Mozdano stablo

26,258 views

Published on

Published in: Education, Business, Technology

Mozdano stablo

  1. 1. MOŽDANO STABLO
  2. 2. Moždano stablo Sred nji moz akPo ns Med ulla obl. • Produžena moždina (medulla oblongata) • Moždani ili Varolijev most (pons Varoli) • Srednji mozak (mesencephalon)
  3. 3. PRODUŽENA MOŽDINA (medulla oblongata)
  4. 4. • Intrakranijalni nastavak kičmene moždine • Sivu masu produžene moždine čine jedra i retikularna formacija. –Jedra 4 para glavenih nerava: IX, X, XI i XII, –Maslinasto jedro, koje je uključeno u održavanje ravnoteže.
  5. 5. Funkcija • “čvor života” • Automatski centri za regulaciju disanja, rada srca, promer krvnih sudova, krvni pritisak • Centri su smešteni u retikularnu formaciju
  6. 6. Automatski centri u produženoj moždini • Centar za udisaj– apneustički centar – Tokom 2 sekunde spontano šalje nervne impulse na nervne ćelije kičmene moždine koje inervišu spoljašnje međurebarne mišiće i dijafragmu i dolazi do kontrakcije ovih mišića i do udisaja – Nastaje pauza od 3 sekunde, mišići se relaksiraju i za to vreme traje izdisaj – Ciklus se ponavlja 12 puta u minuti • Centar za regulaciju krvnog pritiska (presorni i depresorni) – reguliše krvni pritisak preko regulisanja prečnika krvnih sudova. – Dve grupe nervnih ćelija: jedne šalju impulse za sužavanje, a druge za širenje krvnih sudova • Centar za regulaciju rada srca (kardioinhibitorni) – održava vagusni tonus srca od 75 otkucaja u minuti. – Ako se n. vagus preseče, brzina otkucaja je i do 150 u minuti
  7. 7. Autonomni centri • ALIMENTARNI (ishrana) - centri gutanja, povraćanja, lučenja pljuvačke • ODBRAMBENI: kijanja, kašljanja
  8. 8. MOŽDANI MOST (pons Varolii)
  9. 9. • Zadebljali , srednji deo moždanog stabla. • Sivim masama mosta pripadaju jedra i retikularna formacija. –Jedra 4 para glavenih živaca: V, VI, VII i VIII, –Bazilarna jedra mosta u kojima se prekidaju putevi koji polaze iz kore velikog mozga, a završavaju se u kori malog mozga, –Dorzalna jedra mosta koja imaju ulogu u akustičkoj orijentaciji.
  10. 10. VIII jedro • Regulacija ravnoteže i položaja glave i tela –Prima impulse sa receptora za ravnotežu srednjeg uha
  11. 11. Ostale funkcije • Usklađivanje mimike lica • Bolni stimulusi sa kože lica, uha i zuba • Centri odbrambenih refleksa: – Treptanje, suzenje, kašljanje, kijanje i fonacije (puštanja zvuka kod male dece) • Centri alimentarnih refleksa (ishrana): – Salivacija, žvakanje, gutanje, sisanje (kod novorođenčadi) • Pneumotaksički centar – ograničava udisaj i reguliše frekvencu disanja
  12. 12. SREDNJI MOZAK (mesencephalon)
  13. 13. • Krovne ploče (tektum) • Moždane drške (pedunkuli cerebri) • U centru se nalazi Silvijev kanal koji povezuje IV sa III moždanom komorom
  14. 14. Krovne ploče (tektum) • Glavne sive mase tegmentuma su: – Jedra 2 para glavenih živaca: III i IV, – dva para kvržica: • Donje slušne • Gornje vidne – Crveno jedro, koje pripada ekstrapiramidnom sistemu i učestvuje u održavanju položaja i ravnoteže i koordinaciji pokreta, – Retikularna formacija. • Supstancija nigra je motorni centar koji pripada ekstrapiramidnom sistemu i bazalnim ganglijama.
