Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Centralni nervni sistem

31,035 views

Published on

Published in: Education

Centralni nervni sistem

  1. 1. CNS
  2. 2. CENTRALNI NERVNI SISTEM <ul><li>KIČMENA MOŽDINA ( medulla spinalis ) </li></ul><ul><li>MOZAK ( encephalon ) </li></ul><ul><ul><li>PRODUŽENA MOŽDINA ( medulla oblongata ili myelencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>ZADNJI MOZAK ( metencephalon ) sa MALIM MOZGOM ( cerebellum ) </li></ul></ul><ul><ul><li>SREDNJI MOZAK ( mesencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>MEĐUMOZAK ( diencephalon ) </li></ul></ul><ul><ul><li>VELIKI MOZAK ( telencephalon ili cerebrum ) </li></ul></ul>
  3. 3. Centralni nervni sistem: mozak kičmena moždina Periferni nervni sistem: periferni nervi
  4. 5. diencephalon medulla spinalis mesencephalon encephalon telencephalon cerebellum medulla oblongata
  5. 6. NERVNI CENTAR <ul><li>Grupe nervnih ćelija u sastavu CNS-a anatomski organizovane u JEDRA (nema veze sa ćelijskim jedrom) </li></ul><ul><li>Regulišu pojedine funkcije organizma: </li></ul><ul><ul><li>Nervni centri refleksa u kičmenoj moždini </li></ul></ul><ul><ul><li>Apneustički centar u produženoj mioždini </li></ul></ul>
  6. 7. Centralna sinapsa <ul><li>Sinapsa je funkcionalna veza između jedne nervne ćelije i druge ćelije. </li></ul><ul><li>U CNS druga ćelija je, takođe, neuron, dok u perifernom nervnom sistemu to je mišićna ili žlezdana ćelija. </li></ul><ul><li>Postoje dva tipa sinapsi: </li></ul><ul><ul><li>Električne sinapse </li></ul></ul><ul><ul><li>Hemijske sinapse </li></ul></ul>
  7. 9. Električne sinapse <ul><li>su manje zastupljene u nervnom sistemu. One se ostvaruju između dva neurona u neposrednoj blizini. </li></ul><ul><li>Membrane tih ćelija su u direktnom kontaktu preko proteinskog mostića koneksona u čijem se centru nalazi kanal. </li></ul><ul><li>Ove sinapse lako prenose akcione potencijale, ali i male molekule. </li></ul>
  8. 12. Hemijske sinapse <ul><li>Glavni tip sinapsi u nervnom sistemu. </li></ul><ul><li>Komunikacija između dve ćelije, koje mogu biti jako udaljene, obavlja se posredstvom hemijske supstance neurotransmitera . </li></ul><ul><ul><li>Nervna ćelija koja produkuje i oslobađa neurotransmiter je presinaptička ćelija. </li></ul></ul><ul><ul><li>Ćelija koja preko specifičnih receptora vezuje oslobođeni transmiter je postsinaptička ćelija. </li></ul></ul>
  9. 14. <ul><li>Neurotransmiter se u presinaptičkoj ćeliji uvek nalazi deponovan u aksonskom završetku. </li></ul><ul><li>Pod uticajem akcionog potencijala pristiglog u aksonski završetak dolazi do procesa egzocitoze kojim se sadržaj vezikule oslobađa u usku sinaptičku pukotinu . </li></ul><ul><li>Za proces egzocitoze je neophodan jonski kalcijum i energija . </li></ul>
  10. 15. Nikotinski receptor ACh Na + K +
  11. 16. <ul><li>Transmiter se zatim vezuje za svoje receptore na postsinaptičkoj membrani. </li></ul><ul><li>Kao efekat vezivanja neurotransmitera nastaje promena propustljivosti postsinaptičke membrane za određene jone i lokalna promena membranskog potencijala . </li></ul><ul><li>Generišu se ekscitatorni (EPSP) ili inhibitorni (IPSP) postsinaptički potencijal. </li></ul>
