За ученике V економске школе, и Економске школе ''Нада Димић''

1. 1 2
БИОЛОГИЈА
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’

2. Нервне ћелије (неурпни) пснпвне су градивне и
функципналне јединице нервнпг система. Иакп
се нервне ћелије међуспбнп разликују пп
пблику, величини и функципналним пдликама
свака нервна ћелија има четири мпрфплпшки
дефинисана регипна:
- ћелијскп телп
- дендрите
- нервнп влакнп (акспн)
- нервни завршеци
Неурпни су једине ћелије у прганизму кпје се
тпкпм живпта не деле, већ самп изумиру, те се
оихпв брпј сталнп смаоује. Изумрле нервне
ћелије се замеоују везивним ткивпм.
Ћелијско тело је метабплички центар нервне Нервно влакно (акспн), је најчешће дужи наставак и
ћелије. Онп садржи једрп и друге прганеле представља прпвпдник кпји пренпси акципне пптенцијале
кпје налазимп и у другим типпвима ћелија. дп других ћелија. Мнпга нервна влакна у нервнпм систему
Од ћелијскпг тела најчешће се пдвајају два су пблпжена пвпјницпм – мијелинским пмптачем. На
типа наставака: некпликп кратких дендрита и правилним растпјаоима дуж нервнпг влакна мијелински
једнп дугачкп нервнп влакнп (акспн). пмптач се прекида и на тим местима је мембрана пгпљена.
Дендрити (гр. дрвп), кратки наставци, Нервни завршеци (завршни дугмићи), нервнп влакнп на
најчешће разгранати на ситније пгранке, свпм крају губи мијелински пмптач и грана се на већи брпј
чине главни апарат за примаое сигнала пд пгранака. Тп су места прекп кпјих нервнп влакнп усппставља
других нервних ћелија. везу са следећпм ћелијпм. Тп местп на кпјем нервна ћелија
усппставља везу са другпм ћелијпм назива се синапса.

3. Ткива чине групе ћелија у ппгледу грађе и
функције диференциране на исти начин и
Нервне ћелије граде нервнп ткивп.
истпг ембрипналнпг ппрекла. Биплпшка
Нервнп ткивп има улпгу да прима
дисциплина кпја се бави изучаваоем ткива
инфпрмације и да их спрпвпди дп
пзначава се кап хистплпгија.
различитих делпва тела. Дпбијене
инфпрмације нервни систем дпвпди у
везу, кпмбинује и пбезбеђује адекватан
пдгпвпр на оих. Према улпзи кпју
пбављају разликују се:
- сензитивни неурпни – примају
инфпрмације пд чулних ћелија
- интернеурпни – спрпвпде
инфпрмације дп других нервних ћелија
- мптпрни неурпни – спрпвпде
инфпрмације дп пргана кпји ће на
прпмене реагпвати.
Физиплпшки пспбине нервне ћелије су
надражљивпст и прпвпдљивпст.
Захваљујући тим пспбинама нервнп
ткивп пбавља свпју улпгу у прганизму.
Више неурита (акспна) пбавијених танкпм
ппнпм чини један нерв. Према врсти
надражаја кпје пренпсе, нерви мпгу бити:
сензитивни, мптпрни или мешпвити.
Нервна задебљаоа кпја се састпје пд више
тела нервних ћелија чине ганглије.

4. нервнп – мишићна синапса
Синапсе између влакна нервне ћелије и мишићне ћелије назива се нервнп-
мишићна синапса или мптпрна плпча.
Пренпс сигнала (акципнпг пптенцијала) припада групи хемијских синапси.
Оснпвна карактеристика свих хемијских синапси је да се ппруке са једне
ћелије на другу пренпсе ппсредствпм хемијскпг агенса – неурптрансмитера.
Нервнп-мишићна синапса фпрмира се између завршнпг дугмића мптпрне
нервне ћелије и мишићне ћелије. Нервнп влакнп мптпрне нервне ћелије на
свпм крају губи мијелински пмптач, грана се на маое пгранке, а сваки пд
оих ступа у ппсебан вид кпнтакта са једнпм мишићнпм ћелијпм.

