Joseph, the eleventh son of Jacob and Rachel, the beautiful and beloved. His struggle against the Egyptian temptress.

2. ПОГЛАВЉЕ 1
Јосиф, једанаести син Јакова и Рахеле, леп и вољен.
Његова борба против египатске заводнице.
1 Препис Јосифовог тестамента.
2 Када је требало да умре, сазвао је своје синове и
своју браћу и рекао им:
3 Браћо моја и децо моја, послушајте Јосифа,
љубљеног Израела; послушајте, синови моји, свог
оца.
4 Видео сам у свом животу завист и смрт, али нисам
залутао, него сам истрајао у истини - Господњој.
5 Ова моја браћа су ме мрзела, али ме је Господ
волео:
6 Хтели су да ме убију, али ме је чувао Бог отаца
мојих.
7 Пустили су ме у јаму, и Свевишњи ме је поново
подигао.
8 Продан сам у ропство, и Господ свих ме
ослободио:
9 Одведен сам у ропство, и његова снажна рука ми
је помогла.
10 Обузела ме је глад, а сам Господ ме је нахранио.
11 Био сам сам, и Бог ме је утешио:
12 Био сам болестан, и Господ ме посетио.
13 Био сам у затвору, и мој Бог ми је указао милост;
14 У окове, и он ме је ослободио;
15 Оклеветао, и он се бранио за моју ствар;
16 Египћани су ми горко говорили и он ме је
избавио;
17 Завидели су ми суробови, и Он ме је узвисио.
18 И овај фараонов поглавар поверио ми је своју
кућу.
19 И борио сам се против једне бестидне жене,
подстичући ме да преступим с њом; али ме је Бог
Израиљев оца избавио од пламена који гори.
20 Бачен сам у тамницу, тучен сам, ругао ми се; али
ми је Господ дао да нађем милост у очима
тамничара.
21 Јер Господ не оставља оне који Га се боје, ни у
тами, ни у оковама, ни у невољама, ни у невољама.
22 Јер Бог није посрамљен као човек, нити се као
син човечији плаши, нити је слаб или уплашен као
онај који је рођен на земљи.
23 Али у свим тим стварима Он пружа заштиту, и
на различите начине теши, иако за мало простора
одлази да искуша склоност душе.
24 У десет искушења показао ми је одобрење, и у
свима сам издржао; јер издржљивост је моћна чар,
а стрпљење даје многа добра.
25 Колико често ми је Египћанка претила смрћу!
26 Колико пута ме је давала на казну, а онда ме
звала и претила, а кад нисам хтео да јој се дружим,
рекла ми је:
27 Бићеш мој господар и све што је у мојој кући,
ако ми се предаш, и бићеш као наш господар.
28 Али сам се сетио речи свог оца, и ушавши у
своју собу, плакао сам и молио се Господу.
29 И ја сам постио тих седам година, и указао сам
се Египћанима као да живим деликатно, јер они
који посте Бога ради добијају лепоту лица.
30 А да је мој господар био далеко од куће, ја нисам
пио вино; нити сам три дана узимао храну, него сам
је давао сиромасима и болеснима.
31 И рано сам тражио Господа, и плакао сам за
Египћанком из Мемфиса, јер ме је она непрестано
узнемиравала, јер је и ноћу долазила к мени под
изговором да ме посети.
32 И пошто није имала мушко дете, претварала се
да ме сматра сином.
33 И једно време ме је загрлила као сина, а ја то
нисам знао; али касније је настојала да ме увуче у
блуд.
34 И кад сам то приметио, туговао сам до смрти; а
кад она изиђе, дођох к себи, и оплакивах за њом
много дана, јер препознах њену превару и њену
превару.
35 И јавио сам јој речи Свевишњега, ако би се
можда одвратила од своје зле пожуде.
36 Стога ми је често ласкала речима као светом
човеку, и лукаво у свом говору хвалила моју
чедност пред својим мужем, желећи да ме ухвати у
замку када смо били сами.
