2. ARITMIJA SRCA
nervnog sistema...
Aritmija
srčanog
je bolest kod koje postoji poremećaj brzine ili ritma
rada.
U toku aritmije srce može raditi suviše brzo, suviše sporo ili sa
nepravilnim ritmom. Ubrzan srčani rad se naziva tahikardija, a
usporen bradikardija.
Većina aritmija su bezopasne, ali neke mogu biti ozbiljne ili čak
fatalne. Kada srce radi jako brzo ili jako sporo ili nepravilnim
ritmom,njegova pumpna funkcija se smanji i ne može da ispumpa
dovolno krvi do svih delova tela. To može oštetiti mozak,srce i
drm.
SA čvor šalje impulse određenom brzinom (frekvenca srca).
Normalna frekvenca srca u stanju mirovanja je od 60-100/min.
Međutim, frekvenca se menja u toku telesnog opterećenja,
spavanja, stresa ili hormonalnih faktora. U toku spavanja
frekvenca može pasti do 40/min, a u toku fizičkog opterećenja
porasti na 160/min. Aritmija može da se javi i kod zdravog srca.
SRČANI UZROCI
ŠTA SVE MOŽE IZAZVATI ARITMIJE SRCA?
ē UZROCI OD STRANE SRCA
· UZROCIOD STRANE DRUGIH ORGANA – bolesti štitaste i
nadbubrežne žlezde, bolesti pluća, bubrega, digestivnog trakta,
ē
· OPŠTI POREMEĆAJI U ORGANIZMU(gubitak minerala i
izbacivanjetečnosti, uzimanje nekih lekova
tečnosti iz organizma, lekovi za
l
(Digitalis, lekovi za
ečenje aritmije itd), konzumiranje
droga, alkohola, pušenje, povišena telesna temperatura, pad
arterijskog krvnog pritiska, pad koncentracije kiseonika u krvi
itd)
.
POREMEĆAJA PROVOĚENJA NADRAŽAJA (provođenje
električnih signala je usporeno ili blokirano).
· POREMEĆAJA
normalno proizvode
se nadražaji stvaraju
STVARANJA NADRAŽAJA (ćelije koje
električni signal, ne funkcionišu normalno ili
u drugim ćelijama srca koje inače ne
proizvode električne signale)
3. TAHIKARDNI POREMEĆAJI SRČANOG RITMA
(ubrzani srčani ritam)
Frekvenca >100/min, pravilan ili nepravilan ritam (tahiaritmija).
Mehanizam je zasnovan na fokalnim impulsima ili reentry
fenomenu.
TAHIKARDIJE POREKLOM IZ PRETKOMORA:
SINUSNA TAHIKARDIJA - porast srčane frekvence iznad
100/min koji postepeno nastaje i prestaje (najčešće
nastaje usled telesnog napora, povišene telesne temperature,
anemije, pada koncentra
poremećaja rada štitaste
kofeina, nikotina, bolesti
punjenje komora ukoliko
otkriti uzrok tahikardije i lečiti ga. Sinusna frekvenca se mora
usporiti ako na toj frekvenci dolazi do pojave ishemije srca, tj srce
ne dobija dovoljnu količinu kiseonika. Najčešće se u terapiji
koriste beta blokeri.
SUPRAVENTRIKULARNE EKSTRASISTOLE (SVES)-
pretkomorske (potiču iz pretkomora ili AV čvora).
preskakanja
ako su česte,
cije kiseonika
u
krvi, psihičke napetosti,
žlezde, preteranog unosa alkohola,
sinusnog čvora). Obično ne remeti
ne pređe frekvencu od 180/min. Važno je
Mogu dase jave i kod zdravih ljudi
i
ako su retke i ako ne
strvaraju simptome, ne leče se. One
aritmija kao što su treperenje i leprš
mogu biti i preteča težih
anje pretkomora.
Simptomi: osobe koje imaju SVES mogu imati osećaj
srca ili probadanja u
ako daju simptome.
grudima. Lečenje: SVES se leče
4. ē Nodalna tahikardija (najčešće nastaje zbog postojanja dva
funkcionalna puta u samom AV čvoru, pa dolazi do kružnog
kretanja impulsa. Kružno kretanje impulsa može nastati i u SA
čvoru i pretkomorama.
