Zebulun, the sixth son of Jacob and Leah. The inventor and philanthropist. What he learned as a result of the plot against Joseph.

2. PRVO POGLAVLJE
Zebulun, љesti sin Jacoba i Leah.
Pronalazač i filantrop. Šta je naučio kao
rezultat zavere protiv Džozefa.
1 Kopija Zebulunovih reči, kojima se
pridružio svojim sinovima pre nego što je
umro u sto četrnaestoj godini života, dve
godine posle smrti Josifa.
2 I on im reče: Čuj mi, zebuluni sinovi
posale su prema rečima tvog oca.
3 Ja, Zebulun, rođen sam kao dobar poklon
mojim roditeljima.
4 Jer kada sam se rodio moj otac je bio
povećan veoma prekomerno, kako u jatima,
tako i u stadima, kada je sa šipkama imao
svoj deo.
5 Nisam svestan da sam zgrešio sve dane,
štedeći u mislima.
6 Niti se još sećam da sam učinio bilo kakvu
nepravdu, osim greha neznanja koji sam
počinio nad Josifom; Jer sam se udruћio sa
svojom braжom da ne kaћem ocu љta je
uиinjeno.
7 Ali plakala sam u tajnosti mnogo dana
zbog Džozefa, jer sam se plašila svoje braće,
jer su se svi složili da ako neko treba da
objavi tajnu, treba da bude ubijen.
8 Ali kada su hteli da ga ubiju, mnogo sam
ih pohvalio suzama da ne budu krivi za ovaj
greh.
9 For Simeon and Gad came against Joseph
to kill him, and he said to them with tears:
Sažaljevajte me, braćo moja, smilujte se
utrobi Džejkoba našeg oca: ne lezite na
mene vaše ruke da prolivam nevinu krv, jer
nisam zgrešio protiv vas.
10 I ako sam zaista zgrešio, čedno me juri,
braćo moja, ali ne lezite na mene vašu ruku,
za dobro Džejkoba našeg oca,
11 I dok je govorio ove reči, jadikujući dok
je to radio, nisam bila u stanju da podnesem
njegove lamentacije, i počela sam da plačem,
i moja jetra je izlivena, i sva supstanca
mojih creva je bila olabavljena.
12 I plakala sam sa Josifom i srce mi je
zvučalo, i zglobovi mog tela su drhtali, i
nisam mogla da stojim.
13 I kada me je Josif video kako plačem sa
njim, i kada su se oni našli protiv njega da
ga ubede, pobegao je iza mene, preklinjajući
ih.
14 Ali u međuvremenu se pojavio Ruben i
rekao: Dođite, braćo moja, nemojmo ga
ubijati, nego ga bacimo u jednu od ovih
suvih jama, koju su naši očevi zatamnili i
nismo našli vodu.
15 Za ovaj cilj Gospod je zabranio da voda
treba da se uzdigne u njima da bi Josif bio
očuvan.
16 I to su uradili, dok ga nisu prodali
Išmaelitima.
17 Jer u njegovoj ceni nisam imao udela,
deco moja.
18 Ali Simeon i Gad i još šestoro naše braće
uzeli su cenu Josifa, i kupili sandale za sebe,
i svoje žene, i svoju decu, govoreći:
19 Nećemo jesti, jer je to cena krvi našeg
brata, ali ćemo je sigurno gaziti pod nogama,
jer je rekao da će biti kralj nad nama, pa da
vidimo šta će biti sa njegovim snovima.
20 Stoga je zapisano u pisanju Mojsijevog
zakona, da ko god neće da podigne seme
svom bratu, njegova sandala treba da bude
neosložena, i treba da mu pljunu u lice.
21 I braća Josif su poželela da ne žive
njihov brat, a Gospod je od njih oslobodio
sandale koju su nosili protiv Josifa njihovog
brata.
22 Jer kada su došli u Egipat bili su
neumoljeni od strane sluga Josifa ispred
kapije, i tako su poslušali Džozefa posle
mode kralja Faraona.
23 I ne samo da su mu se pokoravali, nego
su i pljuvali, padali su pred njim, i tako su i
ranije bili postiljeni na sramotu. Egipжani.