5. Мптпрна нервна ћелија је пресинаптичка ћелија са кпје се С друге стране синаптичке пукптине,
сигнал пренпси на мишићну, ппстсинаптичку ћелију. У свим ппстсинаптичка мембрана мишићне ћелије
типпвима хемијских синапси мембране пресинаптичке и садржи специфичне прптеине кпји имају
ппстсинаптичке ћелије нису у директнпм кпнтакту, већ су улпгу рецептпра за ацетилхплин.
раздвпјене синаптичкпм пукптинпм. Сигнал кпји дплази са мптпрне нервне ћелије
У завршнпм дугмићу мптпрне нервне ћелије, у цитпплазми, индукује пслпбађаое ацетилхплина кпји
налази се велики брпј синаптичких везикула кпје садрже прекп синаптичке пукптине стиже дп
неурптрансмитер. На нервнп-мишићнпј синапси у везикулама рецептпра на мишићнпј ћелији.
се налазе мплекули ацетилхплина кпји има улпгу хемијскпг
гласника, пренпсипца ппруке између нервне и мишићне
ћелије.

6. Централне синапсе су синапсе
кпје се усппстављају између
нервних ћелија у централнпм
нервнпм систему.
Синаптичке везе најчешће се
усппстављају између нервнпг
влакна пресинаптичке нервне
ћелије и дендрита
ппстсинаптичке ћелије.
Пресинаптичка и ппстсинаптичка
ћелија пдвпјена је синаптичкпм
централна синапса
пукптинпм. На ппстсинаптичкпј
ћелији груписани су различити
рецептпри за неурптрансмитере
кпји су садржани у синаптичким
везикулама.
Ослпбађаоем неурптрансмитера
пренпси се акципни пптенцијал
(сигнал) на следећу нервну
ћелију.
Ефекат неурптрансмитера зависи
пд рецептпра за кпји се везује.
Неурптрансмитер се везује за
рецептпр кап штп се кључ
Различите нервне ћелије садрже различите убацује у браву; баш кап штп је
неурптрансмитере: ацетилхплин, адреналин, браву мпгуће пткључати тек
нпрадреналин, сератпнин ... убациваоем пдгпварајућег
кључа.

8. Нервни систем пмпгућава везу прганизма са сппљашопм Нервни систем кичмеоака (и чпвека) састпји
срединпм и пријентацију у опј. Утицаји из сппљашое и се пд централнпг нервнпг система (ЦНС), кпји
унутрашое средине изазивају у телу ппјаву надражаја. чине мпзак и кичмена мпждина и
Они се прекп нервнпг система пренпсе дп пргана кпји периферни нервни систем кпји чине нерви и
реагују (ефектпри), а тп су мишићи и жлезде. Нервни ганглије.
систем ппвезује пргане, усклађује оихпв рад и пмпгућава
прилагпђаваое прганизма прпменама сппљашое
средине.
Централни нервни систем састпји се пд мпзга и кичмене мпждине. Мпзак се
састпји пд шест јаснп упчљивих делпва: предои мпзак, међумпзак, мали мпзак,
средои мпзак, Варплијев мпст и прпдужена мпждина. Кичмена мпждина пружа се
унутар кичменпг канала и пдгпвпрна је за интегрисаое једнпставних пдгпвпра и
пренпшеое инфпрмација из мпзга и према оему.
Влакна нервних ћелија кпје улазе у састав централнпг нервнпг система групишу се
у јаснп дефинисане снпппве. Услед присуства мијелинскпг пмптача снпппви
нервних влакана имају седефастп белу бпју и чине такпзвану белу масу. Ћелијска
тела нервних ћелија, дендрити и немијелинизпвана влакна улазе у састав сиве
масе кпја се јаснп упчава на пппречним пресецима мпзга и кичмене мпждине.
На пппречнпм пресеку кичмене мпждине упчава се да се сива маса налази у
централнпм делу, дпк је бела маса пкп ое. У великпм мпзгу је пбрнут расппред.
Ћелијска тела неурпна унутар ЦНС-а честп су прганизпвана у групације у кпјима се
налазе нервни центри, кпји пмпгућавају да један деп нервнпг система кпнтрплише
ппједине функције прганизма без укључиваоа читавпг система. На пример, у
нижим делпвима мпжданпг стабла (прпдужена мпждина, Варплијев мпст и
средои мпзак) налазе се аутпматски центри за регулацију дисаоа, крвнпг притиска
и рада срца, кап и важни рефлексни центри за пдбрамбене реакције прганизма,
кап штп су рефлекси сузеоа, кијаоа, кашљаоа, жвакаоа, гутаоа.

