SlideShare a Scribd company logo
1 of 12
Download to read offline
ARTERIJSKA
HIPERTENZIJA
H I P E R T E N Z I J A
Hipertenzija je stanje u kome je krvni pritiska povišen
iznad 120/80 mmHg.
 Od 120-140/ 80-90 je prehipertenzija tj. osobe sa
ovakvim pritiskom imaju veliki rizik od progresije ka
hipertenziji. Oni moraju da promene životne navike i da
redovno kontrolišu krvni pritisak.
 Kod osoba koje imaju pritisak >140/90 mmHg dolazi do
ubrzanog razvoja ateroskleroze i promena na krvnim
sudovima i drugim organima u telu. Zbog toga
pritisak >140/90 mmHg mora da se snižava.
Hipertenzija je hemodinamski poremećaj. Krvni
pritisak je produkt munutnog volumena srca (volumen
krvi koji se istisne iz srca u toku jednog minuta) i otpora
krvnih sudova. Prema tome, krvni pritisak određuju faktori
koji utiču na minutni volumen srca i vaskularni otpor.
Faktori koji utiču na minutni volumen srca su: količina
unete soli, bubrežna funkcija, hormoni nadbubrežne
žlezde.
Periferni vaskularni otpor se povećava pod uticajem
simpatičkog nervnog sistema, raznih agenasa koji se
nalaze u krvi, jona (kalcijuma, kalijuma, magnezijuma,
produkata metabolizma ćelija itd) i lokalno
autoregulacijom (u zidu krvnih sudova se luče brojni
peptidi).
Sužavanjem malih arterija (arteriola) dolazi do povećanja
krvnog pritiska preko povećanja perifernog vaskularnog otpora, a
sužavanjem malih vena (venula) dolazi do redistribucije krvi sa
periferije ka centru, ka srcu i povećanja priliva krvi u srce kao i
minutnog volumena srca.
Uzroci hipertenzije:
U 90-95% slučajeva uzrok nije poznat – esencijalna
hipertenzija
Sekundarna hipertenzija
Uzroci sekundarne hipertenzije:
 bolesti bubrežnog funkcionalnog tkiva (2%)
 bolesti bubrežnih krvnih sudova (2%)
 hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona,
hormona nadbubrežne žlezde) <0,5%

