SlideShare a Scribd company logo
1 of 94
ENDOKRINI SISTEM
SISTEM ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM
• Просторно удаљени
делови тела морају
међусобно да
комуницирају,
• како би тело складно
функционисало
Електрични и
хемијски
Неуротрансмитери
(неурохормони)
Близу места
лучења
Иста група ћелија
Брзо
Кратко
Пренос путем крви
Хормони
Удаљено од места
лучења
Различита ткива
Споро
Дуго
НЕРВНИ
СИСТЕМ
ЕНДОКРИНИ
СИСТЕМ
Тип деловања
Гласници
Место деловања
Циљне ћелије
Брзина
Трајање деловања
Хормони
– течне хемијске супстанце које регулишу процесе
унутар тела
• МЕТАБОЛИЗАМ
• РАСТ
• РАЗВОЈ
• РЕПРОДУКЦИЈУ
•
По хемијском саставу могу бити:
• ПРОТЕИНИ (АДХ , инсулин )
• СТЕРОИДИ(претходник је холестерол
(хормони коре и полни хормони)
• АМИНИ(хормони штитне ,сржи надбубрежне
жлезде)
• Хормони ендокриних жлезда
• Излучују се у крвоток и долазе до циљних органа,
• Циљни орган и циљне ћелије хормон препознају по
рецептору
•
3 načina regulacije izlučivanja hormona
1.KONTROLA POVRATNOM SPREGOM
hormoni iz hipotalamusa ----->
vežu se na receptore u adenohipofizi ----->
adenohipofiza luči tropne hormone -------->
tropni hormoni krvlju putuju do receptora u drugim žlezdama---->
žlezde reagujuju lučenjem svojih hormona-------->
hormoni krvlju dolaze do hipotalamusa koji “očitava” nivo
hormona----->
hipotalamus luči faktore koji pospešuju ili inhibiraju hormone
adenohipofize ----->
2.NERNA REGULACIJA
3.HRONOTROPNA(Npr.Sposobnost srca da adekvatno
poveća tj.menja frekvencu u odgovoru na fiziološki stres.)
МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ
Рад ендокриног
система почива на
механизму повратне
спреге
и то у највећој мери
НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ
СПРЕГЕ
Мозак
Ендокрине
ћелије
Циљне
ћелије
Биолошки
одговор
Повратнаспрега
ХИПОТАЛАМУС
Налази се у мозгу,у diencephalon-у
Делу можданог стабла
преко нервне петељке повезан са ендокрином жлездом
ХИПОФИЗОМ прекопетељке(infundibuluma)
У хипоталамусу се стварају две групе хормона од којих зависи рад хипофизе:
1.ослобађајући-рилизинг хормони (GHRH, CRH, TRH, GnRH) и
2.кочећи хормони.
Сам ствара два хормона
антидиуретички хормон (ADH).
ОКСИТОЦИН
●
Hipofiza (lat. hypophysis, glandula pituitaria)
Smeštna je u udubljenju, turskom sеdlu(sella turcica), klinaste kosti(os sphenoidale)
Spojena je pomoću infundibuluma(pedunculus infundibularis) sa hipotalamusom.
Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja:
Prednjeg- lobus anterior (adenohipofiza),
Srednjeg- lobus intermedijus (intermedijarni)
i zadnjeg -lobus posterior(neurohipofiza).
Teška svega 0,6 grama veličine je graška
promera 15 mm
ovalnog oblika
Hipofiza dje dobro vaskularizovana od grana unutrašnje karotidne
arterije. Oko koje se nalazi kavernozni sinus
Gornja hipofizna arterija (a. hypophysialis superior)
prokrvljuje pars tuberalis, infundibulum i eminentiu medianu
hipotalamusa.
Donja hipofizna arterija
(a. hypophysialis inferior) prokrvljuje neurohipofizu.
ХИПОФИЗА
Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH
STH Соматотропни хормон (хормон раста) подстиче раст тела, делујући
директно на хрскавичаво и коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у
организму.
ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање
кортикостероидних хормона у кори надбубрега
ТSH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и
T4
Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и
лучење млека.
FSH Фоликулостимулирајући хормон утиче на стварање сперматозоида и
јајних ћелија.
LH Лутеинизирајући хормон стимулише ендокрино ткиво јајника и
семеника да луче одговарајуће полне хормоне.
Задњи режањ – НЕУРОХИПОФИЗА
Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у неурохипофизи су окситоцин и
антидиуретички хормон (ADH).
ОКСИТОЦИН
- изазива лучење млека код породиље.
- изазива грчење мишића материце, чиме утиче на порођај.
-у мушком телу обезбеђује избацивање сперме.
ADH
- омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу)
- повећава крвни притисак
Недовољна секреција узрокује ADH доводи до diabetes insipidusа,
a повећана ADH до синдрома неприкладног лучења(SIADH).
POVEĆAN LUČENJE STH
GIGANTIZAM
Robert Pershing Wadlow
(Alton, Illinois, 1918. - Manistee, Michigan, 1940.) je prema
Guinessovoj knjizi rekorda najviši čovek u istoriji medicine.
Kada je umro Wadlow je bio visok 272 cm
i težak 200 kg.
Rast
4 godine - 163 cm
8 godina - 188 cm
10 godina - 198 cm
Sultan Kösen 26god.251 cm
He Pingpingom
21 GOD
74,61
centimetara.
Prekomjerno izlučivanje STH u odrasloj dobi - akromegalija
rast kostiju u širinu, a povećavaju se i meka tkiva
donja čeljust se obično izbočuje, čelo se iskosi, a nos se značajno povećava
prsti ruku jako zadebljaju, povećava se stopalo
dolazi i do nekih promjena na kralježnici, što najčešće rezultira grbavošću.
AKROMEGALIJA
Prekomerno izlučivanje STH u odraslom dobu - akromegalija
rast kostiju u širinu, a povećavaju se i meka tkiva
donja vilica se obično izbočuje,
čelo se iskosi, a nos se značajno povećava
prsti ruku jako zadebljaju, povećava se stopalo
dolazi i do promena na kicmi, što najčešće rezultira grbavošću.
Nalazi se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika.
Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH.
Tiroidea luči hormone za čiju je sintezu neophodan jod
Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg.
– 1.Tiroksin T4,z njega dejodacijom nastaje aktivni oblik
tironin ili:
– 2.Trijodotironin T3
3. tireokalcitonin,
Štitna žlezda ili štitnjača (gl. thyreoidea)
ima dva režnja, desni i levi režanj,
koje povezuje suženi deo
(isthmus gl. thyroideae),
u visini 2. do 4. hrskavice traheje.
ima oblik slova H,
Svaki režanj širok je 20-25 mm
i dugačak 40 mm.
masa štitnjače iznosi 12 do 20 g
a. thyroidea superior iz spoljašnje karotidne arterije (lat. a. carotis externa)
ia. thyroidea inferior)iz potključne arterije (lat. a. cubclavia dextra et
sinistra).
Vene štitne žlezde se ulivaju u gornju šuplju venu (lat. vena cava superior).
U odnosu na svoju masu štitasta žlezda
spada u nejbolje prokrvljene organe u telu
(oko 1% minutnog volumena srca ili 160 ml/min/100g tkiva).
U svakom režnju nalazi se veliki broj folikula, koji su funkcionalne jedinice.
Histološka građa štitaste žlezde
1-folikuli ispunjeni koloidom
2-kockaste ćelije
3-krvni kapilari
Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan
red kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula supstancu koloid.
Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase, tireoglobulin.
Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde. Između kockastih, epitelnih
ćelija nalaze se i C-ćelije (parafolikularne ćelije), koje sekretuju kalcitonin.
Tiroksin i tironin dovode do:
povećanja bazalnog metabolizma
usled čega je potrošnja energije povećana,
sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida...
Povećava se broj i veličina mitohondrija stvaraju ATP.
Povećava se aktivnosti natrijumsko-kalijumske pumpe.
Podstiče se rast i razviak mozga u fetalnom priodu i tokom prvih nekoliko godina
života.
Nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati mentalnu zaostalost
(kretenizam).
Povećava se razgranja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,
razgrađuju se masti iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih masnih
kiselina u krvi,
U srcu dolazi do povećanja njegovog rada (minutni volumen srca se povećava),
povećava se frekvenca i snaga srca.
Povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih
poremećaja.
a povišena koncentracija ovih hormona dovodi na mišićima do pojave tremora
(podrhtavanja) i slabljenja mišića.
Za normalnu seksulanu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.
-
štitnjača je povećana i nastaje guša
povećan je bazalni metabolizam →
dolazi do gubitka težine
usprkos dobrom apetitu
pojačano znojenje i ubrzan puls
emocionalna labilnost i razdražljivost
često egzoftalmus (izbuljene oči)
HiPERTIREOZA
Basedovljeva bolest:
Hipofunkcija štitnjače
– hypotireoza
Hipotireoza u područjima u kojima u tlu nema dovoljno joda
- endemska guša .
Danas retko zbog jodiranja kuhinjske soli.
Nedovoljna produkcija hormona utiče na razvoj CNS-a
- može dovesti do kretenizma (. kongenitalni kretenizam)
– danas je Afrika
endemsko područje.
raširena
u područjima u kojima u zemlji I vodi
nema dovoljno joda -
endemska struma-guša
Danas retko zbog jodiranja
kuhinjske soli.
Nedovoljna produkcija hormona
štitnjače utiče na razvoj CNS-a
- može dovesti do kretenizma
(Endemski kretenizam)
u krajevima
gde nema dovoljno joda ili je ishrana
neadekvatna – danas Afrika.