Javlja se kod bolesnog srca, a i kod zdravog srca usled stresa ili
pojačane fizičke aktivnosti, češće kod žena.
minuta ili više sati, pa i dana. Ponekad se javlja i
srce zdravo, ali
se napad prekinuo
apad ponavlja daju
i dodatni
a (uvalvularnom prstenu).
obrnuto, prvo ide preko akcesornog puta, a
Hissovog snopa... i proces traje.
SUPRAVENTRIKULARNA TAHIKARDIJA (SVT ili PSVT-
paroksizmalna supraventrikularna tahikardija) – ubrzanisrčani
rad frekvence oko 150-220/min. Brzi, ali regularan ritam koji
potiče od pretkomora. Karakteristično je da
završava se naglo. Javlja se najčešće u dva
tahikardija počinje i
oblika:
Simptomi: naglo nastalo lupanje srca koje može trajati nekoliko
nesvestica.
Lečenje: Tahikardija se može ponekad zaustaviti nadražajem
vagusa (parasimpatički nerv) tzv. Valsalva manevrom koji se
izvodi napinjanjem stomačnih mišića u trajanju od 3-4 sekunde ili
tako što se prstimazatvore nozdrve a zatim umerenom silom
duva vazduh prema nosu kao kada je zapušen nos (manevar
ponoviti višeputa). Kašalj takođe nardažuje vagusni nerv.
Ova aritmija ne ugrožava život pacijenta ako je
ako napad dugo traje daju se antiaritmici da bi
ili se radi električna konverzija ritma. Ako se n
se antiaritmici radi prevencije napada.
Supraventrikularna tahikardija preko akcesornih puteva:
(WPW sy (preko Kentovog puta) u zdravom srcu jedini
preko
put kojim
se impulsi prenose
snopa u komore. U
je: iz SA čvora u AV čvor, pa Hisovog
AVčvoru se impulsi
omogućava kontrakciju pretkomora pre
usporavaju, što
kontrakcije komora kako
bi bilo dovoljno vremena da se krv iz pretkomora ubaci u komore.
Međutim, kod nekih ljudipostoje pored Hisovog snopa
(akcesorni) putevi kojima se impulsi mogu sprovoditi iz
pretkomorau komore. Oni se nalaze oko srčanih
zalistak
Preko ovih
pretkomora
puteva dolazi do kruženja impulsa između
i komora. Tahikardija započinje atrijskom
ekstrasistolom (SVES), impuls prođe najčešće
snopa u komore, a zatim se preko akcesornog
preko Hissovog
puta vraća u
pretkomore.
Međutimdešava se i
zatim se vraća preko
5. Lečenje: iako je većina osoba sa WPW sindromom
asimptomatična u toku života, ipak ova aritmija može biti vrlo
opasna jer nosi rizik od smrtnog ishoda (<0,6%).
Daju se antiaritmici u akutnom napadu i za prevenciju ponovnih
napada.
Preko katetera se ulazi u srce i isporuči lokalno radiofrekventna
energija radi destrukcije abnormalnog električnog puta.
aste
Simptomi: zavise od frekvence komora. Ako je ona velika mogu
ē
TREPERENJE PRETKOMORA (FIBRILACIJA ATRIJA): frekvenca
pretkomora je oko 350-600/min.
Nastaje zbog kruženja impulsa u pretkomorama ili ako postoji
više ektopičnih centara u pretkomorama koji stvaraju impulse.
Ovo je česta aritmija kod starijih ljudi (oko 8% ljudi preko 80god).
traje
Najčešće nastaje zbog organskog obolenja srca (koronarna
bolest, srčane mane, hipertrofična kardiomiopatija, perikarditis,
predhodna operacija na srcu), hipertenzije, bolesti pluća
(pneumonija, embolija pluća, tumor pluća), pojačane funkcije
štitaste žlezde, trovanja ugljen-monoksidom, prekomernim
unosom alkohola itd.
dolazi
izazovu
Ako pacijent u akutnom napadu ne reaguje na antiaritmike,
se napadiprimenjujese električna konverzija ritma. Ako
ponavljaju i pored medikamentoznog lečenja, primenjuje se
radiofrekventna ablacija.
LEPRŠANJE PRETKOMORA (ATRIJALNI FLATER): nastaje usled
patološkog
pretkomora
automatizma pretkomora pri čemu je frekvencija
250-350/min.