feohromocitom (tumor srži nadbubrežne žlezde koji luči
velike količine adrenalina i noradrenalina)
 trudnoća
 pojačana funkcija štitaste žlezde
 lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin,
lekovi koji se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice
(Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline,
Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine,
Propylhexedrine, Pseudoephedrine, Synephrine,
Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi (amfetamin) itd.
 aortna stenoza
 kompresija produžene moždine
Dugotrajno dejstvo povišenog krvnog pritiska dovodi do
promena na zidovima aorte i manjih krvnih sudova, srcu,
mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.
Dejstvo povišenog krvnog pritiska:
Slika: pucanje krvnog suda u mozgu (moždani udar)
prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja „slabih
mesta“ u zidovima krvnih sudova koja su podložna
pucanju. Glavni problemi kod infarkta srca i aneurizmi
izazvani su pucanjem krvnih sudova.
prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja tankih
pukotina u zidovima krvnih sudova a na tim mestima se
mogu stvoriti trombi i začepiti krvni sud. To dovodi do
infarkta organa (srca, mozga) koji taj krvni sud ishranjuje.
Slika: ateroskleroza
ubrzava se proces ateroskleroze u zidovima krvnih
sudova.
Sužene arterije slabije snabdevaju tkiva i organe krvlju
(kiseonikom i hranljivim materijama) i dolazi vremenom do
njihovog oštećenja i propadanja njihove funkcije.
Zbog ishemije tkiva i organa, srce povećava minutni
volumen da bi obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika, što
dalje povećava krvni pritisak. Stvoreni aterosklerotični
plakovi u zidovima krvnih sudova pucaju i na tom mestu
se stvara tromb koji zatvori krvni sud.
Elastičnost aterosklerotičnih arterija je manja, te srce jače
pumpa krv da bi povećalo snabdevanje tkiva kiseonikom.
Rezultat pojačanog rada srca je oštećenje srčanog mišića
zalistaka što dovodi do srčane slabosti.
Faktori rizika za razvoj hipertenzije
Nasleđe – ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali
hipertenziju, vrlo je verovatno da će se i kod vas razviti.
Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Ne
možete kontrolisati nasledni faktor ali možete preduzeti
korake da živite zdravo i smanjite faktore rizika.
Godine života – kako starimo povećava se rizik od
hipertenzije. Krvni sudovi gube fleksibilnost sa godinama
zbog razvoja ateroskleroze.
Pol – nakon 45. godine povećava se rizik od hipertenzije
kod oba pola. Nakon 65. godine veći procenat žena ima
hipertenziju nego muškaraca.
Smanjena fizička aktivnost – povećava rizik od
hipertenzije, infarkta srca, moždanog udara, gojaznosti.
Loša ishrana, uzimanje velike količine soli – ishrana sa
velikom količinom kalorija, masti i šećera dovodi do
gojaznosti. Ishrana sa većom količinom soli zadržava
vodu te se povećava krvni pritisak.
Gojaznost – osobe koje imaju body mass index >30 su
gojazne. Gojaznost predstavlja napor za srce. Raste nivo
holesterola i triglicerida u krvi, a snižava se HDL (dobar)
holesterol. Gojazni ljudi imaju 2-6 puta veći rizik od
razvoja hipertenzije od osoba sa normalnom težinom. Nije
važan samo stepen gojaznosti već i tip gojaznosti. Kod
nekih osoba se višak masnog tkiva nakuplja u trbuhu
(gojaznost u obliku jabuke), a kod nekih oko kukova i na
butinama (gojaznost u obliku kruške). Kod gojaznosti u
obliku jabuke postoji veća opasnost za razvoj
hipertenzije.
Uzimanje većih količina alkohola – ako se svakodnevno
uzima alkohol u većim količinama (više od jednog piva ili
više od 150 ml vina ili više od 45 ml žestokog pića) može
dramatično povećati krvni pritisak.
Stres
Pušenje (aktivno i pasivno)
SIMPTOMI
Krvni pritisak se često postepeno povećava, pa
bolesnik ne oseća nikakve simptome sve dok se ne
pojavi neka od komplikacija hipertenzije. Najčešće su to
INFARKT SRCA I INFARKT MOZGA („šlog“). To je razlog
zbog čega se hipertenzija naziva „tihi ubica“.
Nemojte praviti grešku misleći da će simptomi da vas
upozore na problem visokog krvnog pritiska. Neka
ispitivanja su dokazala da hipertoničari ređe imaju
glavobolje od zdravih ljudi. Svega 17% bolesnika ima
krvavljenje iz nosa. Ovo krvavljenje češće nastaje zbog
