SlideShare a Scribd company logo
1 of 83
Download to read offline
ELEKTRIČNA
DEFIBRILACIJA I
KARDIOVERZIJA
Dr Aleksandra Matić
Sprovodni sistem srca
Sprovodni sistem srca
Srce i EKG
Srce i EKG
EKG
EKG
STANDARDNI EKG – 12 ODVODA
♦ PERIFERNI ODVODI
- I
- II
- III
- AVR
- AVL
- AVF
♦ PREKORDIJALNI
ODVODI
- V1
- V2
- V3
- V4
- V5
- V6
12 EKG odvoda
EKG – odvodi I, II, III, AVR, AVL, AVF
EKG – 12 odvoda
EKG
Određivanje srčane frekvence na EKG-u
300 – 150 – 100
75 – 60 - 50
Određivanje srčane frekvence na EKG-u
Određivanje srčane frekvence na EKG-u
♦ Odrediti broj kompletnih ciklusa (od R zupca do
narednog R zupca je jedan ciklus) tokom 6
sekundi
♦ Period od 6 sekundi – male vertikalne linije na
gornjoj ivici EKG snimka označavaju intervale od
3 sekunde, ili sami odmerimo, imajući u vidu da je
jedna kockica 0,2 sekunde
♦ Dobijeni broj kompletnih ciklusa tokom 6 sekundi
pomnožimo sa 10
Analiza srčanog ritma
EKG je najtačniji
način identifikovanja
srčanih aritmija!
Analiza srčanog ritma
♦Pretkomorni poremećaji ritma – P
TALAS
♦Komorni poremećaji ritma – QRS
KOMPLEKS
- sa uskim QRS kompleksom
- sa širokim QRS kompleksom
Normalan (regularan) srčani ritam
♦ Regularan sinus-ritam ili normalan sinus-
ritam, jer impulsi nastaju u SA čvoru
♦ Konstantan razmak između istih talasa
Sinusna tahikardija
Sinusna tahikardija
♦ Sinusna tahikardija nije aritmija!
♦ Ona je uobičajeni fiziološki odgovor na razne
stimule – fizička aktivnost, anksioznost, strah
♦ Kod bolesnika može biti odgovor na brojna
stanja – bol, infekcija, povišena telesna
temperatura, anemija, gubitak krvi, srčana
insuficijencija, hipotenzija
♦ Tretira se osnovni uzrok; pokušaj
usporavanja sinusnog ritma samo pogoršava
situaciju!
Sinusna bradikardija
Bradikardija
♦ Srčana frekvenca ispod 60/min kod odraslih
♦ Uzroci:
- fiziološki (sportisti)
- kardijalnog porekla (npr. oboljenje sinusnog
čvora – koronarna bolest)
- nekardijalnog porekla (vazovagalnog, kod
hipotermije, hipotireoze, hiperkalijemije)
- uzrokovana lekovima (beta blokatori, digoksin,
amjodaron)
Postupak kod bradikardije
♦ Pristupiti bolesniku po ABCD algoritmu
♦ Utvrditi potencijalni uzrok bradikardije, tretirati
reverzibilni uzrok
♦ Proveriti postojanje opterećujućih faktora,
odnosno kardiovaskularnu stabilnost bolesnika –
šoka, sinkope, miokardne ishemije, popuštanja
srca; ako su prisutni, otpočeti treman
♦ Inicijalni tretman bradikardije je farmakološki
(atropin)
♦ U slučaju nereagovanja na lekove ili rizika od
asistolije - defibrilacija
♦ Prisustvo odnosno odsustvo nepovoljnih
simptoma i znakova diktira odgovarajući
tretman većine aritmija
♦ Prisustvo ŠOKA, SINKOPE, MIOKARDNE
ISHEMIJE i SRČANE INSUFICIJENCIJE su
pokazatelji da je bolesnikovo stanje
nestabilno potencijalno zbog aritmije,
odnosno da se može očekivati vitalna
ugroženost bolesnika, što nameće potrebu
brzog tretmana aritmije
Simptomi i znaci nestabilnog
opšteg stanja
♦ ŠOK – hipotenzija, bledilo, hladna, oznojena koža,
mlitavi ekstremiteti, konfuzija ili poremećaj stanja
svesti
♦ SINKOPA – prolazni gubitak svesti zbog globalne
redukcije dotoka krvi do mozga
♦ MIOKARDNA ISHEMIJA – tipični ishemijski
bol u grudima i/ili pokazatelji miokardne ishemije
na EKG-u
♦ SRČANA INSUFICIJENCIJA – plućni edem i/ili
povišen pritisak u jugularnoj veni, sa ili bez
perifernog edema i uvećane jetre
Srčane aritmije
♦ ABCD pristup
♦ U svim slučajevima, dati oksigenoterapiju i
postaviti vensku liniju, te proveriti
kardiovaskularnu stabilnost bolesnika
♦ Kad god je moguće, napraviti 12-odvodni
EKG
♦ Korigovati eventualne elektrolitne
abnormalnosti
♦ Osnovno je proceniti dve stvari: tip aritmije i
kardiovaskularnu stabilnost bolesnika!
Akutni zastoj srca i poremećaji
srčanog ritma
♦ Akutni zastoj srca je vodeći uzrok smrti u
Evropi, pogađajući 700.000 osoba godišnje
♦ U vreme analize srčanog ritma, oko 40%
žrtava akutnog srčanog zastoja ima
ventrikularnu fibrilaciju – VF
♦ Verovatno je VF ili rapidna ventrikularna
tahikardija (VT) mnogo češća u vreme
nastanka srčanog zastoja, ali do momenta
EKG monitoringa srčani ritam prelazi u
asistoliju
PERIARESTNE ARITMIJE
♦Srčane aritmije su relativno
česta pojava u periarestnom
periodu
♦Često se javljaju pri pojavi
akutnog infarkta miokarda, i
mogu prethoditi VF ili uslediti
nakon uspešne defibrilacije
Elektrokardiografski oblici
akutnog zastoja srca
♦VENTRIKULARNA
FIBRILACIJA
♦VENTRIKULARNA
TAHIKARDIJA BEZ PULSA
♦ASISTOLIJA
♦ELEKTRIČNA AKTIVNOST
BEZ PULSA
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA
KOD AKUTNOG ZASTOJA SRCA