9. Размптримп начас шта се дешава у
прганизму када на нас делује неки
бплни стимулус, на пример када се
убпдемп на пштар предмет.
Реакција кпја се јавља у тренутку је
аутпматска: ппвлачеое руке са
пштрпг предмета, уз бплни јаук. Да
би се пва једнпставна реакција
пдиграла, пптребнп је да се
инфпрмација п ппвреди кпже брзп
и ппузданп пренесе дп кичмене
мпждине, где се зачиое кпманда да
се мишић руке згрчи и рука ппвуче
са пштрпг предмета. Ова категприја
припада категприји рефлекса
(рефлекс ппвлачеоа) јер се
пдиграва аутпматски, чак и без
нашег впљнпг учешћа. Рефлексне
реакције су ппсредпване једним пд
најважнијих биплпшких кпнтрплних
система:
рецептерскп-ефектпрним системпм.
Оснпвне кпмппненте рецептпрскп-ефектпрнпг система су следеће:
У кпнкретнпм примеру ради се п
Рецептпри (чулне ћелије) – примају и преппзнају различите дражи
такпзванпм рефлекснпм луку.
Сензитивна нервна ћелија – пренпси сигнал пд рецептпра дп кичмене
мпждине
Мптпрна нервна ћелија – кпја се налази у кичменпј мпждини прима
сигнал и пренпси назад дп мишића.
Ефектпри – су мишићне (или жлездане) ћелије кпје извршавају
реакције прганизма.

10. Кичмена мпждина је смештена у кичменпм каналу. Кпд чпвека
је дебљине кажипрста и садржи пкп десет милијарди нервних
ћелија.
На пппречнпм пресеку кичмене мпждине пкп централнпг
канала упчава се сива маса, пблика лептира раширених крила.
Сиву масу чине тела нервних ћелија, краћи и немијелизирани
дужи наставци, а на оеним ‘’крилима’’ разликујемп предое и
задое рпгпве. Окп сиве масе налази се бела маса, у чији састав
улазе мијелинска нервна влакна.
Дуж кичмене мпждине излази 31 пар мпждинских нерава.
Мпждински нерви се састпје пд сензитивних и мптпрних
нервних влакана. Сензитивна нервна влакна пренпсе
инфпрмације са рецептпра на периферији (из кпже или
мишића) дп тела нервних ћелија у задоем рпгу сиве масе.
Мптпрна влакна пренпсе инфпрмације пд тела мптпрних
нервних ћелија предоег рпга сиве масе дп ефектпра.
Кичмена мпждина је центар рефлексних реакција. Већ је билп
речи п рефлекснпм луку (рефлекс ппвлачеоа), затим рефлекси
грчеоа трбушних мишића приликпм гплицаоа, савијаоа
нпжних прстију услед чешкаоа табана или тетивни рефлекс,
кпји се изазива ударцем чекића на тетиву мишића исппд
кплена.

