2. UZROK BOLESTI JE:
• Povišen krvni pritisak, šećer, masnoće u krvi, gojaznost, smanjena fizička
aktivnost i pušenje, ključni faktori rizika
• Kardiovaskularna oboljenja, odnosno bolesti srca i krvnih sudova, sve su
učestalija, a zabrinjavajuće je što pogađaju i mlade osobe
3. • Najčešća oboljenja su bolest krvnih sudova srca, poremećaj srčanog ritma i oboljenja srčanog
mišića i zalistaka.
• Najznačajnije bolesti krvnih sudova su infarkt i angina pektoris. Srčani infarkt predstavlja
trajno oštećenje dela srčanog mišića, pri čemu veličina oštećenja određuje dalji tok bolesti i
njenu prognozu.
• U akutnoj fazi, koja traje od nastanka bolesti pa sedam-osam dana potom, svaki infarkt nosi
opasnost od iznenadne smrti.
• Na sreću, ovakav ishod je značajno smanjen zahvaljujući postojanju standardizovanih jedinica
za intenzivnu negu, u kojima se bolesnici danonoćno prate klinički, laboratorijski i putem
monitora.
4. • Infarkt je najprisutniji kod osoba između 40 i 50 godina.
• Poremećaj srčanog ritma nekada može biti i bezazlen, ali su zato tahikardije, odnosno
ubrzan srčani rad, vrlo opasne. To se naročito odnosi na posebne oblike koronarnih
tahikardija, koji mogu da dovedu i do iznenadne smrti.
5. Redovno merenja krvnog pritiska, vađenje krvi i kontrola nivoa šećera i masnoća jednom godišnje,
uobičajena fizička aktivnost, kilaža koja ne oscilira, redovno merenje struka... predstavljaju najbolju
prevenciju, ali i daju odgovore da li je organizam zdrav, da li mu preti opasnost od srčanih oboljenja.
Ako je obim struka kod muškarca veći od 102 santimetra, a kod žene iznad 88 santimetara, to je siguran znak
da ozbiljnije treba da se posvete zdravlju. Brojke ukazuju da su gojazni i da opasno ugrožavaju svoje srce i
krvne sudove.
6. • Na visokom mestu po učestalosti nalazi se i srčana insuficijencija, u narodu poznata i kao srčana slabost,
koja se, takođe, sve češće javlja i kod mlađih osoba. Ova vrlo ozbiljna bolest tokom koje se događaju
patološke promene u strukturi i funkciji srca, smanjuje sposobnost da ovaj organ obezbedi dovoljne
količine krvi potrebne organizmu.
• Uzroci nastanka uglavnom su angina pektoris, infarkt miokarda, ali i povišen krvni pritisak, šećerna
bolest, bolesti srčanih zalistaka i srčanog mišića.
• Bolesnik mora da promeni način ishrane, smanji unos soli, masnoća i alkohola, da jede češće, ali manje
obroke.
7.
8. • U slučaju oslabljene cirkulacije mogu se ispoljiti: nesvestice,
pospanost, slabost, zaboravnost, senilnost, loša koncentracija,
hladni udovi, trnjenje ruku i nogu.
• Usled razvoja atreoskleroze dolazi do smanjenja obima krvnih
sudova, pa lakše mogu nastati srčani infarkt i moždani udar.
• Opterećenost venskih krvnih sudova dovodi do proširenih vena i
hemoroida.
11. Рејноов феномен је стање у којем ниска температура или јаке емоције изазивају
поновљене и пролазне нападе грчева (спазама) малих мишићних артерија,
прекапиларних артериола и артерио-венских шантова, који блокирају проток крви
у прстима, ногама, ушним шкољкама, носу и другим акралним деловима тела.
Специфични симптоми који карактеришу овај феномен су
промена боје коже прстију, појава болова у прстима и
ногама након излагања хладноћи или притиску и појава
пецкање или бола у прстима након загревања. Рејноов
феномен се тешко лечи. Процес лечења мора да буде
свеобухватан, дуготрајан и тражи велику упорност
болесника и лекара. Прогноза тока болести је повољна.
12. Je neaterosklerotična vaskularna bolest, koja se karakteriše minimalnom pojavom
ateroma, segmentnim vaskularnim upalama, vazookluzivnim promenama, malih i
srednjih arterija i vena u gornjim i donjim udovima.
Tipična znaci bolesti su; učestali bolovi, ponavljajući ishemični
čirevi (ulceracije) i gangrena, počev od prstiju na rukama i
nogama pa naviše do pripoja udova na trup. Kako se bolest
razvija, često se kod ovih bolesnika izvrši i do nekoliko
hirurških amputacija.
