2. Anatomski,Anatomski, nervni sistem se deli nanervni sistem se deli na
centralni icentralni i
periferni.periferni.
Centralni nervni sistem (CNS)Centralni nervni sistem (CNS) činečine
mozak i kičmena moždina, amozak i kičmena moždina, a
Periferni nervni sistemPeriferni nervni sistem činečine
periferni senzorni receptori,periferni senzorni receptori,
nervi inervi i
periferne ganglije.periferne ganglije.
3. FunkcionalnoFunkcionalno se nervni sistem deli nase nervni sistem deli na
somatskisomatski ii
autonomni.autonomni.
Somatski nervni sistemSomatski nervni sistem je odgovoran zaje odgovoran za
izvođenje voljnih pokreta i somatskihizvođenje voljnih pokreta i somatskih
refleksa, za somatski senzibilitet i višurefleksa, za somatski senzibilitet i višu
nervnu delatnost.nervnu delatnost.
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem reguliše radreguliše rad
unutrašnjih organa.unutrašnjih organa.
4. CENTRALNI NERVNI SISTEMCENTRALNI NERVNI SISTEM
KIČMENA MOŽDINA (KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalismedulla spinalis))
MOZAK (MOZAK (encephalonencephalon))
1.1. PRODUŽENA MOŽDINA (PRODUŽENA MOŽDINA (medullamedulla
oblongataoblongata iliili myelencephalonmyelencephalon))
2.2. ZADNJI MOZAK (ZADNJI MOZAK (metencephalonmetencephalon) sa) sa
MALIM MOZGOM (MALIM MOZGOM (cerebellumcerebellum))
3.3. SREDNJI MOZAK (SREDNJI MOZAK (mesencephalonmesencephalon))
4.4. MEĐUMOZAK (MEĐUMOZAK (diencephalondiencephalon))
5.5. VELIKI MOZAK (VELIKI MOZAK (telencephalontelencephalon iliili cerebrumcerebrum))
8. NERVNI CENTARNERVNI CENTAR
Grupe nervnih ćelija u sastavu CNS-aGrupe nervnih ćelija u sastavu CNS-a
anatomski organizovane u JEDRA (nemaanatomski organizovane u JEDRA (nema
veze sa ćelijskim jedrom)veze sa ćelijskim jedrom)
Regulišu pojedine funkcije organizma:Regulišu pojedine funkcije organizma:
Nervni centri refleksa u kičmenoj moždiniNervni centri refleksa u kičmenoj moždini
Apneustički centar u produženoj mioždiniApneustički centar u produženoj mioždini
9.
10. Centralna sinapsaCentralna sinapsa
Glavni tip sinapsi u nervnom sistemu.Glavni tip sinapsi u nervnom sistemu.
Komunikacija između dve ćelije, kojeKomunikacija između dve ćelije, koje
mogu biti jako udaljene, obavlja semogu biti jako udaljene, obavlja se
posredstvom hemijske supstanceposredstvom hemijske supstance
neurotransmiteraneurotransmitera..
Nervna ćelija koja produkuje i oslobađaNervna ćelija koja produkuje i oslobađa
neurotransmiter jeneurotransmiter je presinaptička ćelija.presinaptička ćelija.
Ćelija koja preko specifičnih receptoraĆelija koja preko specifičnih receptora
vezuje oslobođeni transmiter jevezuje oslobođeni transmiter je
postsinaptička ćelija.postsinaptička ćelija.
13. KaoKao efekat vezivanja neurotransmiteraefekat vezivanja neurotransmitera
nastaje promena propustljivostinastaje promena propustljivosti
postsinaptičke membrane zapostsinaptičke membrane za
određene jone i lokalna promenaodređene jone i lokalna promena
membranskog potencijalamembranskog potencijala..
Generišu se ekscitatorni (EPSP) iliGenerišu se ekscitatorni (EPSP) ili
inhibitorni (IPSP) postsinaptičkiinhibitorni (IPSP) postsinaptički
potencijal.potencijal.