  12. 17. EPSP ekscitatorni postsinaptički potencijal <ul><li>nastaje kao posledica otvaranja kanala za male katjone </li></ul><ul><li>ulazak natrijumovih jona veći od izlaska kalijumovih jona iz ćelije </li></ul><ul><li>Psledica </li></ul><ul><ul><li>depolarizacija postsinaptičke membrane . </li></ul></ul><ul><ul><li>povećanje ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije. </li></ul></ul>
  13. 18. EPSP
  14. 19. IPSP inhibitorni postsinaptički potencijal <ul><li>Nastaje kao posledica povećanja permeabiliteta membrane za kalijumove i hloridne jone , </li></ul><ul><li>Posledica: </li></ul><ul><ul><li>hiperpolarizacija membrane </li></ul></ul><ul><ul><li>smanjenje ekscitabilnosti postsinaptičke ćelije. </li></ul></ul>
  15. 20. IPSP
  16. 21. Razlike između EPSP i akcionog potencijala: <ul><li>EPSP je samo smanjenje membranskog potencijala, a ne inverzija naelektrisanja kao pri akcionom potencijalu </li></ul><ul><li>Amplituda EPSP je srazmerna intenzitetu nadražaja i predstavlja gradirani odgovor, dok je akcioni potencijal odgovor po tipu “sve ili ništa” </li></ul><ul><li>EPSP nema refraktarne periode i zato se mogu sumirati </li></ul><ul><li>EPSP se membranom neurona prostire pasivno, elektrotonično </li></ul>
  17. 22. SUMIRANJE POSTSINAPTIČKIH POTENCIJALA <ul><li>Soma i dendriti sadrže veliki broj receptora za različite neurotransmitere i mogu istovremeno da primaju i ekscitatorne i inhibitorne uticaje. </li></ul><ul><li>Odluka o tome da li će se generisati akcioni potencijal donosi se na membrani aksonskog brežuljka algebarskim sabiranjem svih postsinaptičkih potencijala . </li></ul><ul><li>Ako je rezultat depolarizacije membrane doveo do nivoa praga, akcioni potencijal će se generisati. </li></ul>
  18. 26. <ul><li>Sabiranje postsinaptičkih potencijala vrši se: </li></ul><ul><li>Vremenskom sumacijom </li></ul><ul><li>Prostornom sumacijom </li></ul><ul><ul><li>Vremenska sumacija podrazumeva sabiranje postsinaptičkih potencijala koji nastaju kao posledica frekventne stimulacije jednog sinaptičkog ulaza. </li></ul></ul><ul><ul><li>Prostorna sumacija se odigrava kada se istovremeno aktivira više sinaptičkih ulaza. </li></ul></ul>
  19. 27. Vremenska sumacija Prostorna sumacija
  20. 28. NEUROTRANSMITERI <ul><li>Neurotransmiter je supstanca koju jedan neuron oslobađa u sinaptičku pukotinu i koja na specifičan način utiče na aktivnost druge ćelije. </li></ul><ul><li>Neurotransmiteri se svrstavaju u tri grupe: </li></ul><ul><li>Klasični transmiteri ili transmiteri male molekulske težine </li></ul><ul><li>Neuroaktivni peptidi </li></ul><ul><li>Purini </li></ul>
  21. 29. <ul><li>Klasični transmiteri ili transmiteri male molekulske težine </li></ul><ul><li>acetilholin, </li></ul><ul><li>biogeni amini </li></ul><ul><li>aminokiseline transmiteri </li></ul>
  22. 31. Acetilholin <ul><li>široko zastupljen u nervnom sistemu </li></ul><ul><li>transmiter je i nervno-mišićne sinapse u somatskom nervnom sistemu </li></ul><ul><li>Od receptora na postsinaptičkoj ćeliji zavisiće efekat ACh </li></ul><ul><li>ACh deluje preko dva tipa receptora : </li></ul><ul><ul><li>Nikotinskih receptora (efekat aktivacije nikotinskih receptora je uvek ekscitacija ) </li></ul></ul><ul><ul><li>Muskarinskih receptora (u zavisnosti od podtipa muskarinskog receptora ACh može da izazove sporu depolarizaciju ili hiperpolarizaciju) </li></ul></ul>