37 Јер ме је отворено хвалила као чедну, а у
тајности ми је рекла: Не бој се мужа мога; јер је
убеђен у твоју чедност; јер ако би му ко рекао за
нас, не би веровао.
38 Због свега тога лежао сам на земљи и молио Бога
да ме Господ избави од њене преваре.
39 И пошто тиме ништа није надвладала, поново је
дошла к мени под молбом поуке, да научи реч
Божју.
40 А она ми рече: Ако хоћеш да оставим своје
идоле, лези са мном, а ја ћу наговорити свог мужа
да оде од својих идола, и ми ћемо ходити по закону
од твога Господа.
41 И рекох јој: Господ неће. да они који га поштују
треба да буду у нечистоти, нити да ужива у онима
који чине прељубу, него у онима који Му
приступају чистим срцем и неокаљаним уснама.
42 Али она је пазила на свој мир, жудећи да оствари
своју злу жељу.
43 И још више сам се предао посту и молитви, да
ме Господ избави од ње.
44 И опет, једном другом приликом, рекла ми је:
Ако не починиш прељубу, убићу свог мужа
отровом; и узми те за мужа.
45 Ја сам дакле, кад чух ово, раздријех хаљине своје
и рекох јој:
46 Жено, поштуј Бога и не чини ово зло, да не
будеш уништена; јер знај заиста да ћу објавити ову
твоју намеру свим људима.
47 Она је, дакле, уплашена, молила да не прогласим
ову направу.

3. 48 И отишла је умирујући ме даровима и шаљући
ми сваку радост синова људских.
49 А после ми је послала храну помешану са
чаролијама.
50 А када дође евнух који га је донео, подигох
поглед и видех страшног човека који ми даје са
посудом мач, и приметих да је њена замка била да
ме превари.
51 И кад је изашао, плакала сам, нити сам окусила
ту или било коју другу њену храну.
52 Онда је после једног дана дошла к мени и
посматрала храну, и рекла ми: Зашто ниси јео од
јела?
53 И рекох јој: То је зато што си га испунила
смртоносним чаролијама; и како си рекао: Не
приближавам се идолима него једином Господу.
54 Сада, дакле, знај да ми је Бог мог оца открио
преко свог анђела твоју злоћу, и ја сам то сачувао
да те осудим, ако можда видиш и покајеш се.
55 Али да би научио да злоба безбожника нема
власт над онима који се клањају Богу са чедношћу,
ево, ја ћу је узети и јести пред тобом.
56 И рекавши то, молио сам се овако: Боже отаца
мојих и анђео Авраамов, буди са мном; и јели.
57, И када је то видела, пала је ничице пред моје
ноге, плачући; и ја сам је подигао и опомињао.
58 И обећала је да више неће чинити ово безакоње.
59 Али њено срце је још увек било у злу, и гледала
је око себе како да ме ухвати у замку, и дубоко
уздахнувши она се снуждила, иако није била
болесна.
60 А кад ју је муж угледао, рекао јој је: Зашто ти се
лице обори?
61 А она му рече: Боли ме срце, и стењање мога
духа ме тлачи; и тако је тешио њу која није била
болесна.
62 Затим, искористивши прилику, појури к мени
док јој муж још није био, и рече ми: Обешићу се
или бацити преко литице, ако нећеш да легнеш са
мном.
63 И када сам видео да је Белијаров дух мучи,
помолио сам се Господу и рекао јој:
64 Зашто си, бедна жено, узнемирена и узнемирена,
заслепљена гресима?
65 Запамти да ако се убијеш, Астехо, конкубина
твог мужа, твој супарник, пребиће твоју децу, а ти
ћеш уништити свој спомен са земље.
66 А она ми рече: Ето, онда ме волиш; нека ми је
ово довољно: само се трудите за свој живот и моју
децу, а ја очекујем да ћу и ја уживати у својој жељи.
67 Али није знала да сам због свог господара овако
говорио, а не због ње.
