Шеста београдска гимназија




               Здрава исхрана

Професор:                    Радиле:

Љубица Лалић                 Ана Лојаница
                             Исидора Павловић   3/3




 Београд, Март 2012
 Пирамиду   исхране чине:

1.   Житарице

2.   Воће и поврће

3.   Месо, млеко, риба

4.   Слаткиши, масти, уља
   Изузетно вредне житарице су
    раж, хељда, просо, јечам, овас, као и кукуруз
   Најпознатије намирнице су: хлеб, тесто, пиринач, житарице
    и пахуљице од житарица
   Извори су угљених хидрата и протеина,
    минералних материја и витамина
   Имају антиоксидантна својства и због тога су врло значајне
    за имунитет и здравље
   Важан су извор витамина, минерала, угљених
    хидрата, воћних киселина, дијеталних влакана
   Дневно треба појести 3 порције поврћа и 2 порције
    воћа
   Најбоље је воће и поврће тамно зелене боје, али и
    свако које је богато жутом, наранџастом или
    црвеном бојом
   Ова врста намирница
    садржи велику количину
    калцијума, протеина,
    масти и витамина(A и D)
   Обезбеђују раст костију,
    зуба, рад мишића и
    нерава
   Чешће треба да се
    конзумира јогурт, млеко
    са мањом количином
    масти, а ређе путер и
    топљени сир
   Месо, риба, јаја, пасуљ,
    ораси, лешници,
    кикирики - препоручују
    се две порције дневно
   Они представљају концентроване изворе енергије
    и само мала количина ових намирница потребна је
    за балансирану исхрану
   Уколико се користе у претерано великим
    количинама изазивају гојазност и доводе до
    нарушења здравља
Десет савета за правилну исхрану:

1) Јести разноврсну храну.
2) Одржавати оптималну тежину.
3) Смањити уношење засићених масних киселина
     (масти животињског порекла).
4) Увећати унос полинезасићених масних киселина
    (пречишћени путер,нерафинисана
    хладно цеђена уља, путери од семенки -
    кикирики, сунцокрет, сусам, бадем, лешник, голи
    ца- бундева).
5) Смањити унос холестерола (свињска маст, масне
    врсте меса, масни сиреви, јаја).
6) Увећати унос сложених угљених хидрата и
    дијетних
    влакана (поврће, воће,интегралне житарице).
7) Редовно уношење течности: вода, чајеви, природн
    и сокови.
8) Смањити уношење шећера, нарочито белог
    рафинисаног, заменити га медом и малтексом.
9) Смањити унос соли, посебно стоне кухињске.
10) Смањити и избгавати унос кафе, алкохола и
    дувана.
Постоји шест подгрупа вегетаријанског начина исхране:
 *Оволактовегетаријанци – од животињских намирница
  једу само јаја, млеко и млечне производе
  * Семивегетеријанци – једу млечне
  производе, јаја, живину и рибу
  * Актовегетеријанци – млеко и млечне производе
  * Пресцовегетеријанци – једу млечне производе, јаја и
  рибу
  * Ововегетеријанци – једу само јаја
  * Вегани – не једу ништа од животињских намирница
   Захваљујући мањем уносу
    масноћа вегетаријанци имају
    нижу телесну тежину, нижи
    крвни притисак и ређе
    обољевају од дијабетеса
    типа 2.
   Есенцијалне аминокиселине
    могу се надокнадити
    продуктима соје
   Недостатак Омега 3 масних
    киселина може надокнадити
    узимање коштуњавог воћа
   Витамин B-12 може се
    надокнадити пунозрнастим
    житарицама.
   Наш организам није
    прилагођен конзумирању
    меса – након узимања меса у
    дебелом цреву стварају се
    токсичне бактерије
   Уноси се вишак адреналина
    из меса
   Приликом товљења
    животињама се дају хормони
    који штетно утичу на људе
   Најмање штетно месо –
    јагњеће, ћуреће и коњско
   Најштетније – свињско
   Препоручени унос – једном
    недељно
   У оваквом начину исхране заступљена је употреба жита и
    производа од жита
   Мање присутни месо, млеко, јаја и риба
   Не уносе се све есенцијалне аминокиселине, па оваква
    исхрана није нутритивно избалансирана
   Воће се једе сушено или свеже, искључиво сезонско, никада
    тропско
   Присутна употреба морских алги и производа од соје
Макробиотичка пирамида
   Уклања продукте настале разградњом масти

   Разграђује штетне продукте настале метаболичким процесима

   Спречава бубрежне и уринарне инфекције

   Повећава концентрацију

   Бар 5 чаша дневно смањују ризик од рака дебелог црева, рака
    дојке и рака мокраћне бешике
 http://www.zdravaishrana.net/
 http://www.wikipedia.org/
 http://www.youtube.com/
   Encyclopaedia of Natural Medicine –
    Michael T. Murray, Joseph E. Pizzorno