14. EPSPEPSP
ekscitatorni postsinaptički potencijalekscitatorni postsinaptički potencijal
nastaje kao posledicanastaje kao posledica otvaranja kanala zaotvaranja kanala za
male katjonemale katjone
ulazak natrijumovih jona veći odulazak natrijumovih jona veći od
izlaska kalijumovih jona iz ćelijeizlaska kalijumovih jona iz ćelije
PsledicaPsledica
depolarizacijadepolarizacija postsinaptičkepostsinaptičke
membranemembrane..
povećanje ekscitabilnostipovećanje ekscitabilnosti
postsinaptičke ćelije.postsinaptičke ćelije.
18. Razlike između EPSP i akcionogRazlike između EPSP i akcionog
potencijala:potencijala:
EPSP je samo smanjenje membranskogEPSP je samo smanjenje membranskog
potencijala, a ne inverzija naelektrisanjapotencijala, a ne inverzija naelektrisanja
kao pri akcionom potencijalukao pri akcionom potencijalu
Amplituda EPSP je srazmerna intenzitetuAmplituda EPSP je srazmerna intenzitetu
nadražaja i predstavlja gradirani odgovor,nadražaja i predstavlja gradirani odgovor,
dok je akcioni potencijal odgovor po tipudok je akcioni potencijal odgovor po tipu
“sve ili ništa”“sve ili ništa”
EPSP nema refraktarne periode i zato seEPSP nema refraktarne periode i zato se
mogu sumiratimogu sumirati
EPSP se membranom neurona prostireEPSP se membranom neurona prostire
pasivno, elektrotoničnopasivno, elektrotonično
19. SUMIRANJE POSTSINAPTIČKIHSUMIRANJE POSTSINAPTIČKIH
POTENCIJALAPOTENCIJALA
Soma i dendriti sadrže veliki broj receptora zaSoma i dendriti sadrže veliki broj receptora za
različite neurotransmitere i mogu istovremenorazličite neurotransmitere i mogu istovremeno
da primaju i ekscitatorne i inhibitorne uticaje.da primaju i ekscitatorne i inhibitorne uticaje.
Odluka o tome da li će se generisati akcioniOdluka o tome da li će se generisati akcioni
potencijal donosi se na membrani aksonskogpotencijal donosi se na membrani aksonskog
brežuljkabrežuljka algebarskim sabiranjem svihalgebarskim sabiranjem svih
postsinaptičkih potencijalapostsinaptičkih potencijala..
Ako je rezultat depolarizacije membraneAko je rezultat depolarizacije membrane
doveo do nivoa praga, akcioni potencijal ćedoveo do nivoa praga, akcioni potencijal će
se generisati.se generisati.
20.
21.
22.
23. Sabiranje postsinaptičkih potencijalaSabiranje postsinaptičkih potencijala
vrši se:vrši se:
1.1. Vremenskom sumacijomVremenskom sumacijom
2.2. Prostornom sumacijomProstornom sumacijom
1.1. Vremenska sumacijaVremenska sumacija podrazumeva sabiranjepodrazumeva sabiranje
postsinaptičkih potencijala koji nastaju kaopostsinaptičkih potencijala koji nastaju kao
posledica frekventne stimulacije jednogposledica frekventne stimulacije jednog
sinaptičkog ulaza.sinaptičkog ulaza.
2.2. Prostorna sumacijaProstorna sumacija se odigrava kada sese odigrava kada se
istovremeno aktivira više sinaptičkih ulaza.istovremeno aktivira više sinaptičkih ulaza.
25. NEUROTRANSMITERINEUROTRANSMITERI
Neurotransmiter jeNeurotransmiter je supstanca koju jedansupstanca koju jedan
neuron oslobađa u sinaptičku pukotinu ineuron oslobađa u sinaptičku pukotinu i
koja na specifičan način utiče na aktivnostkoja na specifičan način utiče na aktivnost
druge ćelije.druge ćelije.