68 Јер, ако је човек пао пред страст зле жеље и
постао јој роб, као и она, шта год да чује о тој
страсти, он то прима у погледу своје зле жеље.
69 Изјављујем, дакле, вама, децо моја, да је било
око шестог часа када је отишла од мене; и клечах
пред Господом цео дан и целу ноћ; а око зоре
устадох, плачући и молећи се за ослобођење од ње.
70 Коначно је, онда, ухватила моју одећу, на силу
ме вукући да имам везу са њом.
71 Када сам, дакле, видео да се у свом лудилу
чврсто држи моје хаљине, оставио сам је и побегао
гол.
72 И држећи се за одећу, она ме лажно оптужи, и
када дође њен муж, баци ме у тамницу у својој кући;
а сутрадан ме је избичевао и послао у фараонов
затвор.
73 И када сам био у оковама, Египћанка је била
притиснута тугом, и дошла је и чула како сам
захваљивао Господу и певао хвалу у пребивалишту
таме, и радосни се гласом радовао, славећи Бога
свог што сам избачен од пожудне жеље Египћанке.
74 И често ми је слала говорећи: Пристани да
испуниш моју жељу, и ослободићу те од твојих
окова, и ослободићу те из таме.
75 И чак ни у мислима нисам јој приклонио.
76 Јер Бог воли онога ко у јазбини зла спаја пост са
чедношћу, него човека који у краљевским одајама
комбинује раскош са допуштењем.
77 И ако човек живи у целомудрености, и жели и
славу, и Свевишњи зна да је то корисно за њега, Он
мени и ово дарује.
78 Колико је често, иако је била болесна, силазила
к мени у недоглед, и слушала мој глас док сам се
молио!
79 И када сам чуо њено стењање, ћутао сам.
80 Јер када сам био у њеној кући, она је имала
обичај да обнажи своје руке, груди и ноге, да бих
могао да лежим с њом; јер је била веома лепа, сјајно
украшена да ме заведе.
81 И Господ ме је сачувао од њених намера.
ПОГЛАВЉЕ 2
Јосиф је жртва многих завера опаке
домишљатости Мемфијске жене. За занимљиву
пророчку параболу, видети стихове 73-74.
1 Видите, дакле, децо моја, како велике ствари
делује стрпљење и молитва уз пост.
2 Тако и ви, ако следите целомудреност и чистоту
са стрпљењем и молитвом, уз пост у понизности
срца, Господ ће пребивати међу вама јер воли
целомудреност.
3 И где год да пребива Свевишњи, иако завист, или
ропство, или клевета задеси човека, Господ који
пребива у њему, ради чедности његове не само да
га избавља од зла, него га и узвисује као и мене.
4 Јер се човек у сваком погледу уздиже, било делом,
било речју, било мишљу.
5 Моја браћа су знала како ме је отац волео, а ја се
ипак нисам узвисио у свом уму: иако сам био дете,

4. имао сам страх Божији у срцу свом; јер сам знао да
ће све проћи.
6 И нисам се дигао против њих са злим намерама,
него сам поштовао своју браћу; и из поштовања
према њима, чак и када су ме продавали, уздржавао
сам се да кажем Исмаилцима да сам Јаковљев син,
велики човек и моћан.
7 Имајте ли и ви, децо моја, страх од Бога у свим
својим делима пред очима, и поштујте своју браћу.
8 Јер свакога ко врши закон Господњи он ће волети.
9 И када сам дошао у Индоколпита са Исмаилцима,
питали су ме говорећи:
10 Јеси ли ти роб? И рекох да сам рођени роб, да не
посрамим своју браћу.
11 А најстарији од њих ми рече: Ти ниси роб, јер то
показује и твој изглед.
12 Али ја сам рекао да сам њихов роб.
13 А када смо дошли у Египат, они су се препирали
око мене, ко од њих да ме купи и узме.
14 Зато је свима било добро да останем у Египту
код трговца њиховим занатима, док се они не врате
носећи робу.
