SlideShare a Scribd company logo
1 of 50
Download to read offline
CNS


Anatomski, nervni sistem se deli na
 centralni

i

 periferni.

 Centralni
 mozak

i kičmena moždina, a

 Periferni
 periferni
 nervi

nervni sistem (CNS) čine

nervni sistem čine
senzorni receptori,

i
 periferne ganglije.

 Funkcionalno

se nervni sistem deli na

 somatski

i
 autonomni.
 Somatski

nervni sistem je odgovoran za
izvođenje voljnih pokreta i somatskih
refleksa, za somatski senzibilitet i višu
nervnu delatnost.
 Autonomni nervni sistem reguliše rad
unutrašnjih organa.
CENTRALNI NERVNI SISTEM



KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalis)
MOZAK (encephalon)
1.
2.
3.
4.
5.

PRODUŽENA MOŽDINA (medulla
oblongata ili myelencephalon)
ZADNJI MOZAK (metencephalon) sa
MALIM MOZGOM (cerebellum)
SREDNJI MOZAK (mesencephalon)
MEĐUMOZAK (diencephalon)
VELIKI MOZAK (telencephalon ili cerebrum)
Centralni
nervni sistem:
mozak
kičmena
moždina
Periferni
nervni sistem:
periferni nervi
encephalon

telencephalon
diencephalon
cerebellum

mesencephalon

medulla oblongata

medulla
spinalis
NERVNI CENTAR
 Grupe

nervnih ćelija u sastavu CNS-a
anatomski organizovane u JEDRA (nema
veze sa ćelijskim jedrom)
 Regulišu pojedine funkcije organizma:
 Nervni

centri refleksa u kičmenoj moždini
 Apneustički centar u produženoj mioždini
Centralna sinapsa
Glavni

tip sinapsi u nervnom sistemu.
Komunikacija između dve ćelije, koje
mogu biti jako udaljene, obavlja se
posredstvom hemijske supstance
neurotransmitera.
Nervna

ćelija koja produkuje i oslobađa
neurotransmiter je presinaptička ćelija.
Ćelija koja preko specifičnih receptora
vezuje oslobođeni transmiter je
postsinaptička ćelija.
Nikotinski receptor
ACh

Na+

K+
 Kao

efekat vezivanja neurotransmitera
nastaje promena propustljivosti
postsinaptičke membrane za
određene jone i lokalna promena
membranskog potencijala.
 Generišu se ekscitatorni (EPSP) ili
inhibitorni (IPSP) postsinaptički
potencijal.
EPSP
ekscitatorni postsinaptički potencijal
 nastaje

kao posledica otvaranja kanala za
male katjone
 ulazak natrijumovih jona veći od
izlaska kalijumovih jona iz ćelije
 Psledica
 depolarizacija postsinaptičke
membrane.
povećanje ekscitabilnosti
postsinaptičke ćelije.
EPSP
IPSP
inhibitorni postsinaptički potencijal
 Nastaje

kao posledica povećanja
permeabiliteta membrane za kalijumove i
hloridne jone,
 Posledica:
hiperpolarizacija

membrane
smanjenje ekscitabilnosti
postsinaptičke ćelije.
IPSP
Razlike između EPSP i akcionog
potencijala:
 EPSP

je samo smanjenje membranskog
potencijala, a ne inverzija naelektrisanja
kao pri akcionom potencijalu
 Amplituda EPSP je srazmerna intenzitetu
nadražaja i predstavlja gradirani odgovor,
dok je akcioni potencijal odgovor po tipu
“sve ili ništa”
 EPSP nema refraktarne periode i zato se
mogu sumirati
 EPSP se membranom neurona prostire
pasivno, elektrotonično
SUMIRANJE POSTSINAPTIČKIH
POTENCIJALA
 Soma

i dendriti sadrže veliki broj receptora za
različite neurotransmitere i mogu istovremeno
da primaju i ekscitatorne i inhibitorne uticaje.
 Odluka o tome da li će se generisati akcioni
potencijal donosi se na membrani aksonskog
brežuljka algebarskim sabiranjem svih
postsinaptičkih potencijala.
 Ako je rezultat depolarizacije membrane
doveo do nivoa praga, akcioni potencijal će
se generisati.

