2.
<ul><li>Osnovne gradivne i funkcionalne jedinice nervnog sistema su nervne ćelije (neuroni). </li></ul>

3.
<ul><li>Nervne ćelije možemo podeliti na: </li></ul>Dendrite koji su kratki, razgranati nastavci, koji nadražaj dovode do tela neurona. Akson ili neurit (nervno vlakno) je neparan nastavak koji se samo na kraju grana. Akson nadražaj odvodi od tela neurona ka sledećem neuronu.

4.
<ul><li>Prema pravcu prenošenja nadražaja razlikujemo tri vrste neurona: </li></ul><ul><li>Senzitivni </li></ul><ul><li>Motorni </li></ul><ul><li>Asocijativni </li></ul>

5.
Senzitivni neuroni (aferentni) prenose nadražaj od receptora do odgovarajućih centrara u centralnom nervnom sistemu Vrati se na prethodni slajd

6.
Motorni neuroni (eferentni) prenose nadražaj od centara u centralnom nervnom sistemu do efektora. Vrati se na prethodni slajd

7.
Asocijativni neuroni (umetnuti) nalaze se u centralnom nervnom sistemu i prenose nadražaj od senzitivnih ka motornim neuronima. Vrati se na prethodni slajd

8.
<ul><li>Akcioni potencijal je fenomen velikih, brzih i reverzibilnih promena ransmembranskog potencijala, koji se javlja kao odgovor na dovoljan nivo depolarizacije(depolari z acija je nagla promena mirovnog potencijala) . Akcioni potencijal je pojava koja se u svkodnevnom govoru naziva nervni impuls, razdraženje ili nadražaj. </li></ul><ul><li>Membranski potencijal postoji na ćelijskoj membrani gotovo svih ćelija. Nastaje usled različite koncentracije jona sa obe strane ćelijske membrane, kao i različite propustljivosti ove membrane za jone. Membranski potencijal je bitan za nastanak i prenošenje nervnih impulsa. </li></ul>

9.
<ul><li>Efektor o kojem ovde govorimo pripada grupi skeletnih mišića, koji su pričvršćeni za skelet i odgovorni za voljene pokrete kostiju. </li></ul><ul><li>Osim skeletnih mišića, u organizmu postoje još dva tipa mišića: </li></ul><ul><li>Glatki mišići </li></ul><ul><li>Srčani mišići </li></ul>

10.
<ul><li>Glatko mišićno tkivo ulazi u sastav krvnih i limfnih sudova, organa sistema ya varenje, dušnika, mokraćne bešike, materice, kože, unutrašnjih mišića oka itd. Ono je specijalizovano za slabe i spore kontrakcije i ne radi pod uticajem svesti i volje. Ovi mičići su sposobni za dugotrajne kontrakcije i veoma teško se zamaraju. </li></ul>Mehanizam kontrakcije glatkih mišića Vrati se na prethodni slajd

11.
<ul><li>Srčano mišićno tkivo izgrađuje središnji sloj srčanog zida (miokard) i središnji sloj plućnih vena u blizini njihovog ušća u srce. Po funkciji je slično glatkom mišićnom tkivu. </li></ul>Vrati se na prethodni slajd

12.
<ul><li>Skeletni mišići se sastoje od snopova paralelno postavljenih mišićnih ćelija. Mišićne ćelije ili mišićna vlakna su ćelije cilindričnog oblika i znatnih su dimenzija. Tipičan mišić sadrži stotine hiljada ovakvih paralelno postavljenih mišićnih vlakana. Mišićna vlakna skeletnih mišića su pod kontrolom motornih nervnih ćelija koji se nalaze u kičmenoj moždini, pri čemu jedna motorna ćelija može kontrolisati veći broj mišićnih vlakana. Sva mišićna vlakna koja su pod kontrolom jedne motorne nervne ćelije grče se istovremeno i zajedo sa tom motornom nervnom ćelijom čine motornu jedinicu. </li></ul><ul><li>Pod mišićnim grčenjem ili kontrakcijom podrazumeva se proces aktivnog nastanka sile kojom mišić deluje na neki predmet. Kada se mišić grči, on ispoljava silu koju nazivamo mišićna napetost . </li></ul>

13.
<ul><li>Centralni nervni sistem kičmenjaka sastoji se od mozga i kičmene moždine . </li></ul>

14.
<ul><li>Mozak odraslih kičmenjaka predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sačinjava šest jasno uočljivih delova: </li></ul><ul><li>Prednji mozak </li></ul><ul><li>Međumozak </li></ul><ul><li>Mali mozak </li></ul><ul><li>Srednji mozak </li></ul><ul><li>Moždani most (Verpolijev most) </li></ul><ul><li>Produžena moždina </li></ul>