♦Srčani ritmovi koji se javljaju kod
akutnog zastoja srca se dele u dve
grupe:
1. Ritmovi za defibrilacijuRitmovi za defibrilaciju –
ventrikularna fibrilacija VF,
ventrikularna tahikardija VT
2. Ritmovi koji nisu za defibrilacijuRitmovi koji nisu za defibrilaciju –
asistolija, električna aktivnost bez
pulsa PEA
♦ Kao što sama podela upućuje, glavna
razlika između ove dve grupe poremećaja
srčanog ritma je potreba za defibrilacijom
kod VF/VT; dalji postupci – kompresija
grudnog koša, disajni put, ventilacija,
venski put, administracija adrenalina i
identifikacija i korekcija reverzibilnih
faktora su nadalje zajednički za obe grupe
poremećaja
Bez svesti?
Otvoriti disajni put
-provera disanja, pulsa-
KPR 30:2
Do pristizanju defibrilatora-monitora
Zvati reanimacioni tim
Provera
ritma
Za defibrilaciju
VF/VT bez pulsa
Ne defibrilirati
Asistolija, PEA)
1x šok
150-200J bifazno ili 360J
monofazno
Započeti
KPR 30:2
2 minuta
Započeti
KPR 30:2
2 minuta
*Reverzibilni uzroci
Hipoksija Tenzioni pneumotoraks
Hipovolemija Tamponada srca
Hipo/hiperkalemija Toksini
Hipotermija Trombembolija
Med oživljanje:
•Proveri kontakte elektroda
•Ako je disajni put obezbedjen masiraj
bez prekida
•Daj adrenalin na 3-5 min
•Razmisli o amiodaronu, atropinu,
magnezijumu
Reverzibilni uzroci
4H
• Hipoksija
• Hipovolemija
• Hipo/hiperkalemija
• Hipotermija
4T
• Tenzioni
pneumotoraks
• Tamponada srca
• Toksini
• Tromboembolija
Srčani zastoj
Defibrilator/monitoring
Analiza
ritma
+/- Provera pulsa
VF/VT Non-VF/VT
VENTRIKULARNA FIBRILACIJA
♦ VF karakteriše haotična, brza depolarizacija
i repolarizacija
♦ Srce gubi koordinisane kontrakcije i
prestaje efikasno da pumpa krv
♦ Snažna električna, ali istovremeno
neefikasna mehanička aktivnost srca!
♦ EKG slika - grubi talasi u vidu “testere”;
bizarni, iregularni talasi, QRS kompleksi
neprepoznatljivi
VENTRIKULARNA FIBRILACIJA
♦Ova haotična električna pražnjenja
brzo troše energetske rezerve srca, i
zato ne mogu dugo trajati – 7-10
minuta
♦Ukoliko u ovom periodu izostane
tretman, energetske rezerve se potpuno
istroše i VF prelazi u asistoliju
VENTRIKULARNA FIBRILACIJA
VENTRIKULARNA FIBRILACIJA
VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA
♦Čini je brz pravilni niz bizarnih VES-a
♦Neretko prethodi VF
♦U toku VT puls može i ne mora biti
palpabilan; ako se puls ne palpira iako se puls ne palpira i
bolesnik je bez svesti, ventrikularnabolesnik je bez svesti, ventrikularna
tahikardija se tretira kao ventrikularnatahikardija se tretira kao ventrikularna
fibrilacija !fibrilacija !
VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA
♦Monomorfna VT
–ritmovi širokih QRS-kompleksa
–ubrzana frekvenca
–konstantna QRS-morfologija
♦Polimorfna VT
–Torsade de pointes
MONOMORFNA VENTRIKULARNA
TAHIKARDIJA
POLIMORFNA VENTRIKULARNA
TAHIKARDIJA
VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA
VT – TORSADES DE POINTES
Analiza
ritma
+/- Provera pulsa
VF/VT
Defibrillate X 1
150-360J bifazne
360J monofazne
CPR 2 min
Ventrikularna fibrilacija/
Ventrikularna tahikardija
bez pulsa
♦ Ako se na monitoru uoči VF/VT ritam,
razmotriti prekordijalni udarac ako
defibrilator nije odmah na raspolaganju;
samo jedanput
♦ Ukoliko je ritam VF/VT a defibrilator je
odmah pri ruci, odmah dati prvi šok
DEFIBRILACIJA
♦ Defibrilacija je prolaz električnog impulsa kroz
miokard, dovoljne jačine da izazove depolarizaciju
kritične mase miokarda i time ponovo uspostavi
njegovu koordinisanu električnu aktivnost
♦ Defibrilacija se definiše kao odsustvo
ventrikularne fibrilacije/ ventrikularne tahikardije
5 sekundi nakon isporuke šoka; njen krajnji cilj je,
zapravo, ponovno uspostavljanje spontane
cirkulacije
DEFIBRILACIJA
♦ Defibrilacija remeti nekoordinisani proces
depolarizacije/ repolarizacije, koji se odvija tokom
VF; ako srce nije previše iscrpljeno, njegov
normalni vodič ritma – SA čvor – preuzima svoju
funkciju i uspostavlja efikasan ritam a time i
efikasnu cirkulaciju
♦ U prvih nekoliko minuta nakon uspešne
defibrilacije srčani ritam može biti spor i
neefikasan, pa su potrebne kompresije grudnog
koša dok se adekvatna srčana funkcija potpuno ne
uspostavi
DEFIBRILACIJA/ KARDIOVERZIJA
1. Automatski
spoljašnji defibrilator
2. Manuelni defibrilator
1. Bifazni
defibrilacijski šok
2. Monofazni
defibrilacijski šok
DEFIBRILATORI
– Manuelne defibrilatore koriste zdravstveni radnici
tokom složenih mera reanimacije; zahtevaju analizu
ritma od strane operatera – zdravstvenog radnika, koji
nakon brze analize isporučuje indikovani šok
