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
9 .Sparta
9 .Sparta9 .Sparta
9 .Sparta
 
Najstari period grčke
Najstari period grčkeNajstari period grčke
Najstari period grčke
 
Rimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kulturaRimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kultura
 
постанак рима
постанак римапостанак рима
постанак рима
 
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
5. razred Uvod u istoriju, Stari Egipat, Mesopotamija
 
Grcka 1
Grcka 1Grcka 1
Grcka 1
 
Egipat
EgipatEgipat
Egipat
 
Kultura anticke grcke
Kultura anticke grckeKultura anticke grcke
Kultura anticke grcke
 
стари исток
стари истокстари исток
стари исток
 

Similar to Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović

Religija i umetnost helenskog sveta
Religija i umetnost helenskog svetaReligija i umetnost helenskog sveta
Religija i umetnost helenskog svetaMilan Jovanović
 
Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Mithology1
 
Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Mithology1
 
Ilija zivancevic-novom-pokoljenju
Ilija zivancevic-novom-pokoljenjuIlija zivancevic-novom-pokoljenju
Ilija zivancevic-novom-pokoljenju
MECAYU
 
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
NašaŠkola.Net
 
Religija starog veka mm.
Religija starog veka mm.Religija starog veka mm.
Religija starog veka mm.
MilicaMiti1
 
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara GrckaV.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
besnaglista
 
16. Римска култура
16. Римска култура16. Римска култура
16. Римска култураŠule Malićević
 
Helenizam
HelenizamHelenizam
Helenizam
Milan Jovanović
 
Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуКултура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-веку
Andjela Simsic
 
93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnostZoran Pavlov
 
Istorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razredIstorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razred
Историјска ризница
 
Drvo zivota
Drvo zivotaDrvo zivota
Drvo zivota
Broj Jedan
 
Istorijat anatomije i fiziologije
Istorijat anatomije i fiziologijeIstorijat anatomije i fiziologije
Istorijat anatomije i fiziologije
Au Medu
 
viminacijum 1
viminacijum 1viminacijum 1
viminacijum 1
vesna300
 
Jedinstvenost monumentalnost neponovljivost
Jedinstvenost monumentalnost neponovljivostJedinstvenost monumentalnost neponovljivost
Jedinstvenost monumentalnost neponovljivost
Olgica Lukač
 

Similar to Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović (20)

Bojana 05 grcka
Bojana 05 grckaBojana 05 grcka
Bojana 05 grcka
 
Religija i umetnost helenskog sveta
Religija i umetnost helenskog svetaReligija i umetnost helenskog sveta
Religija i umetnost helenskog sveta
 
Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.
 
Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.Kultura i umetnost stare Grcke.
Kultura i umetnost stare Grcke.
 
Grcka mitologija
Grcka mitologijaGrcka mitologija
Grcka mitologija
 
Ilija zivancevic-novom-pokoljenju
Ilija zivancevic-novom-pokoljenjuIlija zivancevic-novom-pokoljenju
Ilija zivancevic-novom-pokoljenju
 
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
 
Religija starog veka mm.
Religija starog veka mm.Religija starog veka mm.
Religija starog veka mm.
 
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara GrckaV.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
V.V Struve D.P Kalistov stara Grcka
 
16. Римска култура
16. Римска култура16. Римска култура
16. Римска култура
 
Helenizam
HelenizamHelenizam
Helenizam
 
Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуКултура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-веку
 
93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost
 
Al recnik m-sh
Al recnik m-shAl recnik m-sh
Al recnik m-sh
 
Istorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razredIstorijski izvori za_5_razred
Istorijski izvori za_5_razred
 
Drvo zivota
Drvo zivotaDrvo zivota
Drvo zivota
 
Istorija1
Istorija1Istorija1
Istorija1
 
Istorijat anatomije i fiziologije
Istorijat anatomije i fiziologijeIstorijat anatomije i fiziologije
Istorijat anatomije i fiziologije
 
viminacijum 1
viminacijum 1viminacijum 1
viminacijum 1
 
Jedinstvenost monumentalnost neponovljivost
Jedinstvenost monumentalnost neponovljivostJedinstvenost monumentalnost neponovljivost
Jedinstvenost monumentalnost neponovljivost
 

More from nasaskolatakmicenja

Ruski jezik-Ruski praznici- Milica Zeković- Olivera Vojinović
Ruski jezik-Ruski praznici- Milica Zeković- Olivera VojinovićRuski jezik-Ruski praznici- Milica Zeković- Olivera Vojinović
Ruski jezik-Ruski praznici- Milica Zeković- Olivera Vojinovićnasaskolatakmicenja
 