suvog vazduha. Neki simptomi mogu biti indirektno
povezani sa visokim krvnim pritiskom, a to su: krvave
tačkice u očima, crvenilo lica, vrtoglavica, zujanje u ušima,
umor.
HIPERTENZIVNA KRIZA
To je nagli skok krvnog pritiska >210/120 mmHg, pri čemu
dolazi do opterećenja vitalnih organa. Ali, značajnija je
brzina porasta krvnog pritiska od njegovih apsolutnih
vrednosti. Tako da neko može dobiti simptome
hipertenzivne krize sa pritiskom od npr 170/100 mmHg.
Simptomi hipertenzivne krize su:
 jaka glavobolja
 povraćanje
 uznemirenost
 ubrzano i kratko disanje
 krvavljenje iz nosa
 ponekad grčevi ekstremiteta
KOMPLIKACIJE HIPERTENZIJE
Hipertenzivna bolest
srca
Hipertrofija (zadebljanje) leve komore srca – kao rezultat
progresivnog povećanja opterećenja zida komore zbog
povišenog krvnog pritiska i otpora krvnih sudova na
periferiji. Pogoršava se rastegljivost leve komore, to
dovodi do dijastolne disfunkcije, povećanja pritiska
punjenja komore. Vremenom dolazi do dilatacije
(proširenja) leve komore
Ubrzan je razvoj koronarne bolesti srca i povećava se
incidenca naprasne smrti – uvećana leva komora zahteva
više kiseonika. Hipertenzija ubrzava proces ateroskleroze,
usled čega sužene koronarne arterije ne mogu da
obezbede ovako uvećanom srčanom mišiću dovoljnu
količinu koseonika, te nastaju simptomi angine pectoris
pa čak i infarkt srca
Slika: raslojavanje zidova aorte (disekcija)
Disekcija (raslojavanje zidova) aorte: dugotrajnim
dejstvom povišenog krvnog pritiska na zidove aorte dolazi
do širenja lumena ove velike arterije i ponekad do pucanja
njenog zida.
Hipertenzivna bolest bubrega
 Benigna nefroskleroza – nastaje zadebljenje zidova
arterija bubrega i suženja njihovog lumena, aktivira se
sistem renin-angiotenzin-aldosteron što još više povećava
krvni pritisak (renin-angiotenzin-aldosteron sistem je
jedan od mehanizama kojim bubrezi utiču na regulaciju
krvnog pritiska). Pojavljuje se proteinurija (izlučivanje
veće količine proteina putem mokraće) i porast kreatinina
u krvi (kreatinin nastaje kao produkt metabolizma mišića,
a izlučuje putem bubrega. Kada se bubrežna funkcija
smanji, kreatinin se nagomilava u krvi).
 Maligna nefroskleroza – nastaju suženja arterija
bubrega i posledična ishemija koja dovodi do oštećenja
funkcionalnog tkiva bubrega i njegove zamene vezivnim
tkivom. Funkcija bubrega propada i vremenom nastaje
bubrežna slabost. Nastaje kod maligne hipertenzija kada
je dijastolni („donji“) krvni pritisak obično >130 mmHg.
Neurološke komplikacije
 akutne – hipertenzivna encefalopatija kod
hipertenzivne krize (nagli skok krvnog pritiska >210/120 uz
opterećenje vitalnih organa). Dolazi do proširenja krvnih
sudova i povećanja protoka krvi u mozgu. Uz to se
povećava propustljivost krvnih sudova mozga i tečnost
izlazi u međuvaskularni prostor. Nastaje edem (otok)
mozga. Simptomi su: glavobolja, povraćanje, nesvestice,
poremećaji vida, grčevi.
 hronične – multipli, mali infarkti mozga, encefalopatija.
Simptomi: demencija.
Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?
Ako se izmeri krvni pritisak >140/90 mmHg bar 2-3 puta u
dva ili tri različita vremena, postavlja se dijagnoza
hipertenzije. Pola sata pre merenja treba izbegavati veće
fizičko opterećenje, kofein i nikotin. Pre merenja je
potrebno mirovanje od bar 5 minuta. Manžetna se stavlja
na nadlakticu, naduva se, ruka je u nivou srca, a stetoskop
se stavi na unutrašnju stranu lakta.
Prvi tonovi koji se čuju označavaju sistolni (gornji)
pritisak (kada se srce grči), a kada tonovi prestanu da se
čuju, ta vrednost predstavlja dijastolni pritisak (donji) -
kada se srce relaksira.
Krvni pritisak varira u toku dana (cirkadijalni ritam), zavisi
od stanja budnosti, položaja tela (ležeći, sedeći, stojeći),
fizičke aktivnosti, prisustva drugih bolesti, stresa, ishrane
itd.
Često se dešava da krvni pritisak skoči kada nas pregleda
lekar, a kod kuće nam je normalan. To je tzv. hipertenzija
belih mantila. Zbog toga, između ostalog, se radi i 24 h
Holter pritiska, a time se procenjuje i da li je očuvan
cirkadijalni ritam pritiska.
Kako se leči hipertenzija?
Promena stila života
Zdrava ishrana: sirovo voće i povrće, hrana bogata
vlaknima (ovsene mekinje, zobena kaša, pasulj, grašak,