Neurotransmiteri se svrstavaju u tri grupe:Neurotransmiteri se svrstavaju u tri grupe:
1.1. Klasični transmiteri ili transmiteri maleKlasični transmiteri ili transmiteri male
molekulske težinemolekulske težine
2.2. Neuroaktivni peptidiNeuroaktivni peptidi
3.3. PuriniPurini
26. 1.1. Klasični transmiteri ili transmiteriKlasični transmiteri ili transmiteri
male molekulske težinemale molekulske težine
acetilholin,acetilholin,
biogeni aminibiogeni amini
aminokiseline transmiteriaminokiseline transmiteri
27.
28. AcetilholinAcetilholin
široko zastupljen u nervnom sistemuširoko zastupljen u nervnom sistemu
transmiter je i nervno-mišićne sinapse utransmiter je i nervno-mišićne sinapse u
somatskom nervnom sistemusomatskom nervnom sistemu
Od receptora na postsinaptičkoj ćelijiOd receptora na postsinaptičkoj ćeliji
zavisiće efekat AChzavisiće efekat ACh
ACh deluje prekoACh deluje preko dva tipa receptoradva tipa receptora::
Nikotinskih receptoraNikotinskih receptora (efekat aktivacije(efekat aktivacije
nikotinskih receptora jenikotinskih receptora je uvek ekscitacijauvek ekscitacija))
Muskarinskih receptoraMuskarinskih receptora (u zavisnosti od podtipa(u zavisnosti od podtipa
muskarinskog receptora ACh može da izazovemuskarinskog receptora ACh može da izazove
sporu depolarizaciju ili hiperpolarizaciju)sporu depolarizaciju ili hiperpolarizaciju)
29. Holinergični
nikotinski receptori
ili nACh receptori se
nalaze na motornoj
ploči skeletnih
mišića. Ovde je ACh
EKSCITATORAN
ekscitatorni,
vezuju i
nikotin
ekscitatorni,
vezuju i
muskarin
inhibitorni,
vezuju i
muskarin
Holinergični
muskarinski receptori
ili mACh receptori se
nalaze u CNS-u i na
efektornim organima
parasimpatikusa. Ovde
je ACh
EKSCITATORAN
Drugi tip holinergičnih
muskarinskih
receptora ili mACh
receptora se nalaze u
CNS-u i u srcu. Ovde je
ACh INHIBITORAN
Nikotinski
receptor za
ACh
Muskarinski
receptor za ACh
Muskarinski
receptor za ACh
30. Biogeni aminiBiogeni amini
Transmiteri koji imaju aminoTransmiteri koji imaju amino
grupu u molekulu.grupu u molekulu.
U biogene amine spadajuU biogene amine spadaju
1.1. kateholaminikateholamini
2.2. serotoninserotonin
3.3. histaminhistamin
31. KateholaminiKateholamini
KateholaminiKateholamini su:su:
1.1. DopaminDopamin
2.2. Noradrenalin (norepinefrin)Noradrenalin (norepinefrin)
3.3. Adrenalin (epinefrin)Adrenalin (epinefrin)
Osnovu molekula čini kateholski prsten (3,4-Osnovu molekula čini kateholski prsten (3,4-
dihidroksibenzenski prsten)dihidroksibenzenski prsten)
32. Noradrenalin (NE) i adrenalinNoradrenalin (NE) i adrenalin
se vezuju za dva tipase vezuju za dva tipa
receptora:receptora:
Alfa adrenergične receptoreAlfa adrenergične receptore
Beta adrenergične receptoreBeta adrenergične receptore
Oba tipa adrenergičnihOba tipa adrenergičnih
receptora imaju po dvareceptora imaju po dva
podtipa: to su alfa-1 i alfa-2 ipodtipa: to su alfa-1 i alfa-2 i
beta-1 i beta-2 receptori.beta-1 i beta-2 receptori.
33. NE deluje na α1
receptore izazivajući
sporu EKSCITACIJU i
kontrkciju glatke
muskulature. α1
receptori se nalaze na
krvnim sudovima kože
sluzokože i
unutrašnjih organa.
NE deluje na β1
receptore srca
izazivajući sporu
EKSCITACIJU.
Povećavaju se
frekvenca srčanog
rada i snaga
kontrakcija.