1.
2.

Sabiranje postsinaptičkih potencijala
vrši se:
Vremenskom sumacijom
Prostornom sumacijom
1.

2.

Vremenska sumacija podrazumeva sabiranje
postsinaptičkih potencijala koji nastaju kao
posledica frekventne stimulacije jednog
sinaptičkog ulaza.
Prostorna sumacija se odigrava kada se
istovremeno aktivira više sinaptičkih ulaza.
Vremenska sumacija
Prostorna sumacija
NEUROTRANSMITERI



1.
2.
3.

Neurotransmiter je supstanca koju jedan
neuron oslobađa u sinaptičku pukotinu i
koja na specifičan način utiče na aktivnost
druge ćelije.
Neurotransmiteri se svrstavaju u tri grupe:
Klasični transmiteri ili transmiteri male
molekulske težine
Neuroaktivni peptidi
Purini
1. Klasični transmiteri ili transmiteri
male molekulske težine
acetilholin,
biogeni

amini
aminokiseline transmiteri
Acetilholin
 široko

zastupljen u nervnom sistemu
 transmiter je i nervno-mišićne sinapse u
somatskom nervnom sistemu
 Od receptora na postsinaptičkoj ćeliji
zavisiće efekat ACh
 ACh deluje preko dva tipa receptora:
 Nikotinskih

receptora (efekat aktivacije
nikotinskih receptora je uvek ekscitacija)
 Muskarinskih receptora (u zavisnosti od podtipa
muskarinskog receptora ACh može da izazove
sporu depolarizaciju ili hiperpolarizaciju)
Nikotinski
receptor za
ACh

ekscitatorni,
vezuju i
nikotin

Holinergični
nikotinski receptori
ili nACh receptori se
nalaze na motornoj
ploči skeletnih
mišića. Ovde je ACh
EKSCITATORAN

Muskarinski
receptor za ACh

Muskarinski
receptor za ACh

ekscitatorni,
vezuju i
muskarin

inhibitorni,
vezuju i
muskarin

Holinergični
muskarinski receptori
ili mACh receptori se
nalaze u CNS-u i na
efektornim organima
parasimpatikusa. Ovde
je ACh
EKSCITATORAN

Drugi tip holinergičnih
muskarinskih
receptora ili mACh
receptora se nalaze u
CNS-u i u srcu. Ovde je
ACh INHIBITORAN
Biogeni amini



1.
2.
3.

Transmiteri koji imaju amino
grupu u molekulu.
U biogene amine spadaju
kateholamini
serotonin
histamin
Kateholamini

1.
2.
3.


Kateholamini su:
Dopamin
Noradrenalin (norepinefrin)
Adrenalin (epinefrin)
Osnovu molekula čini kateholski prsten (3,4dihidroksibenzenski prsten)


Noradrenalin (NE) i adrenalin
se vezuju za dva tipa
receptora:





Alfa adrenergične receptore
Beta adrenergične receptore

Oba tipa adrenergičnih
receptora imaju po dva
podtipa: to su alfa-1 i alfa-2 i
beta-1 i beta-2 receptori.
Adrenergični receptori

NE deluje na α1
receptore izazivajući
sporu EKSCITACIJU i
kontrkciju glatke
muskulature. α1
receptori se nalaze na
krvnim sudovima kože
sluzokože i
unutrašnjih organa.

NE deluje na β1
receptore srca
izazivajući sporu
EKSCITACIJU.
Povećavaju se
frekvenca srčanog
rada i snaga
kontrakcija.

NE deluje na β2 receptore
srca izazivajući sporu
INHIBICIJU. Glatka
muskulatura se opušta. β2
receptori se nalaze u
disajnim putevima, krvnim
sudovima mišića i srca i
efektorima simpatikusa.
Aminokiseline transmiteri
1.
2.
3.
4.




