OŠ,,Desanka Maksimović"-Čokot-Niš-Srbija

1. Tribina
ZDRAVI STILOVI ŽIVOTA
povodom
16.10. Svetskog dana hrane
Autor: Violeta Milosavljević
Profesor biologije

2. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu
svake godine 16. oktobra obeležava Svetski dan hrane.
To je ujedno i dan kada je ova organizacija i osnovana
1945.godine.
Kampanja Svetski dan hrane 16.oktobarOktobar mesec pravilne ishrane
realizuje se na teritoriji Republike Srbije od 2001. godine,
uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a mnogobrojne
predškolske ustanove, škole, deca predškolskog i školskog uzrasta
i njihovi roditelji, vaspitači, nastavnici, profesori, zdravstveni radnici
i saradnici dali su veliki doprinos uspehu dosadašnjih kampanja.

3. Ove godine Svetski dan hrane, 16.oktobar se obeležava
pod sloganom
„Zdravlje zavisi od pravilne ishrane“„Održivi sistem snabdevanja hranom - za bezbednu
hranu i pravilnu ishranu“
i usmeren je na jačanje kapaciteta za unapreĎenje
ishrane stanovništva.
Cilj je podizanje svesti, širenje informacija i znanja,
ali i mobilisanje javnog mnjenja i fondova u cilju
unapreĎenja ishrane stanovništva.

4. U prvoj polovini 21. veka sa porastom svetske populacije na 9
milijardi ljudi potražnja za hranom de se skoro udvostručiti.

5. Vеliкi brој sirоmаšnih ljudi nе mоžе sеbi dа priušti оsnоvnе živоtnе
nаmirnicе.
Оrgаnizаciја Uјеdinjеnih nаciја zа hrаnu i ishrаnu (FAO) prоcеnjuје dа
pоstојi sкоrо miliјаrdu pоthrаnjеnih оsоbа širоm svеtа, štо znаči dа је
sкоrо šеstinа čоvеčаnstvа glаdnа, a među njima je mnogo dece.
Slededi put kad baciš hranu, seti se toga!

6. U zdravom telu zdrav duh.
Kaže naša narodna poslovica

7. Mnogo se priča o tome da treba voditi zdrav život,
usvojiti zdrave navike i učiniti nešto
da umanjite rizike po vaše zdravlje.

8. Šta pod tim podrazumevamo?

9. Raznovrsnu i izbalansiranu ishranu

10. Svakodnevnu fizičku aktivnost
Veza izmeĎu fizičkog stanja i mentalnog je neraskidiva. Fizička aktivnost odlična je za kondiciju,
umanjuje stres i poboljšava raspoloženje. Brojna istraživanja koja su sprovoĎena na starijim
osobama pokazuju da je šetanje i trčanje vrlo korisno za sprečavanje ili usporavanje pojave
gubitka pamćenja i demencije, a i za očuvanje sposobnosti za učenje.

11. Boravak u prirodi
Boravak u prirodi odličan je za naše telo I bolje raspoloženje. To je zato što je naše
telo u prirodi izloženo prirodnom zračenju koje pozitivno utiče na čoveka, a koje je
zbog prisustva betona nemogude osetiti .

12. Smanjenje stresnih situacija
Neki od glavnih uzroka stresa jesu: loša organizacija vremena, nedovoljna fizička aktivnost,
Nezadovoljstvo poslom ili odnosima sa ljudima. Stres je neizbezan, ali ga možemo umanjiti
dobrom organizacijom, fizičkom aktivnošdu, boravkom u prirodi i pravilnom ishranom.

13. ZAŠTO JE ZDRAVA HRANA VAŽNA?

14. Da bi dobro funkcionisalo, ljudskom telu
je potrebna raznovrsna hrana, bogata:
• Vitaminima
• Mineralima
• Proteinima
• Ugljenim hidratima
• Mastima

15. Vitamini
Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati:
ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu.
Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida,
brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju.