– Automatski spoljašnji defibrilatori su dizajnirani da se
mogu koristiti i u toku osnovnih mera reanimacije,
praktično i od strane neprofesionalaca, jer aparat sam
vrši analizu EKG-a, i u slučaju da prema algoritmu
“prepozna” VF/VT, automatski podešava terapeutski
nivo energije i “traži” od rukovaoca da isporuči šok;
oni su zato veoma jednostavni za upotrebu, jer
glasovnim komandama vode spasioca kroz reanimaciju
DEFIBRILATORI
AUTOMATSKI SPOLJAŠNJI
DEFIBRILATOR
OSNOVNE MERE KPCR
MANUELNI DEFIBRILATOR
SLOŽENE MERE KPCR
Automatski i manuelni spoljašnji
defibrilator sa pulsnim oksimetrom
Manuelni defibrilator
Papučice defibrilatora
Monofazni/bifazni defibrilacijski šok
♦ Monofazni sistem – električni impuls uvek u
jednom pravcu, od jedne papučice ka drugoj
♦ Bifazni sistem – impuls putuje ka pozitivnoj
papučici a zatim se vraća nazad, što se dešava
nekoliko puta tokom isporuke šoka
♦ Bifazni šok postiže isti efekat sa nižom energijom;
zato su neželjeni efekti – opekotine, oštećenje
miokarda – ređi
Defibrilacijski šok
DEFIBRILACIJA - KARDIOVERZIJA
♦Defibrilacija – isporuka šoka nezavisno
od srčane aktivnosti – asinhronizovano
♦Kardioverzija – sinhronizovan šok sa
srčanom aktivnošću – u momentu
pojave R ili S zupca
DEFIBRILACIJA - KARDIOVERZIJA
DEFIBRILACIJA
ASINHRONIZOVANI ŠOK
DEZORGANIZOVANI RITAM
KARDIOVERZIJA
SINHRONIZOVANI ŠOK
ORGANIZOVANI RITAM
Zašto sinhronizacija?
Ako se električnim šokom tretira
organizovani ritam – kao VT (sa pulsom) –
i ako šok padne u tzv. vulnerabilni period
srčanog ciklusa – period repolarizacije
komora odnosno T talasa – onda se desi
situacija “R-na-T” , što može biti okidač za
nastanak ventrikularne fibrilacije!
Uključiti AED
♦ Neki tipovi AED-a će
se automatski upaliti
kada ga otvorite
Prikačiti papučice na grudni koš žrtve
Postavljanje papučica defibrilatora
Analiza ritma – ne dodirivati žrtvu
Šok indikovan - DEFIBRILACIJA
Šok isporučen
Pratiti instrukcije
30 2
ALS - defibrilacija
♦ Ako se potvrdi VF/VT ritam, napuniti defibrilator
i dati jedan šok (150—200-J bifazični ili 360- J
monofazični)
♦ Bez provere pulsa, nastaviti reanimaciju odmah
nakon šoka tokom 2 minuta, a zatim na kratko
zastati da se proveri monitor
♦ Ako je i dalje VF/VT ritam, dati drugi šok (150—
360-J bifazični ili 360-J monofazični); nastaviti
reanimaciju odmah nakon šoka
ALS - defibrilacija
♦ Nakon 2 minuta ponovo kratka pauza radi provere
ritma; ako je i dalje prisutna VF/VT, dati adrenalin
i odmah zatim treći šok (150—360-
J bifazični ili 360-J monofazični) i nastaviti
reanimaciju (drug-shock-CPR-rhythm check
sequence)
♦ Nakon davanja adrenalina i 2 minuta reanimacije,
ponovo analizirati ritam; ako i dalje postoji
VF/VT i posle tri šoka, dati i.v. bolus amjodarona
300mg, a pre 4. šoka
ALS - defibrilacija
♦ Bez obzira na arest ritam, adrenalin davati po 1mg
na svakih 3—5 minuta do kraja reanimacije
♦ Ako se jave znaci života tokom reanimacije
(pokretanje, normalno disanje, kašljanje),
proveriti monitor; ako je prisutan organizovan
ritam, proveriti puls
♦ Ako je puls palpabilan, nastaviti postreanimaciono
zbrinjavanje i/ili tretman periarestne aritmije
♦ Ako nema pulsa, nastaviti reanimaciju
Non-VF/VT
CPR 2 min
30:2
Analiza
ritma
+/- provera pulsa
Asistolija
Električna aktivnost
bez pulsa (PEA)
Električna aktivnost bez pulsa (PEA)
♦ Odsutna ili neadekvtana mehanička
aktivnost srca uz prisustvo kontinuiranih,
koordinisanih talasa na EKG-u
♦ EKG zapis raznolik – od približno
normalnog, preko različitih poremećaja
ritma, do bizarnih ventrikularnih kompleksa
umirućeg srca
Električna aktivnost bez pulsa (PEA)
♦Isključiti/ korigovati reverzibilne
uzroke
♦Adrenalin 1mg na 3-5 minuta
♦Atropin 3 mg kod PEA sa frekvencom
< 60 min-1
Asistolija
♦ Stanje potpunog prestanka spontane srčane
aktivnosti – i električne i mehaničke
♦ EKG – ravna, izoelektrična linija
♦ Retko primarna, uglavnom sekundarnog porekla
♦ Veoma malo preživljavanje kod bolesnika sa
asistolijom
ALS
♦ Ako je inicijalni ritam na monitoru PEA ili asistolija,
odmah započeti KPCR 30:2 i dati adrenalin čim se
uspostavi venska linija
♦ Asistolija je stanje koje može biti izazvano ili pogoršano
pojačanim tonusom vagusa, pa ima teoretske osnove da se
da vagolitički lek – atropin a 3 mg (doza za maksimalnu
vagalnu blokadu); dati u slučaju aistolije ili sporog PEA
(frekvenca < 60/min)
♦ PEA je često uzrokovana nekim reverzibilnim uzrokom, te
je za njegovo uspešno prekidanje važno naći taj uzrok i
efikasno ga tretirati
Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9