AV čvor nije
pa propušta
u stanju dovoljno dauspori impulse iz pretkomora,
svaki 2. ili 3. impuls, te je frekvenca komora takođe
ubrzana.
Najčešće se javlja usled organskog obolenja srca (koronarna
bolest, srčane mane, srčana slabost) ili pojačane funkcije štit
žlezde.
se javiti bolovi u grudima, znaci popuštanja srca,
nesvestice...Obično prelazi utreperenje pretkomora tj. fibrilaciju
pretkomora ili tzv. apsolutnu aritmiju.
Može trajati kratko ili ako se pretkomore uvećaju, ova aitmija
godinama jer je u tom slučaju konverzijaritma u sinus skoro
nemoguća.
Pretkomore trepere, skoro nema kontrakcije i vrlo često
do stvaranja tromba koji mogu dase izbace u cirkulaciju i
emboliju arterija.
6. Usled toga može
nastati moždani
udar, infarkt srca,
pluća, burega, creva,
embolija
ekstremiteta itd.
TAHIKARDIJE
POREKLOM IZ
KOMORA:
Simptomi:najčešće
zavise od frekvence
komora.
Neki pacijenti
nemaju nikakve
simptome,
a drugi mogu
osećati lupanje i
preskakanje srca,
bolove u grudima,
gušenje,
mogu se javiti znaci
zastoja na plućima,
znaci arterijske
embolije.
L
KOMORSKE EKSTRASISTOLE (VENTRIKULARNE
EKSTRASISTOLE – VES): su prevremeni srčani otkucaji
koji nastaju zbog nadržaja koji potiču iz nekog ektopičnog centra
u komorama.
Mogu se javiti i kod zdravih ljudi usled pojačane aktivnosti
simpatičkog nervnog sistema (stres, telesni napor - na višim
frekvencama srca), usled pušenja, nakon uzimanja alkohola,
kofeina, kokaina.
Često se javljaju kod koronarne bolesti srca usled ishemije
srčanog mišića, nakon stvaranja ožiljnog tkiva u srcu (posle
infarkta srca, miokarditisa, operacija na srcu), kod prolapsa
mitralne valvule, srčane slabosti, smanjene količine kalijuma
(uzimanje diuretika-lakova za izbacivanje tečnosti) ili
magnezijuma u krvi, kao posledica poremećene funkcije štitaste
žlezde ili kao posledica uzimanja nekih lekova (antiaritmika,
Digitalisa).
Ove VES, koje se javljaju kod organskih bolesti srca su opasne
(naročito često se javljaju u akutnom infarktu srca) jer mogu
dovesti do treperenja komora srca i do smrti.
Pravilno merenje frekvence komora tj. pulsa u ovom slučaju je na
grudnom košu,
periferiju. Tako
jer se ne prenosi svaka kontrakcija komora na
akobolesnik meri puls na ruci, može izmeriti
biti 120/min.70/min, a frekvenca komora može
7. Simptomi: osoba koja ima VES može osećati preskakanja srca,
bol u grudima, umor ili nema nikakve simptome. Lečenje: leče se
ako daju Ako pacijent ne reaguje na medikamentoznu terapiju i
ima često epizode ventrikularne tahikardije, razmatra se ugradnja
kardioverter defibrilatora.
koji prepoznaje ventrikularnu
električni impuls koji izvrši
ijenta od naprasne smrti.
(DC šok).
Pacijenti će različito reagovati na antiaritmike. Treba naći za
svakog pacijenta antiaritmik koji mu najviše odgovara.
Antiaritmici mogu takođe izazvati aritmije, tzv. proaritmije
3. VENTRIKULARNA FIBRILACIJA (VF):
to je postojana VT.
Najčešće nastaje usled koronarne bolesti srca, u akutnom
infarktu srca ili može biti uzrok naprasne smrti kod pacijenata bez
simptoma.
Lečenje: u akutnim stanjima daju se odgovarajući antiaritmici,
ako nema reakcije, pacijent se uvodi u kratkotrajnu intravensku
anesteziju (amp Bensedin i.v) i radi se električna konverzija ritma
To je aparat poput pacemakera,
fibrilaciju i u
defibrilaciju.
tom momentu ispali
Ovaj aparat štiti pac
VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA (VT): (komorska) je opasna
poživot jer često vodi u ventrikularnu fibrilaciju i zastoj srca. Ako
traje više od 30 sekundi,
8. Uglavnom nastaje kod organske bolesti srca (koronarna bolest,
miokarditis, srčane mane, kardiomiopatije, WPW sy...). Može
nastati nakon udara električne energije.
