Successfully reported this slideshow.

Centralni nervni sistem

8,212 views

Published on

Published in: Education

Centralni nervni sistem

  1. 1. CNS
  2. 2.  Anatomski, nervni sistem se deli na  centralni i  periferni.  Centralni nervni sistem (CNS) čine  mozak i kičmena moždina, a  Periferni nervni sistem (PNS) čine  periferni senzorni receptori,  nervi i  periferne ganglije.
  3. 3. Centralni nervni sistem: mozak kičmena moždina Periferni nervni sistem: periferni nervi
  4. 4.  Funkcionalno se nervni sistem deli na  somatski i  autonomni.  Somatski nervni sistem je odgovoran za izvođenje voljnih pokreta i somatskih refleksa, za somatski senzibilitet i višu nervnu delatnost.  Autonomni nervni sistem (ANS) reguliše rad unutrašnjih organa.
  5. 5. CENTRALNI NERVNI SISTEM  KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalis)  MOZAK (encephalon) 1. MOŽDANO STABLO (truncus cerebri) 1. PRODUŽENA MOŽDINA (medulla oblongata ili myelencephalon) 2. VAROLIJEV MOST (Pons Varolii) 3. SREDNJI MOZAK (mesencephalon) 2. MALI MOZAK (cerebellum) 3. MEĐUMOZAK (diencephalon) 4. VELIKI MOZAK (telencephalon ili cerebrum)
  6. 6. CENTRALNI NERVNI SISTEM
  7. 7. diencephalon medulla spinalis mesencephalon encephalon telencephalon cerebellum medulla oblongata
  8. 8. NERVNI CENTAR  Grupe nervnih ćelija u sastavu CNS-a anatomski organizovane u JEDRA (nema veze sa ćelijskim jedrom)  Regulišu pojedine funkcije organizma:  Nervni centri refleksa u kičmenoj moždini  Apneustički centar u produženoj mioždini GANGLIJE  Skupovi tela nervnih ćelija u okviru perifernog nervnog sistema
  9. 9. SENZORNE FUNKCIJE  Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem koji potiče iz senzornih receptora (vizuelni, auditivni, taktilni...)  Somatski deo – prenosi informaciju kroz periferne nerve sa receptora površine tela ili iz nekih dubokih struktura
  10. 10. Senzorna kora Motorna kora Talamus Retikularna formacija Mali mozak Varolijev most Produžena moždina Kičmena moždina Koža Bol, hladnoća, toplota (slobodni nervni završeci) Goldžijev tetivni aparat Dodir (Majsnerova telašca) Mišićno vreteno (receptor) Pritisak (Pačinijeva telašca) Zglob  Senzorni putevi 1. kičmena moždina 2. retikularna formacija medule, ponsa i mezencefalona 3. cerebelum 4. talamus 5. područja cerebralnog korteksa. 1. 2. 3. 4. 5.
  11. 11.  Sve senzorne informacije sa ekstremiteta i trupa slivaju se u kičmenu moždinu, a specifičnim putevima stižu do pojedinih nervnih centara izazivajući različite odgovore:  Na nivou kičmene moždine izazivaju spinalne reflekse,  Informacije mogu da se prenesu u određene subkortikalne strukture bez stvaranja svesnog senzibiliteta (na primer, u retikularnu formaciju).  Na nivou velikog mozga izazivaju svest o prirodi primljenog nadražaja,
  12. 12. MOTORNE FUNKCIJE  Kontrakcije skeletnih mišića  Niži delovi CNS-a – automatizovani, trenutni odgovori na senzornu stimulaciju  Viši delovi CNS-a – namerni pokreti (posledica procesa mišljenja)
  13. 13.  Skeletni mišići mogu biti kontrolisani sa mnogo različitih nivoa CNS-a: 1. kičmene moždine 2. retikularne formacije ponsa, medule i mezencefalona 3. bazalne ganglije 4. cerebeluma 5. motornog korteksa Motorna koraMotoneuron ka mišićima Talamus Retikularna formacija Mali mozak Mišićno vreteno Gama motoneuron Alfa motoneuron Putamen Globus palidus Subtalamusno jedro 1. 2. 3. 4. 5.
  14. 14. AUTONOMNE FUNKCIJE  Kontrakcije glatkih mišića u unutrašnjim organima i sekrecija egzokrinih i endokrinih žlezda nalaze se pod kontrolom autonomnog nervnog sistema
  15. 15. GLAVNI NIVOI U FUNKCIJI CNS-a 3. nivo viših delova mozga KORTIKALNI NIVO (kora velikog mozga) 2. nivo nižih delova mozga SUBKORTIKALNI NIVO 1. nivo kičmene moždine
  16. 16. PRVI NIVO – KIČMENA MOŽDINA zadnj rogovi siva masa bela masa prednji rogovi poprečni presek kičmene moždine  Nije samo deo koji sprovodi signale do i od viših moždanih struktura  Neuronske veze u kičmenoj moždini mogu izazvati: 1. pokrete koračanja, 2. refleks uklanjanja dela tela od bolnog objekta, 3. refleks koji ukrućuje noge da bi se poduprlo telo nasuprot sile zemljine teže, 4. reflekse koji kontrolišu lokalne krvne sudove, pokrete u gastrointestinumu i refleks koji kontroliše urinarnu ekskreciju.  Viši nivoi nervnog sistema najčešće ne šalju signale direktno na periferiju tela, već u kontrolne centre kičmene moždine komandujući tim centrima da obave svoje funkcije.
  17. 17. DRUGI NIVO – SUBKORTIKALNI NIVO  Većinu aktivnosti koje nazivamo podsvesnim, kontrolišu niži delovi nervnog sistema (drugi nivo) u meduli, ponsu, mezencefalonu, hipotalamusu, talamusu, cerebelumu i bazalnim ganglijama.  Primeri:  podsvesna kontrola arterijskog krvnog pritiska ili disanja vezani su za produženu moždinu ili pons  kontrola ravnoteže vezani su za mali mozak i retikularnu formaciju produžene moždine  refleksi vezani za uzimanje hrane kao što su lučenje pljuvačke i oblizivanje usana kao odgovor na ukus hrane su kontrolisani koordinisano produženom moždinom, mostom, srednjim mozgom, bademastim jedrima i hipotalamusom  emocionalni obrasci ponašanja (ljutnja, uzbuđenost, reakcija na bol ili reakcija zadovoljstva)... bazalne ganglije po ns medula – produžena
  18. 18. TREĆI NIVO – CEREBRALNI KORTEKS  Cerebralni korteks je pre svega ogromno skladište pamćenja.  Ne deluje nikad sam, nego u saradnji sa nižim nivoima CNS-a  Bez korteksa funkcije nižih delova su često neprecizne - deponovane informacije u korteksu modifikuju funkcije nižih delova u vrlo usmerene i precizne operacije.  U korteksu se odvija najveći deo procesa mišljenja (niži nivoi iniciraju budnost korteksa i tako otvaraju njegovo skladište informacija potrebno za proces mišljenja).
  19. 19.  http://www.euroformhealthcare.biz/medical -physiology/major-levels-of-central- nervous-system-function.html

×