15 И Господ ми је дао милост у очима трговца, и
поверио ми је своју кућу.
16 И Бог га је благословио мојим средствима и
увећао га у злату и сребру и у кућним слугама.
17 И био сам с њим три месеца и пет дана.
18 И отприлике у то време, жена из Мемфије,
Пентефријева жена, сиђе у колима, с великом
помпом, јер је чула од својих евнуха за мене.
19 И рекла је свом мужу да се трговац обогатио
помоћу младог Јеврејина, а они кажу да је сигурно
украден из земље хананске.
20. Сада му, дакле, учини правду и одведи
омладину својој кући; тако ће те благословити Бог
Јевреја, јер је на њему милост с неба.
21 А Пентефрис се убеди њеним речима, и
заповеди да доведу трговца и рече му:
22 Шта је ово што чујем о теби, да крадеш људе из
земље хананске и продајеш их за робове?
23 Али трговац паде пред његове ноге и мољаше га
говорећи: Молим те, господару, не знам шта
говориш.
24 А Пентефрис му рече: Откуд је, дакле, Јеврејин
роб?
25 И рече: Исмаилци су ми га поверили док се не
врате.
26 Али он му није веровао, већ је наредио да га
свуку и туку.
27 И када је истрајао у овој изјави, Пентефрис је
рекао: Нека се доведу млади.
28 И када сам доведен, поклонио сам се
Пентефрису, јер је он био трећи по рангу
фараонових официра.
29 И одвоји ме од себе и рече ми: јеси ли роб или
слободан?
30 А ја рекох: Роб.
31 А он рече: Чији?
32 А ја рекох: Исмаили.
33 А он рече: Како си постао њихов роб?
34 И рекох: Откупили су ме из земље хананске.
35 А он ми рече: Заиста лажеш; и одмах заповеди
да ме скину и туку.
36 Сада ме је Мемфијанка гледала кроз прозор док
су ме тукли, јер њена кућа је била близу, и послала
му је говорећи:
37 Твој суд је неправедан; јер слободног човека
који је украден кажњаваш као да је преступник.
38 И када нисам променио своју изјаву, иако сам
био претучен, наредио је да ме затворе, док, како је
рекао, не дођу власници дечака.
39 А жена рече свом мужу: Зашто држиш
заробљеног и добророђеног дечака у окове, кога би
радије требало пустити на слободу и чекати на њега?
40 Јер она је хтела да ме види из жеље за грехом,
али ја сам био у незнању о свему томе.
41 А он јој рече: Египћани немају обичај да узимају
оно што припада другима пре него што се да доказ.
42 Ово је, дакле, рекао за трговца; али што се тиче
момка, он мора бити затворен.
43 А после двадесет и четири дана дођоше Исмаили;
јер су чули да Јаков мој отац много тугује за мном.
44 И дођоше и рекоше ми: Како то да си рекао да
си роб? и гле, сазнали смо да си ти син моћног
човека у земљи хананској, а твој отац још увек
тугује за тобом у костријети и пепелу.
45 Када сам то чуо, моја се црева растворила и срце
ми се растопило, и силно сам желео да заплачем,
али сам се уздржао да не посрамим своју браћу.
46 И рекох им: Не знам, ја сам роб.
47 Тада су се, дакле, саветовали да ме продају, да
се не нађем у њиховим рукама.
48 Јер су се бојали мог оца да не дође и изврши над
њима тешку освету.
49 Јер су чули да је моћан пред Богом и људима.
50 Тада им трговац рече: Ослободите ме
Пентифријевог суда.
51 И дођоше и замолише ме говорећи: Реци да смо
те купили новцем, и он ће нас ослободити.
52 А жена Мемфијанка рече свом мужу: Купи
младића; јер чујем, рече она, да га продају.
53 И одмах је послала евнуха Исмаилцима и
замолила их да ме продају.