Simptomi: bolesnik gubi svest i ubrzo nastaje srčani zastoj.
Lečenje: defibrilacija (DC šok).
BRADIKARDNI POREMEĆAJI SRČANOG RITMA
Bradikardija je usporenje srčanog rada ispod 60 otkucaja u
minuti.
Uzoci mogu biti srčanog i nesrčanog porekla.
Nesrčani uzoci su: uzimanje nekih lekova; poremećaji elektrolita
(hipokalijemija), poremećaji funkcije endokrinih žlezda (smanjena
funkcija štitaste žlezde); snižena telesna temperatura; prevaga
parasimpatičkog nervnog sistema; neurološki poremećaji;
dugotrajno ležanje.
Uzroci od strane srca: koronarna bolest srca, srčane mane,
degenerativni primarni električni poremećaji. Najčešći uzroci
bradikardije srčanog porekla su: poremećaji koji nastaju u SA
čvoru i u AV čvoru.
1. Poremećaji funkcije SA čvora:
ē Sinusna bradikardija - Pad frekvence srca ispod 60/min Može
biti: Fiziološka: u snu, kod mlađih muškaraca i kod utreniranih
zbog vagotonije
Patološka: stalna frekvenca <40/min.
Tipična za sindrom SA čvora.
Simptomi: osobe su uglavnom bez simptoma. Eventualno,
problem može biti nemogućnost porasta frekvence u toku napora,
palpitacije (usporen rad srca sa jakim udarima), nesvestica (samo
kod sinusnog zastoja).
treperenje
ekstrasistolom
komora može biti pokrenuto ventrikularnom
(VES) ili nastati nakon ventrikularne tahikardije
(VT).
Često nastaje i kod infarkta srca, kod nadražaja vagusa, kod
aortne stenoze, ateroskleroze u starih; kod ekstrakardijalnih
bolesti(smanjene funkcije štitaste žlezde), kod mehaničkog
draženja vagusa (pritisak na karotidni sinus), vazovagalna
reakcija (bradikardija i pad) ili medikamentozno izazvana (digitalis,
beta-blokeri, antiaritmici itd).
9. · Sindrom bolesnog sinusnog čvora (SSS – sick sinus
syndrome): postoji poremećaj automatizma ili nemogućnost
sprovođenja impulsa iz SA čvora na okolinu („exit block“).
se postepeno produžavaju dok ne izostane jedna kontrakcija
pretkomora. (Tip II): pravilni intervali između kontrakcija
pretkomora dok jedna iznenada ne izostane.
– asistolija koja traja
od frekvence srca. Ako
i do gubitka svesti.
Lečenje: ako bolest daje simptome, obično je potebna ugradnja
pacemakera.
ē Tahikardno-bradikardni sindrom: pacijent ima epizode
ubrzanog i usporenog rada srca. Lečenje: najčešće je potrebna
ugradnja pacemakera kojim se kontroliše bradikardija, a
tahikardija se leči medikamentima.
ē
SA blokovi:
1. SA blok I stepena: ne prepoznaje se na običnom EKG-u.
2. SA blok II stepena (tip I): intervali između grčenja pretkomora
do bradikardije
elektrolitnog
rciprenalin,
ili velikih pauza (>
se pacemaker.
Lečenje:
Isključiti
kod asimptomatskih bolesnika nije potrebno lečenje.
lekove koji mogu dovesti do bradikardije (beta blokeri,
kalcijum-antagonisti, digitalis, antiaritmici).
Simptomi: zavise od stepena težinebradikardije - umor,
omaglica, gubitak svesti. Obično se javlja kod starih osoba zbog
degenerativnih promena u SA čvoru kao posledice starenja. Broj
srčanih otkucaja se u naporu ne povisi adekvatno, tako da ove
osobe imaju izražen zamor u naporu.