  23. 32. Holinergični nikotinski receptori ili nACh receptori se nalaze na motornoj ploči skeletnih mišića. Ovde je ACh EKSCITATORAN ekscitatorni, vezuju i nikotin ekscitatorni, vezuju i muskarin inhibitorni, vezuju i muskarin Holinergični muskarinski receptori ili mACh receptori se nalaze u CNS-u i na efektornim organima parasimpatikusa. Ovde je ACh EKSCITATORAN Drugi tip holinergičnih muskarinskih receptora ili mACh receptora se nalaze u CNS-u i u srcu. Ovde je ACh INHIBITORAN Nikotinski receptor za ACh Muskarinski receptor za ACh Muskarinski receptor za ACh
  24. 33. Biogeni amini <ul><li>Transmiteri koji imaju amino grupu u molekulu. </li></ul><ul><li>U biogene amine spadaju </li></ul><ul><li>kateholamini </li></ul><ul><li>serotonin </li></ul><ul><li>histamin </li></ul>
  25. 34. Kateholamini <ul><li>Kateholamini su: </li></ul><ul><li>Dopamin </li></ul><ul><li>Noradrenalin (norepinefrin) </li></ul><ul><li>Adrenalin (epinefrin) </li></ul><ul><li>Osnovu molekula čini kateholski prsten (3,4-dihidroksibenzenski prsten) </li></ul>
  26. 35. <ul><li>Noradrenalin (NE) i adrenalin se vezuju za dva tipa receptora: </li></ul><ul><ul><li>Alfa adrenergične receptore </li></ul></ul><ul><ul><li>Beta adrenergične receptore </li></ul></ul><ul><li>Oba tipa adrenergičnih receptora imaju po dva podtipa: to su alfa-1 i alfa-2 i beta-1 i beta-2 receptori. </li></ul>
  27. 36. NE deluje na α 1 receptore izazivajući sporu EKSCITACIJU i kontrkciju glatke muskulature. α 1 receptori se nalaze na krvnim sudovima kože sluzokože i unutrašnjih organa. NE deluje na β 1 receptore srca izazivajući sporu EKSCITACIJU . Povećavaju se frekvenca srčanog rada i snaga kontrakcija. NE deluje na β 2 receptore srca izazivajući sporu INHIBICIJU . Glatka muskulatura se opušta. β 2 receptori se nalaze u disajnim putevima, krvnim sudovima mišića i srca i efektorima simpatikusa. Adrenergični receptori
  28. 37. Aminokiseline transmiteri <ul><li>Glicin </li></ul><ul><li>Gama-amino buterna kiselina (GABA) </li></ul><ul><li>L-Glutaminska kiselina </li></ul><ul><li>L-Asparaginska kiselina </li></ul><ul><li>Glicin i GABA su inhibitorni neurotransmiteri </li></ul><ul><li>Asparaginska i glutaminska kiselina su ekscitatorni transmiteri. </li></ul>
  29. 38. <ul><li>Neuroaktivni peptidi </li></ul><ul><li>Oni se vrlo često nalaze kao kotransmiteri u istim aksonskim završecima sa klasičnim i pri oslobađanju verovatno modulišu sinaptičku aktivnost izazvanu klasičnim transmiterom. </li></ul><ul><li>Poznatiji neuropeptidi su supstancija P i enkefalin zatim peptidi neurohipofize , somatostatini itd </li></ul>
  30. 39. <ul><li>Purinski transmiteri </li></ul><ul><li>U ovu grupu spadaju </li></ul><ul><ul><li>ATP i </li></ul></ul><ul><ul><li>produkti njegove hidrolize: </li></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozindifosfat (ADP), </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozinmonofosfat i </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>adenozin </li></ul></ul></ul>
  31. 40. Funkcionalna organizacija CNS-a
  32. 41. MEĐUSOBNI ODNOSI NEURONA <ul><li>Odnos između neurona može biti: </li></ul><ul><ul><li>Divergentan </li></ul></ul><ul><ul><li>Konvergentan </li></ul></ul><ul><ul><li>Lančani </li></ul></ul>