NE deluje na β2 receptore
srca izazivajući sporu
INHIBICIJU. Glatka
muskulatura se opušta. β2
receptori se nalaze u
disajnim putevima, krvnim
sudovima mišića i srca i
efektorima simpatikusa.
Adrenergični receptori
34. Aminokiseline transmiteriAminokiseline transmiteri
1.1. GlicinGlicin
2.2. Gama-amino buterna kiselina (GABA)Gama-amino buterna kiselina (GABA)
3.3. L-Glutaminska kiselinaL-Glutaminska kiselina
4.4. L-Asparaginska kiselinaL-Asparaginska kiselina
Glicin i GABA suGlicin i GABA su inhibitorniinhibitorni
neurotransmiterineurotransmiteri
Asparaginska i glutaminska kiselina suAsparaginska i glutaminska kiselina su
ekscitatorniekscitatorni transmiteri.transmiteri.
35. 2.2. Neuroaktivni peptidiNeuroaktivni peptidi
Oni se vrlo često nalaze kaoOni se vrlo često nalaze kao
kotransmiteri u istim aksonskimkotransmiteri u istim aksonskim
završecima sa klasičnimzavršecima sa klasičnim i prii pri
oslobađanjuoslobađanju verovatno modulišuverovatno modulišu
sinaptičku aktivnost izazvanu klasičnimsinaptičku aktivnost izazvanu klasičnim
transmiterom.transmiterom.
Poznatiji neuropeptidi suPoznatiji neuropeptidi su supstancija P isupstancija P i
enkefalinenkefalin zatimzatim peptidi neurohipofizepeptidi neurohipofize,,
somatostatini itdsomatostatini itd
36. 3.3. Purinski transmiteriPurinski transmiteri
U ovu grupu spadajuU ovu grupu spadaju
ATP iATP i
produkti njegove hidrolize:produkti njegove hidrolize:
adenozindifosfat (ADP),adenozindifosfat (ADP),
adenozinmonofosfat iadenozinmonofosfat i
adenozinadenozin
38. MEĐUSOBNI ODNOSI NEURONAMEĐUSOBNI ODNOSI NEURONA
Odnos između neurona možeOdnos između neurona može
biti:biti:
1.1. DivergentanDivergentan
2.2. KonvergentanKonvergentan
3.3. LančaniLančani
39. DivergencijaDivergencija
Podrazumeva prenošenje nervnog impulsaPodrazumeva prenošenje nervnog impulsa
sa jednog presinaptičkog na veći brojsa jednog presinaptičkog na veći broj
postsinaptčkih neurona.postsinaptčkih neurona.
Ovakvim vezama se postiže prostornaOvakvim vezama se postiže prostorna
amplifikacija signala i istovremenoamplifikacija signala i istovremeno
prenošenje informacije u različite deloveprenošenje informacije u različite delove
CNS.CNS.
Divergencija je široko zastupljena i uDivergencija je široko zastupljena i u
senzornom i u motornom sistemu.senzornom i u motornom sistemu.
41. KonvergencijaKonvergencija
je takav odnos između neurona uje takav odnos između neurona u
kome jedan neuron prima informacijekome jedan neuron prima informacije
sa većeg broja drugih neurona.sa većeg broja drugih neurona.
Tipičan primer konvergencije susrećeTipičan primer konvergencije susreće
se na nivou some motornog neuronase na nivou some motornog neurona
kičmene moždine na kojoj se sustičukičmene moždine na kojoj se sustiču
informacije sa nekoliko hiljadainformacije sa nekoliko hiljada
aksonskih završetaka.aksonskih završetaka.
43. Lančane vezeLančane veze
su najsloženiji tip neuronskihsu najsloženiji tip neuronskih
veza. One se ostvaruju prekoveza. One se ostvaruju preko
interneurona i zavise od građe iinterneurona i zavise od građe i
rasporeda interneurona.rasporeda interneurona.
Mogu da budu:Mogu da budu:
1.1. paralelne iparalelne i
2.2. oscilatorne.oscilatorne.
44. 1.1. ParalelneParalelne
U paralelnim vezamaU paralelnim vezama su izmeđusu između
senzornog i motornog neuronasenzornog i motornog neurona
umetnuti paralelni lanciumetnuti paralelni lanci
interneurona različitih dužina.interneurona različitih dužina.