3. SA blok III stepena: sinusni arest
nekoliko sekundi. Simptomi: zavise
sinusni zastoj dugo traje, može doć
Lečenje: isključivanje lekova koji magu dovesti
(beta-blokeri,
dizbalansa, u
digitalis, antiaritmici), regulisanje
hitnim stanjima daje se Atropin,
O
Adrenalin. U slučaju teže hronične bradikardije
3 sekunde), kad se isključe svi uzroci, ugrađuje
10. Smetnje AV provođenja:
Ø Autonomni nervni sistem (simpatikus i parasimpatikus) utiče
na promene AV provođenja. Nadražaj parasimpatikusa izaziva
usporavanje provođenja kroz AV čvor.
ē
Ø Stanja i bolesti koje utiču na AV provođenje: infarkt srca,
preterana upotreba lekova (beta blokeri, kalcijum antagonisti,
akutne infekcije (upala srčanog mišića-miokarditis,digitalis),
reumatska groznica), kalcifikacije, degeneracije u AV čvoru,
lajmska bolest, nakon operacije srca.
Simptomi: zavise odfrekvence komora. Ako je ona ispod 40/min,
pauze u grčenju komora (>3 sekunde) možeili ako postojevelike
nastati umor, nesvestica i gubitak svesti.
11. Lečenje: obično je potrebno davanje Atropina radi ubrzanja
frekvence srca ili ugradnja pacemakera.
ē
Blok leve grane Hissovog snopa
Ø blok prednjeg fascikulusa leve grane (prednje levi hemiblok)
Ø blok zadnjeg fascikulusa leve grane (zadnje levi hemiblok)
· Blok desne grane Hissovog snopa
Simptomi: osoba ne mora osećati nikakve simptome, blok se
otkrije slučajno na EKG-u.
liki deo provodnog
ćenjem mišića komora,
Međutim, ako je blok veći, tj. zahvata ve
sa značajnim oštesistema, ili je udružen
može biti znak ozbiljnog oboljenja srca.
12. a.
ŠTA JE SVE POTREBNO ZA POSTAVLJANJE
DIJAGNOZE ARITMIJA?
Radi procene aritmija i odluke za terapiju, potrebna je:
ē EKG dokumentacija aritmije.
prouzrokovati
elektrolitni
· Psihosomatska dijagnostika i terapija.
Neinvazivna dijagnostika:
· EKG u miru.
elektrodama
EKG-a.
o
opasne.
ispod kože
se retko
Koristi se kod pojave sinkopa kojima se ne zna uzrok, a može biti
postavljen ispod kože pacijenta 12-24 meseca.
Blok leve grane može maskiratiishemiju srca ili novonastali
ne može da se prepozna na EKG-infarkt srca koji, u tom slučaju,
Zbog toga, kod svake sumnje na infarkt određuje se nivo srčanih
enzima.
· Dijagnostika osnovnog kardijalnog obolenja: vrsta bolesti,
procena
od tipa i
funkcije komora. Procena aritmije i dalja terapija zavisiće
težine osnovne bolesti.
· Traži
aritmiju ili
dizbalans
,
ti ekstrakardijalne faktore, koji mogu
joj ići u prilog (bolest štitaste žlezde,
infekcije, anemija...).
· 24h EKG
koje se zalepe
(Holter): pacijent nosi maliaparat sa
za grudni koš i 24 h se
vrši
snimanje
Tada se dobijaju informacije o postojanju p
ovremenu kada se oni pojavljuju, a pacijent
vreme radio (da li je mirovao,spavao ili bio
aritmije se pojavljuju retko, a mogu biti vrlo
remećaja ritma,
može beležiti štaje u t
fizički aktivan). Neke
Tada se koristi
postavlja kada
tzv. “Event monitor” –mali aparat koji pacijent sam
oseti aritmiju. On snima poremećaje ritma tako što
ga pacijent aktivira pritiskomna dugme onda kada oseti
simptome.
Postoji i tzv. “Loop monitor” – koji se implantira
pacijenta, a funkcija mu je da
pojavljuju i ne registruju se u
snimi aritmije koje
toku24 h Holter monitoringa. Ovaj
aparat ne snima stalno EKG već u zavisnosti kako je programiran,
snimi samo poremećaje ritma kada se pojave ili ga pacijent
uključi kada oseti simptome.
13. Slika: Holter EKG-a
· Ehokardiografija - ultrazvuk srca
Slika: Ehokardiografija
ē EKG u opterećenju: daje nam odgovor da li postoji ishemija
kao mogući uzrok aritmije.