More Related Content

What's hot

ALS – proširena mere reanimacije
ALS – proširena mere reanimacijeALS – proširena mere reanimacije
ALS – proširena mere reanimacijerelja momcilovic
 
Ecg normal generala sm i
Ecg normal   generala sm iEcg normal   generala sm i
Ecg normal generala sm iBenteu Darius
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemadr Šarac
 
Kardiopulmonalna reanimacija
Kardiopulmonalna reanimacijaKardiopulmonalna reanimacija
Kardiopulmonalna reanimacijagusicz
 
Osnovne mere kardiopulmonalne cerebralne reanimacije 7
Osnovne mere kardiopulmonalne  cerebralne reanimacije 7Osnovne mere kardiopulmonalne  cerebralne reanimacije 7
Osnovne mere kardiopulmonalne cerebralne reanimacije 7Nikolina Stojic
 
Infarctus myocardii
 Infarctus myocardii Infarctus myocardii
Infarctus myocardiidr Šarac
 
Anafilaktička reakcija i anafilaktički šok
Anafilaktička reakcija i anafilaktički šokAnafilaktička reakcija i anafilaktički šok
Anafilaktička reakcija i anafilaktički šokSebila Rustempašić
 
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptPOREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptJolBranin
 
Hitna stanja kod dece prva pomoć
Hitna stanja kod dece prva pomoćHitna stanja kod dece prva pomoć
Hitna stanja kod dece prva pomoćrelja momcilovic
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaMilica Sekelji
 
Vertebrobaziliarinės kraujotakos nepakankamumas, slankstelinių arterijų ligos...
Vertebrobaziliarinės kraujotakos nepakankamumas, slankstelinių arterijų ligos...Vertebrobaziliarinės kraujotakos nepakankamumas, slankstelinių arterijų ligos...
Vertebrobaziliarinės kraujotakos nepakankamumas, slankstelinių arterijų ligos...Povilas Pauliukas
 

What's hot (20)

Urgentna stanja u kardiologiji
Urgentna stanja u kardiologijiUrgentna stanja u kardiologiji
Urgentna stanja u kardiologiji
 
ALS – proširena mere reanimacije
ALS – proširena mere reanimacijeALS – proširena mere reanimacije
ALS – proširena mere reanimacije
 
Srce (Heart)
Srce (Heart)Srce (Heart)
Srce (Heart)
 