Glicin
Gama-amino buterna kiselina (GABA)
L-Glutaminska kiselina
L-Asparaginska kiselina
Glicin i GABA su inhibitorni
neurotransmiteri
Asparaginska i glutaminska kiselina su
ekscitatorni transmiteri.
2. Neuroaktivni peptidi




Oni se vrlo često nalaze kao
kotransmiteri u istim aksonskim
završecima sa klasičnim i pri
oslobađanju verovatno modulišu
sinaptičku aktivnost izazvanu klasičnim
transmiterom.
Poznatiji neuropeptidi su supstancija P i
enkefalin zatim peptidi neurohipofize,
somatostatini itd
3. Purinski transmiteri
U

ovu grupu spadaju

ATP i
produkti njegove hidrolize:


adenozindifosfat

(ADP),
adenozinmonofosfat i
adenozin
Funkcionalna organizacija
CNS-a
MEĐUSOBNI ODNOSI NEURONA


Odnos između neurona može
biti:
1. Divergentan
2. Konvergentan
3. Lančani
Divergencija
 Podrazumeva

prenošenje nervnog impulsa
sa jednog presinaptičkog na veći broj
postsinaptčkih neurona.
 Ovakvim vezama se postiže prostorna
amplifikacija signala i istovremeno
prenošenje informacije u različite delove
CNS.
 Divergencija je široko zastupljena i u
senzornom i u motornom sistemu.
Divergencija
Konvergencija
je

takav odnos između neurona u
kome jedan neuron prima informacije
sa većeg broja drugih neurona.
Tipičan primer konvergencije susreće
se na nivou some motornog neurona
kičmene moždine na kojoj se sustiču
informacije sa nekoliko hiljada
aksonskih završetaka.
Konvergencija
Lančane veze




su najsloženiji tip neuronskih
veza. One se ostvaruju preko
interneurona i zavise od građe i
rasporeda interneurona.
Mogu da budu:
1.
2.

paralelne i
oscilatorne.
1. Paralelne
U

paralelnim vezama su između
senzornog i motornog neurona
umetnuti paralelni lanci
interneurona različitih dužina.
Ovakvim vezama se postiže
produžavanje ekscitacije
motornog neurona, tj. vremenska
amplifikacija signala.
2. Oscilatorne veze ili
reverberacijski krugovi
Ostvaruju

se preko povratnih kolaterala
aksona koje direktno, ili preko
interneurona, stupaju u sinapsu sa
somom sopstvenog ili nekog
prethodnog neurona u lanac.
Ovakve veze omogućavaju kruženje
signala u trajanju od nekoliko minuta
pa do nekoliko časova.
Oscilatorne veze ili reverberacijski
krugovi

+

+

+
+
TIPOVI INHIBICIJE U NERVNOM
SISTEMU




1.
2.
3.

Inhibicija je fenomen bez koga se ne
mоže zamisliti funkcionisanje nervong
sistema.
Postoje tri osnovna tipa inhibicije u
nervnom sistemu:
Postsinaptička inhibicija,
Presinaptička inhibicija,
Inhibicija povratnom spregom
1.

2.

Postsinaptička inhibicija se ostvaruje
direktnim inhibitornim delovanjem
presinaptičkog neurona na
postsinaptički, preko inhibitornog
neurotransmitera, na primer, GABA ili
glicina, koji na postsinaptičkoj
membrani izazivaju generisanje IPSP.
U presinaptičkoj inhibiciji se smanjuje
količina transmitera koji se oslobađa u
sinaptičku pukotinu, dok se svojstva
postsinaptičke membrane ne menjaju.
3.







Inhibicija povratnom spregom ili Renšo
(Renshaw) inhibicija
najjasnije je izražena kod motornih neurona
Od aksona motornog neurona odvaja se
kolaterala koja aktivira jedan inhibitorni
interneuron (Renšo ćelija).
Akson ovog interneurona stupa u sinapsu sa
somom istog motornog neurona i inhibira
njegovu aktivnost.
Takav neuronski aranžman obazbeđuje
prenošenje slabe i umerene aktivnosti motornog
neurona na mišić, a sprečava preteranu aktivnost
motornog neurona koja bi mogla da dovede do
hiperaktivnosti ili konvulzija mišića.
Inhibicija povratnom spregom

+

+

+

More Related Content

What's hot

17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze
17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze
17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane vezeltixomir
 
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistemaFunkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistemaIvana Damnjanović
 
Periferni nervni sistem
Periferni nervni sistemPeriferni nervni sistem
Periferni nervni sistemEna Horvat
 