24 Jer posle ovoga Egipćani su čuli sva zla
koja su učinili Džozefu.
25 I nakon što je prodat moja braća su sela
da jedu i piju.
26 Ali ja, iz sažaljenja za Džozefa, nisam
jeo, već sam gledao jamu, pošto se Džuda

3. plašio da će Simeon, Dan i Gad da odjure i
ubiti ga.
27 Ali kada su videli da ne jedem, namestili
su mi da ga pazim, dok nije prodat
Išmaelitima.
28 I kada je Ruben došao i čuo da dok je bio
odsutan Džozef je bio prodat, iznajmio je
odeću, i tugovao, rekao:
29 Kako da izgledam na licu mog oca
Džejkoba? Uzeo je novac i potrčao za
trgovcima, ali pošto nije uspeo da ih nađe,
vratio se u žalost.
30 Ali trgovci su napustili širok put i
marširali trogloditima prečicom.
31 Ali Ruben je bio ožalošćen, i nije jeo
hranu tog dana.
32 Dan mu je stoga prišao i rekao: Plači ne,
niti tuguj; Jer smo pronašli ono što možemo
da kažemo našem ocu Džejkobu.
33 Hajde da zaklamo dete koza, i umočimo
u njega grb Josifa; I hajde da ga pošaljemo
Džejkobu, govoreći: "Znaš, da li je ovo grb
tvog sina?
34 I oni su to uradili. Jer su mu skinuli kaput
dok su ga prodavali, i obukli mu odeжu roba.
35 Sada je Simeon uzeo kaput, i nije hteo da
ga se odrekne, jer je poželeo da ga renda
svojim mačem, pošto je bio ljut što je Josif
živeo i što ga nije ubio.
36 Onda smo se svi uzdigli i rekli mu: Ako
se ne odrekneš kaputa, reći ćemo našem ocu
da si sam uradio ovu zlu stvar u Izraelu.
37 I tako im je dao, i uradili su to čak i kao
što je Den rekao.
POGLAVLJE 2
On apeluje na ljudsko saosećanje i
razumevanje svojih bližnjih ljudi.
1 A sada deco, ja da čuvam božje zapovesti,
i da pokažem milost vašim susedima, i da
imam saosećanje prema svima, ne samo
prema ljudima, već i prema zverima.
2 Zbog svega ovoga Gospod me je
blagoslovio, i kada su mi sva braća bila
bolesna, pobegao sam bez bolesti, jer
Gospod zna svrhu svakog od njih.
3 Imajte, dakle, saosećanje u vašim srcima,
mojoj deci, jer čak i kao čovek doeth svom
susedu, čak i tako će mu Gospod učiniti.
4 Za sinove moje braće bilo je muka i
umirali su zbog Josifa, jer nisu pokazali
milost u svojim srcima; Ali moji sinovi su
očuvani bez bolesti, kao što znate.
5 I kada sam bio u zemlji Kanana, pored
morske obale, napravio sam ulov ribe za
Džejkoba mog oca; i kada su se mnogi
ugušili u moru, ja sam nastavio nepovređen.
6 Bio sam prvi koji je napravio čamac koji
je plovio morem, jer mi je Gospod dao
razumevanje i mudrost tamo.
7 I spustio sam kormilo iza njega, i ispružio
sam jedro na drugom uspravnom komadu
drveta u sredini.
8 I plovio sam tamo duž obala, hvatajući
ribu za kuću mog oca dok nismo došli u
Egipat.
9 I kroz saosećanje sam podelio svoj ulov sa
svakim strancem.
10 I ako je čovek stranac, ili bolestan, ili
ostario, skuvao sam ribu, i dobro ih obukao,
i ponudio svim muškarcima, kao što je
svakom čoveku bilo potrebno, tugovanje i
saosećanje sa njima.
11 Wherefore also the Lord satisfied me
with abundance of fish when catching fish;
jer on taj deo sa svojim susedom dobija
manifold više od Gospoda.
12 Pet godina sam hvatao ribu i davao je
svakom čoveku koga sam video, i bio
dovoljno za svu kuću mog oca.