16. Minerali
Minerali su materije koje se u organizmu nalaze u vrlo malim količinama,
neki gotovo u tragovima, ali su neophodne za normalnu razmenu materija.

17. Proteini
Proteini su esencijalni elementi neophodni za rast i regeneraciju,
dobro funkcionisanje i strukturu svih živih delija.

18. Ugljeni hidrati
Uloga ugljenih hidrata u organizmu je velika, jer služe kao energetski izvor,
stvaraju potrebnu toplotu i ulaze u sastav delija krvi i tkivnih tečnosti.

19. Masti
Masti su neophodna komponenta našeg organizma.
Čine da nam je toplo, obezbeĎuju energiju i poboljšavaju ukus hrane.

20. A šta ne treba
stalno jesti?

21. Nije zdrva hrana koja sadrži dosta šedera, soli i masnode, namirnice pržene
u dubokom ulju. IZVINITE, ali to je vaša omiljena hrana: krofne, burek,
hamburger, pecivo, pica, pomfrit.... Takođe ono što svakodnevno
kponzumiraju deca školskog uzrasta, a ne bi trebalo su slane i slatke
grickalice.

22. Na žalost, danas se u hranu dodaju mnoge štetne materije
koje služe da poboljšaju njen ukus i izgled- ADITIVI, one koje omogudavaju
da se što duže održi- KONZERVANSI, mnogo šedera, ali i još opasnije
veštačke zaslađivače. Oni se nalaze u gaziranim sokovima, energetskim
napicima, mnogim grickalicama i slatkišima.
Aspartam, veštadki šeder izaziva veoma ozbiljne simptome,
od gubitka pamdenja pa do tumora na mozgu. Nalazi se u popularnim ORBIT
zvakadim gumama.

23. I da ponovimo šta treba izbegavati: gazirane sokove, razne slatkiše, slane
grickalice, beli hleb, burek, picu, pomfrit, razne salame, slaninu, viršle......

24. Nepravilna ishrana i takozvana “brza” hrana dovode do gojaznosti.
Kod nas podaci pokazuju da imamo 18,5 odsto gojaznih i 37,5
procenata osoba sa prekomernom telesnom težinom, što znači da
više od polovine odraslog stanovništva „predgojazno“ ili
gojazno! Problem gojaznosti školske dece u Srbiji zabrinjava, a
naročito podatak da je "izrazito gojazno" čak 15 odsto školaraca.
Gojaznost i posledice prekomerne težine nije samo estetski već
ozbiljan zdravstveni problem. Gojazni ljudi imaju povedani rizik
oboljevanja od različitih bolesti, kao što su: povedan krvni pritisak,
šlog, oboljenja srca, sistema organa za varenje, hormonalne
poremedaje, dijabetes, kao i različite psihosomatske
poremedaje. Osim toga gojazne osobe se često osedaju nepoželjno
i diskriminisano, čime ulaze u “začarani krug” tražedi utehu u hrani.

25. Ovo je savet koji treba preneti roditeljima:
KLJUČNA STVAR JE KOD DECE STVORITI NAVIKU DA SE ZDRAVO I
PRAVILNO HRANE!
Naročito je bitno da kod svoje dece roditelji stvore zdravu naviku u
ishrani, tako što de ih probuditi pola sata ranije i dati im doručak.
Mnogo je bolje spremiti deci doručak, nego im davati novac da
sama kupuju nešto u pekari ili na kiosku.
Doručak je najvažniji obrok- nigde bez doručka!

26. Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja,
sve je ništa.
Šopenhauer

27. Mnogi ljudi izgube zdravlje
da bi stekli bogatstvo,
a zatim izgube bogatstvo
da bi vratili zdravlje. - A.J. Materi

28. Da bi produžili život,
skratite obroke. – B. Frenklin

29. Život je izbor, a ne sudbina, jer
običan čovjek živi kako mora,
a pravi čovjek živi kako hode. – Meša
Selimovid

30. Hvala na pažnji!
Večerajte nešto zdravo 