        Хвала на пажњи и дивним коментарима
              (знамо да ће их бити  )

Zdrava ishrana

  • 1.
    Шеста београдска гимназија Здрава исхрана Професор: Радиле: Љубица Лалић Ана Лојаница Исидора Павловић 3/3 Београд, Март 2012
  • 3.
     Пирамиду исхране чине: 1. Житарице 2. Воће и поврће 3. Месо, млеко, риба 4. Слаткиши, масти, уља
  • 4.
    Изузетно вредне житарице су раж, хељда, просо, јечам, овас, као и кукуруз  Најпознатије намирнице су: хлеб, тесто, пиринач, житарице и пахуљице од житарица  Извори су угљених хидрата и протеина, минералних материја и витамина  Имају антиоксидантна својства и због тога су врло значајне за имунитет и здравље
  • 5.
    Важан су извор витамина, минерала, угљених хидрата, воћних киселина, дијеталних влакана  Дневно треба појести 3 порције поврћа и 2 порције воћа  Најбоље је воће и поврће тамно зелене боје, али и свако које је богато жутом, наранџастом или црвеном бојом
  • 7.
    Ова врста намирница садржи велику количину калцијума, протеина, масти и витамина(A и D)  Обезбеђују раст костију, зуба, рад мишића и нерава  Чешће треба да се конзумира јогурт, млеко са мањом количином масти, а ређе путер и топљени сир  Месо, риба, јаја, пасуљ, ораси, лешници, кикирики - препоручују се две порције дневно
  • 8.
    Они представљају концентроване изворе енергије и само мала количина ових намирница потребна је за балансирану исхрану  Уколико се користе у претерано великим количинама изазивају гојазност и доводе до нарушења здравља
  • 9.
    Десет савета заправилну исхрану: 1) Јести разноврсну храну. 2) Одржавати оптималну тежину. 3) Смањити уношење засићених масних киселина (масти животињског порекла). 4) Увећати унос полинезасићених масних киселина (пречишћени путер,нерафинисана хладно цеђена уља, путери од семенки - кикирики, сунцокрет, сусам, бадем, лешник, голи ца- бундева). 5) Смањити унос холестерола (свињска маст, масне врсте меса, масни сиреви, јаја). 6) Увећати унос сложених угљених хидрата и дијетних влакана (поврће, воће,интегралне житарице). 7) Редовно уношење течности: вода, чајеви, природн и сокови. 8) Смањити уношење шећера, нарочито белог рафинисаног, заменити га медом и малтексом. 9) Смањити унос соли, посебно стоне кухињске. 10) Смањити и избгавати унос кафе, алкохола и дувана.
  • 10.
    Постоји шест подгрупавегетаријанског начина исхране: *Оволактовегетаријанци – од животињских намирница једу само јаја, млеко и млечне производе * Семивегетеријанци – једу млечне производе, јаја, живину и рибу * Актовегетеријанци – млеко и млечне производе * Пресцовегетеријанци – једу млечне производе, јаја и рибу * Ововегетеријанци – једу само јаја * Вегани – не једу ништа од животињских намирница
  • 11.
    Захваљујући мањем уносу масноћа вегетаријанци имају нижу телесну тежину, нижи крвни притисак и ређе обољевају од дијабетеса типа 2.  Есенцијалне аминокиселине могу се надокнадити продуктима соје  Недостатак Омега 3 масних киселина може надокнадити узимање коштуњавог воћа  Витамин B-12 може се надокнадити пунозрнастим житарицама.
  • 12.
    Наш организам није прилагођен конзумирању меса – након узимања меса у дебелом цреву стварају се токсичне бактерије  Уноси се вишак адреналина из меса  Приликом товљења животињама се дају хормони који штетно утичу на људе  Најмање штетно месо – јагњеће, ћуреће и коњско  Најштетније – свињско  Препоручени унос – једном недељно
  • 13.
    У оваквом начину исхране заступљена је употреба жита и производа од жита  Мање присутни месо, млеко, јаја и риба  Не уносе се све есенцијалне аминокиселине, па оваква исхрана није нутритивно избалансирана  Воће се једе сушено или свеже, искључиво сезонско, никада тропско  Присутна употреба морских алги и производа од соје
  • 14.
  • 15.
    Уклања продукте настале разградњом масти  Разграђује штетне продукте настале метаболичким процесима  Спречава бубрежне и уринарне инфекције  Повећава концентрацију  Бар 5 чаша дневно смањују ризик од рака дебелог црева, рака дојке и рака мокраћне бешике
  • 17.
     http://www.zdravaishrana.net/  http://www.wikipedia.org/ http://www.youtube.com/  Encyclopaedia of Natural Medicine – Michael T. Murray, Joseph E. Pizzorno Хвала на пажњи и дивним коментарима (знамо да ће их бити  )