pirinčane mekinje, ječam, citrusno voće, jagode, jabuke),
dijeta sa malom količinom masnoće, mlečni proizvodi sa
1% mlečne masti, pileće meso bez kožice, riba (naročito
masne ribe koje sadrže dosta omega 3 masnih kiselina –
losos, pastrmka i haringe) jesti najmanje 2 puta nedeljno,
hrana sa malo soli (<2,3 g kod hipertenzije i <1,5 g kod
osoba koje uz hipetenziju imaju i bolest srca). Izbegavajte
margarin i pavlaku, masne sireve, iznutrice, crveno meso,
pohovano i na ulju prženo meso, umesto toga je bolje jesti
kuvano meso ili pečeno na roštilju. Izbegavajte kolače,
keks, pogačice, pite, krofne, pečeni krompir. Umesto
žumanca mogu se dodati dva belanca u receptima koja
zahtevaju jaja. Izbegavajte pića sa dodatkom šećera.
Uzimajteod 6-8 čaša tečnosti dnevno.
Fizička aktivnost – preporučuje se srednje teška fizička
aktivnost (što znači da se za vreme te aktivnosti preznojite)
30 minuta ili duže, 5 dana u nedelji: rad u kući, u bašti,
brzo hodanje itd.
Održavanje normalne telesne težine – ako je vaš Body
Mass Index (BMI) 25 ili više od toga, čak i mala redukcija
telesne težine može sniziti vaš krvni pritisak ili prevenirati
hipertenziju. Vaš BMI možete saznati preko interneta tako
što ćete na pretraživaču ukucati „BMI“.
Oslobodite se stresa
Smanjiti unos alkohola: Ako konzumirate alkohol,
ograničite unos na dva pića ako ste muškog pola i jedno
ako ste žena. Jedno piće znači: jedno pivo na dan ili 150
ml vina ili 45 ml žestokog pića.
Prestanak pušenja
Cilj terapije je:
održavanje krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg kod osoba
sa nekomplikovanom hipertenzijom održavanje krvnog
pritiska ispod 130/85 mmHg kod dijabetičara i bolesnika
sa bubrežnom bolešću kod kojih je 24 h proteinurija manja
od 1g. (Za ovu analizu se skuplja mokraća 24 h i u
laboratoriji se meri količina izlučenih proteina)
održavanje krvnog pritiska ispod 125/75 mmHg kod
bolesnika sa bubrežnom bolešću i 24 h proteinurijom
većom od 1g.
2. Medikamentozna terapija
Diuretici (Diunorm, Indapres) su lekovi koji izbacuju višak
tečnosti i snižavaju krvni pritisak. Koriste se kod
nekomplikovane hipertenzije, sami ili u kombinaciji sa
drugim antihipertenzivima.
Kalcijum antagonisti (Norvasc, Nifelat, Cortiazem,
Verapamil) su lekovi koji blokirajući ulazak kalcijuma u
glatke mišiće arterijskih zidova šire krvne sudove i na taj
način snižavaju krvni pritisak. Neki od njih deluju i na
koronarne krvne sudove, a neki na provodni sistem srca,
pa se koriste i kao antiaritmici.
ACE inhibitori (Enalapril, Zorkaptil, Prilazid, Triace itd) –
blokiraju stvaranje angiotenzina II, moćnog
vazokonstriktora (sužava krvne sudove i povećava krvni
pritisak). Koriste se kao lekovi prvog izbora kod
dijabetičara i bolesnika sa oslabljenom levom komorom
srca.
AT inhibitori (Lorista, Menartan, Diovan itd) – deluju slično
kao i ACE inhibitori, s tom razlikom što sprečavaju da se
angiotenzin II veže za svoje receptore u mišićima zidova
krvnih sudova. Koriste se kod osoba koje ne podnose
ACE inhibitore zbog njihove nuzpojave-kašlja, a u
poslednje vreme se koriste i u kombinaciji sa ACE
inhibitorima u terapiji hipertenzije, srčane slabosti i
prevenciji bubrežne insuficinecije u dijabetičara.
Beta-blokeri (Presolol, Prinorm, Byol, Nebilet) – blokiraju
vezivanje adrenalina i noradrenalina (hormoni adbubrežne
žlezde koji izazivaju skok krvnog pritiska) za beta
receptore. Ovi lekovi usporavaju i provođenje električnih
nadražaja u srcu, pa usporavaju srčanu frekvencu. Koriste
se za lečenje hipertenzije, aritmija, srčane slabosti, angine
pectoris.
Centralni agonisti alfa-2 receptora (Methyldopa, Clonidin)
– kontrolišu centar simpatičkog nervnog sistema u mozgu.
Koristi se samo kada drugi lekovi nisu dovoljni za kontrolu
hipertenzije.
Alfa-blokeri (Alfapres, Ebrantil, Kornam) – blokiraju alfa
receptore i na taj način šire krvne sudove i dovode do
pada krvnog pritiska. Ne koriste se u početnoj terapiji
hipertenzije jer mogu povećati rizik od infarkta srca i šloga,
pa se koriste samo u situacijama kad drugi lekovi nisu
dovoljni.
Periferni arterijski dilatatori (Minoxidil) – deluje direktno
na glatke mišiće arterija i šireći arterije snižava krvni
pritisak.
Arterijskahipertenzija

