Downloaded 188 times
Teorije evolucije
- 1.
- 2. Žan Baptist Lamark Francuskiprirodnjak Lamark dao je 1809. godine prvu teoriju evolucije. Došao je do zaključka da se vrste menjaju i izumiru i pokušao da objasni taj proces. Smatrao je da postoji urođena težnja živog sveta ka povećanju složenosti, a
- 3. To se popularno ilustrujena primeru žirafa. Zašto žirafe imaju dugačke vratove? Lamarksističko objašnjenje bi bilo sledeće: pošto su žirafe brstile lišće sa drveća, bilo ga je sve manje na nižim granama, pa su one
- 4. Iako Lamark nijebio u pravu u nekim delovima svoje teorije (urođena težnja ka sve većoj složenosti, nasleđivanje stečenih osobina), ostaje neosporan njegov veliki značaj kao autora prve celovite teorije evolucije.
- 5. Čarls Darvin Čarls Darvinje rođen 1809. godine Enleskoj. Kada je imao 16 godina započeo je studije medicine, ali je zatim prešao na teologiju. Međutim, najviše je bio zainteresovan za
- 6. Darvinova ekspedicija Na njegaje izuzetno snažan utisak ostavilo bogatstvo živog sveta u tropima, brojni foslili krupnih životinja koje je pronašao u Južnoj Americi i, više od svega , živi svet Galapagoskih ostrva. Sakupljajući uzorke živog sveta sa Galapagosa, Darvin je zapazio njihovu sličnost sa južnoameričkim vrstama, ali i razlike između jedinki sa posebnih ostrva. Zapažanja sa ovih ostrva bila su od velikog
- 7. Darvinov put nabrodu “Beagle”,tokom kojeg je prikupio važne dokaze za teoriju evolucije
- 8. Po povratku saputovanja Darvin se, podstaknut onim što je uočio, posvetio upravo pitanju promenljivosti vrsta. Dugi niz godina je, strpljivo i savesno, sakupljao podatke. Njegovo kapitalno delo Postanak vrsta, u kome je izložio svoju teoriju pojavilo se 1859. godine. Osnovne teze u Postanku vrsta su sledeće: 1. da su svi organizmi nastali od zajedničkog pretka putem porekla sa modifikacijama, 2. glavni mehanizam tih modifikacija je delovanje prirodne selekcije na naslednu varijabilnost.
- 9. Prirodna selekcija Prirodni odabirili selekcija je prirodni izbor između nosioca različito vrednih naslednih faktora. Kao otkriće, načelo selekcije (odabira) glavni je Darvinov doprinos teoriji evolucije, koju on objašnjava borbom za opstanak među pojedinim organizmima, od kojih preživljavaju najsposobniji. Selekciju, dakle, Darvin primenjuje na jedinke a ne na populacije, a životna sredina kao
- 11. Prirodna selekcija jeuticaj bilo kojeg faktora iz okoline organizma. Kao selekcioni faktori mogu delovati: ekstremne temperature, padavinski odnosi (sušna razdoblja, poplave), hemijske okolnosti, prirodni neprijatelji različitih štetočina, zatim paraziti i uzročnici bolesti koji tokom širenja i delovanja zaraze selekcijom i umanjenjem populacije snažno utiču na evoluciju domaćinovog organizma, a kroz njegovu obranu takođe i na svoju vlastitu. Kompeticija, borba za hranu, životnog prostora i ostalih važnih životnih uslova ubraja se u
- 12. Delujući tokom milionnagodina, selekcija omogućuje razvoj novih adaptacija u najrazličitijim sredinama na Zemlji.
- 13. Veštačka selekcija ireproduktivni potencijal Do zaključaka o prirodnoj selekciji, Darvin je došao posmatrajući veštačku selekciju. Zapažanje o reproduktivnom potencijalu: vrste mogu da proizvedu mnogo više potomaka nego što može da ih preživi i dostigne polnu zrelost. Ženke mnogih vrsta riba polože miliona jaja od kojih 99% ubrzo ugine.