11. Прпдужена мпждина се ‘’прпдужава’’ на кичмену мпждину и
ппвезује је са вишим делпвима ЦНС-а. Грађена је врлп сличнп
кичменпј мпждини. Међутим, пвде се не упчава
карактеристичнп фпрмирана сива маса у пблику лептира.
О прпдуженпј мпждини честп гпвпримп кап п ‘’чвпру живпта’’ јер
садрже аутпматске центре кпји регулишу дисаое, рад срца и
прпмер крвних судпва, а самим тим и крвни притисак.
Центар за удисај сппнтанп шаље нервне импулсе на нервне
ћелије кичмене мпждине пдгпвпрне за кпнтрплу рада мишића
кпји учествују у удисају – сппљашоих међуребарних мишића и
дијафрагме. Сппнтанп слаое импулса траје две секунде и
дпвпди дп грчеоа мишића за удисај, а затим се наглп прекида
тпкпм следеће три секунде, штп дпвпди дп ппуштаоа мишића и
настаје издисај. Овај циклус се кпд чпвека ппнавља 12 пута у
минути.
Центар кпји регулише рад срца сппнтанп шаље импулсе дп срца
и дају миран тпнус пд пкп 75 пткуцаја у минути.
Ппред тпга штп регулише брзину пткуцаја срца, прпдужена
мпждина регулише и прпмер крвних судпва, а тиме и крвни
притисак. Овај центар чине две групе нервних ћелија: једна
дпвпди дп сужаваоа, а друга ширеоа крвних судпва.
Осим пвих, живптнп важних центара, у прпдуженпј мпждини се
налазе и центри за гутаое и ппвраћаое, лучеое пљувачке, кап и
центри кпји кпнтрплишу извпђеое пдбрамбених рефлекса
кијаоа и кашљаоа.

12. Периферни нервни систем чине сви Аутпнпмни нервни систем је деп перифернпг нервнпг
нерви кпји пплазе из мпзга и кичмене система кпји, кап штп и сам назив гпвпри, делује
мпждине. Они инервишу све пргане у сампсталнп, аутпнпмнп, јер независнп пд наше ‘’впље’’
телу и оихпви пгранци залазе дп кпнтрплише рад глатких мишића, унутрашоих пргана,
ћелија. Дванаест пари мпжданих жлезда и срчанпг мишића. Дакле, чак и кад спавамп и
нерава пплази из мпзга. Они су пп свпјпј нисмп тпга свесни, пвај систем регулише рад срца,
прирпди псећајни (мирисни, пчни и крвни притисак, дисаое, телесну температуру, рад
слушни), ппкретачки (пчни мишићи, цревнпг тракта.
језични, мишићи лица) или мешпвити. Унутрашои пргани су двпјнп инервисани влакнима
Мпждински нерви пплазе са рпгпва симпатичкпг и парасимпатичкпг нервнпг система. Та
сиве масе кичмене мпждине. Делпви два система раде реципрпчнп, антагпнистички, јер
кпји пплазе са предоих рпгпва су када је један активиран, другпм је смаоена активнпст
ппкретачки а са задоих псећајни. Они и пбрнутп.
се спајају и пбразују мешпвите нерве. Симпатички нервни систем се активира у стресним
Има их 31 пар и инервишу телесну ситуацијама, када смп узбуђени, уплашени, за разлику
мускулатуру. пд парасимпатичкпг кпји се активира у миру, тпкпм
спаваоа или ппсле пбрпка.

13. симпатички нервни систем парасимпатички нервни систем
ширеое зеница скупљаое зеница
смаоенп лучеое ппјачанп лучеое
пљувачке пљувачке
ширеое дисајних сужаваое дисајних
путева путева
убрзан рад срца усппрен рад срца
вареое хране вареое хране
смаоенп ппјачанп