More Related Content

What's hot (14)

хипертензивна криза
хипертензивна кризахипертензивна криза
хипертензивна криза
 
Kardiogeni sok
Kardiogeni sokKardiogeni sok
Kardiogeni sok
 
Infarkt miokarda
Infarkt miokardaInfarkt miokarda
Infarkt miokarda
 
Ppt0000000
Ppt0000000Ppt0000000
Ppt0000000
 
Aritmije
AritmijeAritmije
Aritmije
 
кардио васк.
кардио васк.кардио васк.
кардио васк.
 
Bolesti jetre i krvnih sudova
Bolesti jetre i krvnih sudovaBolesti jetre i krvnih sudova
Bolesti jetre i krvnih sudova
 
9-9-9-09-0-3463663
9-9-9-09-0-34636639-9-9-09-0-3463663
9-9-9-09-0-3463663
 
Oboljenja srca i krvnih sudova
Oboljenja srca i krvnih sudovaOboljenja srca i krvnih sudova
Oboljenja srca i krvnih sudova
 
Hirurgija koronarnih arterija
Hirurgija koronarnih arterijaHirurgija koronarnih arterija
Hirurgija koronarnih arterija
 
750-756
750-756750-756
750-756
 
Karditis
KarditisKarditis
Karditis
 
Urgentna stanja u kardiologiji
Urgentna stanja u kardiologijiUrgentna stanja u kardiologiji
Urgentna stanja u kardiologiji
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 

Similar to Arterijskahipertenzija

Similar to Arterijskahipertenzija (17)

Aritmije
Aritmije Aritmije
Aritmije
 
Ppt0000000
Ppt0000000Ppt0000000
Ppt0000000
 
Ppt0000000
Ppt0000000Ppt0000000
Ppt0000000
 
Ppt0000000
Ppt0000000Ppt0000000
Ppt0000000
 
кардио васк.
кардио васк.кардио васк.
кардио васк.
 
Koronarna bolest
Koronarna bolestKoronarna bolest
Koronarna bolest
 
Multidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aMultidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba a
 
Krvarenje
KrvarenjeKrvarenje
Krvarenje
 
Srcani udar
Srcani udar  Srcani udar
Srcani udar
 
Dxn Serbian Presentation - 2010
Dxn Serbian Presentation - 2010Dxn Serbian Presentation - 2010
Dxn Serbian Presentation - 2010
 
DXN Dr. Jane Yau - Prezentacija 2010
DXN Dr. Jane Yau - Prezentacija 2010DXN Dr. Jane Yau - Prezentacija 2010
DXN Dr. Jane Yau - Prezentacija 2010
 
Glandula suprarenalis
 Glandula suprarenalis Glandula suprarenalis
Glandula suprarenalis
 
Krvarenje
Krvarenje Krvarenje
Krvarenje
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
изненадна срчана смрт у женској популацији сомборске општине(2)
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
 
Bolesti perikarda
Bolesti perikardaBolesti perikarda
Bolesti perikarda
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
 