54 Али пошто евнух није пристао да ме купи по
њиховој цени, вратио се, након што их је судио, и
рекао је својој господарици да су тражили велику
цену за свог роба.
55 И посла другог евнуха, говорећи: Иако траже
две мине, дај им, не штеди злата; само купи дечака
и доведи ми га.
56 Зато је евнух отишао и дао им осамдесет
златника, и примио ме; али Египћанки је рекао да
сам дао сто.
57 И иако сам то знао, ћутао сам, да се евнух не би
посрамио.

5. 58 Видите, дакле, децо моја, какве сам велике
ствари поднео да не посрамим своју браћу.
59 Да ли и ви, дакле, волите једни друге, и
дуготрпљиво скривајте једни друге грешке.
60 Јер Бог ужива у јединству браће и у намери срца
које ужива у љубави.
61 И када су моја браћа дошла у Египат, сазнали су
да сам им вратио њихов новац, и нисам их
прекорио, и тешио их.
62 А после смрти Јакова, мог оца, ја сам их још
више волео, и све што је заповедио учинио сам за
њих веома обилно.
63 И дозволио сам им да не буду мучени ни у
најмањој ствари; и све што беше у мојој руци дадох
им.
64 И њихова деца су била моја деца, а моја деца као
њихове слуге; и њихов живот је био мој живот, и
сва њихова патња била је моја патња, и сва њихова
болест била је моја немоћ.
65 Моја земља је била њихова земља, а њихов савет
мој савет.
66 И нисам се узвисио међу њима у охолости због
своје светске славе, него сам био међу њима као
један од најмањих.
67 Ако и ви, дакле, будете ходили по заповестима
Господњим, децо моја, Он ће вас тамо узвисити, и
благословиће вас добрима у векове векова.
68 И ако неко жели да вам учини зло, чините му
добро и молите се за њега, и бићете откупљени од
Господа од сваког зла.
69 Јер, гле, видите да сам из своје понизности и
дуготрпљења узео за жену кћер хелиопољског
свештеника.
70 И сто таланата злата ми је дато с њом, и Господ
их је дао да ми служе.
71 И дао ми је такође лепоту као цвет изнад лепих
Израелових; и сачувао ме је до старости у снази и
лепоти, јер сам у свему био сличан Јакову.
72 И чујте ви, децо моја, и визију коју сам видео.
73 Дванаест јелена је хранило; и деветоро је прво
било расејано по целој земљи, а исто тако и три.
74 И видео сам да се од Јуде родила девојка у
ланеној хаљини, и од ње се родило јагње без пеге;
а на левој руци му беше као лав; и све звери
навалише на њега, и јагње их победи, и уништи их
и гази их.
75 И због њега су се радовали анђели и људи, и сва
земља.
76 И ове ствари ће се догодити у своје време, у
последње дане.
77 Да ли, дакле, децо моја, држите заповести
Господње и поштујете Левија и Јуду; јер ће вам од
њих устати Јагње Божије, које узима на себе грехе
света, које спасава све незнабошце и Израиљ.
78 Јер Његово је царство вечно царство, које неће
проћи; али ће моје краљевство међу вама доћи до
краја као лежаљка стражара, која после лета нестаје.
79 Јер знам да ће вас Египћани после моје смрти
мучити, али Бог ће вас осветити и увести вас у оно
што је обећао вашим оцима.
80 Али ви ћете носити моје кости са собом; јер када
моје кости буду узнесене тамо, Господ ће бити с
вама у светлости, а Белиар ће бити у тами са
Египћанима.
81 И однесите своју мајку Асенату на хиподром, и
близу Рахеле, своје мајке, сахраните је.
82 И када је рекао ове ствари, испружио је ноге и
умро у доброј старости.
83 И сав Израиљ је туговао за њим, и сав Египат, уз
велику тугу.
84 И када су синови Израиљеви изашли из Египта,
понели су са собом Јосифове кости, и сахранили су
га у Хеброну са оцима његовим, и година његовог
живота била је сто и десет година.