PARATIREOIDNA ŽLEZDA
ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
• Четири мале ендокрине жлезде у нивоу
штитне жлезде, али на леђној страни врата
• Стварају хормон ПАРАТХОРМОН
ПАРАТХОРМОН
• Заједно са хормоном штитне жлезде – тиреокалцитонином,
учествује у регулацији јона калцијума и фосфата у крви
• Паратхормон повећава концентрацију јона калцијума у крви
• (у случају његовог пада), тако што мобилише калцијум из костију
• и усмерава га у крв
• Подстиче, помоћу витамина Д,
• појачану апсорпцију калцијума из хране у танком цреву
• Тиреокалцитонин смањује присутност јона калцијума у крви
• (у случају његовог пораста), тако што усмерава калцијум у кости.
HIPERPARATIREOIDIZAMHIPERPARATIREOIDIZAM
 UZROCIUZROCI:adenom je najčešći uzrok ,:adenom je najčešći uzrok ,
 redje hiperplazija sve 4 žlezde .redje hiperplazija sve 4 žlezde .
 Hipersekrecija PTH dovodi doHipersekrecija PTH dovodi do
 povećanog oslobadjanja Ca iz kostiju i hiperkalcemijepovećanog oslobadjanja Ca iz kostiju i hiperkalcemije
 i smanjene reapsorpcije P u tubulimai smanjene reapsorpcije P u tubulima
 pa se javlja hipofosfatemija .pa se javlja hipofosfatemija .
 Renalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbogRenalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbog
povećane kalciurijepovećane kalciurije
 i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.
 Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom ,Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom ,
azotemijom.azotemijom.
 Zbog povećanog lučenja PTH nastaje razgradnjaZbog povećanog lučenja PTH nastaje razgradnja
matriksa kosti ,matriksa kosti ,

osteoporoza sa pojavom cistaosteoporoza sa pojavom cista ..
HIPOPARATIREOIDIZAMHIPOPARATIREOIDIZAM
 UZROCI :UZROCI :
zračenje,zapalenje , resekcijazračenje,zapalenje , resekcija
 Zbog smanjenog lučenja PTHZbog smanjenog lučenja PTH
 smanjena je aktivnost osteoklasta ,smanjena je aktivnost osteoklasta ,
 ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,
 hiperfosfatemija.hiperfosfatemija.
 KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA : tetanija ,: tetanija ,
 čemu prethode bolovi u mišićima i parestezije,čemu prethode bolovi u mišićima i parestezije,
 suva i gruba koža ,suva i gruba koža ,
 krti nokti ,krti nokti ,
 paralitički ileus..paralitički ileus..
 TERAPIJATERAPIJA : preparati Ca i vit D3: preparati Ca i vit D3
Količina kalcijuma u krvi utiče na iritabilnost nervnog tkiva
(što je nivo niži, iritabilnost je veća).
Prekomerno smanjenje količine Ca -
grčenje mišića (tetanija),
Uključujući I respiratorne mišiće ,
što može rezultirati i smrću.
Hipokalcemijska
tetanija
GUŠTERAČA (PANKREAS)
Kao egzokrina žlezda:
luči enzime u duodenum
Endokrina
– luči inzulin i glukagon
ENDOKRINI PANKREAS
I Gušteraču garde dve glavne vrste tkiva koje obavljaju dvostruku ulogu:
acinusi izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz
jetre - egzokrina funkcija;
Langerhansova ostrvca, koja luče hormone u krv; hormoni deluju u drugim delovima
tela (tzv. ciljna mesta), što predstavlja endokrinu funkciju.
Sastoje se iz tipova ćelija:
alfa-ćelije ili A-ćelije luče glukagon
beta-ćelije ili B-ćelije luče insulin
delta-ćelije ili D-ćelije -luče hormon
somatostatin
koji koči lučenje insulina i glukagona,
PP-ćelije- hormon pankreasni polipeptid
koji koči lučenje pankreasnog soka.
ПАНКРЕАС
• Учествује у регулацији
• концентрације глукозе у телесним течностима.
• Лучи два хормона:
Смањује количину шећера у
крви, тако што усмерава шећер
из крву у ткива и убрзава улазак
глукозе у ћелије.
У јетри и скелетним мишићима
стимулише претварање глукозе
у резервну материју гликоген.
Смањује количину шећера у
крви, тако што усмерава шећер
из крву у ткива и убрзава улазак
глукозе у ћелије.
У јетри и скелетним мишићима
стимулише претварање глукозе
у резервну материју гликоген.Остварује ефекат супротан
инсулину - утиче на
разградњу гликогена до
глукозе и њен улазак у крв
Битан је у условима
гладовања.
Остварује ефекат супротан
инсулину - утиче на
разградњу гликогена до
глукозе и њен улазак у крв
Битан је у условима
гладовања.
ИНСУЛИН
ГЛУКАГОН
ćelija
Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крви у ткива и
убрзава улазак глукозе у ћелије.
У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну
материју гликоген.
INZULIN
Diabetes tip 1
Autoimunim procesom,
B ćelije pankreasa su uništene,
insulina u cirkulaciji nema,
glukagon je povišen.
Najčešće se javlja kod mlađih osoba ( osobe mlađe od 18)
- početak bolesti: poliurija, polidipsija i polifagija
- hiperglikemija dovodi do glukozurije→osmotska diureza i
-poliurija,→polidipsija
Poremećaj proteina prevaga kataboličkih nad anaboličkim
procesima→polifagija,
→gubitak telesne mase i mišićna slabost
.
Diabetes mellitus
(Šećerna bolest)
Šećerna bolest je grupa metaboličkih poremećaja koje obiežava stanje
povišenog nivoa glukoze u krvi (hiperglikemije) (vrednosti veće od 6,66
mmol/l)nastale zbog poremećaja u izlučivanju i/ili delovanju inzulina
(apsolutnog ili relativnog manjka inzulina).
Oko 90% svih obolelih od dijabetesa
čine oboleli od dijabetesa tipa 2.(inzulinu nezavisan tip šećerne bolesti),
ili po starijoj klasifikaciji adultni (starački) dijabetes,
inzulin može biti potreban za metaboličku kontrolu u kasnijem razvoju
bolesti,
ali većinom se može regulirati pravilnom ishranom, redovnim vežbama
i tabletama.
Smanjena osetljivost na insulini povezuje se sa nekoliko faktora:
1.genetskim faktorom (još nedefinisanim),
koji vremenom (starenjem) dobija na značenju,
2.sedeternim načinom života,
3.abdominalnom visceralnom gojaznošću i td.
Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa:
gojazni i negojazni tip 2 dijabetičari.
Diabetes mellitus tip 2
KOMPLIKACIJE DIJABETESAKOMPLIKACIJE DIJABETESA
 AKUTNE KOMPLIKACIJEAKUTNE KOMPLIKACIJE ::
 1.1.KETOACIDOZAKETOACIDOZA
 koja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidjakoja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidja
se hiperglikemija,se hiperglikemija,
 lipoliza sa stvaranjem SMK,lipoliza sa stvaranjem SMK,
 Ketonurija ,Ketonurija ,
 metabolička acidoza miris na aceton ,metabolička acidoza miris na aceton ,
nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)
 TERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tečnostiTERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tečnosti
i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .
 2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA
HIPEROSMOLARNA KOMAHIPEROSMOLARNA KOMA
 vidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimajuvidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimaju
terapiju ili u sklopu infekcije .terapiju ili u sklopu infekcije .
 Ne postoji poremećaj acidobaznog stanja .Ne postoji poremećaj acidobaznog stanja .
 Postoji hipotenzija , dehidratacija .Postoji hipotenzija , dehidratacija .
 Neurološki znaci i koma .Neurološki znaci i koma .
 3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA
 (znojenje, poremećaj vida, glad, slabost , konfuzno(znojenje, poremećaj vida, glad, slabost , konfuzno
ponašanje i koma ) .ponašanje i koma ) .

TERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon IvTERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon Iv..
 HRONIČNE KOMPLIKACIJE DMHRONIČNE KOMPLIKACIJE DM
1.DIJABETIČNA MAKROANGIOPATIJA1.DIJABETIČNA MAKROANGIOPATIJA::
hipertenzija,hipertenzija,
Koronarna bolest ,Koronarna bolest ,
bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta ,bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta ,
dijabetesno stopalo .dijabetesno stopalo .
2.DIJABETIČNA MIKROANGIOPATIJA2.DIJABETIČNA MIKROANGIOPATIJA
( retinopatija ,( retinopatija ,
Neuropatija ,Neuropatija ,
nefropatija ,nefropatija ,
gastroenteropatija )gastroenteropatija )
3.3.SKLONOST ka infekcijama ,SKLONOST ka infekcijama ,
polna disfunkcija (impotencija )polna disfunkcija (impotencija )
НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ
glandulae suprarenales
парне жлезде смештене у масном ткиву изнад бубрега
Nadbubrežne žlezde su smeštene ekstraperitonealno na gomjim polovima
bubrega,
desna trouglastog izgleda
Leva polumesečasastog izgleda,
najveće dužine 4-6 cm,
širine 2 cm
i težine oko 4 grama
.
Sastoje se od:
1.Vezivne čaure
2.KORE (CORTEX) 90%
koja je mezodermalnog porekla
(zona glomeruloza )
Mineralokortikoida
(aldosteron)
i održavaju homeostazu;
hormoni koji čuvaju život;
(zona fasciculata)
glikokortikosteroida
(kortizol)
regulišu promet
ugljikohidrata, proteina i lipida;
(zona reticularis)
, androgena
3.SRŽI (MEDULLA) 10%
koja je ektodermalnog porekla.
Kateholamini
adrenalin i noradrenalin.
3
Hormoni kore nadbubrežne žlezde ili kortikosteroidi
su derivati holesterola, steroidni hormoni
koji se mogu grupisati na:
1.glikokortikoide, koji regulišu promet glikoze masti I belančevina
(hiperglikemijski faktori) i kojima pripadaju:
kortizol (hidrokortizon)
kortikosteron
kortizon, koji je otkriven kod primata
2.mineralokortikoide, regulišu promet vode i elektrolita(Na i K )i pripadaju im:
aldosteron
kortikosteron
Dezoksikortikosteron
3.grupa seksualnih hormona koji se izlučuju u malim količinama:
estradiol
progesteron
testosteron
Lučenje ovih hormona je pod kontrolom adenokortikotropnog hormona (ACTH)
adenohipofize koja se ostvaruje po principu negativne povratne sprege.
Glukokortikoidi
Glikokortiokoidi deluju na metabolizam masti, ugljenih hidrata i
proteina.
Deluju na jetru, masno i mišićno tkivo i
na kosti, kožu, limfno tkivo, centralni nervni sistem i druge organe
Kortizol
+povećava koncentraciju glukoze u krvi
+U mišićima potiče razgradnju proteina
+Deluje na redistribuciji naslaga masti
(odlaganje u lice, stražnji deo vrata u trbuh)
+ Deluje katabolički na kosti,
na koštani matriks i uzrokuje povećanu lomljivost kosti.
Nivo glukokortikoda se povećava tokom reakcije na stres bilo koje
etiologije (fizčki, psihički, trauma, infekcija, operativni zahvat).
Glikokortikoidi imaju
1.Protivupalno
2.antialergijsko
3.imunosupresivno delovanje.
uzrokuju atrofiju limfatičnog tkiva, inhibiraju limfocitnu aktivaciju i zato
se koriste za sprečavanje odbacivanja organa kod transplantacije.
U kliničkoj praksi se koriste sintetički spojevi
koji imaju glukokortikoidnu aktivnost za sprečavanje upalnih i alergijskih reakcija.
fiziološki faktori koja utiču na sekreciju glukokrtikoida:
1.normalni cirkadijalni ritam
2 stres.
Nivo kortizola ne ostaje stalan tokom normalnog 24 satnog ciklusa budnosti i spavanja.
Pokazuje cirkadijalni ritam sa najvećim nivoom u ranim jutarnjim satima i smanjenjem tokom
noći
Promene dnevnih aktivnosti, ritma spavanja i budnosti mogu promijeniti vrhunac lučenja što
ukzuje da nervni signali imaju značajnu ulogu u regulaciji glukokrtikoidne sekrecije.
Britanski profesor psihologije Akojoši Kitaoka
osmislio je brzi optički test koji meri nivo stresa kojem su ljudi izloženi.
U pitanju su takozvane “rotirajuće zmije”
koje se ne pomeraju ukoliko ste savršeno mirni i opušteni.
Međutim, kod ljudi koji su umorni i pod stresom, ove zmije se lagano pokreću.
U slučaju da se ovi šareni krugovi kreću veliku brzinom, tada je reč o osobi koja bi trebalo
da potraži stručnu pomoć.
profesor Kitaoka postao je doktor nauka
zbog svojih dostignuća na polju optičke iluzije i vizualnih percepcija geometrijskih oblika,
oštrina i boja u iluziji kretanja i drugih fenomena.
Mineralokortikoidi
kontrolišu promet jona Na i K
neposredno spašavaju život.
Aldosteron
glukokortikoidi,kortizol
u velikim količinama
mogu pokazati mineralokortikoidni efekat.
Glavno mesto delovanja je bubreg,
pljuvačne žlezde, znojne žlezde
gastrointestinalni trakt.
1.Stimulišu aktivnu reapsorpciju natrija iz distalnih tubula nefrona,
2.sekreciju jona kalija i osmotsku reapsorpciju vode.
(regulacija volumena ECT i vrednosti arterijskog krvnog pritiska )
Najsnažniji podsticaj za sekreciju aldosterona je
A)hiperkalijemija
B)pad arterijskog krvnog pritiska podstiče sekreciju aldosterona
iz ćelija jukstataglomerularnog aparata bubrega
luči hormon renin
koji deluje na agiotenzinogen u plazmi i prevodi ga u angiotenzin I.
Na njega u plućima djeluje enzim i prevodi ga u angiotenzin II.
Porast nivoa angiotenzina II u krvi stimulira sekreciju aldosterona.
C)Pad koncentracije jona Na takoñe stimulira sekreciju aldosterona.
ADRENALNI ANDROGENI
Kora nadbubrežne žlezde neprekidno luči,
posebno u fetalno doba,
nekoliko umereno aktivnih muških polnih hormona
dehidroepiandrosteron.
Luče se i ženski polni hormoni ,
progesteron i estrogeni , ali u neznatnim količinama.
Učinci androgena kore su slabi.
Ogovorni su za rast pubičnih i pazušnih dlaka.
Neki se androgeni uperifernim tkivima pretvaraju u testosteron ,
pa odatle potiče njihova androgenska aktivnost.
.
Mali Mujica u pubertetu
Sretnu se Mujo i Haso u gradu
i Haso kaže Muji:
- Jarane, vidio sam ti malog Mujicu
danas, ušao je u pubertet, je li?
Mujo ljutito odvrati:
- Kakav bolan pubertet,
pa posl'o sam ga u pekaru!
Hormoni srži nadbubrežne žlezde
Hormoni srži nadbubrežne žlezde su kateholamini:
dopamin (DA),
noradrenalin (NA)
i adrenalin (ADR).
Sintetišu se i na završecima simpatikusnih postganglijskih vlakana.
Polazno jedinjenje za njihovu sintezu je aminokiselina tirozin.
Noradrenalin i adrenalin deluju na tkiva i organe slično kao simpatička inervacija:
1.povećavaju metabolizam
2.povećavaju količinu slobodnih masnih kiselina u krvi
3.omogućavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u jetri i skeletnim mišićima
3.povećavaju nadražljivost srca i šire njegove krvne sudove
Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi od prisustva tiroksina i hormona
kore nadbubrežne žlezde.
Na efektorne ćelije deluju, inhibitorno i ekscitatorno, zahvaljujući vezivanju za dve
vrste receptora na ćelijskoj membrani:
alfa adrenergički receptori
beta adrenergički receptori.
Fiziološki efekti kateholaminina
“downregulacija” receptora – agonisti u lečenju astmeǀ
“upregulacija” receptora – glukokortikoidi, tiroidni hormoni, -ǀ
Posredovani BETA-adrenalinskim
receptorima
Posredovani ALFA-adrenalinskim
receptorima
Vazokonstrikcija Vazodilatacija
Dilatacija irisa (midrijaza) Kardioakceleracija
Relaksacija intestinuma Povećanje snage otkucaja srca
Kontrakcija sfinktera intestinuma Relaksacija intestinuma i zida bešike
Pilomotorna kontrakcija Relaksacija uterusa
Kontrakcija sfinktera bešike Bronhodilatacija
Bronhokonstrikcija Kalorigeneza
Kontrakcija glatkih mišića uterusa Glikogenoliza
Kontraktilnost srca Lipoliza
Ejakulacija Sekrecija renina
Produkcija glukoze u jetri
ADISONOVA BOLESTADISONOVA BOLEST
 Hronično smanjenje lučenja svih hormona koreHronično smanjenje lučenja svih hormona kore
nadbubrežnih žlezdi .nadbubrežnih žlezdi .
 UZROCIUZROCI::
 infekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastazeinfekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastaze
 KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA::
 pacijenti su mršavipacijenti su mršavi
 adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),
 umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,
 gubitak na telesnoij masi ,gubitak na telesnoij masi ,
 redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.
androgeni) i hiperpigmentacijeandrogeni) i hiperpigmentacije
 TERAPIJATERAPIJA:doživotna supstitucija hormonima .:doživotna supstitucija hormonima .
CUSHINGOV SINDROM
KUŠINGOVA BOLESTKUŠINGOVA BOLEST
 Karakteriše je povećano lučenje glikokortikoidaKarakteriše je povećano lučenje glikokortikoida
zone fascikulate .zone fascikulate .
 UZROCIUZROCI ::
 adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH ,adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH ,
 adenom ili Ca kore nadbubrežnih žlezdiadenom ili Ca kore nadbubrežnih žlezdi
 ili difuzna hiperplazija .ili difuzna hiperplazija .
 Povećana je sinteza glikoze i iz belančevina paPovećana je sinteza glikoze i iz belančevina pa
se javlja atrofija kože i mišića .se javlja atrofija kože i mišića .
 Nagomilava se masno tkivo pojasno,Nagomilava se masno tkivo pojasno,
 zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )
KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA Kušingove bolesti :Kušingove bolesti :
 žene 4 puta češće obolevaju .žene 4 puta češće obolevaju .
 Umor , glavobolja ,Umor , glavobolja ,
 okruglo lice ,okruglo lice ,
 nagomilavanje masti pojasno,nagomilavanje masti pojasno,
 strije po koži trupa ,strije po koži trupa ,
 hipertenzija ,žedjanje, glad,hipertenzija ,žedjanje, glad,
 amenoreja, virilizam , glas dublji , maljavostamenoreja, virilizam , glas dublji , maljavost
muškog tipa , infekcije ..muškog tipa , infekcije ..
 DIJAGNOZADIJAGNOZA : laboratorija ( hormoni) CT,: laboratorija ( hormoni) CT,
EHO, kraniogramEHO, kraniogram
 TERAPIJATERAPIJA : hirurško otklanjanje tumora: hirurško otklanjanje tumora
Kušingova bolest
Adenom nadbubrega, CT nalaz
HIPERALDOSTERONIZAMHIPERALDOSTERONIZAM
 Tumor zone glomerulozeTumor zone glomeruloze
 ––ALDOSTERONOMALDOSTERONOM
 kod muškaraca 4 dec. dovodi do povećanogkod muškaraca 4 dec. dovodi do povećanog
lučenja mineralokortikoida .lučenja mineralokortikoida .
 Oni zadržavaju Na , Cl i vodu a gube K.Oni zadržavaju Na , Cl i vodu a gube K.
 KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA ::
 hipertenzija , glavobolja , parestezije , poliurija ,hipertenzija , glavobolja , parestezije , poliurija ,
polidipsija ..polidipsija ..
 TERAPIJATERAPIJA :Hirurška terapija tumora:Hirurška terapija tumora
MULTIHORMONSKE BOLESTIMULTIHORMONSKE BOLESTI
 MEN IMEN I ( multipla endokrina neoplazija )( multipla endokrina neoplazija )
 obuhvata udruženost neoplazmi paratireoidneobuhvata udruženost neoplazmi paratireoidne
žl.,žl.,
 hipofize i endokrinog pankreasa –insulinomhipofize i endokrinog pankreasa –insulinom
 MEN IIMEN II a :a :
 Ca štitne žlezde-medularni,Ca štitne žlezde-medularni,
 Tu paratireoidne žl., feohromocitomTu paratireoidne žl., feohromocitom
 (tu. srži nadbubrežnih žl.)(tu. srži nadbubrežnih žl.)
 MEN II bMEN II b ::
 uz medularni Ca štitne žl., feohromocitom iuz medularni Ca štitne žl., feohromocitom i
neurinomi mukoze ..neurinomi mukoze ..
● TINEJDŽER U KUĆI Želite preživeti detetov
pubertet?
ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ
• Луче стероидне полне хормоне
• Најпознатији мушки (андрогени) хормон је
• Женски полни хормони су
ТЕСТОСТЕРОН
ЕСТРОГЕНИ
Битан за исказивање примарних и
секундарних полних одлика мушкарца.
Примарне полне карактеристике су
анатомско обликовање полних органа.
Секундарне полне одлике су
интензиван раст тела, увећање
мишићне масе, промена боја гласа,
маљавост тела, стварање сперме,
интересовање за супротни пол,
израженија агресивност ...
Битан за исказивање примарних и
секундарних полних одлика мушкарца.
Примарне полне карактеристике су
анатомско обликовање полних органа.
Секундарне полне одлике су
интензиван раст тела, увећање
мишићне масе, промена боја гласа,
маљавост тела, стварање сперме,
интересовање за супротни пол,
израженија агресивност ...
Утичу на исказивање примарних и секундарних полних
одлика жене.
Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање
полних органа.
Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј.
раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина,
успостављање менструалних циклуса, интересовање за
супротни пол ...
Утичу на исказивање примарних и секундарних полних
одлика жене.
Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање
полних органа.
Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј.
раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина,
успостављање менструалних циклуса, интересовање за
супротни пол ...
Утиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноћеУтиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноће
ПРОГЕСТЕРОН
Остали органи са ендокрином улогом
Многи органи у нашем телу имају, поред основне и
додатну, ендокрину улогу, јер стварају течне регулаторне
материје, хормоне.
Такви су, на пример,
•ЕПИФИЗА
•ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА
КРВНИХ СУДОВА
•ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ
•СРЦЕ
•БУБРЕГ
•ТИМУС
Тимус (грудна жлезда) се налази испод
грудне кости, близу њеног краја. Са
нашим одрастањем умањује се
волумен ове жлезде. Лучи хормоне
тимозине, који имају важну улогу у
одбрамбеним моћима нашег тела.
Тимус (грудна жлезда) се налази испод
грудне кости, близу њеног краја. Са
нашим одрастањем умањује се
волумен ове жлезде. Лучи хормоне
тимозине, који имају важну улогу у
одбрамбеним моћима нашег тела.
Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем
умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним
моћима нашег тела.
Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем
умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним
моћима нашег тела.

Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina
žlezda u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka
ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše
budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju
polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san.
Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti
У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу
места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд,
као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске
реакције тела.
У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу
места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд,
као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске
реакције тела.
Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање
еритроцита и стање крвних судова.
Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање
еритроцита и стање крвних судова.
Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за
надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање:
- присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона
гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока;
- слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног
панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи.
Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за
надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање:
- присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона
гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока;
- слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног
панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи.
Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека
се у потпуности не зна њена улога.
Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна
и будног стања.
Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека
се у потпуности не зна њена улога.
Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна
и будног стања.
Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне
телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска
Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне
телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска
УЉЕЗ У СКУПУ
ГЛУКАГОН
АДРЕНАЛИН
ПАРАТХОРМОН
КОРТИЗОЛ
ИНСУЛИН
УЉЕЗ У СКУПУ
STH
FSH
LH
ПРОЛАКТИН
ADH
СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН Циљна структура
ПАРАТХОРМОН
ОКСИТОЦИН
ТИРОКСИН
ВАЗОПРЕСИН
АЛДОСТЕРОН
TSH
ACTH
FSH
АДРЕНАЛИН
ТЕСТОСТЕРОН
МАТЕРИЦА
БУБРЕГ
ЈАЈНИК
МИШИЋИ
МИТОХОНДРИЈЕ
БУБРЕГ
СРЦЕ
ТИРЕОИДЕА
КОСТ
КОРА НАДБУБРЕГА
TRH
КОРТИЗОЛ
ГЛУКАГОН
ПРОГЕСТЕРОН
ПРОЛАКТИН
ВАЗОПРЕСИН
АДРЕНАЛИН
МЕЛАТОНИН
ЕСТРОГЕН
КАЛЦИТОНИН
КОРА НАДБУБРЕГА
ЕПИФИЗА
ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА
ПАНКРЕАС
ТИРЕОИДЕА
АДЕНОХИПОФИЗА
СРЖ НАДБУБРЕГА
АДЕНОХИПОФИЗА
ХИПОТАЛАМУС
ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА
СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА
ХИПОФИЗА
ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ
ГЛАВА МЕЂУМОЗАК
ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ
УСТА ГЛАД
Две половине јабуке МАЛИ
ОЧИ СИТОСТ
Женски костим КАПИЛАРИ
КОСА III КОМОРА
ТРЕНЕРКА СРЦЕ
КАПА Осморегулација
АСОЦИЈАЦИЈЕ
СТРЕС
НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА
АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА
РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица”
ХОРМОН Промена фреквенце
ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ”
ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС
СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА
Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ
БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА
Тест из математике СРЦЕ
АСОЦИЈАЦИЈЕ

More Related Content

What's hot (20)

Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne strukture
 
Polne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptxPolne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptx
 
Centralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozakCentralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozak
 
18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema
 
Celijska membrana 2011
Celijska membrana 2011Celijska membrana 2011
Celijska membrana 2011
 
Hormoni i endokrini sistem
Hormoni i endokrini sistemHormoni i endokrini sistem
Hormoni i endokrini sistem
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)
 
Čulni sistem
Čulni sistemČulni sistem
Čulni sistem
 
Nervni sistem-osnovna građa
Nervni sistem-osnovna građaNervni sistem-osnovna građa
Nervni sistem-osnovna građa
 
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
 
Periferni nervni sistem
Periferni nervni sistemPeriferni nervni sistem
Periferni nervni sistem
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Čulni sistem čoveka
Čulni sistem čovekaČulni sistem čoveka
Čulni sistem čoveka
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
Disanje i transpiracija
Disanje i transpiracijaDisanje i transpiracija
Disanje i transpiracija
 
Oprašivanje i oplođenje
Oprašivanje i oplođenjeOprašivanje i oplođenje
Oprašivanje i oplođenje
 

Viewers also liked

Endokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred GimnazijeEndokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred GimnazijeMilica Veselinović
 
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini  sistem ,anatomija i fiziologijaEndokrini  sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologijadr Šarac
 
Anatomija ženskog spolnog sustava & menstruacijski ciklus
Anatomija ženskog spolnog sustava & menstruacijski ciklusAnatomija ženskog spolnog sustava & menstruacijski ciklus
Anatomija ženskog spolnog sustava & menstruacijski ciklusVinko Bubic, MD
 
Sistem Endokrin/Hormon (Endocrine/Hormone System)
Sistem Endokrin/Hormon (Endocrine/Hormone System)Sistem Endokrin/Hormon (Endocrine/Hormone System)
Sistem Endokrin/Hormon (Endocrine/Hormone System)Tenri Ashari Wanahari
 