Arterijskahipertenzija

  • 2. H I P E R T E N Z I J A Hipertenzija je stanje u kome je krvni pritiska povišen iznad 120/80 mmHg.  Od 120-140/ 80-90 je prehipertenzija tj. osobe sa ovakvim pritiskom imaju veliki rizik od progresije ka hipertenziji. Oni moraju da promene životne navike i da redovno kontrolišu krvni pritisak.  Kod osoba koje imaju pritisak >140/90 mmHg dolazi do ubrzanog razvoja ateroskleroze i promena na krvnim sudovima i drugim organima u telu. Zbog toga pritisak >140/90 mmHg mora da se snižava. Hipertenzija je hemodinamski poremećaj. Krvni pritisak je produkt munutnog volumena srca (volumen krvi koji se istisne iz srca u toku jednog minuta) i otpora krvnih sudova. Prema tome, krvni pritisak određuju faktori koji utiču na minutni volumen srca i vaskularni otpor. Faktori koji utiču na minutni volumen srca su: količina unete soli, bubrežna funkcija, hormoni nadbubrežne žlezde. Periferni vaskularni otpor se povećava pod uticajem simpatičkog nervnog sistema, raznih agenasa koji se nalaze u krvi, jona (kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, produkata metabolizma ćelija itd) i lokalno autoregulacijom (u zidu krvnih sudova se luče brojni peptidi). Sužavanjem malih arterija (arteriola) dolazi do povećanja krvnog pritiska preko povećanja perifernog vaskularnog otpora, a sužavanjem malih vena (venula) dolazi do redistribucije krvi sa periferije ka centru, ka srcu i povećanja priliva krvi u srce kao i minutnog volumena srca. Uzroci hipertenzije: U 90-95% slučajeva uzrok nije poznat – esencijalna hipertenzija Sekundarna hipertenzija Uzroci sekundarne hipertenzije:  bolesti bubrežnog funkcionalnog tkiva (2%)  bolesti bubrežnih krvnih sudova (2%)  hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde) <0,5% 
  • 3. feohromocitom (tumor srži nadbubrežne žlezde koji luči velike količine adrenalina i noradrenalina)  trudnoća  pojačana funkcija štitaste žlezde  lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, lekovi koji se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice (Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline, Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine, Propylhexedrine, Pseudoephedrine, Synephrine, Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi (amfetamin) itd.  aortna stenoza  kompresija produžene moždine Dugotrajno dejstvo povišenog krvnog pritiska dovodi do promena na zidovima aorte i manjih krvnih sudova, srcu, mozgu, bubrezima i mrežnjači oka. Dejstvo povišenog krvnog pritiska: Slika: pucanje krvnog suda u mozgu (moždani udar)
  • 4. prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja „slabih mesta“ u zidovima krvnih sudova koja su podložna pucanju. Glavni problemi kod infarkta srca i aneurizmi izazvani su pucanjem krvnih sudova. prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja tankih pukotina u zidovima krvnih sudova a na tim mestima se mogu stvoriti trombi i začepiti krvni sud. To dovodi do infarkta organa (srca, mozga) koji taj krvni sud ishranjuje. Slika: ateroskleroza ubrzava se proces ateroskleroze u zidovima krvnih sudova. Sužene arterije slabije snabdevaju tkiva i organe krvlju (kiseonikom i hranljivim materijama) i dolazi vremenom do njihovog oštećenja i propadanja njihove funkcije. Zbog ishemije tkiva i organa, srce povećava minutni volumen da bi obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika, što dalje povećava krvni pritisak. Stvoreni aterosklerotični plakovi u zidovima krvnih sudova pucaju i na tom mestu se stvara tromb koji zatvori krvni sud. Elastičnost aterosklerotičnih arterija je manja, te srce jače pumpa krv da bi povećalo snabdevanje tkiva kiseonikom. Rezultat pojačanog rada srca je oštećenje srčanog mišića zalistaka što dovodi do srčane slabosti. Faktori rizika za razvoj hipertenzije Nasleđe – ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali hipertenziju, vrlo je verovatno da će se i kod vas razviti. Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Ne možete kontrolisati nasledni faktor ali možete preduzeti korake da živite zdravo i smanjite faktore rizika. Godine života – kako starimo povećava se rizik od hipertenzije. Krvni sudovi gube fleksibilnost sa godinama zbog razvoja ateroskleroze. Pol – nakon 45. godine povećava se rizik od hipertenzije kod oba pola. Nakon 65. godine veći procenat žena ima hipertenziju nego muškaraca. Smanjena fizička aktivnost – povećava rizik od hipertenzije, infarkta srca, moždanog udara, gojaznosti. Loša ishrana, uzimanje velike količine soli – ishrana sa velikom količinom kalorija, masti i šećera dovodi do gojaznosti. Ishrana sa većom količinom soli zadržava vodu te se povećava krvni pritisak.