Hardware- Dušan Anđelković- Aleksinac
Hardware- Dušan Anđelković- AleksinacHardware- Dušan Anđelković- Aleksinac
Hardware- Dušan Anđelković- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Hemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
Hemija- Materija- Ana Turk- AleksinacHemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
Hemija- Materija- Ana Turk- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Skrivenosemenice- Ana Turk- AleksinacSkrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Hemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
Hemija- Materija- Ana Turk- AleksinacHemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
Hemija- Materija- Ana Turk- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Matematika- Mapa kompleksnih brojeva- Andrija Stanković- Vinka Grozdanović
Matematika- Mapa kompleksnih brojeva- Andrija Stanković- Vinka GrozdanovićMatematika- Mapa kompleksnih brojeva- Andrija Stanković- Vinka Grozdanović
Matematika- Mapa kompleksnih brojeva- Andrija Stanković- Vinka Grozdanovićnasaskolatakmicenja
 
Računarstvo i informatika- Publisher 2007- Darko Đorđević- Dejan Pejčić
Računarstvo i informatika- Publisher 2007- Darko Đorđević- Dejan PejčićRačunarstvo i informatika- Publisher 2007- Darko Đorđević- Dejan Pejčić
Računarstvo i informatika- Publisher 2007- Darko Đorđević- Dejan Pejčićnasaskolatakmicenja
 
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir MilićevićFizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićevićnasaskolatakmicenja
 
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir MilićevićFizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićevićnasaskolatakmicenja
 
Fizika- Difrakcija svetlosti- Dušan Kostić- Vladimir Milićević
Fizika- Difrakcija svetlosti- Dušan Kostić- Vladimir MilićevićFizika- Difrakcija svetlosti- Dušan Kostić- Vladimir Milićević
Fizika- Difrakcija svetlosti- Dušan Kostić- Vladimir Milićevićnasaskolatakmicenja
 
Fizika - Vertikalni hitac navise ili lansiranje-Stevan Golubović-Vatroslavka ...
Fizika - Vertikalni hitac navise ili lansiranje-Stevan Golubović-Vatroslavka ...Fizika - Vertikalni hitac navise ili lansiranje-Stevan Golubović-Vatroslavka ...
Fizika - Vertikalni hitac navise ili lansiranje-Stevan Golubović-Vatroslavka ...nasaskolatakmicenja
 
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radicanasaskolatakmicenja
 
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina MitićVuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitićnasaskolatakmicenja
 
Ruski jezik- Sankt Peterburg- Jovana Vučić- Aleksinac
Ruski jezik- Sankt Peterburg- Jovana Vučić- AleksinacRuski jezik- Sankt Peterburg- Jovana Vučić- Aleksinac
Ruski jezik- Sankt Peterburg- Jovana Vučić- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićStari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanovićnasaskolatakmicenja
 
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićReligija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanovićnasaskolatakmicenja
 
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinacnasaskolatakmicenja
 

More from nasaskolatakmicenja (20)

Ruski jezik-Ruski praznici- Milica Zeković- Olivera Vojinović
Ruski jezik-Ruski praznici- Milica Zeković- Olivera VojinovićRuski jezik-Ruski praznici- Milica Zeković- Olivera Vojinović
Ruski jezik-Ruski praznici- Milica Zeković- Olivera Vojinović
 
Ruski jezik- Nova godina
Ruski jezik- Nova godinaRuski jezik- Nova godina
Ruski jezik- Nova godina
 
Ruski jezik- Maslenica
Ruski jezik- MaslenicaRuski jezik- Maslenica
Ruski jezik- Maslenica
 
Hardware- Dušan Anđelković- Aleksinac
Hardware- Dušan Anđelković- AleksinacHardware- Dušan Anđelković- Aleksinac
Hardware- Dušan Anđelković- Aleksinac
 
Hemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
Hemija- Materija- Ana Turk- AleksinacHemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
Hemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
 
Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Skrivenosemenice- Ana Turk- AleksinacSkrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
Skrivenosemenice- Ana Turk- Aleksinac
 
Hemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
Hemija- Materija- Ana Turk- AleksinacHemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
Hemija- Materija- Ana Turk- Aleksinac
 