Ecg normal generala sm i
Ecg normal   generala sm iEcg normal   generala sm i
Ecg normal generala sm i
 
zs
zszs
zs
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Kardiopulmonalna reanimacija
Kardiopulmonalna reanimacijaKardiopulmonalna reanimacija
Kardiopulmonalna reanimacija
 
Kpcr u pedijatriji
Kpcr u pedijatrijiKpcr u pedijatriji
Kpcr u pedijatriji
 
Osnovne mere kardiopulmonalne cerebralne reanimacije 7
Osnovne mere kardiopulmonalne  cerebralne reanimacije 7Osnovne mere kardiopulmonalne  cerebralne reanimacije 7
Osnovne mere kardiopulmonalne cerebralne reanimacije 7
 
Centrlani venski kateter
Centrlani venski kateterCentrlani venski kateter
Centrlani venski kateter
 
Infarctus myocardii
 Infarctus myocardii Infarctus myocardii
Infarctus myocardii
 
Anafilaktička reakcija i anafilaktički šok
Anafilaktička reakcija i anafilaktički šokAnafilaktička reakcija i anafilaktički šok
Anafilaktička reakcija i anafilaktički šok
 
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptPOREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
 
Hitna stanja kod dece prva pomoć
Hitna stanja kod dece prva pomoćHitna stanja kod dece prva pomoć
Hitna stanja kod dece prva pomoć
 
Regulacija srčanog minutnog volumena
Regulacija srčanog minutnog volumenaRegulacija srčanog minutnog volumena
Regulacija srčanog minutnog volumena
 
Monitoring
MonitoringMonitoring
Monitoring
 
Aritmije
AritmijeAritmije
Aritmije
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Vertebrobaziliarinės kraujotakos nepakankamumas, slankstelinių arterijų ligos...
Vertebrobaziliarinės kraujotakos nepakankamumas, slankstelinių arterijų ligos...Vertebrobaziliarinės kraujotakos nepakankamumas, slankstelinių arterijų ligos...
Vertebrobaziliarinės kraujotakos nepakankamumas, slankstelinių arterijų ligos...
 
stres
stres stres
stres
 

More from Nikolina Stojic

Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaNikolina Stojic
 
Final srb post resuscitation care 2010v1 ii
Final srb post resuscitation care 2010v1 iiFinal srb post resuscitation care 2010v1 ii
Final srb post resuscitation care 2010v1 iiNikolina Stojic
 
Multidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aMultidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aNikolina Stojic
 
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicniPostrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicniNikolina Stojic
 
Osnovna životna potpora bls (1)
Osnovna životna potpora bls (1)Osnovna životna potpora bls (1)
Osnovna životna potpora bls (1)Nikolina Stojic
 

More from Nikolina Stojic (7)

Cpr 2010
Cpr 2010Cpr 2010
Cpr 2010
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzija
 
Final srb post resuscitation care 2010v1 ii
Final srb post resuscitation care 2010v1 iiFinal srb post resuscitation care 2010v1 ii
Final srb post resuscitation care 2010v1 ii
 
Mizn 6 bodovni sistemi
Mizn 6 bodovni sistemiMizn 6 bodovni sistemi
Mizn 6 bodovni sistemi
 
Multidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aMultidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba a
 
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicniPostrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
 
Osnovna životna potpora bls (1)
Osnovna životna potpora bls (1)Osnovna životna potpora bls (1)
Osnovna životna potpora bls (1)
 