  • 5. Gojaznost – osobe koje imaju body mass index >30 su gojazne. Gojaznost predstavlja napor za srce. Raste nivo holesterola i triglicerida u krvi, a snižava se HDL (dobar) holesterol. Gojazni ljudi imaju 2-6 puta veći rizik od razvoja hipertenzije od osoba sa normalnom težinom. Nije važan samo stepen gojaznosti već i tip gojaznosti. Kod nekih osoba se višak masnog tkiva nakuplja u trbuhu (gojaznost u obliku jabuke), a kod nekih oko kukova i na butinama (gojaznost u obliku kruške). Kod gojaznosti u obliku jabuke postoji veća opasnost za razvoj hipertenzije. Uzimanje većih količina alkohola – ako se svakodnevno uzima alkohol u većim količinama (više od jednog piva ili više od 150 ml vina ili više od 45 ml žestokog pića) može dramatično povećati krvni pritisak. Stres Pušenje (aktivno i pasivno) SIMPTOMI Krvni pritisak se često postepeno povećava, pa bolesnik ne oseća nikakve simptome sve dok se ne pojavi neka od komplikacija hipertenzije. Najčešće su to INFARKT SRCA I INFARKT MOZGA („šlog“). To je razlog zbog čega se hipertenzija naziva „tihi ubica“. Nemojte praviti grešku misleći da će simptomi da vas upozore na problem visokog krvnog pritiska. Neka ispitivanja su dokazala da hipertoničari ređe imaju glavobolje od zdravih ljudi. Svega 17% bolesnika ima krvavljenje iz nosa. Ovo krvavljenje češće nastaje zbog suvog vazduha. Neki simptomi mogu biti indirektno povezani sa visokim krvnim pritiskom, a to su: krvave tačkice u očima, crvenilo lica, vrtoglavica, zujanje u ušima, umor. HIPERTENZIVNA KRIZA To je nagli skok krvnog pritiska >210/120 mmHg, pri čemu dolazi do opterećenja vitalnih organa. Ali, značajnija je brzina porasta krvnog pritiska od njegovih apsolutnih vrednosti. Tako da neko može dobiti simptome hipertenzivne krize sa pritiskom od npr 170/100 mmHg. Simptomi hipertenzivne krize su:  jaka glavobolja  povraćanje  uznemirenost  ubrzano i kratko disanje  krvavljenje iz nosa  ponekad grčevi ekstremiteta
  • 6. KOMPLIKACIJE HIPERTENZIJE Hipertenzivna bolest srca Hipertrofija (zadebljanje) leve komore srca – kao rezultat progresivnog povećanja opterećenja zida komore zbog povišenog krvnog pritiska i otpora krvnih sudova na periferiji. Pogoršava se rastegljivost leve komore, to dovodi do dijastolne disfunkcije, povećanja pritiska punjenja komore. Vremenom dolazi do dilatacije (proširenja) leve komore
  • 7. Ubrzan je razvoj koronarne bolesti srca i povećava se incidenca naprasne smrti – uvećana leva komora zahteva više kiseonika. Hipertenzija ubrzava proces ateroskleroze, usled čega sužene koronarne arterije ne mogu da obezbede ovako uvećanom srčanom mišiću dovoljnu količinu koseonika, te nastaju simptomi angine pectoris pa čak i infarkt srca Slika: raslojavanje zidova aorte (disekcija) Disekcija (raslojavanje zidova) aorte: dugotrajnim dejstvom povišenog krvnog pritiska na zidove aorte dolazi do širenja lumena ove velike arterije i ponekad do pucanja njenog zida. Hipertenzivna bolest bubrega  Benigna nefroskleroza – nastaje zadebljenje zidova arterija bubrega i suženja njihovog lumena, aktivira se sistem renin-angiotenzin-aldosteron što još više povećava krvni pritisak (renin-angiotenzin-aldosteron sistem je jedan od mehanizama kojim bubrezi utiču na regulaciju krvnog pritiska). Pojavljuje se proteinurija (izlučivanje veće količine proteina putem mokraće) i porast kreatinina u krvi (kreatinin nastaje kao produkt metabolizma mišića, a izlučuje putem bubrega. Kada se bubrežna funkcija smanji, kreatinin se nagomilava u krvi).
  • 8.  Maligna nefroskleroza – nastaju suženja arterija bubrega i posledična ishemija koja dovodi do oštećenja funkcionalnog tkiva bubrega i njegove zamene vezivnim tkivom. Funkcija bubrega propada i vremenom nastaje bubrežna slabost. Nastaje kod maligne hipertenzija kada je dijastolni („donji“) krvni pritisak obično >130 mmHg. Neurološke komplikacije  akutne – hipertenzivna encefalopatija kod hipertenzivne krize (nagli skok krvnog pritiska >210/120 uz opterećenje vitalnih organa). Dolazi do proširenja krvnih sudova i povećanja protoka krvi u mozgu. Uz to se povećava propustljivost krvnih sudova mozga i tečnost izlazi u međuvaskularni prostor. Nastaje edem (otok) mozga. Simptomi su: glavobolja, povraćanje, nesvestice, poremećaji vida, grčevi.  hronične – multipli, mali infarkti mozga, encefalopatija. Simptomi: demencija.
  • 9. Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije? Ako se izmeri krvni pritisak >140/90 mmHg bar 2-3 puta u dva ili tri različita vremena, postavlja se dijagnoza hipertenzije. Pola sata pre merenja treba izbegavati veće fizičko opterećenje, kofein i nikotin. Pre merenja je potrebno mirovanje od bar 5 minuta. Manžetna se stavlja na nadlakticu, naduva se, ruka je u nivou srca, a stetoskop se stavi na unutrašnju stranu lakta. Prvi tonovi koji se čuju označavaju sistolni (gornji) pritisak (kada se srce grči), a kada tonovi prestanu da se čuju, ta vrednost predstavlja dijastolni pritisak (donji) - kada se srce relaksira. Krvni pritisak varira u toku dana (cirkadijalni ritam), zavisi od stanja budnosti, položaja tela (ležeći, sedeći, stojeći), fizičke aktivnosti, prisustva drugih bolesti, stresa, ishrane itd. Često se dešava da krvni pritisak skoči kada nas pregleda lekar, a kod kuće nam je normalan. To je tzv. hipertenzija belih mantila. Zbog toga, između ostalog, se radi i 24 h Holter pritiska, a time se procenjuje i da li je očuvan cirkadijalni ritam pritiska.