13 I leti sam hvatao ribu, a zimi sam držao
ovce sa braćom.
14 Sada ću vam saopštiti šta sam uradio.
15 Videla sam čoveka u nevolji kroz
golotinju zimi, i imala saosećanja prema
njemu, i ukrala garderobu tajno iz očeve
kuće, i dala ga njemu koji je bio u nevolji.
16 Da li vi, dakle, moja deco, od onoga što
vam Bog daje, pokazujete saosećanje i
milost bez oklevanja prema svim ljudima, i
dajete svakom čoveku dobro srce.
17 I ako nemaš gde da mu daš tu potrebu,
imaj saosećanja za njega u utrobi milosrđa.

4. 18 Znam da moja ruka nije našla gde da mu
da ono što mu je trebalo, i hodala sam sa
njim plačući za sedam furlonga, i moja
creva su žmigala ka njemu u saosećanju.
19 Imajte, dakle, i vi, moja deca, saosećanje
prema svakom čoveku sa milošću, da
Gospod takođe može imati saosećanja i
milosti prema vama.
20 Zato što takođe unutra, poslednji dani
bog će poslati Njegovo saosećanje na
zemlju, i gde god on nađe utrobu milosti On
boravi u njemu.
21 Za stepen u kome čovek ima saosećanja
prema svojim susedima, u istom stepenu
ima Gospoda takođe na njemu.
22 I kada smo sišli u Egipat, Josif nije imao
zlobe protiv nas.
23 Kome se osluškujete, radite takođe, deco
moja, odobravajte se bez zlobe, i volite se; i
ne postavljajte na račun, svako od vas, zlo
protiv svog brata.
24 For this breaketh unity and divideth all
kindred, and troubleth the soul, and weareth
away the countenance.
25 Posmatrajte, dakle, vode, i znajte kada
teku zajedno, oni čiste po kamenju, drveću,
zemlji i drugim stvarima.
26 Ali ako su podeljeni na mnoge potoke,
zemlja ih proguta, i oni nestanu.
27 Tako će biti i ako budete podeljeni. Ne
budi Ye, dakle, podeljena na dve glave za
sve љto je Gospod napravio.veж jednu
glavu, i dva ramena, dve ruke, dve noge, i
sve preostale иlanove.
28 Jer sam naučio u pisanju mojih očeva, da
ćete biti podeljeni u Izraelu, i da ćete slediti
dva kralja, i da ćete raditi na svakoj
odvratnosti.
29 I vaši neprijatelji će vas odvesti u
zarobljeništvu, i bićete zli udomljeni među
Đentile, sa mnogo nemoći i počasti.
30 I posle ovih stvari setićeš se Gospoda i
pokajati se, i on će se smilovati tebi, jer je
on milostiv i saosećajan.
31 I On se ne spušta u račun zla protiv
sinova ljudi, zato što su oni meso, i
obmanjuju se kroz sopstvena zla dela.
32 I nakon ovih stvari pojaviće ti se Sam
Gospod, svetlost pravednosti, i vratićeš se u
svoju zemlju.
33 I videćeš ga u Jerusalimu, za njegovo
ime.
34 I opet kroz pokvarenost tvojih dela ćeš
ga isprovocirati na bes,
35 I bićeš odbačen od njega u vreme
konzumiranja.
36 I sada, deco moja, ne tugujte što umirem,
niti budite bačeni u to da dolazim do svog
kraja.
37 Jer ću se ponovo uzdići usred tebe, kao
vladar usred svojih sinova; i radovaću se
usred mog plemena, koliko god da će
zadržati zakon Gospodnji, i zapovesti
Zebuluna njihovog oca.
38 Ali na bezbožne će Gospod doneti večnu
vatru, i uništiti ih kroz sve generacije.
39 Ali sada ubrzavam da se odmorim, kao i
moji očevi.
40 Ali da li se plašiš Gospoda našeg Boga
svom snagom svih dana tvog života.
41 I kada je rekao te stvari zaspao je, u
dobroj starosti.
42 I njegovi sinovi su ga položili u drveni
kovčeg. A posle su ga odneli i sahranili u
Hebronu, sa njegovim očevima.