Део за 25.3.2020.

1. 1
За ову недељу остало је само да урадимо СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ
Систем органа за дисање – Изокренута учионица
СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ
Размена гасова или дисање представља процес уношења кисеоника и ослобађања угљен-диоксида.
Живим бићима кисеоник је потребан за одржавање животних функција и обављање радних
активности. Кисеоник је заправо неопходан у сложеним биохемијским процесима током којих се
ослобађа енергија потребна за функционисање организма, одвијање основних метаболичких процеса и
обављање радних активности.
Постоји спољашње дисање, размена гасова која се обавља између крви и ваздуха у органима за
дисање, и унутрашње – између крви и ткива, односно ћелија (ћелијско дисање).
У ваздуху се налази смеша гасова, од којих највише има азота – 79,02%, затим кисеоника – 20,95%,
угљен-диоксид – 0,03%, инертних гасова итд. Ови гасови се растварају у води, што је битно за живот у
води.
Систем органа за дисање код човека састоји се од дисајних путева и плућа. Дисајни путеви су: носна и
усна дупља, ждрело, гркљан, душник (бронхија), душнице (бронхиоле) и њихови огранци у плућима.
Носна дупља је почетни, проширени део дисајног пута, у коме се налазе параназални синуси, као и
чуло мириса (Слика 1). Улога носне дупље састоји се у томе
да ваздух при уласку у дисајне путеве очисти од прашине,
да га овлажи и загреје, те да контролише његов квалитет
помоћу рецептора чула мириса који се налазе у горњем делу
њене слузокоже. Она је преградом подељена на две
половине. Носна преграда обично није равна, већ формира
мања или већа испупчења (девијације) према једној
половини носне дупље, која могу да ометају дисање.
Параназални синуси настају од продужетка носне слузокоже
који продиру у обижње чеоне кости, где се повећавају све
више на рачун коштаног ткива (које нестаје) и образују
пнеуматичне шупљине – синусе. Улога параназалних синуса
је да загревају ваздух приликом дисања.
Ждрело је ''раскрсница'' дисајног пута и пута хране. Ваздух
из носне дупље долази у доњи део ждрела, у коме се налазе
два органа: гркљан и једњак.
Слика 1. – Дисајни путеви1
Гркљан је горњи део душника, у коме се налазе гласне жице. Њиховим треперењем производи се
глас.
1 http://www.blogodak.com/

2. 2
Душник се дели на две душнице (бронхиоле) које улазе у плућа, где се вишеструко гранају. Са
унутрашње стране душник и душнице су обложени слузокожом која садржи велики број трепљастих
ћелија. Те ћелије имају заштитну улогу. Душнице се гранају и завршавају плућним мехурићима –
алвеолама, чија је површина око 100 m2, што знатно олакшава размену гасова између алвеоларног
ваздуха и крви.
Плућа су изграђена од еластично сунђерастог
ткива подељеног на два плућна крила (Слика 2).
Лево плућно крило састоји се од два режња, а
десно од три. Плућа здравих особа и непушача,
због добро развијене и густе мреже капилара,
као и због нормалног протока крви и ефикасне
размене гасова, ружичасте су боје. Обавијена су
троструком опном – плућном марамицом, чији
су зидови увек влажни. Унутрашњи слој плућне
марамице покрива површину плућа, а
спољашњи облаже дијафрагму и унутрашњу
површину грудне дупље.
Слика 2. – Грађа плућа2
ФИЗИОЛОГИЈА ДИСАЊА
Размена гасова обавља се између крви и ваздуха у алвеолама (спољашње дисање) и између крви и
ћелија (унутрашње дисање). Принцип размене гасова заснива се на физичком процесу дифузије, тј. на
преласку гасова из средине са вишим у средину са нижим парцијалним притиском.
Парцијални притисак кисеоника у алвеоларном ваздуху виши је него у венској крви, па кисеоник из
мехурића дифундује у крв и везује се за хемоглобин лабавом везом, при чему настаје оксихемоглобин
(Слика 3).
Насупрот њему, парцијални притисак угљен-диоксида у венској крви виши је него у алвеолама, па,
раскидајући лабаву везу са хемоглобином, он из крви дифундује у алвеоле.
Кисеоник се у ћелијама троши у метаболичким оксидационим процесима, па је његов парцијални
притисак у односу на крв нижи и зато из крви дифундује у
ћелије.
Угљен-диоксид у ткивима настаје као производ ћелијских
оксидационих физиолошких процеса. Његов парцијални
притисак је виши у ткивима него у крви и зато он из ткива
дифундује у крв. Делом везан за хемоглобин, а делом
2 http://www.znanje.org/

3. 3
растворен у крви, угљен-диоксид крвотоком доспева у плућа и из њих бива издахнут у атмосферу.
Слика 3. – Размена гасова у плућима3
И неколико питања за активност на часу (само први одговори ће се
рачунати)
Да би размена гасова била ефикасна каква би требало да буде мембрана?
Шта све учествује у дисајним покретима?
За шта се везује кисеоник у капиларима плућа?
3 http://onkonet.rs/