12. Nervna celija i nervni impuls (akcioni potencijal)
12. Nervna celija i nervni impuls (akcioni potencijal)12. Nervna celija i nervni impuls (akcioni potencijal)
12. Nervna celija i nervni impuls (akcioni potencijal)ltixomir
 
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina MiljkovićBiologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljkovićnasaskolatakmicenja1
 
Нервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа ВишњићНервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа ВишњићVioleta Djuric
 
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsaltixomir
 
Periferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistemPeriferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistemIvana Damnjanović
 
15. Efektori-glatki i srcani misic
15. Efektori-glatki i srcani misic15. Efektori-glatki i srcani misic
15. Efektori-glatki i srcani misicltixomir
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни системVioleta Djuric
 
Opsta neurologija
Opsta neurologijaOpsta neurologija
Opsta neurologijadr Šarac
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...NašaŠkola.Net
 
Dvojna inervacija unutrašnjih organa
Dvojna inervacija unutrašnjih organaDvojna inervacija unutrašnjih organa
Dvojna inervacija unutrašnjih organaIvana Damnjanović
 
Centralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozakCentralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozakEna Horvat
 

What's hot (20)

Nervni sistem uvod
Nervni sistem   uvodNervni sistem   uvod
Nervni sistem uvod
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdinaKicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze
17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze
17. Funkcionalne odlike cns divergencija, konvergencija, lancane veze
 
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistemaFunkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema
Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema
 
Periferni nervni sistem
Periferni nervni sistemPeriferni nervni sistem
Periferni nervni sistem
 
12. Nervna celija i nervni impuls (akcioni potencijal)
12. Nervna celija i nervni impuls (akcioni potencijal)12. Nervna celija i nervni impuls (akcioni potencijal)
12. Nervna celija i nervni impuls (akcioni potencijal)
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina MiljkovićBiologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
 
Нервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа ВишњићНервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа Вишњић
 
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
 
Periferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistemPeriferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistem
 
15. Efektori-glatki i srcani misic
15. Efektori-glatki i srcani misic15. Efektori-glatki i srcani misic
15. Efektori-glatki i srcani misic
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни систем
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Opsta neurologija
Opsta neurologijaOpsta neurologija
Opsta neurologija
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
 
Dvojna inervacija unutrašnjih organa
Dvojna inervacija unutrašnjih organaDvojna inervacija unutrašnjih organa
Dvojna inervacija unutrašnjih organa
 
Centralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozakCentralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozak
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija  nervnog sistemaAnatomija  nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 

Viewers also liked

Viewers also liked (7)

Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Neurotransmission in cns
Neurotransmission in cnsNeurotransmission in cns
Neurotransmission in cns
 
Lijekovi s djelovanjem na sžs (cns)
Lijekovi s djelovanjem na sžs (cns)Lijekovi s djelovanjem na sžs (cns)
Lijekovi s djelovanjem na sžs (cns)
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
Gljive i lišajevi
Gljive i lišajeviGljive i lišajevi
Gljive i lišajevi
 
Anatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistemaAnatomija lokomotornog sistema
Anatomija lokomotornog sistema
 

Similar to 007cns1 110202162936-phpapp01

Organskii osnovi
Organskii osnoviOrganskii osnovi
Organskii osnoviruzica89
 
Квиз Анастасија Јевтић 2016.
Квиз Анастасија Јевтић 2016.Квиз Анастасија Јевтић 2016.
Квиз Анастасија Јевтић 2016.Dragana Barac Cakarevic
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни системVioleta Djuric
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdina Kicmena mozdina
Kicmena mozdina dr Šarac
 
005skeletnimisicikaoefektori1 101219071226-phpapp01
005skeletnimisicikaoefektori1 101219071226-phpapp01005skeletnimisicikaoefektori1 101219071226-phpapp01
005skeletnimisicikaoefektori1 101219071226-phpapp01Natasa Spasic
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићVioleta Djuric
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemJovan Šarac
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemdr Šarac
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02Natasa Spasic
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02Natasa Spasic
 
Opšta neurologija
Opšta neurologijaOpšta neurologija
Opšta neurologijaJovan Šarac
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaAnatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaJovan Šarac
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-adr Šarac
 
Nervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxNervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxopaopa11
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistemltixomir
 

Similar to 007cns1 110202162936-phpapp01 (20)

Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Organskii osnovi
Organskii osnoviOrganskii osnovi
Organskii osnovi
 
Квиз Анастасија Јевтић 2016.
Квиз Анастасија Јевтић 2016.Квиз Анастасија Јевтић 2016.
Квиз Анастасија Јевтић 2016.
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни систем
 
Uvod u neurofiziologiju
Uvod u neurofiziologijuUvod u neurofiziologiju
Uvod u neurofiziologiju
 
Receptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistemReceptorno-efektorni sistem
Receptorno-efektorni sistem
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdina Kicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
005skeletnimisicikaoefektori1 101219071226-phpapp01
005skeletnimisicikaoefektori1 101219071226-phpapp01005skeletnimisicikaoefektori1 101219071226-phpapp01
005skeletnimisicikaoefektori1 101219071226-phpapp01
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Nervno tkivo
Nervno tkivoNervno tkivo
Nervno tkivo
 
Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
 
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02012prednjimozak 100220164013-phpapp02
012prednjimozak 100220164013-phpapp02
 
Opšta neurologija
Opšta neurologijaOpšta neurologija
Opšta neurologija
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaAnatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 
Nervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxNervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptx
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
 

More from Natasa Spasic

Hemijska građa zivih bica proteini.pdf
Hemijska građa zivih bica proteini.pdfHemijska građa zivih bica proteini.pdf
Hemijska građa zivih bica proteini.pdfNatasa Spasic
 
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compressIvotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compressNatasa Spasic
 
биотехнологија и-генетски-инжињеринг
биотехнологија и-генетски-инжињерингбиотехнологија и-генетски-инжињеринг
биотехнологија и-генетски-инжињерингNatasa Spasic
 
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...Natasa Spasic
 
Informacionimolekuli 170911035445 (1)
Informacionimolekuli 170911035445 (1)Informacionimolekuli 170911035445 (1)
Informacionimolekuli 170911035445 (1)Natasa Spasic
 
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01Natasa Spasic
 
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01Natasa Spasic
 
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02Natasa Spasic
 
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)Natasa Spasic
 
Random 140224044727-phpapp01
Random 140224044727-phpapp01Random 140224044727-phpapp01
Random 140224044727-phpapp01Natasa Spasic
 
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)Natasa Spasic
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Natasa Spasic
 
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Natasa Spasic
 
010phylumechinodermata 090319134831-phpapp02
010phylumechinodermata 090319134831-phpapp02010phylumechinodermata 090319134831-phpapp02
010phylumechinodermata 090319134831-phpapp02Natasa Spasic
 
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02Natasa Spasic
 
008phylumannelida 110202153152-phpapp01
008phylumannelida 110202153152-phpapp01008phylumannelida 110202153152-phpapp01
008phylumannelida 110202153152-phpapp01Natasa Spasic
 

More from Natasa Spasic (20)

PROTEINI.ppt
PROTEINI.pptPROTEINI.ppt
PROTEINI.ppt
 
PROTEINI.ppt
PROTEINI.pptPROTEINI.ppt
PROTEINI.ppt
 
Hemijska građa zivih bica proteini.pdf
Hemijska građa zivih bica proteini.pdfHemijska građa zivih bica proteini.pdf
Hemijska građa zivih bica proteini.pdf
 
REPLIKACIJA.pptx
REPLIKACIJA.pptxREPLIKACIJA.pptx
REPLIKACIJA.pptx
 
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compressIvotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
Ivotni cilus-razmnoavanje-i-rasejavanje-biljaa compress
 
биотехнологија и-генетски-инжињеринг
биотехнологија и-генетски-инжињерингбиотехнологија и-генетски-инжињеринг
биотехнологија и-генетски-инжињеринг
 
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
Dlscrib.com pdf-biosinteza-proteina-translacija-dl f5009cc8290bbe393e72c99475...
 