  33. 42. Divergencija <ul><li>Podrazumeva prenošenje nervnog impulsa sa jednog presinaptičkog na veći broj postsinaptčkih neurona. </li></ul><ul><li>Ovakvim vezama se postiže prostorna amplifikacija signala i istovremeno prenošenje informacije u različite delove CNS. </li></ul><ul><li>Divergencija je široko zastupljena i u senzornom i u motornom sistemu. </li></ul>
  34. 43. Divergencija
  35. 44. Konvergencija <ul><li>je takav odnos između neurona u kome jedan neuron prima informacije sa većeg broja drugih neurona. </li></ul><ul><li>Tipičan primer konvergencije susreće se na nivou some motornog neurona kičmene moždine na kojoj se sustiču informacije sa nekoliko hiljada aksonskih završetaka. </li></ul>
  36. 45. Konvergencija
  37. 46. Lančane veze <ul><li>su najsloženiji tip neuronskih veza. One se ostvaruju preko interneurona i zavise od građe i rasporeda interneurona. </li></ul><ul><li>Mogu da budu: </li></ul><ul><ul><li>paralelne i </li></ul></ul><ul><ul><li>oscilatorne. </li></ul></ul>
  38. 47. <ul><li>Paralelne </li></ul><ul><li>U paralelnim vezama su između senzornog i motornog neurona umetnuti paralelni lanci interneurona različitih dužina. </li></ul><ul><li>Ovakvim vezama se postiže produžavanje ekscitacije motornog neurona, tj. vremenska amplifikacija signala. </li></ul>
  39. 48. <ul><li>Oscilatorne veze ili reverberacijski krugovi </li></ul><ul><li>Ostvaruju se preko povratnih kolaterala aksona koje direktno, ili preko interneurona, stupaju u sinapsu sa somom sopstvenog ili nekog prethodnog neurona u lanac. </li></ul><ul><li>Ovakve veze omogućavaju kruženje signala u trajanju od nekoliko minuta pa do nekoliko časova. </li></ul>
  40. 49. Oscilatorne veze ili reverberacijski krugovi + + + +
  41. 50. TIPOVI INHIBICIJE U NERVNOM SISTEMU <ul><li>Inhibicija je fenomen bez koga se ne m о že zamisliti funkcionisanje nervong sistema. </li></ul><ul><li>Postoje tri osnovna tipa inhibicije u nervnom sistemu: </li></ul><ul><li>Postsinaptička inhibicija, </li></ul><ul><li>Presinaptička inhibicija, </li></ul><ul><li>Inhibicija povratnom spregom </li></ul>
  42. 51. <ul><li>Postsinaptička inhibicija se ostvaruje direktnim inhibitornim delovanjem presinaptičkog neurona na postsinaptički, preko inhibitornog neurotransmitera, na primer, G A BA ili glicina , koji na postsinaptičkoj membrani izazivaju generisanje IPSP. </li></ul><ul><li>U presinapti čkoj inhibiciji se smanjuje količina transmitera koji se oslobađa u sinapti č ku pukotinu, dok se svojstva postsinaptičke membrane ne menjaju. </li></ul>
  43. 52. <ul><li>Inhibicija povratnom spregom ili Renšo (Renshaw) inhibicija </li></ul><ul><li>najjasnije je izražena kod motornih neurona </li></ul><ul><li>Od aksona motornog neurona odvaja se kolaterala koja aktivira jedan inhibitorni interneuron (Renšo ćelija). </li></ul><ul><li>Akson ovog interneurona stupa u sinapsu sa somom istog motornog neurona i inhibira njegovu aktivnost. </li></ul><ul><li>Takav neuronski aranžman obazbeđuje prenošenje slabe i umerene aktivnosti motornog neurona na mišić, a sprečava preteranu aktivnost motornog neurona koja bi mogla da dovede do hiperaktivnosti ili konvulzija mišića. </li></ul>
  44. 53. Inhibicija povratnom spregom + + + -

×