3. Histogeneza, organogeneza
3. Histogeneza, organogeneza3. Histogeneza, organogeneza
3. Histogeneza, organogenezaltixomir
 
Električni motori prezentacija
Električni motori prezentacijaElektrični motori prezentacija
Električni motori prezentacijaAladin Vilić
 
2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacijaltixomir
 
Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаVioleta Djuric
 
Razmnožavanje
RazmnožavanjeRazmnožavanje
RazmnožavanjeTozaNS
 
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićL198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićNašaŠkola.Net
 
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaTanja Jovanović
 

Viewers also liked (20)

Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred GimnazijeEndokrini sistem za 3. razred Gimnazije
Endokrini sistem za 3. razred Gimnazije
 
ANATOMIJA Endokrini sistem
 ANATOMIJA Endokrini sistem ANATOMIJA Endokrini sistem
ANATOMIJA Endokrini sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
ANATOMIJA Polni organi
 ANATOMIJA Polni organi ANATOMIJA Polni organi
ANATOMIJA Polni organi
 
Anatomija mali atlas
Anatomija mali atlasAnatomija mali atlas
Anatomija mali atlas
 
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini  sistem ,anatomija i fiziologijaEndokrini  sistem ,anatomija i fiziologija
Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
 
Anatomija ženskog spolnog sustava & menstruacijski ciklus
Anatomija ženskog spolnog sustava & menstruacijski ciklusAnatomija ženskog spolnog sustava & menstruacijski ciklus
Anatomija ženskog spolnog sustava & menstruacijski ciklus
 
Muski polni organi
Muski polni organi  Muski polni organi
Muski polni organi
 
Sistem Endokrin/Hormon (Endocrine/Hormone System)
Sistem Endokrin/Hormon (Endocrine/Hormone System)Sistem Endokrin/Hormon (Endocrine/Hormone System)
Sistem Endokrin/Hormon (Endocrine/Hormone System)
 
3. Histogeneza, organogeneza
3. Histogeneza, organogeneza3. Histogeneza, organogeneza
3. Histogeneza, organogeneza
 
Polni sistem
Polni sistemPolni sistem
Polni sistem
 
Električni motori prezentacija
Električni motori prezentacijaElektrični motori prezentacija
Električni motori prezentacija
 
2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija
 
Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлација
 
Razmnožavanje
RazmnožavanjeRazmnožavanje
Razmnožavanje
 
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićL198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
 
Spolni sustav
Spolni sustavSpolni sustav
Spolni sustav
 
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracija
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 

Similar to Endokrini sistem

Ендокрини систем
Ендокрини системЕндокрини систем
Ендокрини системVioleta Djuric
 
Endokrini anatomija fiziologija
Endokrini  anatomija fiziologija Endokrini  anatomija fiziologija
Endokrini anatomija fiziologija Jovan Šarac
 
Ендокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системЕндокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системVioleta Djuric
 
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola CekicevicEndokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola Cekicevicdr Šarac
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Anatomija dr Šarac
 
Glandula suprarenalis
 Glandula suprarenalis Glandula suprarenalis
Glandula suprarenalisdr Šarac
 
Hormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezdeHormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezdeJovan Šarac
 
Hormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezdeHormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezdedr Šarac
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини системjasminas
 
Hipertireoza
HipertireozaHipertireoza
Hipertireozadr Šarac
 
6. Endokrini sistem
6. Endokrini sistem6. Endokrini sistem
6. Endokrini sistemltixomir
 
Hipertireoza i hipotireoza
Hipertireoza i hipotireozaHipertireoza i hipotireoza
Hipertireoza i hipotireozaMajaStupar1
 
Endokrinologija - Interna medicina
Endokrinologija - Interna medicinaEndokrinologija - Interna medicina
Endokrinologija - Interna medicinaMiloš Maljik
 

Similar to Endokrini sistem (20)

Endokrini sistem kičmenjaka
Endokrini sistem kičmenjakaEndokrini sistem kičmenjaka
Endokrini sistem kičmenjaka
 
Ендокрини систем
Ендокрини системЕндокрини систем
Ендокрини систем
 
Endokrini anatomija fiziologija
Endokrini  anatomija fiziologija Endokrini  anatomija fiziologija
Endokrini anatomija fiziologija
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Ендокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни системЕндокрини и нервни систем
Ендокрини и нервни систем
 
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola CekicevicEndokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
 
18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem18 217 endokrini sistem
18 217 endokrini sistem
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistem Endokrini sistem
Endokrini sistem
 
Glandula suprarenalis
 Glandula suprarenalis Glandula suprarenalis
Glandula suprarenalis
 
Hormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezdeHormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezde
 
Hormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezdeHormoni štitne žlezde
Hormoni štitne žlezde
 
ендокрини систем
ендокрини системендокрини систем
ендокрини систем
 
Hipertireoza
HipertireozaHipertireoza
Hipertireoza
 
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjemŽlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
 
HORMONI
HORMONIHORMONI
HORMONI
 
6. Endokrini sistem
6. Endokrini sistem6. Endokrini sistem
6. Endokrini sistem
 
Hipertireoza i hipotireoza
Hipertireoza i hipotireozaHipertireoza i hipotireoza
Hipertireoza i hipotireoza
 
Endokrinologija - Interna medicina
Endokrinologija - Interna medicinaEndokrinologija - Interna medicina
Endokrinologija - Interna medicina
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata telaAnatomija pokreta pojedinih segmenata tela
Anatomija pokreta pojedinih segmenata tela
 