Matematika- Mapa kompleksnih brojeva- Andrija Stanković- Vinka Grozdanović
Matematika- Mapa kompleksnih brojeva- Andrija Stanković- Vinka GrozdanovićMatematika- Mapa kompleksnih brojeva- Andrija Stanković- Vinka Grozdanović
Matematika- Mapa kompleksnih brojeva- Andrija Stanković- Vinka Grozdanović
 
Računarstvo i informatika- Publisher 2007- Darko Đorđević- Dejan Pejčić
Računarstvo i informatika- Publisher 2007- Darko Đorđević- Dejan PejčićRačunarstvo i informatika- Publisher 2007- Darko Đorđević- Dejan Pejčić
Računarstvo i informatika- Publisher 2007- Darko Đorđević- Dejan Pejčić
 
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir MilićevićFizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
 
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir MilićevićFizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
Fizika- Interferencija svetlosti- Marko Bosić- Vladimir Milićević
 
Fizika- Difrakcija svetlosti- Dušan Kostić- Vladimir Milićević
Fizika- Difrakcija svetlosti- Dušan Kostić- Vladimir MilićevićFizika- Difrakcija svetlosti- Dušan Kostić- Vladimir Milićević
Fizika- Difrakcija svetlosti- Dušan Kostić- Vladimir Milićević
 
Fizika - Vertikalni hitac navise ili lansiranje-Stevan Golubović-Vatroslavka ...
Fizika - Vertikalni hitac navise ili lansiranje-Stevan Golubović-Vatroslavka ...Fizika - Vertikalni hitac navise ili lansiranje-Stevan Golubović-Vatroslavka ...
Fizika - Vertikalni hitac navise ili lansiranje-Stevan Golubović-Vatroslavka ...
 
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina MitićVuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
Vuk Karadžić- Dimitrije Janićijević- Kristina Mitić
 
Ruski jezik- Sankt Peterburg- Jovana Vučić- Aleksinac
Ruski jezik- Sankt Peterburg- Jovana Vučić- AleksinacRuski jezik- Sankt Peterburg- Jovana Vučić- Aleksinac
Ruski jezik- Sankt Peterburg- Jovana Vučić- Aleksinac
 
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićStari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Stari Rim- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
 
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir StojanovićReligija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
Religija drevne Grčke- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović
 
Rusija- Milan Ilić- Aleksinac
Rusija- Milan Ilić- AleksinacRusija- Milan Ilić- Aleksinac
Rusija- Milan Ilić- Aleksinac
 
