За ученике: V економске школе ''Раковица'' и Економске школа ''Нада Димић''

1. 1
3 4
ЕКОЛОГИЈА
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’

2. назад
наука која се бави проучавањем ћелије, њеним
цитологија обликом, грађом и функцијом.
Ћелија је основна јединица грађе и функције
свих живих бића. По сложености разликујемо два
типа ћелија: прокариотску и еукариотску.
прокариотска еукариотска
ћелија ћелија
величина ситна крупна
једро нема има
органеле нема има
генетичка
информација ДНК кружног облика ДНК линијског облика
рибозоми ситни крупни

3. назад
ћелијска
мембрана
једро
цитоплазма са
органелама
еукариотскa ћелијa

4. назад
органеле ендоплазматични
еукариотске ћелије ретикулум
једро
митохондрије
лизозоми
рибозоми Голџијев апарат
цитоскелет
микротубуле

5. назад
Ћелијске органеле су мембрански делови у
унутрашњости ћелије са специфичном функцијом.
Многи процеси од животног значаја одвијају се у
мембрани одређене органеле или на њеној
површини. Сваки одељак ограничен
затвореном, селективно пропустљивом
мембраном јесте једна ћелијска органела.

6. назад
грађа ћелијске мембране
улога ћелијске мембране
обавија ћелију
даје јој облик
одређује величину
штити од неповољних утицаја
селективно је пропустљива
липидни двослој угљени хидрати протеини
липиди се налазе у два слоја налазе се на површини ћелије и чине ензимски систем који омогућава
окренутих један ка другом слој који зовемо - гликокаликс промет материје

7. назад
митохондрије
грађа
митохондрије су ћелијске органеле са
двојном мембраном, спољашња је глатка улога
и пропустљива за велике
молекуле, унутрашња је мање
пропустљива и гради читав низ набора –
На површини унутрашње мембране у виду
криста, које повећавају укупну површину
чворића налазе се ензими који омогућавају процес
ћелијског дисања. У митохондријама се налазе
мали молекули митохондријске ДНК и рибозоми.
Ове органеле су главни извори енергије (‘’топлане
ћелије’’) јер се врши синтеза једињења богатог
спољашња унутрашња
енергијом АТП (аденозин трифосфат)
мембрана мембрана
АТП – енергија = АДП
АДП + вишак енергије = АТП
кристе матрикс

8. назад
ендоплазматични ретикулум
глатики гранулирани
ендоплазматични ендоплазматични
ретикулум ретикулум
Ендоплазматични ретикулум је
ћелијска органела која је грађена
од система мембрана које се једро рибозоми једрова
увлаче у виду каналића и мембрана
проширења у цитоплазму.
Простире се и одржава
комуникацију између једрове опне
и ћелијске мембране. За
спољашњу мембрану
ендоплазматичног ретикулума
везују се рибозоми у време када се
у њима синтетишу протеини –
гранулирани ендоплазматични
ретикулум, када нису присутни
полирибозоми означен је као
глатки ендоплазматични ретикулум

9. назад
Голџијев апарат мембрана Голџијевог
апарата
везикула цистерна
Голџијев апарат је систем
густо пакованих мембрана са
којих полазе везикуле са
упакованим метаболичким
продуктима ћелије .
Обично се налази у близини
једра, нарочито га пуно има у
ћелијама жлезданог ткива јер
им је основна улога да
учествују у секреторним
функцијама ћелије

10. назад
рибозоми велика субјединица
мала субјединица
Сваки рибозом се састоји од
велике и мале субјединице.
Рибозоми су ћелијске полирибозом
органеле у којима се обавља
процес синтезе
протеина, тада се спајају
велика и мала субјединица и
образују комплетну ћелијску
органелу. Низ рибозома у
току синтезе протеина
означен је као полирибозом.

11. назад
лизозоми
То су ћелијске органеле
углавном лоптастог облика
оивичене једноструком
мембраном. Садрже
хидролитичке ензиме и у њима
се разграђују различити
молекули и делови ћелије који
јој више не користе.

12. назад
ФЛАГЕЛЕ И ЦИЛИЈЕ
Све ћелије су способне за неки
облик кретања. Флагеле
(бичеви) представљају дугачке
цитоплазматичне
наставке, цилије (трепље) су
краћи цитоплазматични
наставци. Изграђени су од
микротубула (микроцевчица)
које имају протеинску природу.
БАЗАЛНА ТЕЛАШЦА
У основи сваке трепље и бича
налазе се базална телашца
изграђена од микроцевчица.
Базално телашце преноси
АТП.
ЦЕНТРИОЛИ
су изграђени од
микроцевчица, цилиндричног
су облика и налазе се у
паровима, под правим углом
један у односу на други.
Налазе се у близини једровог
овоја (код животињских ћелија)
и имају улогу у формирању
деобног вретена при ћелијској
деоби.