Endokrini sistem

  • 1. ENDOKRINI SISTEM SISTEM ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM
  • 2. • Просторно удаљени делови тела морају међусобно да комуницирају, • како би тело складно функционисало
  • 3. Електрични и хемијски Неуротрансмитери (неурохормони) Близу места лучења Иста група ћелија Брзо Кратко Пренос путем крви Хормони Удаљено од места лучења Различита ткива Споро Дуго НЕРВНИ СИСТЕМ ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ Тип деловања Гласници Место деловања Циљне ћелије Брзина Трајање деловања
  • 4. Хормони – течне хемијске супстанце које регулишу процесе унутар тела • МЕТАБОЛИЗАМ • РАСТ • РАЗВОЈ • РЕПРОДУКЦИЈУ • По хемијском саставу могу бити: • ПРОТЕИНИ (АДХ , инсулин ) • СТЕРОИДИ(претходник је холестерол (хормони коре и полни хормони) • АМИНИ(хормони штитне ,сржи надбубрежне жлезде)
  • 5. • Хормони ендокриних жлезда • Излучују се у крвоток и долазе до циљних органа, • Циљни орган и циљне ћелије хормон препознају по рецептору •
  • 6. 3 načina regulacije izlučivanja hormona 1.KONTROLA POVRATNOM SPREGOM hormoni iz hipotalamusa -----> vežu se na receptore u adenohipofizi -----> adenohipofiza luči tropne hormone --------> tropni hormoni krvlju putuju do receptora u drugim žlezdama----> žlezde reagujuju lučenjem svojih hormona--------> hormoni krvlju dolaze do hipotalamusa koji “očitava” nivo hormona-----> hipotalamus luči faktore koji pospešuju ili inhibiraju hormone adenohipofize -----> 2.NERNA REGULACIJA 3.HRONOTROPNA(Npr.Sposobnost srca da adekvatno poveća tj.menja frekvencu u odgovoru na fiziološki stres.)
  • 7. МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ Рад ендокриног система почива на механизму повратне спреге и то у највећој мери НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ Мозак Ендокрине ћелије Циљне ћелије Биолошки одговор Повратнаспрега
  • 8. ХИПОТАЛАМУС Налази се у мозгу,у diencephalon-у Делу можданог стабла преко нервне петељке повезан са ендокрином жлездом ХИПОФИЗОМ прекопетељке(infundibuluma) У хипоталамусу се стварају две групе хормона од којих зависи рад хипофизе: 1.ослобађајући-рилизинг хормони (GHRH, CRH, TRH, GnRH) и 2.кочећи хормони. Сам ствара два хормона антидиуретички хормон (ADH). ОКСИТОЦИН ●
  • 9. Hipofiza (lat. hypophysis, glandula pituitaria) Smeštna je u udubljenju, turskom sеdlu(sella turcica), klinaste kosti(os sphenoidale) Spojena je pomoću infundibuluma(pedunculus infundibularis) sa hipotalamusom. Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja: Prednjeg- lobus anterior (adenohipofiza), Srednjeg- lobus intermedijus (intermedijarni) i zadnjeg -lobus posterior(neurohipofiza).
  • 10. Teška svega 0,6 grama veličine je graška promera 15 mm ovalnog oblika
  • 11. Hipofiza dje dobro vaskularizovana od grana unutrašnje karotidne arterije. Oko koje se nalazi kavernozni sinus Gornja hipofizna arterija (a. hypophysialis superior) prokrvljuje pars tuberalis, infundibulum i eminentiu medianu hipotalamusa. Donja hipofizna arterija (a. hypophysialis inferior) prokrvljuje neurohipofizu.
  • 12. ХИПОФИЗА Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH STH Соматотропни хормон (хормон раста) подстиче раст тела, делујући директно на хрскавичаво и коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у организму. ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање кортикостероидних хормона у кори надбубрега ТSH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и T4 Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и лучење млека. FSH Фоликулостимулирајући хормон утиче на стварање сперматозоида и јајних ћелија. LH Лутеинизирајући хормон стимулише ендокрино ткиво јајника и семеника да луче одговарајуће полне хормоне.
  • 13.
  • 14. Задњи режањ – НЕУРОХИПОФИЗА Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у неурохипофизи су окситоцин и антидиуретички хормон (ADH). ОКСИТОЦИН - изазива лучење млека код породиље. - изазива грчење мишића материце, чиме утиче на порођај. -у мушком телу обезбеђује избацивање сперме. ADH - омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу) - повећава крвни притисак Недовољна секреција узрокује ADH доводи до diabetes insipidusа, a повећана ADH до синдрома неприкладног лучења(SIADH).
  • 15.
  • 16.
  • 18. Robert Pershing Wadlow (Alton, Illinois, 1918. - Manistee, Michigan, 1940.) je prema Guinessovoj knjizi rekorda najviši čovek u istoriji medicine. Kada je umro Wadlow je bio visok 272 cm i težak 200 kg. Rast 4 godine - 163 cm 8 godina - 188 cm 10 godina - 198 cm
  • 19. Sultan Kösen 26god.251 cm He Pingpingom 21 GOD 74,61 centimetara.
  • 20. Prekomjerno izlučivanje STH u odrasloj dobi - akromegalija rast kostiju u širinu, a povećavaju se i meka tkiva donja čeljust se obično izbočuje, čelo se iskosi, a nos se značajno povećava prsti ruku jako zadebljaju, povećava se stopalo dolazi i do nekih promjena na kralježnici, što najčešće rezultira grbavošću.
  • 21. AKROMEGALIJA Prekomerno izlučivanje STH u odraslom dobu - akromegalija rast kostiju u širinu, a povećavaju se i meka tkiva donja vilica se obično izbočuje, čelo se iskosi, a nos se značajno povećava prsti ruku jako zadebljaju, povećava se stopalo dolazi i do promena na kicmi, što najčešće rezultira grbavošću.
  • 22.
  • 23.
  • 24. Nalazi se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika. Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH. Tiroidea luči hormone za čiju je sintezu neophodan jod Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. – 1.Tiroksin T4,z njega dejodacijom nastaje aktivni oblik tironin ili: – 2.Trijodotironin T3 3. tireokalcitonin, Štitna žlezda ili štitnjača (gl. thyreoidea) ima dva režnja, desni i levi režanj, koje povezuje suženi deo (isthmus gl. thyroideae), u visini 2. do 4. hrskavice traheje. ima oblik slova H, Svaki režanj širok je 20-25 mm i dugačak 40 mm. masa štitnjače iznosi 12 do 20 g
  • 25. a. thyroidea superior iz spoljašnje karotidne arterije (lat. a. carotis externa) ia. thyroidea inferior)iz potključne arterije (lat. a. cubclavia dextra et sinistra). Vene štitne žlezde se ulivaju u gornju šuplju venu (lat. vena cava superior). U odnosu na svoju masu štitasta žlezda spada u nejbolje prokrvljene organe u telu (oko 1% minutnog volumena srca ili 160 ml/min/100g tkiva).
  • 26. U svakom režnju nalazi se veliki broj folikula, koji su funkcionalne jedinice. Histološka građa štitaste žlezde 1-folikuli ispunjeni koloidom 2-kockaste ćelije 3-krvni kapilari Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula supstancu koloid. Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase, tireoglobulin. Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde. Između kockastih, epitelnih ćelija nalaze se i C-ćelije (parafolikularne ćelije), koje sekretuju kalcitonin.
  • 27. Tiroksin i tironin dovode do: povećanja bazalnog metabolizma usled čega je potrošnja energije povećana, sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju, povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida... Povećava se broj i veličina mitohondrija stvaraju ATP. Povećava se aktivnosti natrijumsko-kalijumske pumpe. Podstiče se rast i razviak mozga u fetalnom priodu i tokom prvih nekoliko godina života. Nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati mentalnu zaostalost (kretenizam). Povećava se razgranja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza, razgrađuju se masti iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih masnih kiselina u krvi, U srcu dolazi do povećanja njegovog rada (minutni volumen srca se povećava), povećava se frekvenca i snaga srca. Povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih poremećaja. a povišena koncentracija ovih hormona dovodi na mišićima do pojave tremora (podrhtavanja) i slabljenja mišića. Za normalnu seksulanu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.
  • 28.
  • 29. - štitnjača je povećana i nastaje guša povećan je bazalni metabolizam → dolazi do gubitka težine usprkos dobrom apetitu pojačano znojenje i ubrzan puls emocionalna labilnost i razdražljivost često egzoftalmus (izbuljene oči) HiPERTIREOZA Basedovljeva bolest: Hipofunkcija štitnjače – hypotireoza
  • 30. Hipotireoza u područjima u kojima u tlu nema dovoljno joda - endemska guša . Danas retko zbog jodiranja kuhinjske soli. Nedovoljna produkcija hormona utiče na razvoj CNS-a - može dovesti do kretenizma (. kongenitalni kretenizam) – danas je Afrika endemsko područje. raširena u područjima u kojima u zemlji I vodi nema dovoljno joda - endemska struma-guša Danas retko zbog jodiranja kuhinjske soli. Nedovoljna produkcija hormona štitnjače utiče na razvoj CNS-a - može dovesti do kretenizma (Endemski kretenizam) u krajevima gde nema dovoljno joda ili je ishrana neadekvatna – danas Afrika.
  • 32. ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ • Четири мале ендокрине жлезде у нивоу штитне жлезде, али на леђној страни врата • Стварају хормон ПАРАТХОРМОН ПАРАТХОРМОН • Заједно са хормоном штитне жлезде – тиреокалцитонином, учествује у регулацији јона калцијума и фосфата у крви • Паратхормон повећава концентрацију јона калцијума у крви • (у случају његовог пада), тако што мобилише калцијум из костију • и усмерава га у крв • Подстиче, помоћу витамина Д, • појачану апсорпцију калцијума из хране у танком цреву • Тиреокалцитонин смањује присутност јона калцијума у крви • (у случају његовог пораста), тако што усмерава калцијум у кости.
  • 33. HIPERPARATIREOIDIZAMHIPERPARATIREOIDIZAM  UZROCIUZROCI:adenom je najčešći uzrok ,:adenom je najčešći uzrok ,  redje hiperplazija sve 4 žlezde .redje hiperplazija sve 4 žlezde .  Hipersekrecija PTH dovodi doHipersekrecija PTH dovodi do  povećanog oslobadjanja Ca iz kostiju i hiperkalcemijepovećanog oslobadjanja Ca iz kostiju i hiperkalcemije  i smanjene reapsorpcije P u tubulimai smanjene reapsorpcije P u tubulima  pa se javlja hipofosfatemija .pa se javlja hipofosfatemija .  Renalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbogRenalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbog povećane kalciurijepovećane kalciurije  i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.  Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom ,Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom , azotemijom.azotemijom.  Zbog povećanog lučenja PTH nastaje razgradnjaZbog povećanog lučenja PTH nastaje razgradnja matriksa kosti ,matriksa kosti ,  osteoporoza sa pojavom cistaosteoporoza sa pojavom cista ..