Elektricna defibrilacija 9

  • 6.
  • 7. EKG
  • 8. EKG
  • 9. STANDARDNI EKG – 12 ODVODA ♦ PERIFERNI ODVODI - I - II - III - AVR - AVL - AVF ♦ PREKORDIJALNI ODVODI - V1 - V2 - V3 - V4 - V5 - V6
  • 11. EKG – odvodi I, II, III, AVR, AVL, AVF
  • 12. EKG – 12 odvoda
  • 13. EKG
  • 14. Određivanje srčane frekvence na EKG-u 300 – 150 – 100 75 – 60 - 50
  • 16. Određivanje srčane frekvence na EKG-u ♦ Odrediti broj kompletnih ciklusa (od R zupca do narednog R zupca je jedan ciklus) tokom 6 sekundi ♦ Period od 6 sekundi – male vertikalne linije na gornjoj ivici EKG snimka označavaju intervale od 3 sekunde, ili sami odmerimo, imajući u vidu da je jedna kockica 0,2 sekunde ♦ Dobijeni broj kompletnih ciklusa tokom 6 sekundi pomnožimo sa 10
  • 17. Analiza srčanog ritma EKG je najtačniji način identifikovanja srčanih aritmija!
  • 18. Analiza srčanog ritma ♦Pretkomorni poremećaji ritma – P TALAS ♦Komorni poremećaji ritma – QRS KOMPLEKS - sa uskim QRS kompleksom - sa širokim QRS kompleksom
  • 19.
  • 20. Normalan (regularan) srčani ritam ♦ Regularan sinus-ritam ili normalan sinus- ritam, jer impulsi nastaju u SA čvoru ♦ Konstantan razmak između istih talasa
  • 22. Sinusna tahikardija ♦ Sinusna tahikardija nije aritmija! ♦ Ona je uobičajeni fiziološki odgovor na razne stimule – fizička aktivnost, anksioznost, strah ♦ Kod bolesnika može biti odgovor na brojna stanja – bol, infekcija, povišena telesna temperatura, anemija, gubitak krvi, srčana insuficijencija, hipotenzija ♦ Tretira se osnovni uzrok; pokušaj usporavanja sinusnog ritma samo pogoršava situaciju!
  • 24. Bradikardija ♦ Srčana frekvenca ispod 60/min kod odraslih ♦ Uzroci: - fiziološki (sportisti) - kardijalnog porekla (npr. oboljenje sinusnog čvora – koronarna bolest) - nekardijalnog porekla (vazovagalnog, kod hipotermije, hipotireoze, hiperkalijemije) - uzrokovana lekovima (beta blokatori, digoksin, amjodaron)
  • 25. Postupak kod bradikardije ♦ Pristupiti bolesniku po ABCD algoritmu ♦ Utvrditi potencijalni uzrok bradikardije, tretirati reverzibilni uzrok ♦ Proveriti postojanje opterećujućih faktora, odnosno kardiovaskularnu stabilnost bolesnika – šoka, sinkope, miokardne ishemije, popuštanja srca; ako su prisutni, otpočeti treman ♦ Inicijalni tretman bradikardije je farmakološki (atropin) ♦ U slučaju nereagovanja na lekove ili rizika od asistolije - defibrilacija
  • 26. ♦ Prisustvo odnosno odsustvo nepovoljnih simptoma i znakova diktira odgovarajući tretman većine aritmija ♦ Prisustvo ŠOKA, SINKOPE, MIOKARDNE ISHEMIJE i SRČANE INSUFICIJENCIJE su pokazatelji da je bolesnikovo stanje nestabilno potencijalno zbog aritmije, odnosno da se može očekivati vitalna ugroženost bolesnika, što nameće potrebu brzog tretmana aritmije
  • 27. Simptomi i znaci nestabilnog opšteg stanja ♦ ŠOK – hipotenzija, bledilo, hladna, oznojena koža, mlitavi ekstremiteti, konfuzija ili poremećaj stanja svesti ♦ SINKOPA – prolazni gubitak svesti zbog globalne redukcije dotoka krvi do mozga ♦ MIOKARDNA ISHEMIJA – tipični ishemijski bol u grudima i/ili pokazatelji miokardne ishemije na EKG-u ♦ SRČANA INSUFICIJENCIJA – plućni edem i/ili povišen pritisak u jugularnoj veni, sa ili bez perifernog edema i uvećane jetre
  • 28. Srčane aritmije ♦ ABCD pristup ♦ U svim slučajevima, dati oksigenoterapiju i postaviti vensku liniju, te proveriti kardiovaskularnu stabilnost bolesnika ♦ Kad god je moguće, napraviti 12-odvodni EKG ♦ Korigovati eventualne elektrolitne abnormalnosti ♦ Osnovno je proceniti dve stvari: tip aritmije i kardiovaskularnu stabilnost bolesnika!
  • 29. Akutni zastoj srca i poremećaji srčanog ritma ♦ Akutni zastoj srca je vodeći uzrok smrti u Evropi, pogađajući 700.000 osoba godišnje ♦ U vreme analize srčanog ritma, oko 40% žrtava akutnog srčanog zastoja ima ventrikularnu fibrilaciju – VF ♦ Verovatno je VF ili rapidna ventrikularna tahikardija (VT) mnogo češća u vreme nastanka srčanog zastoja, ali do momenta EKG monitoringa srčani ritam prelazi u asistoliju
  • 30. PERIARESTNE ARITMIJE ♦Srčane aritmije su relativno česta pojava u periarestnom periodu ♦Često se javljaju pri pojavi akutnog infarkta miokarda, i mogu prethoditi VF ili uslediti nakon uspešne defibrilacije
  • 31. Elektrokardiografski oblici akutnog zastoja srca ♦VENTRIKULARNA FIBRILACIJA ♦VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA BEZ PULSA ♦ASISTOLIJA ♦ELEKTRIČNA AKTIVNOST BEZ PULSA
