Downloaded 116 times
More Related Content
Pravilna ishrana
- 1.
- 2. Šta je, zapravo,zdrava ishrana? Ukoliko bismo pitali nekoga da li se hrani zdravo, odgovor bi bio pozitivan. Većina ljudi živi u ubeđenju da se hrani zdravo,ne sluteći da pravi kardinalne greške.
- 3. Pitamo li senekada: zašto su bolnice pune? Da li smo ikada razmišljali o tome da preduhitrimo i sprečimo bolest? Zašto je imunitet labilan? Pa, kada kažete da bi trebalo promeniti način ishrane, naiđete na odbojnost i stereotipnu rečenicu: nema to veze sa ishranom.
- 4. VAŽNO!!! ONO ŠTO DIŠEMO, PIJEMOI JEDEMO NAS ODRŽAVA U ŽIVOTU I IMA NAJVIŠE UTICAJA NA NAŠE ZDRAVLJE!!!
- 5. Koliko ljudi imapravilnu predstavu o ishrani? Koliko ljudi ima kulturu ishrane? Razočaravajuća je činjenica da je mnogo ljudi neupućeno, a deo onih koji znaju po koji recept za zdrav život ne želi da prihvati, SVE DOK IM ŽIVOT NE BUDE UGROŽEN. Bezbroj bolesnika koji su preživeli teške bolesti, srčane udare, promenili su način ishrane!
- 6. Da li jetoliko bilo teško? ZAŠTO TO NIJE MOGLO BITI UČINJENO RANIJE? BOLJE SPREČITI, NEGO LEČITI!!!
- 7. Pre svega: štaunosimo u organizam? Naši roditelji brinu da li u automobil sipaju DIZEL ili BENZIN, ali se ne pitaju šta unose u organizam! Zar ne? Uglavnom jedemo ‘’šta nam prvo padne pod ruku’’.
- 8. Da bi organizamfunkcionisao potrebna je energija koju dobijemo iz namirnica koje su pune proteina, vitamina..Šećeri su najveći pokretači. Kada god nešto pojedemo, proces skladištenja masti se aktivira, tj. masne ćelije započinju stvaranje masti. Zato je potrebno imati jasno definisane i raznovrsne obroke! Najpoželjniji razmak između obroka Je 3 sata. Metabolizam ne oprašta Ni ako jedemo često, niti ako preskačemo obroke. Šećeri se dele Na proste, uglavnom štetne i složene dobroćudne.
- 9. Unosom prostih šečera,izlažemo organizam opasnosti od bolesti, gojaznosti, dok složeni šećeri u umerenim količinama pomažu rast i razvoj organizma. Proteini tj. belančevine utiču na rast organizma i održavanje i oporavljanje tkiva. Naše telo ne proizvodi niti skladišti proteine, te je važno redovno unositi ih.
- 10. Eliminacija doručka jenajteži prekršaj u ishrani, jer jedino jutarnji unos hrane aktivira masne ćelije da bez oklevanja ispuštaju iz svog skladišta masti i to vrlo intenzivno. Najlakši način da izbegnemo sve probleme je pridržavanje unosa hrane u toku dana (od 7 do 19h, sa pauzom od 3-4 sata između obroka), a naročito je važno uneti u toku prepodneva najveću količinu različitih hranljivih sastojaka.
- 11. NAPOMENA: POSLEDNJI OBROKU TOKU DANA TREBA BITI NAJMANJE 1 SAT PRE OSMOČASOVNOG SPAVANJA (POGODNO OD 23 DO 7H ZBOG HORMONA RASTA KOJI UTIČE NE SAMO NA DECU U RAZVOJU, VEĆ I NA STARIJE LJUDE) KOJE JE BAZA ZA ZDRAV ŽIVOT BEZ UMORA I JAK IMUNITET!
- 12. Najvažnije je unositihranu u umerenim količinama, a pritom obezbediti organizmu sve hranljive sastojke. Višak je isto što i manjak! Isuviše kuvanog povrća dovodi do pojave širokih kukova. Suviše mesa dovodi do smanjenja bokova, butina i blagog povećanja ramena i grudnog koša. Mnogo skroba (testenine, krompir, hleb..) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice (zavisno od pola i godina starosti). Večita je zabluda da iz ishrane treba izbaciti hleb. NETAČNO! Treba izbaciti beli hleb koji se direktno pretvara u masti.
- 13. Organizmu je potrebanintegralni hleb od brašna dobijenog od žitarica punog zrna, koji reguliše nivo svih supstanci u organizmu. Mada, pravi hleb danas se ne može kupiti, jer je pun aditiva i veštačkih boja. Zato bi trebalo bake i mame da se zainteresuju i pokažu svoje kulinarske veštine! ‘’Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša ishrana’’- kineska poslovica
- 14. U jednom obrokumora biti zastupljeno 50% neke od integralnih žitarica u celom zrnu (integralni pirinač, pšenica, ječam, raž, ovas, kukuruz, heljda i druge žitarice). Oko 5% ručka treba da se sastoji od supe u čijem su sastavu žita, mahunarke, različito povrće. Supe ne smeju biti isuviše slane. Kao dodatak supama se koristi morska so, miso... Svaki obrok treba da sadrži 20-30% povrća (bez hemikalija). Mahunarke su zastupljene sa 10 do 15% u jednom obroku. Azuki i mungo pasulj, leblebije, sočivo, soja...