Slika: Test opterećenja na pokretnoj traci
·MRI srca: metoda izbora za Dg displazije desne komore. ē
Internistička osnovna laboratorija. osnovna laboratorija.
Invazivna dijagnostika:
14. Slika: koronarografija srca
elektrofiziolog, kardiolog koji je
laboratoriji za elektrofiziologiju.
vene
Ako je već započeta antiaritmijska medikamentozna terapija,
elektrofiziološkim ispitivanjem se može dokazati koliko terapija
može zaštititi pacijenta od težih aritmija, a takođe i naprasne
smrti.
uzroka
sinkopa.
Ova sinkopa nije
i izazove
Koronarografija: dokumentovanje strukture osnovne bolesti,
što je u osnovi aritmije. Osim terapijskih indikacija značajno je i
za procenu prognoze.
Elektrofiziološka Dg: je najpreciznija metoda za snimanje i
postavljanje dijagnoze aritmija. Elektrofiziološko ispitivanje vrši
specijalizovan za aritmije srca, u
Pod kontrolom rentgena ubacuje se kateter preko periferne
do srca. Snimaju se električni
funkcije srca. Programiranom
signaliradi procene električne
električnom stimulacijom izazivaju
se aritmije i određuje njihova priroda i lokalizacija.
U toku ovog
pacemakera
ispitivanja procenjuje se potreba za ugradnjom
ili kardioverter defibrilatora, a ako je potrebno, može
se uraditi i ablacija.
sin
Test na nagibnom stolu: koristi se za određivanje
kope(gubitka svesti). Različiti su uzroci nastanka
Kod nekih
refleksima
osoba nastanak sinkope je u vezi sa abnormalnim
usporenog rada
srca
nervnog sistema, koji dovode do
i širenja krvnih sudova tj. pada krvnog pritiska. Kada se to desi,
dolazi do smanjenja krvi u mozgu i gubitka svesti.
Ovaj tip sinkopese naziva vazovagalna sinkopa.
opasna po život osim kada nastane neočekivano
povrede
.
Test je bezbedan za pacijenta. Pacijent legne na specijalan sto
koji ima bezbednosni pojas i oslonacza noge. Priključi se EKG
radimonitorisanja srčane radnje i na nadlakticu se postavi
mažetna za merenje krvnog pritiska.
15. minuta.
Ako pacijent dobije sinkopu za vreme testa, sto se vraća u
horizontalnu poziciju do oporavka pacijenta.
Simptomi vazovagalne sinkope su: mučnina, znojanje bledilo,
lupanje srca, nesvestica.
Pozitivan test znači da pacijent dobija sinkopu koja je uzrokovana
nenormalnim promenama krvnog pritiska ili frekvence srca.
TERAPIJA SRČANIH ARITMIJA
CILJ TERAPIJE:
otklanjanje simptoma
prevencija komplikacija (tromboembolije, kardiomiopatije)
prevencija naprasne smrti
1. MEDIKAMENTOZNA
je poznat (koronarna bolest srca,
hipertireoza, poremećaj
Antiaritmici (postoji 4 grupe antiaritmika)
Antikoagulantna terapija kod nekih aritmija radi smanjenja
rizika od tromboembolijskih komplikacija.
NEMENDIKAMENTOZNA
utnim stanjima
(sinkopa, znaci
radi
kateter-ablacija (radiofrekventna ablacija).
implantacija pacemakera i kardioverter defibrilatora
hirurška terapija
Pacijent se veže, a zatim nakon 15 minuta ležanja počinje test. Sto
se naginje
45 stepeni
pod različitimuglovima npr. na 30 stepeni 2 minuta, na
2
minuta,
na
da
70 stepeni 45 minuta. Glava je uvek iznad
nogu. Pacijent treba kaže kad oseti bilo kakve simptome za
vreme testa. Sve vreme se meri krvni pritisak i monitoriše EKG.
Ako se kod pacijenta ne pojavi
ubrizgati lek sličan adrenalinu,
sinkopa za vreme testa, može se
koji nam pomaže da procenimo
simptome i reakciju krvnog pritiska i frekvence srca pacijenta na
stres sličan adrenalinu.Nakon ubrizgavanja leka sto se ponovo
nagne na 70 stepeni 45
srč
elektrolita...)