15.
<ul><li>Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja – moždane komore , koje su međusobno povezane i nastavljaju se u kanal kičmene moždine. Postoji IV moždanih komora i to: </li></ul><ul><li>I i II moždana komora se nalaze u velikom mozgu </li></ul><ul><li>III moždana komora se nalazi u međumozgu </li></ul><ul><li>IV moždana komora u zadnjem mozgu ( koga sačinjavaju mali mozak, produžena moždaina i moždani most) </li></ul><ul><li>IV moždana komora se nastavlja na kanal kičmene moždine </li></ul>

16.
<ul><li>Centralni nervni sistem je obavijen vezivnim opnama (moždanicama), kojih kod sisara ima tri: </li></ul><ul><li>Tvrda – spoljašnja, ka lobanji; </li></ul><ul><li>Paučinasta – rastresita i bogata limfom; </li></ul><ul><li>Meka – unutrašnja, naleže na mozak i sadrži krvne sudove koji prodiru u unutrašnjost mozga; </li></ul><ul><li>Likvor je tečnost koja ispunjuje prostor između vezivnih opna, tako da ceo CNS pliva u tečnosti i tako se štiti od udara o tvrdu površinu lobanje i kišmenih pršljenova. </li></ul>

17.
Veliki mozak Mali mozak Međumozak Srednji mozak Moždani most (Varpolijev most) Produžena moždina

18.
<ul><li>U toku evolucije je veliki (prednji) mozak centralnog nervnog sistema najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i on to obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti. </li></ul><ul><li>Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase - moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga- belu masu . Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosti i umne aktivnosti. </li></ul>Vrati se na prethodni slajd

19.
<ul><li>Naročito jako je razvijen kod nižih kičmenjaka. Jednom uzdužnom brazdom podeljen je na dva dela, samo kod sisara postoji i poprečna brazda koja ga deli na četiri režnja. U srednjem mozgu nema komora već se nalazi silvijusov kanal koji povezuje treću i četvrtu komoru. Duž njegove osnove teku snopovi vlakana koji povezuju prednji mozak sa produženom moždinom i malim mozgom. </li></ul>Vrati se na prethodni slajd

20.
<ul><li>Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se vidi samo sa donje strane. U njemu leži treća moždana komora. Na njegovom krovu je razvijena epifiza, žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupčenje (infundibulum) koje je u vezi sa hipofizom. Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih organa, krvni pritisak, san, osećaj gladi, žeđi, straha, besa. </li></ul>Vrati se na prethodni slajd

21.
<ul><li>Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i srednji deo. Mali mozak je centar ravnoteže i mišićne koordinacije pa je njegova veličina proporcionalna pokretljivosti životinje. Naročito jako je razvijen kod životinja koje se brzo i okretno kreću (kod riba su npr. ajkule, kod ptica su to dobri letači, a kod sisara trkači). Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo razvijen. </li></ul><ul><li>Siva masa je smeštena u perifernom delu (kori), dok se bela nalazi u unutrašnjosti. Kod sisara dolazi do jakog nabiranja malog mozga pa bela masa zalazi između nabora sive mase, što na poprečnom preseku izgleda kao razgranato drvo. Usled toga se vrlo često naziva drvo života . </li></ul>Vrati se na prethodni slajd

22.
<ul><li>To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na kičmenu moždinu. U njoj se nalazi četvrta komora čiji je krov jako tanak , ali su pod i bokovi zadebljali i u njima se nalaze : </li></ul><ul><li>Nervna vlakna koja povezuju produženu moždinu sa prednjim delovima mozga ; </li></ul><ul><li>Nervni centri za : disanje , rad srca , širenje i skupljanje nervnih sudova , gutanje, povraćanje . </li></ul>Vrati se na prethodni slajd

23.
<ul><li>Varolijev most (moždani most) povezuje produženu moždinu i srednji mozak. On sa produženom moždinom i srednjim mozgom gradi moždano stablo. Varolijev most ima ulogu u održavanju ravnoteže i položaja glave i tela u prostoru pošto prima impulse sa receptora aparata za održavanje ravnoteže srednjeg uha. Takođe moždani most usklađuje mimiku lica, prima nadražaje iz kože lica, uha izuba, sadrži centre za žvakanje, sisanje, kao i centre odbrambenih refleksa za suzenje i treptanje. Takođe u Varolijevom mostu se nalazi i centar zkoji prekida spontan udisaj i time reguliše frekvencu disanja. </li></ul>Vrati se na prethodni slajd

24.
<ul><li>Zadnji deo nervne cevi, kičmena moždina, prostire se celom dužinom tela. Idući ka zadnjem kraju tela ona se sužava. Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u sredini. Sa obe strane kičmene moždine polaze nervi koji su segmentalno raspoređeni- ima ih onoliko koliko i kičmenih pršljenova. </li></ul><ul><li>Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprečnom preseku daje oblik slova N, naime, ona obrazuje jedan par leđnih i jedan par trbušnih rogova. Sa leđnih rogova polaze senzitivna, a sa trbušnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv. Belu masu čine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kičmena moždina je prema tome sprovodnik nadražaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse. </li></ul>