  • 32. POREMEĆAJI SRČANOG RITMA KOD AKUTNOG ZASTOJA SRCA ♦Srčani ritmovi koji se javljaju kod akutnog zastoja srca se dele u dve grupe: 1. Ritmovi za defibrilacijuRitmovi za defibrilaciju – ventrikularna fibrilacija VF, ventrikularna tahikardija VT 2. Ritmovi koji nisu za defibrilacijuRitmovi koji nisu za defibrilaciju – asistolija, električna aktivnost bez pulsa PEA
  • 33. ♦ Kao što sama podela upućuje, glavna razlika između ove dve grupe poremećaja srčanog ritma je potreba za defibrilacijom kod VF/VT; dalji postupci – kompresija grudnog koša, disajni put, ventilacija, venski put, administracija adrenalina i identifikacija i korekcija reverzibilnih faktora su nadalje zajednički za obe grupe poremećaja
  • 34. Bez svesti? Otvoriti disajni put -provera disanja, pulsa- KPR 30:2 Do pristizanju defibrilatora-monitora Zvati reanimacioni tim Provera ritma Za defibrilaciju VF/VT bez pulsa Ne defibrilirati Asistolija, PEA) 1x šok 150-200J bifazno ili 360J monofazno Započeti KPR 30:2 2 minuta Započeti KPR 30:2 2 minuta *Reverzibilni uzroci Hipoksija Tenzioni pneumotoraks Hipovolemija Tamponada srca Hipo/hiperkalemija Toksini Hipotermija Trombembolija Med oživljanje: •Proveri kontakte elektroda •Ako je disajni put obezbedjen masiraj bez prekida •Daj adrenalin na 3-5 min •Razmisli o amiodaronu, atropinu, magnezijumu
  • 35. Reverzibilni uzroci 4H • Hipoksija • Hipovolemija • Hipo/hiperkalemija • Hipotermija 4T • Tenzioni pneumotoraks • Tamponada srca • Toksini • Tromboembolija
  • 37. VENTRIKULARNA FIBRILACIJA ♦ VF karakteriše haotična, brza depolarizacija i repolarizacija ♦ Srce gubi koordinisane kontrakcije i prestaje efikasno da pumpa krv ♦ Snažna električna, ali istovremeno neefikasna mehanička aktivnost srca! ♦ EKG slika - grubi talasi u vidu “testere”; bizarni, iregularni talasi, QRS kompleksi neprepoznatljivi
  • 38. VENTRIKULARNA FIBRILACIJA ♦Ova haotična električna pražnjenja brzo troše energetske rezerve srca, i zato ne mogu dugo trajati – 7-10 minuta ♦Ukoliko u ovom periodu izostane tretman, energetske rezerve se potpuno istroše i VF prelazi u asistoliju
  • 41. VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA ♦Čini je brz pravilni niz bizarnih VES-a ♦Neretko prethodi VF ♦U toku VT puls može i ne mora biti palpabilan; ako se puls ne palpira iako se puls ne palpira i bolesnik je bez svesti, ventrikularnabolesnik je bez svesti, ventrikularna tahikardija se tretira kao ventrikularnatahikardija se tretira kao ventrikularna fibrilacija !fibrilacija !
  • 42. VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA ♦Monomorfna VT –ritmovi širokih QRS-kompleksa –ubrzana frekvenca –konstantna QRS-morfologija ♦Polimorfna VT –Torsade de pointes
  • 46. VT – TORSADES DE POINTES
  • 47. Analiza ritma +/- Provera pulsa VF/VT Defibrillate X 1 150-360J bifazne 360J monofazne CPR 2 min Ventrikularna fibrilacija/ Ventrikularna tahikardija bez pulsa
  • 48.
  • 49. ♦ Ako se na monitoru uoči VF/VT ritam, razmotriti prekordijalni udarac ako defibrilator nije odmah na raspolaganju; samo jedanput ♦ Ukoliko je ritam VF/VT a defibrilator je odmah pri ruci, odmah dati prvi šok
  • 50. DEFIBRILACIJA ♦ Defibrilacija je prolaz električnog impulsa kroz miokard, dovoljne jačine da izazove depolarizaciju kritične mase miokarda i time ponovo uspostavi njegovu koordinisanu električnu aktivnost ♦ Defibrilacija se definiše kao odsustvo ventrikularne fibrilacije/ ventrikularne tahikardije 5 sekundi nakon isporuke šoka; njen krajnji cilj je, zapravo, ponovno uspostavljanje spontane cirkulacije
  • 51. DEFIBRILACIJA ♦ Defibrilacija remeti nekoordinisani proces depolarizacije/ repolarizacije, koji se odvija tokom VF; ako srce nije previše iscrpljeno, njegov normalni vodič ritma – SA čvor – preuzima svoju funkciju i uspostavlja efikasan ritam a time i efikasnu cirkulaciju ♦ U prvih nekoliko minuta nakon uspešne defibrilacije srčani ritam može biti spor i neefikasan, pa su potrebne kompresije grudnog koša dok se adekvatna srčana funkcija potpuno ne uspostavi
  • 52. DEFIBRILACIJA/ KARDIOVERZIJA 1. Automatski spoljašnji defibrilator 2. Manuelni defibrilator 1. Bifazni defibrilacijski šok 2. Monofazni defibrilacijski šok