Leči se uzrok aritmije ako
anemane, srčana slabost,
DC kardioverzija (primena električne energije u ak
kod ubrzanog ritma
i
hemodinamske nestabilnosti
srčane slabosti, padarterijskog krvnog pritiska...)
normalizovanja srčanog ritma.
16. Radiofrekventna ablacija – Primenjuje se kada atrijalna fibrilacija
ne može da se kontroliše lekovima ili kada pacijent iz nekog
razloga ne može da uzima antiaritmike.
Preko katetera se šalje radiofrekventna energija koja izvrši
destrukciju tkiva i na tom mestu se stvara ožiljak koji sprečava
dalje širenje impulsa kroz srce.
i
sata. Uspeh terapije je >90%, a komplikacije su minimalne.
električnih signala (baterije) i elektroda
srca.
Najčešće se koristi ako prirodni pacemaker srca nije dovoljno brz
PACEMAKERI
ili ako postoje blokovi u provođenju impulsa, ali takođe i kod
nekih tipova aritmija koje ne mogu da se reše medikamentozno.
Moderni pacemakeri se mogu programirati spolja na optimalan
ritam za pojedine pacijente.
se Ubacuje se kateter preko arterije u preponi i uvodi u srce. On
koristi da stimuliše srčani mišić i snimi njegovu električnu
aktivnost. To nam pomaže da otkrijemo sakog mesta u miokardu
polaze abnormalni impulsi.
Aritmija često nastaje u zonama oko plućnih vena, pa se oko njih
cirkulatorno vrši destrukcija tkiva i tako stvaraju ožiljci koji su
izolatori za sprovođenje impulsa. Ova intervencija traje preko 4
Pacemaker je veštački elektrostimulator srca koji isporučuje
električne impulse preko elektroda pričvršćenih za srčani mišić
na taj način reguliše rad srca. Osnovna svrha pacemakera je da
održi odgovarajući srčani ritam.
Sastoji se od
koje provode
generatora
impulse do
17. ŠTA SVE MOŽE PACEMAKER?
ubrzava spori srčani ritam
kontroliše aritmiju
na mentalne promene,
kontroliše rad komora kad trepere pretkomore (atrijalna
fibrilacija)
kontroliše električnu signalizaciju između pretkomore i komore
kao i između obe komore
UGRADNJA ELEKTROSTIMULATORA
prevenira opasne aritmije.
VRSTE PACEMAKERA
U ovakvim slučajevima pacemaker nije implantiran već postoji
mali uređaj koji spolja šalje električne signale do srca (preko
elektrode koja se ubaci u desnu komoru srca).
Ako se srčana frekvenca popravi nakon izvesnog vremena,
pacemaker se odstrani.
Privremena elektrostimulacija se postavlja pre ugradnje trajnog
pacemakera ili kad je uzrok usporenog rada srca prolazno stanje
(privremeno smanjeno snabdevanje krvlju ili štetno djelovanje
lekova).
i krvnog pritiska u
Privremeni pacemakeri se koriste kod akutnog infarkta srca ako
postoji teškabradikardija usled ishemije.
Stalni
srca),
pacemakeri se koriste kod teških bradikardija (usporen rad
kod nekih aritmija, kod srčane slabosti, kod sinkopa, kod
kongenitalno produženog QTintervala, hipersenzitivnog
karotidnog sinusa.
Najnovije generacije pacemakera reaguju i
npr. iznenadne promene srčane frekvencije
stanjima emocionalnog stresa.
18. Pacemakeri se postavljaju u sterilnim hirurškim uslovima.
Pacijent se lako sedira. Ugradnja je danas rutinski zahvat koji
obično traje manje od jednog sata.
U području leve ili desne ključne kosti anestezira se koža, napravi
mali rez i oblikuje džep u koji se postavlja baterija pacemakera.
Elektrode (žice) koje beleže srčanu električnu aktivnost i prenose
potrebne impulse iz generatora u srce, ubace se kroz venu i
pričvršćuju za srčani mišić. Rendgenskim praćenjem se
proverava jesu li elektrode postavljene na željeno mesto u srcu.
Tek nakon što se testira rad elektroda one se spajaju s
generatoro
miruje da bi
kratko, a po
podacima i podacima o tipu pacemakera koju treba uvek da nosi
sa sobom.
Pokreti ruke na strani pacemakera su blago ograničeni dok ne
zaraste rana, a samo mesto na kojem je generator blago je
osetljivo ili bolno.