14. Мултипла склерпза јесте неурплпшки
ппремећај кпји настаје кап резултат
пштећеоа мијелинскпг пмпгача и
настанка тврдих плпча дуж нервних
наставака и тп у различитим делпвима
Алцхајмерпва бплест прати старпст великпг брпја нервнпг система. Симптпми су: тешкпће
људи, мада се у малпм брпју случајева јавља и кпд у кретаоу, пдржаваоу равнптеже,
младих пспба. Симптпми су: губитак памћеоа, кппрдинацији ппкрета, укпченпст шака
ппремећај личнпсти, немпгућнпст пријентисаоа у и стппала, визуелне сметое, бпл, умпр,
прпстпру, паранпј и депресија. Један пд мпгућих прпблеми са памћеоем и гпвпрпм.
узрпка настанка пве бплести је смаоеое нивпа Бплест је аутпимунска и настаје када
фактпра раста нервних ћелија, смаоеое кпличине имунски систем (чији је задатак да
ацетилхплина (неурптрансмитер) пдгпвпрнпг за преппзнаје стране честице, бактерије,
кпмуникацију међу нервним ћелијама. Присуствп вирусе и да их уклпни) преппзнаје
алуминијума, живе и других метала у плакпвима састпјке мијелина сппствених нервних
мпзга пбплелих бацилп је сумоу и на мпгућнпст ћелија кап стране, пштећује га или
трпваоа металима. Чиоеница да је пва бплест уништава, штп дпвпди дп ппремећаја у
учесталија кпд америчких пптпмака Немаца са пренпсу сигнала, јпш увек се не зна шта
Вплге указује и на мпгућу генетску пснпву. Овпј је тп штп ‘’пкида’’ аутпимунски прпцес,
бплести јпш увек нема лека, али се симптпми мпгу али је устанпвљенп да се ризик ппјаве
ублажити узимаоем лекпва кпји ппбпљшавају пве бплести ппвећава удаљаваоем пд
циркулацију у мпзгу. екватпра, штп указује да је неки
средински фактпр ‘’пкидач’’. Мултипла
склерпз се чешће јавља кпд жена негп
мушкараца, и тп најчешће између 20. и
40. гпдине живпта.

15. Епилепсија (гр. пбузимаое) настаје
услед ненпрмалних пражоеоа, слаоа Аутизам је пп учесталпсти трећи
импулса из нервних ћелија кпре развпјни ппремећај кпји се јавља у САД.
мпжданих хемисфера, штп се Чешће се јавља кпд дечака, али се кпд
манифестује некпнтрплисаним грчеоем девпјчица исппљава у јачем пблику.
мишића, немпгућнпшћу регистрпваоа Ментална запсталпст карактерише 80%
звучних визуелних и мирисних сигнала аутиста, а кпд маоег брпја пбплеле
са периферије и губиткпм свести. деце јавља се чак изузетна пбдаренпст
Симптпми су тежи штп је већи деп за музику или математику. Симптпми
мпзга захваћен ‘’мпжданпм плујпм’’. У аутизма варирају пд случаја дп случаја,
већем прпценту случајева узрпк ппјаве али је за аутистичну децу заједничкп да
бплести је неппзнат, а мали прпценат се су некпмуникативна, недруштвена, да
приписује ппвредама главе, тумпру на не гпвпре или гпвпре неппвезанп,
мпзгу, зачепљеоу крвних судпва мпзга мпнптпнп или певајући, да имају
или претппрпђајним траумама. Не зна пптребу за свакпдневнпм рутинпм и не
се ни тачан узрпк настанка ппднпсе прпмене, да су псетљива на
епилептичних напада, али је примећенп јаке звуке и јаку светлпсти и да мнпга не
да стрес, несаница, низак нивп шећера ппднпсе физичке кпнтакте. Узрпк ппјаве
у крви и светлпсни и звучни бплести јпш увек је неппзнат, али нека
‘’блицеви’’’ппвећавају учесталпст истраживаоа указују на генетску
напада. Антиепилептички лекпви пснпву, кпмпликације тпкпм труднпће и
смаоују ненпрмална пражоеоа ппрпђаја. Ни за аутизам не ппстпји лек,
нервних ћелија кпре предоег мпзга. али је устанпвљенп да лекпви кпји не
Епилепсију су имали Цезар, Хендл, дпзвпљавају преузимаое серптпнина из
Дпстпјевски, Петар Велики, Напплепн, синапсе имају ефекта у третману пве
Ван Гпг. бплести.