25.
<ul><li>Periferni nervni sistem obuhvata sprovodne puteve između čula i nervnih centara s jedne strane i između centara i efektornih organa s druge strane. </li></ul><ul><li>U njegov sastav ulaze: </li></ul><ul><li>Nervi – snopovi nervnih vlakana; nervi mogu biti senzitivni ili motorni, mada je većina nerava mešovita (sadrže oba tipa vlakana); </li></ul><ul><li>Ganglije – skupovi nervnog sistema koji leže van centralnog nervnog sistema. </li></ul><ul><li>Periferni nervni sistem se sastoji od: </li></ul><ul><li>Cerebrospinalnog </li></ul><ul><li>Vegetativnog (autonomnog) nervnog sistema </li></ul>

26.
<ul><li>Cerobrospinalnim nervnim sistemom se obezbeđuje povezanost organizma sa spoljašnjom sredinom i nalazi se pod uticajem naše volje. Ovaj deo nervnog sistema sačinjavaju: </li></ul><ul><li>glaveni ili moždani nervi (polaze sa mozga i ima ih 12 pari kod čoveka) </li></ul><ul><li>spinalni nervi (polaze sa kičmene moždine; kod čoveka ih ima 31 par; ovi nervi sa kičmene moždine izlaze sa dva korena, leđnim – senzitivna vlakna, i trbušnim – motorna vlakna, koji se spajaju gradeći mešovite nerve </li></ul>Vidi sliku

27.
<ul><li>I par – mirisni živci </li></ul><ul><li>II par – vidni živac </li></ul><ul><li>III par - živac pokretač oka </li></ul><ul><li>IV par - trohlearni živac </li></ul><ul><li>V par – trograni živac </li></ul><ul><li>VI par – živac odvodilac </li></ul><ul><li>VII par – živac liga </li></ul><ul><li>VIII par – tremno-pužni živac </li></ul><ul><li>IX par – jezično-ždrelni nerv </li></ul><ul><li>X par – živac lutalac </li></ul><ul><li>XI par – pomoćni živac </li></ul><ul><li>XII par – podjezični živac </li></ul>Vrati na prethodni slajd

28.
<ul><li>Autonomni nervni sistem (vegetativni sistem) je deo nervnog sistema koji reguliše funkcije unutrašnjih organa. Autonomni nervni sistem obuhvata centre u kičmenoj moždini , moždanom stablu , i hipotalamusu . Senzorni signali ulaze u pomenute centre sa periferije, a iz centara se šalju refleksni odgovori nazad u viscelarne organe, čime se reguliše njihova aktivnost. Zahvaljujući ovom sistemu organizam je u stanju da za kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spoljašnje i unutrašnje sredine npr. da za par sekundi udvostruči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Eferentni signali se prenose do organa putem dva sistema sa suprotnim funkcijama: simpatičkog i parasimpatičkog. Ovom sistemu pripada još i enterički nervni sistem , koji se nalazi u crevu. </li></ul>

29.
<ul><li>Simpatički i parasimpatički sistem su dve komponente autonomnog nervnog sistema sa pretežno suprotnim funkcijama. Njihov rad je van uticaja volje. Simpatička stimulacija stimuliše rad nekih organa, dok deluje inhibitorno na druge. Parasimpatička stimulacija takođe može delovati stimulativno i inhibitorno na različite organe. Kada simpatički sistem neke organe stimuliše, tada ih parasimpatički sistemuglavnom (ali ne uvek) inhibiše i obratno, kada simpatikus inhibiše, tada parasimpatikus stimuliše. Simpatikus se glavnom aktivira kada postoji neka opasnost, neka nagla promena, on priprema organizam &quot;za borbu ili beg“. Parasimpatikus je aktivniji u stanju mirovanja. </li></ul>Vidi sliku ovde

30.
Vrati na prethodni slajd

31.
organ simpatikus parasimpatikus zenica oka proširuje sužava pluća i bronhije proširenje suženje mentalna aktivnost povećana nema bubrezi smanjeno izlučivanje mokraće nema srce ubrzano kucanje usporeno kucanje žučna kesa i kanali relaksacija konstrikcija skeletni mišići pojačana snaga nema masno tkivo razgradnja masti nema krvni sudovi suženje slabo dejstvo ili nema efekata

32.
<ul><li>Smešten je u zidu organa za varenje. Prostire se celom dužinom ovog sistema počev od jednjaka do kraja debelog creva. Prevashodna uloga mu je u peristaltici (pokretima crevnih kanala) ovih organa. Enterički sistem izaziva spontane kontrakcije organa za varenje u vidu talasa kojima se hrana transportuje, usitnjava i resorbuje. </li></ul>

33.
<ul><li>Ud ž benik iz biologije za III razred gimnazije, Radomir Konjević, gordana Cvijić, Jelena Đorđević, Nadežda Nedeljković, ZZUV, Beograd 2006. </li></ul><ul><li>vikipedija </li></ul>