  • 53. DEFIBRILATORI – Manuelne defibrilatore koriste zdravstveni radnici tokom složenih mera reanimacije; zahtevaju analizu ritma od strane operatera – zdravstvenog radnika, koji nakon brze analize isporučuje indikovani šok – Automatski spoljašnji defibrilatori su dizajnirani da se mogu koristiti i u toku osnovnih mera reanimacije, praktično i od strane neprofesionalaca, jer aparat sam vrši analizu EKG-a, i u slučaju da prema algoritmu “prepozna” VF/VT, automatski podešava terapeutski nivo energije i “traži” od rukovaoca da isporuči šok; oni su zato veoma jednostavni za upotrebu, jer glasovnim komandama vode spasioca kroz reanimaciju
  • 54. DEFIBRILATORI AUTOMATSKI SPOLJAŠNJI DEFIBRILATOR OSNOVNE MERE KPCR MANUELNI DEFIBRILATOR SLOŽENE MERE KPCR
  • 55. Automatski i manuelni spoljašnji defibrilator sa pulsnim oksimetrom
  • 58. Monofazni/bifazni defibrilacijski šok ♦ Monofazni sistem – električni impuls uvek u jednom pravcu, od jedne papučice ka drugoj ♦ Bifazni sistem – impuls putuje ka pozitivnoj papučici a zatim se vraća nazad, što se dešava nekoliko puta tokom isporuke šoka ♦ Bifazni šok postiže isti efekat sa nižom energijom; zato su neželjeni efekti – opekotine, oštećenje miokarda – ređi
  • 60. DEFIBRILACIJA - KARDIOVERZIJA ♦Defibrilacija – isporuka šoka nezavisno od srčane aktivnosti – asinhronizovano ♦Kardioverzija – sinhronizovan šok sa srčanom aktivnošću – u momentu pojave R ili S zupca
  • 61. DEFIBRILACIJA - KARDIOVERZIJA DEFIBRILACIJA ASINHRONIZOVANI ŠOK DEZORGANIZOVANI RITAM KARDIOVERZIJA SINHRONIZOVANI ŠOK ORGANIZOVANI RITAM
  • 62. Zašto sinhronizacija? Ako se električnim šokom tretira organizovani ritam – kao VT (sa pulsom) – i ako šok padne u tzv. vulnerabilni period srčanog ciklusa – period repolarizacije komora odnosno T talasa – onda se desi situacija “R-na-T” , što može biti okidač za nastanak ventrikularne fibrilacije!
  • 63. Uključiti AED ♦ Neki tipovi AED-a će se automatski upaliti kada ga otvorite
  • 64. Prikačiti papučice na grudni koš žrtve
  • 66. Analiza ritma – ne dodirivati žrtvu
  • 67. Šok indikovan - DEFIBRILACIJA
  • 69. ALS - defibrilacija ♦ Ako se potvrdi VF/VT ritam, napuniti defibrilator i dati jedan šok (150—200-J bifazični ili 360- J monofazični) ♦ Bez provere pulsa, nastaviti reanimaciju odmah nakon šoka tokom 2 minuta, a zatim na kratko zastati da se proveri monitor ♦ Ako je i dalje VF/VT ritam, dati drugi šok (150— 360-J bifazični ili 360-J monofazični); nastaviti reanimaciju odmah nakon šoka
  • 70. ALS - defibrilacija ♦ Nakon 2 minuta ponovo kratka pauza radi provere ritma; ako je i dalje prisutna VF/VT, dati adrenalin i odmah zatim treći šok (150—360- J bifazični ili 360-J monofazični) i nastaviti reanimaciju (drug-shock-CPR-rhythm check sequence) ♦ Nakon davanja adrenalina i 2 minuta reanimacije, ponovo analizirati ritam; ako i dalje postoji VF/VT i posle tri šoka, dati i.v. bolus amjodarona 300mg, a pre 4. šoka
  • 71. ALS - defibrilacija ♦ Bez obzira na arest ritam, adrenalin davati po 1mg na svakih 3—5 minuta do kraja reanimacije ♦ Ako se jave znaci života tokom reanimacije (pokretanje, normalno disanje, kašljanje), proveriti monitor; ako je prisutan organizovan ritam, proveriti puls ♦ Ako je puls palpabilan, nastaviti postreanimaciono zbrinjavanje i/ili tretman periarestne aritmije ♦ Ako nema pulsa, nastaviti reanimaciju
  • 72.
  • 73. Non-VF/VT CPR 2 min 30:2 Analiza ritma +/- provera pulsa Asistolija Električna aktivnost bez pulsa (PEA)
  • 74. Električna aktivnost bez pulsa (PEA) ♦ Odsutna ili neadekvtana mehanička aktivnost srca uz prisustvo kontinuiranih, koordinisanih talasa na EKG-u ♦ EKG zapis raznolik – od približno normalnog, preko različitih poremećaja ritma, do bizarnih ventrikularnih kompleksa umirućeg srca
  • 75. Električna aktivnost bez pulsa (PEA) ♦Isključiti/ korigovati reverzibilne uzroke ♦Adrenalin 1mg na 3-5 minuta ♦Atropin 3 mg kod PEA sa frekvencom < 60 min-1
  • 76. Asistolija ♦ Stanje potpunog prestanka spontane srčane aktivnosti – i električne i mehaničke ♦ EKG – ravna, izoelektrična linija ♦ Retko primarna, uglavnom sekundarnog porekla ♦ Veoma malo preživljavanje kod bolesnika sa asistolijom
  • 77. ALS ♦ Ako je inicijalni ritam na monitoru PEA ili asistolija, odmah započeti KPCR 30:2 i dati adrenalin čim se uspostavi venska linija ♦ Asistolija je stanje koje može biti izazvano ili pogoršano pojačanim tonusom vagusa, pa ima teoretske osnove da se da vagolitički lek – atropin a 3 mg (doza za maksimalnu vagalnu blokadu); dati u slučaju aistolije ili sporog PEA (frekvenca < 60/min) ♦ PEA je često uzrokovana nekim reverzibilnim uzrokom, te je za njegovo uspešno prekidanje važno naći taj uzrok i efikasno ga tretirati