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
 

Helenostička kultura- Pavle Tenjović- Velimir Stojanović

  • 1.
  • 2.  Као раздобље општег напретка, хеленистичко доба је оставило неизбрисив траг у историји човечанства.  Грчки и македонски досељеници, војници, трговци, занатлије, учени људи и чиновници, на источним обалама Александровог краљевства, доносили су и ширили грчке обичаје, језик и културу. С друге стране упознавали су се са културом и начином живота старог истока. Мешањем тих двеју култура, хеленске и источне, настала је богата хеленистичка култура.
  • 3.  Хеленистичко доба донело је значајне новине на пољима свих грана културе, па и у религији. Грци и Македонци, мешајући се са народима Старог истока, упознају се с њиховим верским схватањима и почињу да поштују њихове богове.  У читавом хеленском свету се проширио култ египатске богиње Изиде. Изида је, према њиховом схватању, била богиња природе и господарица земље, мора и мрачног подземног света. Увек је била спремна да помогне смртницима, утеши их или избави из недаћа. Сматрана је једним од најцењенијих божанстава.
  • 4.  Такође, био је карактеристичан синкретизам, тј. Спајање грчких богова са божанствима Старог истока.  Сарапис је представљао спој најзначајнијих египатских и хеленских богова. Био је господар подземног света, као египатски бог Озирис. Лечио је болесне и чинио чуда, као хеленски бог Асклепије. Представљан је са жезлом у руци, као Зевс, или са Кербером крај ногу, као Хад.
  • 5.  Поданици хеленистичких краљева су своје владаре поштовали као богове. Ова пракса је преузета од народа старог истока. Први владар који је од својих поданика захтевао да га поштују као божанство био је Александар Велики. Изједначаван је са Хераклом, сином бога Зевса. Због тога је често приказиван као и Херакле, са лављом кожом на глави.
  • 6.  Уметници овог доба, створили су дела непролазне вредности, која и данас чине део светске културне баштине. Многа од њих нису сачувана до наших дана, али о њима сазнајемо на основу описа античких писаца.  Архитектура У архитектури преовладава китњасти коринтски стил. Грађевине су биле богато и раскошно украшене статуама и рељефима. Улице су биле широке, сличне модерним булеварима, секле су се под правим угловима. Сваки хеленистички град имао је простран трг, позориште и многе друге раскошне грађевине.
  • 7. Једно од највећих достигнућа хеленистичке културе био је светионик Фарос на истоименом острву у Египту, испред александријске луке. Омогућавао је бродовима безбедан повратак у луку. Убрајан међу седам светских чуда, као највиша грађевина тог времена. Светлост са Фароса се могла видети на 50км од александријске обале. Дању се сигналиѕирало великим огледалима, а ноћу ватром која је горела на врху светионика.
  • 8.  Вајарство Реализам хеленистичког вајарства најбоље се огледа у портретима, где су личности представљане тачно онако како су изгледале. Њихова лица су одражавала различита расположења и осећања. Међу портретима краљева, највише се истичу портрети Александра Великог, које је вајао Лисип и за која се сматра да у једина верно приказивала лице овог младог краља, његову таласасту косу, усправан врат и чежњиве очи.
  • 9.  Један леп пример реализма у хеленистичком вајарству је и статуа ''Умирући Гал'‘, где је представљен рањени галски ратник.  Једна од најчувенијих скулптура је Ника. Богиња је представљена раширених крила, у тренутку када слеће на прамац брода, док јој ветар дува у лице.
  • 10.  Сликарство Хеленистички мајстори усавршили су технику израде мозаика. Заправо, слике прављене од бојеног шљунка, разнобојних каменчића или комадића стакла. Теме мозаика су биле разнолике. Приказивале су сцене из митологије, свакодневног живота, великих ратних похода. Омиљени мотиви биле су разноврсне биљке и животиње. Зидно сликарство је било веома развијено. Веома мали број сликарских дела је сачуван, а једно од тих јесте и слика битке код Иса.
  • 11.  Хеленистичко доба-златно доба науке. Долази до процвата у свим областима науке, јер су људи били жељни нових сазнања.  На располагању су биле библиотеке у свим већим градовима. Најбогатија библиотека се налазила у Александрији у Египту. Сматра се да је бројала између 100 000 и 700 000 дела. Ту су се могла наћи дела класичне грчке књижевности, али и различити списи из Египта,Месопотамије и других крајева. Ово непроцењиво благо страдало је у пожару када је римски војсковођа Цезар опсео град гонећи свог супарника Помпеја.  Касније је створен и Музеј, дом муза, где су предавања држали учени људи-математичари, астрономи, филозофи, историчари и др.
  • 12.  Хеленистичка историографија достигла је врхунац у делу Полибија, који је написао ’’Историје‘‘ од избијања Првог пунског рата(264. год. пре н.е.) до пада Хеладе под римску власт(146. год. пре н.е.). То дело уствари представља општу историју Средоземља и било је намењено најпре државницима и политичарима. Полибије је сматрао да је познавање и изучавање историје најважније за добро образовање и формирање људског карактера.
  • 13.  Такође, и на пољу природних наука, хеленистичко доба је донело велики напредак. Најпре, на пољу математике, астрономије и медицине.  Математичар Еуклид сабрао је сва дотадашња знања из математике(око 300. год. пре н.е.) у свом делу ’’Елементи‘‘.  Астроном Аристарх је први у јавности изложио хелиоцентричну теорију, тј. да се Земља окреће око Сунца и око своје осе. Али његова тврдња није имала велики број присталица јер су људи још увек веровали да се све планете окрећу око Земље.
  • 14.  Лекари су били веома умешни у борби против многих болести и стално су трагали за новим лековима. Многи су били заинтересовани за анатомију, па су, сецирали лешеве затвореника како би се упознали са изгледом и радом људских органа. Открили су да је срце средиште система артерија и вена, те да је мозак централни део нервног система (прва половина III века пре н.е.).
  • 15.  Научници хеленистичког света су уједно били и проналазачи. Трудили су се да сва теоријска достигнућа на што бољи начин примене у практичном животу и да сваки свој доказ објасне практичним примером.  Велики математичар и астроном Архимед, израчунао је вредност броја π и развио систем подизања терета помоћу чекрка. Установио је како функционише опруга и изјавио:’’Дајте ми ослонац и померићу свет‘‘. Такође је, бавећи се астрономијом, направио два планетаријума који су прецизно приказивали кретање небеских тела.
  • 16. *** Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoria, magistra vitae, nuntia vetustatis . Историја је сведок времена,светлост истине, живот успомена, учитељица живота, весник давнине. Марко Тулије Цицерон