Ovakvim vezama se postižeOvakvim vezama se postiže
produžavanje ekscitacijeprodužavanje ekscitacije
motornog neurona, tj. vremenskamotornog neurona, tj. vremenska
amplifikacija signala.amplifikacija signala.
45. 2.2. Oscilatorne vezeOscilatorne veze iliili
reverberacijski krugovireverberacijski krugovi
Ostvaruju se preko povratnih kolateralaOstvaruju se preko povratnih kolaterala
aksona koje direktno, ili prekoaksona koje direktno, ili preko
interneurona, stupaju u sinapsu sainterneurona, stupaju u sinapsu sa
somom sopstvenog ili nekogsomom sopstvenog ili nekog
prethodnog neurona u lanac.prethodnog neurona u lanac.
Ovakve veze omogućavaju kruženjeOvakve veze omogućavaju kruženje
signala u trajanju od nekoliko minutasignala u trajanju od nekoliko minuta
pa do nekoliko časova.pa do nekoliko časova.
47. TIPOVI INHIBICIJE U NERVNOMTIPOVI INHIBICIJE U NERVNOM
SISTEMUSISTEMU
Inhibicija je fenomen bez koga se neInhibicija je fenomen bez koga se ne
mmооže zamisliti funkcionisanje nervongže zamisliti funkcionisanje nervong
sistema.sistema.
PostojePostoje tri osnovna tipa inhibicijetri osnovna tipa inhibicije uu
nervnom sistemu:nervnom sistemu:
1.1. Postsinaptička inhibicija,Postsinaptička inhibicija,
2.2. Presinaptička inhibicija,Presinaptička inhibicija,
3.3. Inhibicija povratnom spregomInhibicija povratnom spregom
48. 1.1. Postsinaptička inhibicijaPostsinaptička inhibicija se ostvarujese ostvaruje
direktnim inhibitornim delovanjemdirektnim inhibitornim delovanjem
presinaptičkog neurona napresinaptičkog neurona na
postsinaptički, preko inhibitornogpostsinaptički, preko inhibitornog
neurotransmitera, na primer,neurotransmitera, na primer, GGAABA iliBA ili
glicinaglicina, koji na postsinaptičkoj, koji na postsinaptičkoj
membranimembrani izazivaju generisanje IPSP.izazivaju generisanje IPSP.
2.2. U presinaptiU presinaptičkoj inhibicijičkoj inhibiciji se smanjujese smanjuje
količina transmitera koji se oslobađa ukoličina transmitera koji se oslobađa u
sinaptisinaptiččku pukotinu, dok se svojstvaku pukotinu, dok se svojstva
postsinaptičke membrane ne menjaju.postsinaptičke membrane ne menjaju.
49. 3.3. Inhibicija povratnom spregomInhibicija povratnom spregom iliili RenšoRenšo
(Renshaw) inhibicija(Renshaw) inhibicija
najjasnije je izražena kod motornih neuronanajjasnije je izražena kod motornih neurona
Od aksona motornog neurona odvaja seOd aksona motornog neurona odvaja se
kolaterala koja aktivira jedan inhibitornikolaterala koja aktivira jedan inhibitorni
interneuron (Renšo ćelija).interneuron (Renšo ćelija).
Akson ovog interneurona stupa u sinapsu saAkson ovog interneurona stupa u sinapsu sa
somom istog motornog neurona i inhibirasomom istog motornog neurona i inhibira
njegovu aktivnost.njegovu aktivnost.
Takav neuronski aranžman obazbeđujeTakav neuronski aranžman obazbeđuje
prenošenje slabe i umerene aktivnosti motornogprenošenje slabe i umerene aktivnosti motornog
neurona na mišić, a sprečava preteranu aktivnostneurona na mišić, a sprečava preteranu aktivnost
motornog neurona koja bi mogla da dovede domotornog neurona koja bi mogla da dovede do
hiperaktivnosti ili konvulzija mišića.hiperaktivnosti ili konvulzija mišića.