  • 10. Kako se leči hipertenzija? Promena stila života Zdrava ishrana: sirovo voće i povrće, hrana bogata vlaknima (ovsene mekinje, zobena kaša, pasulj, grašak, pirinčane mekinje, ječam, citrusno voće, jagode, jabuke), dijeta sa malom količinom masnoće, mlečni proizvodi sa 1% mlečne masti, pileće meso bez kožice, riba (naročito masne ribe koje sadrže dosta omega 3 masnih kiselina – losos, pastrmka i haringe) jesti najmanje 2 puta nedeljno, hrana sa malo soli (<2,3 g kod hipertenzije i <1,5 g kod osoba koje uz hipetenziju imaju i bolest srca). Izbegavajte margarin i pavlaku, masne sireve, iznutrice, crveno meso, pohovano i na ulju prženo meso, umesto toga je bolje jesti kuvano meso ili pečeno na roštilju. Izbegavajte kolače, keks, pogačice, pite, krofne, pečeni krompir. Umesto žumanca mogu se dodati dva belanca u receptima koja zahtevaju jaja. Izbegavajte pića sa dodatkom šećera. Uzimajteod 6-8 čaša tečnosti dnevno. Fizička aktivnost – preporučuje se srednje teška fizička aktivnost (što znači da se za vreme te aktivnosti preznojite) 30 minuta ili duže, 5 dana u nedelji: rad u kući, u bašti, brzo hodanje itd. Održavanje normalne telesne težine – ako je vaš Body Mass Index (BMI) 25 ili više od toga, čak i mala redukcija telesne težine može sniziti vaš krvni pritisak ili prevenirati hipertenziju. Vaš BMI možete saznati preko interneta tako što ćete na pretraživaču ukucati „BMI“. Oslobodite se stresa Smanjiti unos alkohola: Ako konzumirate alkohol, ograničite unos na dva pića ako ste muškog pola i jedno ako ste žena. Jedno piće znači: jedno pivo na dan ili 150 ml vina ili 45 ml žestokog pića. Prestanak pušenja Cilj terapije je: održavanje krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg kod osoba sa nekomplikovanom hipertenzijom održavanje krvnog pritiska ispod 130/85 mmHg kod dijabetičara i bolesnika sa bubrežnom bolešću kod kojih je 24 h proteinurija manja od 1g. (Za ovu analizu se skuplja mokraća 24 h i u laboratoriji se meri količina izlučenih proteina) održavanje krvnog pritiska ispod 125/75 mmHg kod bolesnika sa bubrežnom bolešću i 24 h proteinurijom većom od 1g.
  • 11. 2. Medikamentozna terapija Diuretici (Diunorm, Indapres) su lekovi koji izbacuju višak tečnosti i snižavaju krvni pritisak. Koriste se kod nekomplikovane hipertenzije, sami ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima. Kalcijum antagonisti (Norvasc, Nifelat, Cortiazem, Verapamil) su lekovi koji blokirajući ulazak kalcijuma u glatke mišiće arterijskih zidova šire krvne sudove i na taj način snižavaju krvni pritisak. Neki od njih deluju i na koronarne krvne sudove, a neki na provodni sistem srca, pa se koriste i kao antiaritmici. ACE inhibitori (Enalapril, Zorkaptil, Prilazid, Triace itd) – blokiraju stvaranje angiotenzina II, moćnog vazokonstriktora (sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak). Koriste se kao lekovi prvog izbora kod dijabetičara i bolesnika sa oslabljenom levom komorom srca. AT inhibitori (Lorista, Menartan, Diovan itd) – deluju slično kao i ACE inhibitori, s tom razlikom što sprečavaju da se angiotenzin II veže za svoje receptore u mišićima zidova krvnih sudova. Koriste se kod osoba koje ne podnose ACE inhibitore zbog njihove nuzpojave-kašlja, a u poslednje vreme se koriste i u kombinaciji sa ACE inhibitorima u terapiji hipertenzije, srčane slabosti i prevenciji bubrežne insuficinecije u dijabetičara. Beta-blokeri (Presolol, Prinorm, Byol, Nebilet) – blokiraju vezivanje adrenalina i noradrenalina (hormoni adbubrežne žlezde koji izazivaju skok krvnog pritiska) za beta receptore. Ovi lekovi usporavaju i provođenje električnih nadražaja u srcu, pa usporavaju srčanu frekvencu. Koriste se za lečenje hipertenzije, aritmija, srčane slabosti, angine pectoris. Centralni agonisti alfa-2 receptora (Methyldopa, Clonidin) – kontrolišu centar simpatičkog nervnog sistema u mozgu. Koristi se samo kada drugi lekovi nisu dovoljni za kontrolu hipertenzije. Alfa-blokeri (Alfapres, Ebrantil, Kornam) – blokiraju alfa receptore i na taj način šire krvne sudove i dovode do pada krvnog pritiska. Ne koriste se u početnoj terapiji hipertenzije jer mogu povećati rizik od infarkta srca i šloga, pa se koriste samo u situacijama kad drugi lekovi nisu dovoljni. Periferni arterijski dilatatori (Minoxidil) – deluje direktno na glatke mišiće arterija i šireći arterije snižava krvni pritisak.