Informacionimolekuli 170911035445 (1)
Informacionimolekuli 170911035445 (1)Informacionimolekuli 170911035445 (1)
Informacionimolekuli 170911035445 (1)
 
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
Promjeneugraiibrojuhromozoma 130225101510-phpapp01
 
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
Promenegenetickogmaterijala 101209041322-phpapp01
 
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
001koznisistemkicmenjaka 090428115054 phpapp02
 
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
Velikimozak 131116094021-phpapp01 (1)
 
Random 140224044727-phpapp01
Random 140224044727-phpapp01Random 140224044727-phpapp01
Random 140224044727-phpapp01
 
Geni+i+genom1
Geni+i+genom1Geni+i+genom1
Geni+i+genom1
 
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
Sistemorganazadisanje 120530091432-phpapp01 (1)
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02
 
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
 
010phylumechinodermata 090319134831-phpapp02
010phylumechinodermata 090319134831-phpapp02010phylumechinodermata 090319134831-phpapp02
010phylumechinodermata 090319134831-phpapp02
 
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02
009phylumarthropoda 110222105059-phpapp02
 
008phylumannelida 110202153152-phpapp01
008phylumannelida 110202153152-phpapp01008phylumannelida 110202153152-phpapp01
008phylumannelida 110202153152-phpapp01
 