  • 34. HIPOPARATIREOIDIZAMHIPOPARATIREOIDIZAM  UZROCI :UZROCI : zračenje,zapalenje , resekcijazračenje,zapalenje , resekcija  Zbog smanjenog lučenja PTHZbog smanjenog lučenja PTH  smanjena je aktivnost osteoklasta ,smanjena je aktivnost osteoklasta ,  ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,  hiperfosfatemija.hiperfosfatemija.  KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA : tetanija ,: tetanija ,  čemu prethode bolovi u mišićima i parestezije,čemu prethode bolovi u mišićima i parestezije,  suva i gruba koža ,suva i gruba koža ,  krti nokti ,krti nokti ,  paralitički ileus..paralitički ileus..  TERAPIJATERAPIJA : preparati Ca i vit D3: preparati Ca i vit D3
  • 35. Količina kalcijuma u krvi utiče na iritabilnost nervnog tkiva (što je nivo niži, iritabilnost je veća). Prekomerno smanjenje količine Ca - grčenje mišića (tetanija), Uključujući I respiratorne mišiće , što može rezultirati i smrću. Hipokalcemijska tetanija
  • 36. GUŠTERAČA (PANKREAS) Kao egzokrina žlezda: luči enzime u duodenum Endokrina – luči inzulin i glukagon
  • 37. ENDOKRINI PANKREAS I Gušteraču garde dve glavne vrste tkiva koje obavljaju dvostruku ulogu: acinusi izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre - egzokrina funkcija; Langerhansova ostrvca, koja luče hormone u krv; hormoni deluju u drugim delovima tela (tzv. ciljna mesta), što predstavlja endokrinu funkciju. Sastoje se iz tipova ćelija: alfa-ćelije ili A-ćelije luče glukagon beta-ćelije ili B-ćelije luče insulin delta-ćelije ili D-ćelije -luče hormon somatostatin koji koči lučenje insulina i glukagona, PP-ćelije- hormon pankreasni polipeptid koji koči lučenje pankreasnog soka.
  • 38. ПАНКРЕАС • Учествује у регулацији • концентрације глукозе у телесним течностима. • Лучи два хормона: Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген. Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген.Остварује ефекат супротан инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв Битан је у условима гладовања. Остварује ефекат супротан инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв Битан је у условима гладовања. ИНСУЛИН ГЛУКАГОН
  • 39. ćelija Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крви у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије. У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген. INZULIN
  • 40. Diabetes tip 1 Autoimunim procesom, B ćelije pankreasa su uništene, insulina u cirkulaciji nema, glukagon je povišen. Najčešće se javlja kod mlađih osoba ( osobe mlađe od 18) - početak bolesti: poliurija, polidipsija i polifagija - hiperglikemija dovodi do glukozurije→osmotska diureza i -poliurija,→polidipsija Poremećaj proteina prevaga kataboličkih nad anaboličkim procesima→polifagija, →gubitak telesne mase i mišićna slabost . Diabetes mellitus (Šećerna bolest) Šećerna bolest je grupa metaboličkih poremećaja koje obiežava stanje povišenog nivoa glukoze u krvi (hiperglikemije) (vrednosti veće od 6,66 mmol/l)nastale zbog poremećaja u izlučivanju i/ili delovanju inzulina (apsolutnog ili relativnog manjka inzulina).
  • 41.
  • 42.
  • 43.
  • 44. Oko 90% svih obolelih od dijabetesa čine oboleli od dijabetesa tipa 2.(inzulinu nezavisan tip šećerne bolesti), ili po starijoj klasifikaciji adultni (starački) dijabetes, inzulin može biti potreban za metaboličku kontrolu u kasnijem razvoju bolesti, ali većinom se može regulirati pravilnom ishranom, redovnim vežbama i tabletama. Smanjena osetljivost na insulini povezuje se sa nekoliko faktora: 1.genetskim faktorom (još nedefinisanim), koji vremenom (starenjem) dobija na značenju, 2.sedeternim načinom života, 3.abdominalnom visceralnom gojaznošću i td. Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa: gojazni i negojazni tip 2 dijabetičari. Diabetes mellitus tip 2
  • 45.
  • 46. KOMPLIKACIJE DIJABETESAKOMPLIKACIJE DIJABETESA  AKUTNE KOMPLIKACIJEAKUTNE KOMPLIKACIJE ::  1.1.KETOACIDOZAKETOACIDOZA  koja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidjakoja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidja se hiperglikemija,se hiperglikemija,  lipoliza sa stvaranjem SMK,lipoliza sa stvaranjem SMK,  Ketonurija ,Ketonurija ,  metabolička acidoza miris na aceton ,metabolička acidoza miris na aceton , nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)  TERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tečnostiTERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tečnosti i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .
  • 47.  2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA HIPEROSMOLARNA KOMAHIPEROSMOLARNA KOMA  vidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimajuvidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimaju terapiju ili u sklopu infekcije .terapiju ili u sklopu infekcije .  Ne postoji poremećaj acidobaznog stanja .Ne postoji poremećaj acidobaznog stanja .  Postoji hipotenzija , dehidratacija .Postoji hipotenzija , dehidratacija .  Neurološki znaci i koma .Neurološki znaci i koma .  3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA  (znojenje, poremećaj vida, glad, slabost , konfuzno(znojenje, poremećaj vida, glad, slabost , konfuzno ponašanje i koma ) .ponašanje i koma ) .  TERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon IvTERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon Iv..
  • 48.  HRONIČNE KOMPLIKACIJE DMHRONIČNE KOMPLIKACIJE DM 1.DIJABETIČNA MAKROANGIOPATIJA1.DIJABETIČNA MAKROANGIOPATIJA:: hipertenzija,hipertenzija, Koronarna bolest ,Koronarna bolest , bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta ,bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta , dijabetesno stopalo .dijabetesno stopalo . 2.DIJABETIČNA MIKROANGIOPATIJA2.DIJABETIČNA MIKROANGIOPATIJA ( retinopatija ,( retinopatija , Neuropatija ,Neuropatija , nefropatija ,nefropatija , gastroenteropatija )gastroenteropatija ) 3.3.SKLONOST ka infekcijama ,SKLONOST ka infekcijama , polna disfunkcija (impotencija )polna disfunkcija (impotencija )
  • 49.
  • 50.
  • 51.
  • 52.
  • 53.
  • 54. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ glandulae suprarenales парне жлезде смештене у масном ткиву изнад бубрега
  • 55. Nadbubrežne žlezde su smeštene ekstraperitonealno na gomjim polovima bubrega, desna trouglastog izgleda Leva polumesečasastog izgleda, najveće dužine 4-6 cm, širine 2 cm i težine oko 4 grama .
  • 56. Sastoje se od: 1.Vezivne čaure 2.KORE (CORTEX) 90% koja je mezodermalnog porekla (zona glomeruloza ) Mineralokortikoida (aldosteron) i održavaju homeostazu; hormoni koji čuvaju život; (zona fasciculata) glikokortikosteroida (kortizol) regulišu promet ugljikohidrata, proteina i lipida; (zona reticularis) , androgena 3.SRŽI (MEDULLA) 10% koja je ektodermalnog porekla. Kateholamini adrenalin i noradrenalin.
  • 57. 3 Hormoni kore nadbubrežne žlezde ili kortikosteroidi su derivati holesterola, steroidni hormoni koji se mogu grupisati na: 1.glikokortikoide, koji regulišu promet glikoze masti I belančevina (hiperglikemijski faktori) i kojima pripadaju: kortizol (hidrokortizon) kortikosteron kortizon, koji je otkriven kod primata 2.mineralokortikoide, regulišu promet vode i elektrolita(Na i K )i pripadaju im: aldosteron kortikosteron Dezoksikortikosteron 3.grupa seksualnih hormona koji se izlučuju u malim količinama: estradiol progesteron testosteron Lučenje ovih hormona je pod kontrolom adenokortikotropnog hormona (ACTH) adenohipofize koja se ostvaruje po principu negativne povratne sprege.
  • 58. Glukokortikoidi Glikokortiokoidi deluju na metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina. Deluju na jetru, masno i mišićno tkivo i na kosti, kožu, limfno tkivo, centralni nervni sistem i druge organe Kortizol +povećava koncentraciju glukoze u krvi +U mišićima potiče razgradnju proteina +Deluje na redistribuciji naslaga masti (odlaganje u lice, stražnji deo vrata u trbuh) + Deluje katabolički na kosti, na koštani matriks i uzrokuje povećanu lomljivost kosti. Nivo glukokortikoda se povećava tokom reakcije na stres bilo koje etiologije (fizčki, psihički, trauma, infekcija, operativni zahvat).
  • 59.
  • 60. Glikokortikoidi imaju 1.Protivupalno 2.antialergijsko 3.imunosupresivno delovanje. uzrokuju atrofiju limfatičnog tkiva, inhibiraju limfocitnu aktivaciju i zato se koriste za sprečavanje odbacivanja organa kod transplantacije. U kliničkoj praksi se koriste sintetički spojevi koji imaju glukokortikoidnu aktivnost za sprečavanje upalnih i alergijskih reakcija.
  • 61. fiziološki faktori koja utiču na sekreciju glukokrtikoida: 1.normalni cirkadijalni ritam 2 stres. Nivo kortizola ne ostaje stalan tokom normalnog 24 satnog ciklusa budnosti i spavanja. Pokazuje cirkadijalni ritam sa najvećim nivoom u ranim jutarnjim satima i smanjenjem tokom noći Promene dnevnih aktivnosti, ritma spavanja i budnosti mogu promijeniti vrhunac lučenja što ukzuje da nervni signali imaju značajnu ulogu u regulaciji glukokrtikoidne sekrecije.
  • 62. Britanski profesor psihologije Akojoši Kitaoka osmislio je brzi optički test koji meri nivo stresa kojem su ljudi izloženi. U pitanju su takozvane “rotirajuće zmije” koje se ne pomeraju ukoliko ste savršeno mirni i opušteni. Međutim, kod ljudi koji su umorni i pod stresom, ove zmije se lagano pokreću. U slučaju da se ovi šareni krugovi kreću veliku brzinom, tada je reč o osobi koja bi trebalo da potraži stručnu pomoć. profesor Kitaoka postao je doktor nauka zbog svojih dostignuća na polju optičke iluzije i vizualnih percepcija geometrijskih oblika, oštrina i boja u iluziji kretanja i drugih fenomena.
  • 63.