NAKON UGRADNJE PACEMAKERA
Prvih dana nakon ugradnje potrebno je:
izbegavati brze i silovite pokrete ramenom gdje je stimulator
Ne podizati teret teži od 4,5 kg
itu od krađe u robnim kućama.
Izbegavati aktivnosti koje zahtevaju guranje ili vuču teških
predmeta npr čišćenje snega ili košenje trave
Ako se premorite prekinite sve aktivnosti
Do 6 nedelja nakon operacije izbegavajte golf, tenis, plivanje
Pokušajte da hodate što više radi vežbe
Pitajte svog lekara kada možete nastaviti sa većim
aktivnostima
Vaš lekar će vam reći kada možete da se vratite na posao
I dalje možete koristiti kućne električne aparate ako su ispravni
- televiziju, radio, muzičke linije, video, fen za kosu, električno
ćebe, mikrotalasnu peć, kompjuter, fax, sva kuhinjska električna
pomagala. Za fiksni telefon nema nikakvih ograničenja.
Rendgenska snimanja, mamografija i ultrazvučna snimanja nisu
ograničena, kao ni zubarski zahvati. Osobama s pejsmejkerom ni
je kontraindikovanobavljenje sportom, putovanje, ali bez preteriv
anja, sve u zavisnosti od pejsmejkera, osnovne bolesti srca i opš
teg fizičkog stanja.
Prepo radio predajnika ili repetitora, TV pr
edajnika visokonaponskih vodova, transfor
matora i velikom električnom strujom: apar
ati za zavarivanje, peći za keramiku i sl, medicinske opreme: sken
eri s magnetnom rezonancom (MRI),terapija jonizujućim zračenje
m, defibrilatori, transkutana dijatermijska stimulacija nerava (TEN
S), detektora metala na aerodromima i u bankama, uređajaza zašt
m pod kožom. Nakon ugradnje pacijent 24
h
morada
se izbegla dislokacija elektrode. U bolnici ostaje
otpustu dobija karticu pacemakera sa svojim ličnim Za telefoniranje mobilnim telefonom preporučuje sekoristiti uho s
uprotno od strane gde je ugrađen elektrostimulator te izbegavati
iznad uređajadržanje mobilnog telefona u džepovima na grudima
.
ručuje se oprez kod:
ili repetitora, radara,
industrijskeopreme
s
19. KOMPLIKACIJE NAKON UGRADNJE PACEMAKERA
Komplikacija je vrlo malo i uglavnom su sporadične. Nakon
same ugradnje najčešće se dogodi dislokacija elektrode koju
treba ponovo ispravno pozicionirati. Može se javiti infekcija ili
ređe dekubitus na mestu ležišta generatora, te eventualno
fraktura elektrode (kod starijih elektroda).
Na šta treba obratiti pažnju:
Ako koža iznad mesta implantacije pacemakera otiče i/ili
pocrveni, ako se jave vrtoglavica, nesvestica, slabost, nevoljno
grčenje mišića, pacijent treba da se javi lekaru. Najbolje je za
pacijenta da sam povremeno kontroliše puls na ruci.
KONTROLE RADA PACEMAKERA
povremeno, trajanje se može i značajno produžiti.
ZAMENA BATERIJE
Nakon isteka baterije pacemakera,
elektrode uredno funkionišu, one se
nova baterija i spoji sa elektrodama.
IMPLANTIBILNI KARDIOVERTER DEFIBRILATOR (ICD)
a.
Nakon ugradnje pacemakera vrše se kontrole rada pacemakera
prvi put nakon 4-6 nedelja, a zatim jednom ili dva
zavisnosti od procene lekara. Vek baterije je 7-10
puta godišnje u
godina što
zavisi od tipapacemakera i prirode bolesti pacijenta. Ako je ritam
pacijentovog srca brži od pacemakera, pa se pacemaker uključuje
vrši se zamena. Ako
ne diraju već sesamo uloži
To je aparat koji se koristi u lečenju pacijenata sa ventrrikularnim
aritmijama a
je sposoban
u ciljusprečavanja naprasne srčane smrti. Aparat
da „prepozna“ komorsku tahikardiju i fibrilaciju i da
slanjemelektričnog impulsa izvrši konverziju ritma u sinusni
ritam ili defibrilaciju i time spreči smrt pacijenta.