007cns1 110202162936-phpapp01

  • 1. CNS
  • 2.  Anatomski, nervni sistem se deli na  centralni i  periferni.  Centralni  mozak i kičmena moždina, a  Periferni  periferni  nervi nervni sistem (CNS) čine nervni sistem čine senzorni receptori, i  periferne ganglije. 
  • 3.  Funkcionalno se nervni sistem deli na  somatski i  autonomni.  Somatski nervni sistem je odgovoran za izvođenje voljnih pokreta i somatskih refleksa, za somatski senzibilitet i višu nervnu delatnost.  Autonomni nervni sistem reguliše rad unutrašnjih organa.
  • 4. CENTRALNI NERVNI SISTEM   KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalis) MOZAK (encephalon) 1. 2. 3. 4. 5. PRODUŽENA MOŽDINA (medulla oblongata ili myelencephalon) ZADNJI MOZAK (metencephalon) sa MALIM MOZGOM (cerebellum) SREDNJI MOZAK (mesencephalon) MEĐUMOZAK (diencephalon) VELIKI MOZAK (telencephalon ili cerebrum)
  • 6.
  • 8. NERVNI CENTAR  Grupe nervnih ćelija u sastavu CNS-a anatomski organizovane u JEDRA (nema veze sa ćelijskim jedrom)  Regulišu pojedine funkcije organizma:  Nervni centri refleksa u kičmenoj moždini  Apneustički centar u produženoj mioždini
  • 9.
  • 10. Centralna sinapsa Glavni tip sinapsi u nervnom sistemu. Komunikacija između dve ćelije, koje mogu biti jako udaljene, obavlja se posredstvom hemijske supstance neurotransmitera. Nervna ćelija koja produkuje i oslobađa neurotransmiter je presinaptička ćelija. Ćelija koja preko specifičnih receptora vezuje oslobođeni transmiter je postsinaptička ćelija.
  • 11.
  • 13.  Kao efekat vezivanja neurotransmitera nastaje promena propustljivosti postsinaptičke membrane za određene jone i lokalna promena membranskog potencijala.  Generišu se ekscitatorni (EPSP) ili inhibitorni (IPSP) postsinaptički potencijal.
  • 14. EPSP ekscitatorni postsinaptički potencijal  nastaje kao posledica otvaranja kanala za male katjone  ulazak natrijumovih jona veći od izlaska kalijumovih jona iz ćelije  Psledica  depolarizacija postsinaptičke membrane. povećanje ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije.
  • 15. EPSP
  • 16. IPSP inhibitorni postsinaptički potencijal  Nastaje kao posledica povećanja permeabiliteta membrane za kalijumove i hloridne jone,  Posledica: hiperpolarizacija membrane smanjenje ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije.
  • 17. IPSP
  • 18. Razlike između EPSP i akcionog potencijala:  EPSP je samo smanjenje membranskog potencijala, a ne inverzija naelektrisanja kao pri akcionom potencijalu  Amplituda EPSP je srazmerna intenzitetu nadražaja i predstavlja gradirani odgovor, dok je akcioni potencijal odgovor po tipu “sve ili ništa”  EPSP nema refraktarne periode i zato se mogu sumirati  EPSP se membranom neurona prostire pasivno, elektrotonično
  • 19. SUMIRANJE POSTSINAPTIČKIH POTENCIJALA  Soma i dendriti sadrže veliki broj receptora za različite neurotransmitere i mogu istovremeno da primaju i ekscitatorne i inhibitorne uticaje.  Odluka o tome da li će se generisati akcioni potencijal donosi se na membrani aksonskog brežuljka algebarskim sabiranjem svih postsinaptičkih potencijala.  Ako je rezultat depolarizacije membrane doveo do nivoa praga, akcioni potencijal će se generisati.
  • 20.
  • 21.
  • 22.
  • 23.  1. 2. Sabiranje postsinaptičkih potencijala vrši se: Vremenskom sumacijom Prostornom sumacijom 1. 2. Vremenska sumacija podrazumeva sabiranje postsinaptičkih potencijala koji nastaju kao posledica frekventne stimulacije jednog sinaptičkog ulaza. Prostorna sumacija se odigrava kada se istovremeno aktivira više sinaptičkih ulaza.
  • 25. NEUROTRANSMITERI   1. 2. 3. Neurotransmiter je supstanca koju jedan neuron oslobađa u sinaptičku pukotinu i koja na specifičan način utiče na aktivnost druge ćelije. Neurotransmiteri se svrstavaju u tri grupe: Klasični transmiteri ili transmiteri male molekulske težine Neuroaktivni peptidi Purini
  • 26. 1. Klasični transmiteri ili transmiteri male molekulske težine acetilholin, biogeni amini aminokiseline transmiteri
  • 27.
  • 28. Acetilholin  široko zastupljen u nervnom sistemu  transmiter je i nervno-mišićne sinapse u somatskom nervnom sistemu  Od receptora na postsinaptičkoj ćeliji zavisiće efekat ACh  ACh deluje preko dva tipa receptora:  Nikotinskih receptora (efekat aktivacije nikotinskih receptora je uvek ekscitacija)  Muskarinskih receptora (u zavisnosti od podtipa muskarinskog receptora ACh može da izazove sporu depolarizaciju ili hiperpolarizaciju)
  • 29. Nikotinski receptor za ACh ekscitatorni, vezuju i nikotin Holinergični nikotinski receptori ili nACh receptori se nalaze na motornoj ploči skeletnih mišića. Ovde je ACh EKSCITATORAN Muskarinski receptor za ACh Muskarinski receptor za ACh ekscitatorni, vezuju i muskarin inhibitorni, vezuju i muskarin Holinergični muskarinski receptori ili mACh receptori se nalaze u CNS-u i na efektornim organima parasimpatikusa. Ovde je ACh EKSCITATORAN Drugi tip holinergičnih muskarinskih receptora ili mACh receptora se nalaze u CNS-u i u srcu. Ovde je ACh INHIBITORAN