- 15. Jednom do dvaputa nedeljno je potrebno jesti ribu. Suvo i koštuničavo voće se koriste retko i u malim količinama! Ulje koje se koristi jeste hladno ceđeno (susamovo, sincokretovo, maslinovo...) i koristi se u umerenim količinama. Morska so je neizbežna, a od zaslađivača- žuti šećer.
- 16. Obično nas zavaravajureklame i primamljivi, ‘’našminkani’’ proizvodi puni aditiva u marketima koje NE TREBA KORISTITI! Kao ni one ‘’iz kesica’’!!! Prehrambena industrija je sklona prozvodnji svakakvih namirnica koje su samo izvor novca i bolesti! Neprskane namirnice sa pijace su dobrodošle. IZBEGAVATI HRANU VEŠTAČKOG POREKLA! ČOVEK JE PRIRODNO BIĆE!
- 17. Bolesti krvnih sudova,srca i moždani i srčani infarkt. Nervoze, razne neurotske pojave, smanjenje koncentracije i druge psihičke pometnje nastaju zbog nepravilne ishrane. Smireniji, lepši, energetski jači, pokretljiviji, pa čak i pametniji ćemo postati ukoliko se budemo hranili pravilno! ‘’Jednako su bolesni oni koji odviše u se trpaju, kao i oni Koji u oskudici gladuju’’- Šekspir
- 18. To što senaziva belim brašnom u suštini je skrob, visokokalorični šećer. Belo brašno se proizvodi isključivo iz komercijalnih razloga. Žitarice u vidu celog zrna se mogu potapati u vodu, kuvati, staviti da klijaju, peći u rerni... Posebno se preporučuje da se od celog zrna žitarica sprema doručak u vidu kaše.
- 19. Ovas se kaolek koristi protiv bolesti bubrega, mokraćne bešike i važi kao odlično sredstvo za čišćenje krvi. Dobar je u lečenju šečerne bolesti. Proso se koristi protiv bolesti bubrega. Ječam utiče na ispravno okoštavanje kostiju, deluje antidepresivno i doprinosi boljoj funkciji nervnih ćelija. Kamut je drevna žitarica koja pripada istoj porodici kao i pšenica. Amarant je bila osnovna žitarica u ishrani Asteka.
- 20. Mahunarke su najboljiizvor proteina i često mogu biti zamena mesu koje ne treba izbaciti iz ishrane, jer ukoliko dođe do nedostatka proteina, organizam iz mišića crpe proteine. Bob, grašak, boranija, razne vrste pasulja, soja, sočivo su neizbežni.
- 21. Šargarepa, crni ibeli luk, krompir, krastavac, paradajz, spanać, celer, peršun, cvekla, rotkva, krstašice (prokelj, kelj, brokoli, karfiol, kupus)... Sve su to namirnice bogate vitaminima koji hrane organizam.
- 22.
- 23. Ali negativno utičena organizam. Stvara kiselinu koja je uzrok reumatizma, bolesti bubrega i kože. Naša krv se sastoji od jedne petine kiselih materija i 80 % baznih materija. Prema tome, ako najvećim delom koristimo hranu koja u našu krv unosi kisele materije, naši organi za izlučivanja, naročito bubrezi, trpe veliko opterećenje da više nisu u stanju da izvrše zadatke koji im se postavljaju.
- 24. Isuviše kiselina senezakonito talože svuda u našem telu i začepljuju, oblažu i pune šlajmom, zamašćuju i opterećuju organe. Od svih prehrambenih namirnica je mleko jedina čiji odnos kiselina i baza u procesu metabolizma tačno odgovara njihovom odnosu u krvi. Kisele namirnice: meso, masti (biljne i životinjske), rafinirano ulje, beli hleb, kolači, beli šećer, kuhinjska so, kisele vrste voća i povrća, belo brašno..
- 25. Kao prilično neutralne namirnicevaže nekoliko vrsta voća, kao što su zrele banane, lubenica, paradajz,jabuke. Pšenično zrno stvara 60% baza u organizmu. Prekiseljavanje znači nedostatak baza, a pre svega kalcijuma što utiče na kosti.
- 26. Za zdrav životje neophodan pravilan sistem. Počev od zdrave ishrane, preko dobrog, kvalitetnog i dugog sna, do redovnog treninga. Potrebno je izlagati se suncu, zbog provitamina koji se pretvara u vitamin i jača kosti.
- 27. Neophodno je čestomenjati sredinu i družiti se sa prirodom. Okolnosti prisutne u 21. veku nas sprečavaju da živimo pravilno, ali možemo pokušati... Sve što je potrebno čoveku se nalazi u prirodi. Priroda nikada nije napravila sendvič!
- 28. Osobe koje zadoručak pojedu mnogo vlakana koje sadrže žitarice, manje osećaju umor i iscrpljenost od onih koji uopšte ne doručkuju ili nemaju potpun doručak! Voće i povrće sadži fitohemikalije koje im daju boju, zato se preporučuje što raznovrsnije i raznobojnije voće! Čovek jede 30% da Bi živeo, a 70% da Bi živeli lekari! Postoji 1000 bolesti A zdravlje je samo Jedno!
- 29.