  • 64. Mineralokortikoidi kontrolišu promet jona Na i K neposredno spašavaju život. Aldosteron glukokortikoidi,kortizol u velikim količinama mogu pokazati mineralokortikoidni efekat. Glavno mesto delovanja je bubreg, pljuvačne žlezde, znojne žlezde gastrointestinalni trakt.
  • 65. 1.Stimulišu aktivnu reapsorpciju natrija iz distalnih tubula nefrona, 2.sekreciju jona kalija i osmotsku reapsorpciju vode. (regulacija volumena ECT i vrednosti arterijskog krvnog pritiska ) Najsnažniji podsticaj za sekreciju aldosterona je A)hiperkalijemija B)pad arterijskog krvnog pritiska podstiče sekreciju aldosterona iz ćelija jukstataglomerularnog aparata bubrega luči hormon renin koji deluje na agiotenzinogen u plazmi i prevodi ga u angiotenzin I. Na njega u plućima djeluje enzim i prevodi ga u angiotenzin II. Porast nivoa angiotenzina II u krvi stimulira sekreciju aldosterona. C)Pad koncentracije jona Na takoñe stimulira sekreciju aldosterona.
  • 66.
  • 67. ADRENALNI ANDROGENI Kora nadbubrežne žlezde neprekidno luči, posebno u fetalno doba, nekoliko umereno aktivnih muških polnih hormona dehidroepiandrosteron. Luče se i ženski polni hormoni , progesteron i estrogeni , ali u neznatnim količinama. Učinci androgena kore su slabi. Ogovorni su za rast pubičnih i pazušnih dlaka. Neki se androgeni uperifernim tkivima pretvaraju u testosteron , pa odatle potiče njihova androgenska aktivnost.
  • 68. .
  • 69. Mali Mujica u pubertetu Sretnu se Mujo i Haso u gradu i Haso kaže Muji: - Jarane, vidio sam ti malog Mujicu danas, ušao je u pubertet, je li? Mujo ljutito odvrati: - Kakav bolan pubertet, pa posl'o sam ga u pekaru!
  • 70.
  • 71.
  • 72. Hormoni srži nadbubrežne žlezde Hormoni srži nadbubrežne žlezde su kateholamini: dopamin (DA), noradrenalin (NA) i adrenalin (ADR). Sintetišu se i na završecima simpatikusnih postganglijskih vlakana. Polazno jedinjenje za njihovu sintezu je aminokiselina tirozin. Noradrenalin i adrenalin deluju na tkiva i organe slično kao simpatička inervacija: 1.povećavaju metabolizam 2.povećavaju količinu slobodnih masnih kiselina u krvi 3.omogućavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u jetri i skeletnim mišićima 3.povećavaju nadražljivost srca i šire njegove krvne sudove Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi od prisustva tiroksina i hormona kore nadbubrežne žlezde. Na efektorne ćelije deluju, inhibitorno i ekscitatorno, zahvaljujući vezivanju za dve vrste receptora na ćelijskoj membrani: alfa adrenergički receptori beta adrenergički receptori.
  • 73.
  • 74. Fiziološki efekti kateholaminina “downregulacija” receptora – agonisti u lečenju astmeǀ “upregulacija” receptora – glukokortikoidi, tiroidni hormoni, -ǀ Posredovani BETA-adrenalinskim receptorima Posredovani ALFA-adrenalinskim receptorima Vazokonstrikcija Vazodilatacija Dilatacija irisa (midrijaza) Kardioakceleracija Relaksacija intestinuma Povećanje snage otkucaja srca Kontrakcija sfinktera intestinuma Relaksacija intestinuma i zida bešike Pilomotorna kontrakcija Relaksacija uterusa Kontrakcija sfinktera bešike Bronhodilatacija Bronhokonstrikcija Kalorigeneza Kontrakcija glatkih mišića uterusa Glikogenoliza Kontraktilnost srca Lipoliza Ejakulacija Sekrecija renina Produkcija glukoze u jetri
  • 75. ADISONOVA BOLESTADISONOVA BOLEST  Hronično smanjenje lučenja svih hormona koreHronično smanjenje lučenja svih hormona kore nadbubrežnih žlezdi .nadbubrežnih žlezdi .  UZROCIUZROCI::  infekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastazeinfekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastaze  KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA::  pacijenti su mršavipacijenti su mršavi  adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),  umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,  gubitak na telesnoij masi ,gubitak na telesnoij masi ,  redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek. androgeni) i hiperpigmentacijeandrogeni) i hiperpigmentacije  TERAPIJATERAPIJA:doživotna supstitucija hormonima .:doživotna supstitucija hormonima .
  • 77. KUŠINGOVA BOLESTKUŠINGOVA BOLEST  Karakteriše je povećano lučenje glikokortikoidaKarakteriše je povećano lučenje glikokortikoida zone fascikulate .zone fascikulate .  UZROCIUZROCI ::  adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH ,adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH ,  adenom ili Ca kore nadbubrežnih žlezdiadenom ili Ca kore nadbubrežnih žlezdi  ili difuzna hiperplazija .ili difuzna hiperplazija .  Povećana je sinteza glikoze i iz belančevina paPovećana je sinteza glikoze i iz belančevina pa se javlja atrofija kože i mišića .se javlja atrofija kože i mišića .  Nagomilava se masno tkivo pojasno,Nagomilava se masno tkivo pojasno,  zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )
  • 78. KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA Kušingove bolesti :Kušingove bolesti :  žene 4 puta češće obolevaju .žene 4 puta češće obolevaju .  Umor , glavobolja ,Umor , glavobolja ,  okruglo lice ,okruglo lice ,  nagomilavanje masti pojasno,nagomilavanje masti pojasno,  strije po koži trupa ,strije po koži trupa ,  hipertenzija ,žedjanje, glad,hipertenzija ,žedjanje, glad,  amenoreja, virilizam , glas dublji , maljavostamenoreja, virilizam , glas dublji , maljavost muškog tipa , infekcije ..muškog tipa , infekcije ..  DIJAGNOZADIJAGNOZA : laboratorija ( hormoni) CT,: laboratorija ( hormoni) CT, EHO, kraniogramEHO, kraniogram  TERAPIJATERAPIJA : hirurško otklanjanje tumora: hirurško otklanjanje tumora
  • 80. HIPERALDOSTERONIZAMHIPERALDOSTERONIZAM  Tumor zone glomerulozeTumor zone glomeruloze  ––ALDOSTERONOMALDOSTERONOM  kod muškaraca 4 dec. dovodi do povećanogkod muškaraca 4 dec. dovodi do povećanog lučenja mineralokortikoida .lučenja mineralokortikoida .  Oni zadržavaju Na , Cl i vodu a gube K.Oni zadržavaju Na , Cl i vodu a gube K.  KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA ::  hipertenzija , glavobolja , parestezije , poliurija ,hipertenzija , glavobolja , parestezije , poliurija , polidipsija ..polidipsija ..  TERAPIJATERAPIJA :Hirurška terapija tumora:Hirurška terapija tumora
  • 81.
  • 82. MULTIHORMONSKE BOLESTIMULTIHORMONSKE BOLESTI  MEN IMEN I ( multipla endokrina neoplazija )( multipla endokrina neoplazija )  obuhvata udruženost neoplazmi paratireoidneobuhvata udruženost neoplazmi paratireoidne žl.,žl.,  hipofize i endokrinog pankreasa –insulinomhipofize i endokrinog pankreasa –insulinom  MEN IIMEN II a :a :  Ca štitne žlezde-medularni,Ca štitne žlezde-medularni,  Tu paratireoidne žl., feohromocitomTu paratireoidne žl., feohromocitom  (tu. srži nadbubrežnih žl.)(tu. srži nadbubrežnih žl.)  MEN II bMEN II b ::  uz medularni Ca štitne žl., feohromocitom iuz medularni Ca štitne žl., feohromocitom i neurinomi mukoze ..neurinomi mukoze ..
  • 83. ● TINEJDŽER U KUĆI Želite preživeti detetov pubertet?
  • 84. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ • Луче стероидне полне хормоне • Најпознатији мушки (андрогени) хормон је • Женски полни хормони су ТЕСТОСТЕРОН ЕСТРОГЕНИ Битан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност ... Битан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност ... Утичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол ... Утичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене. Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа. Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол ... Утиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноћеУтиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноће ПРОГЕСТЕРОН
  • 85. Остали органи са ендокрином улогом Многи органи у нашем телу имају, поред основне и додатну, ендокрину улогу, јер стварају течне регулаторне материје, хормоне. Такви су, на пример, •ЕПИФИЗА •ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА КРВНИХ СУДОВА •ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ •СРЦЕ •БУБРЕГ •ТИМУС Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
  • 86. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
  • 87.  Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina žlezda u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti
  • 88. У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела. У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела. Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова. Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова. Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање: - присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока; - слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи. Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање: - присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока; - слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи. Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога. Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања. Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога. Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања. Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска
  • 91. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН Циљна структура ПАРАТХОРМОН ОКСИТОЦИН ТИРОКСИН ВАЗОПРЕСИН АЛДОСТЕРОН TSH ACTH FSH АДРЕНАЛИН ТЕСТОСТЕРОН МАТЕРИЦА БУБРЕГ ЈАЈНИК МИШИЋИ МИТОХОНДРИЈЕ БУБРЕГ СРЦЕ ТИРЕОИДЕА КОСТ КОРА НАДБУБРЕГА
  • 92. TRH КОРТИЗОЛ ГЛУКАГОН ПРОГЕСТЕРОН ПРОЛАКТИН ВАЗОПРЕСИН АДРЕНАЛИН МЕЛАТОНИН ЕСТРОГЕН КАЛЦИТОНИН КОРА НАДБУБРЕГА ЕПИФИЗА ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА ПАНКРЕАС ТИРЕОИДЕА АДЕНОХИПОФИЗА СРЖ НАДБУБРЕГА АДЕНОХИПОФИЗА ХИПОТАЛАМУС ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА
  • 93. ХИПОФИЗА ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ ГЛАВА МЕЂУМОЗАК ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ УСТА ГЛАД Две половине јабуке МАЛИ ОЧИ СИТОСТ Женски костим КАПИЛАРИ КОСА III КОМОРА ТРЕНЕРКА СРЦЕ КАПА Осморегулација АСОЦИЈАЦИЈЕ
  • 94. СТРЕС НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица” ХОРМОН Промена фреквенце ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ” ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА Тест из математике СРЦЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