2. Зов Тигра национални парк је
планинско уточиште за угроженог
сибирског тигра.
Парк се простире на површини од
83,384 хектара на југоисточној
обали Руског далеког истока у
федералној јединици Приморска
Покрајина. Парк се налази 100 km
североисточно од Владивостока,
на источним и западним
обронцима планинског ланца
Сихоте Алиња, који се пружа од
севера ка југу Приморског краја.
Релативно топле воде Јапанског
мора су на истоку, Корејско
полуострво на југу, а Кина на
западу.
Терен је тешко приступачан, са
јако пошумљеном тајгом која
опстаје са тропским врстама
животиња и птица.
Парк је релативно изолован од људског
развоја и функционише као резерват
очувања природе и животиња.
Туристи могу посетити делове парка
означеног за рекреацију, али улазак у
заштићене зоне могућ је само у друштву
чувара парка.
3. Сибирски тигар
Сибирски тигар или
амурски тигар је
једна од подврста
тигра. Сибирски
тигрови су угрожена
подврста животиња
и врло их је мало у
природи. У Русији је
2015. пописано 562
јединке. У
заточеништву има
око 600 јединки.
Амурски тигар у дивљини је насељен у долинама река Амур и Усури у
Приморском и Хабаровском крају у Русији, у мањем броју је присутан и у
Манџурији у Кини.
4. ТопографијаЈужни део Приморске Покрајине
није био залеђен у последњем
леденом добу, стварајући услове
за висок ниво разноликости
биодиверзитета.
Река Милоградовик тече од
подручја парка јужно до јапанског
мора неких 80 km према југу.
Текући ка северу, притоке реке
Усури припадају сливу реке Амур.
Ове реке теку брзо у уским
кањонима с брзацима познатим
по изненадним поплавама у
прољетној кишној сезони.
Планине су неприступачне и
изоловане. Само пар некадашњих
шумских путева прилази парку, а
приступ је тежак и током лета.
Сајт парка наводи да пут шумом
који се појављује на мапама на
северу често није проходно чак
ни са теренским возилима.
Планине су средње висине, а највиша тачка је Мт.
Облак на 1.854 m надморске висине, а најнижа
тачка у долини реке од 155 m.
Има 56 врхова преко 1000 m висине.
5. Клима
У парку влада умереноконтинентална
клима. Ову климу карактеришу велика
дневна и годишња кретања
температуре, а падавине су честе током
целе године са снегом зими.
Просечна температура је -17 °C у
зимском периоду, а 30 °C у јулу августу.
Северни део парка је знатно хладнији
од јужног дела - просечних 0,4 степени
(Ц) севера насупрот блажих 2,4 степени
(Ц) на југу.
У северном делу годишња количина
падавина износи 539 mm а у јужном
делу 764 mm. На шумовитим падинама
висина снежног покривача зими се
креће око 50цм.
Јесен у региону је ведра, топла, сува и са
постепеним падом температуре. Због
својих одлика позната је као "златна
јесен далеког истока.
6. Флора
Разлике у висини између планинског
врха и дна долине могу бити веће од
1.200 m, што се одражава на зоне
вегетације у односу на надморску
висину.
Најнижа зона, испод 600 m у долинама
и нижим падинама, је мешовита
четинарско-широколисната шума.
У јужним, блажим пределима парка
налазе се појасеви храстове шуме и
друштвена вегетација што показује
некадашње селективне сече и шумске
пожаре.
Нема храстова у северним, хладнијим
крајевима. Од 600 до 1100 m налази се
појас шума јеле и смреке, са стаблима
која су често прекривена четинарским
маховинама и лишајима. Изнад 1100 m
налази се зона субалпског жбуња и
јеле.
Зона алпских ливада и цвећа води до
голих подручја на највишим врховима.
7. Постоје и мање групе биљних
заједница, укључујући мање
шуме ариша, шуме бора и
смреке, шуме кедра и
широколисног дрвећа које су
билае уништене од пожара у
прошлости.
Поред висинских зона, умерене
шуме имају четири нивоа изнад
земље: крошње доминантних
врста дрвећа, нешто нижи слој
зрелих стабала, жбуњасти слој и
слој траве.
Поред висинских зона, умерене
шуме имају четири нивоа изнад
земље: крошње доминантних
врста дрвећа, нешто нижи слој
зрелих стабала, жбунасти слој и
слој траве.
8. Фауна
Зов тигра је делимично основана као
"изворно станиште" за опоравак
сибирског тигра и његовог ловишта.
Истраживања у 2012. години
идентификовала су четири сибирска тигра
који живе у парку, а још четири су често
посећивали заштићена подручја.
Ловишта (углавном копитара) била су
стабилна са пописом од преко 1,200
манџуријских јелена, 800 срна, 99 сика
јелена и 189 дивљих свиња. Ове врсте
чине 85% исхране сибирског тигра. Њихов
број у парку показује да је врста испод
нивоа за нормални опстанак врсте.
Мрки медведи су уобичајени у подручју, са густином
која се процењује на 0.4-0.5 медведа на 10 km². Рис
је присутан у парку у скоро истој бројности као и
мрки медвед. Леопард мачка среће се у
широколиснатим и храстовим шумама. Критично
угрожени амурски леопард није становник парка од
197-их година, али постоје наде да ће растући ниво
заштите у Зову Тигра подржати повратак врсте.
9. Три главне претње животињама у Зову
Тигра су криволов, шумски пожари и
(историјски) сеча шума. Менаџмент
парка који ради са организацијама за
очување природе појачао је патроле и
спровођење закона против криволова.
Постоји много археолошких налазишта
утврђених градова и села у близини
границе парка, који датирају из периода
Џурџијског царства из 12. века. Ове
локације нису систематски истраживане.
У 2014. години, администрација
Националног парка Зов Тигра је
ујединила око 120.000 хектара са
резерватом природе Лазовски на југу.
Лазовски резерват проширује заштићено
подручје на југ и такође је познато
станиште за сибирске тигрове. (Између
њих је мали простор којим управља
приватни ловачки клуб).
10. Туризам
Да би се посетио парк, мора се
поднети захтев унапред. Обиласци
знаменитости парка се одржавају у
присуству чувара парка. Постоје
накнаде за услуге као што су
коришћење просторија за госте или
кампове.
Парк је првенствено оријентисан на
заштиту угрожених врста. До подручја
отворених за рекреацију обично воде
уски коридори. Неке од главних
атракција су водопади и планински
врхови, али још увек је тешко доћи до
њих и такође још увек не постоји
довољан број изграђених кампова и
објеката за туристе. У 2015. години,
због опасности од шумских пожара,
парк је био привремено затворен за
грађане.