  • 30. Biogeni amini   1. 2. 3. Transmiteri koji imaju amino grupu u molekulu. U biogene amine spadaju kateholamini serotonin histamin
  • 31. Kateholamini  1. 2. 3.  Kateholamini su: Dopamin Noradrenalin (norepinefrin) Adrenalin (epinefrin) Osnovu molekula čini kateholski prsten (3,4dihidroksibenzenski prsten)
  • 32.  Noradrenalin (NE) i adrenalin se vezuju za dva tipa receptora:    Alfa adrenergične receptore Beta adrenergične receptore Oba tipa adrenergičnih receptora imaju po dva podtipa: to su alfa-1 i alfa-2 i beta-1 i beta-2 receptori.
  • 33. Adrenergični receptori NE deluje na α1 receptore izazivajući sporu EKSCITACIJU i kontrkciju glatke muskulature. α1 receptori se nalaze na krvnim sudovima kože sluzokože i unutrašnjih organa. NE deluje na β1 receptore srca izazivajući sporu EKSCITACIJU. Povećavaju se frekvenca srčanog rada i snaga kontrakcija. NE deluje na β2 receptore srca izazivajući sporu INHIBICIJU. Glatka muskulatura se opušta. β2 receptori se nalaze u disajnim putevima, krvnim sudovima mišića i srca i efektorima simpatikusa.
  • 34. Aminokiseline transmiteri 1. 2. 3. 4.   Glicin Gama-amino buterna kiselina (GABA) L-Glutaminska kiselina L-Asparaginska kiselina Glicin i GABA su inhibitorni neurotransmiteri Asparaginska i glutaminska kiselina su ekscitatorni transmiteri.
  • 35. 2. Neuroaktivni peptidi   Oni se vrlo često nalaze kao kotransmiteri u istim aksonskim završecima sa klasičnim i pri oslobađanju verovatno modulišu sinaptičku aktivnost izazvanu klasičnim transmiterom. Poznatiji neuropeptidi su supstancija P i enkefalin zatim peptidi neurohipofize, somatostatini itd
  • 36. 3. Purinski transmiteri U ovu grupu spadaju ATP i produkti njegove hidrolize:  adenozindifosfat (ADP), adenozinmonofosfat i adenozin
  • 38. MEĐUSOBNI ODNOSI NEURONA  Odnos između neurona može biti: 1. Divergentan 2. Konvergentan 3. Lančani
  • 39. Divergencija  Podrazumeva prenošenje nervnog impulsa sa jednog presinaptičkog na veći broj postsinaptčkih neurona.  Ovakvim vezama se postiže prostorna amplifikacija signala i istovremeno prenošenje informacije u različite delove CNS.  Divergencija je široko zastupljena i u senzornom i u motornom sistemu.
  • 41. Konvergencija je takav odnos između neurona u kome jedan neuron prima informacije sa većeg broja drugih neurona. Tipičan primer konvergencije susreće se na nivou some motornog neurona kičmene moždine na kojoj se sustiču informacije sa nekoliko hiljada aksonskih završetaka.
  • 43. Lančane veze   su najsloženiji tip neuronskih veza. One se ostvaruju preko interneurona i zavise od građe i rasporeda interneurona. Mogu da budu: 1. 2. paralelne i oscilatorne.
  • 44. 1. Paralelne U paralelnim vezama su između senzornog i motornog neurona umetnuti paralelni lanci interneurona različitih dužina. Ovakvim vezama se postiže produžavanje ekscitacije motornog neurona, tj. vremenska amplifikacija signala.
  • 45. 2. Oscilatorne veze ili reverberacijski krugovi Ostvaruju se preko povratnih kolaterala aksona koje direktno, ili preko interneurona, stupaju u sinapsu sa somom sopstvenog ili nekog prethodnog neurona u lanac. Ovakve veze omogućavaju kruženje signala u trajanju od nekoliko minuta pa do nekoliko časova.
  • 46. Oscilatorne veze ili reverberacijski krugovi + + + +
  • 47. TIPOVI INHIBICIJE U NERVNOM SISTEMU   1. 2. 3. Inhibicija je fenomen bez koga se ne mоže zamisliti funkcionisanje nervong sistema. Postoje tri osnovna tipa inhibicije u nervnom sistemu: Postsinaptička inhibicija, Presinaptička inhibicija, Inhibicija povratnom spregom
  • 48. 1. 2. Postsinaptička inhibicija se ostvaruje direktnim inhibitornim delovanjem presinaptičkog neurona na postsinaptički, preko inhibitornog neurotransmitera, na primer, GABA ili glicina, koji na postsinaptičkoj membrani izazivaju generisanje IPSP. U presinaptičkoj inhibiciji se smanjuje količina transmitera koji se oslobađa u sinaptičku pukotinu, dok se svojstva postsinaptičke membrane ne menjaju.
  • 49. 3.     Inhibicija povratnom spregom ili Renšo (Renshaw) inhibicija najjasnije je izražena kod motornih neurona Od aksona motornog neurona odvaja se kolaterala koja aktivira jedan inhibitorni interneuron (Renšo ćelija). Akson ovog interneurona stupa u sinapsu sa somom istog motornog neurona i inhibira njegovu aktivnost. Takav neuronski aranžman obazbeđuje prenošenje slabe i umerene aktivnosti motornog neurona na mišić, a sprečava preteranu aktivnost motornog neurona koja bi mogla da dovede do hiperaktivnosti ili konvulzija mišića.