  15. 15. Funkcije • Jedarni kompleks III kranijalnog živca (gornje – vidne kvržice) : pokreti oka, akomodacija sočiva, širenje zenice • Refleks uspravljanja • Moždane drške povezuju prednji mozak sa ostatkom moždanog stabla • Crveno jedro i crna supstancija održavaju normalan tonus skeletnih mišića, omogućavaju održavanje normalnog položaja glave i tela u prostoru
  16. 16. Parkinsonova bolest • Oštećenje supstancije nigre srednjeg mozga i to ćelija koje luče DOPAMIN • Nekontrolisano podrhtavanje ruku i ukočenost mišića
  17. 17. Retikularna formacija Formatio reticularis
  18. 18. • Retikularna formacija je specifično organizovana siva masa produžene moždine, moždanog mosta, srednjeg mozga i međumozga. • Ona se sastoji od veoma kompleksne mreže malih međusobno povezanih neurona. • Retikularna formacija ima složene aferentne i eferentne veze sa drugim delovima CNS i perifernim receptorima.
  19. 19. Osobine retikularne formacije • Retikularna formacija je polisinaptički sistem jer se veze između neurona same mreže ili sa drugim aferentnim neuronima ostvaruju preko velikog broja sinapsi. • U retikularnoj formaciji su prisutni spontano aktivni neuroni koji obrazuju centre određenih autonomnih funkcija.
  20. 20. Autonomne funkcije retikularne formacije • Retikularna formacija ima sledeće autonomne funkcije: 1. Koordinacija autonomnih funkcija, 2. Podešavanje endokrine sekrecije, 3. Održavanje biološkog ritma spavanja – budno stanje.
  21. 21. 1. Koordinacija autonomnih fukcija • U retikularnoj formaciji se nalaze automatski centri za kontrolu nekih autonomnih funkcija (disanje, rad srca, vazomotorika) i centri određenih autonomnih refleksa (kijanje, kašljanje, lučenje suza, gutanje, žvakanje, lučenje pljuvačke, sisanje i povraćanje). • Između ovih centara postoje uzajamne veze.
  22. 22. 2. Podešavanje endokrine sekrecije • Retikularna formacija je uključena u proces homeostaze – održavanja stalnosti unutrašnje sredine organizma. • Ova funkcija se ostvaruje zahvaljujući aferentnim vezama sa senzornim receptorima i eferentim vezama sa hipofiziotropnim arealom hipotalamusa.
  23. 23. 3. Ulogu u biološkom ritmu spavanje – budno stanje • ima prvenstveno retikuloaktivirajući sistem, RAS, koji je odgovoran za održavanje budnog stanja.
  24. 24. Somatske uloge retikularne formacije • Retikularna formacija ima senzorne i motorne somatske uloge
  25. 25. Senzorne funkcije • se sastoje u modulaciji aferentnih signala sa određenih receptora. • Retikularna formacija ima inhibitorno modulatorno delovanje na prenošenje informacija sa receptora za bol i čini deo unutrašnjeg sistema analgezije koji u izvesnim situacijama smanjuje osećaj bola. • Stimulatorno modulatorno delovanje na aferente signale ima RAS. On kontinuirano ekscitira neurone kore velikog mozga, čime se poboljšava prijem senzornih informacija.
  26. 26. Osnovne motorne uloge 1.Podešavanje tonusa skeletnih mišića, 2.Koordinacija motorne aktivnosti.
  27. 27. Podešavanje tonusa skeletnih mišića • Uticaj na tonus skeletnih mišića, zavisno od dela retikularne formacije, može da bude inhibitoran ili stimulatoran. • Ostvaruje se uvek preko inhibitornih interneurona u kičmenoj moždini.
  28. 28. Koordinacija motorne aktivnosti • Uticaj na motornu aktivnost ostvaruje se vezama retikularne formacije sa svim receptorima tela, sa jedne strane, i sa višim motornim centrima, sa druge strane. • Izvođenje najjednostavnije motorne aktivnosti, refleksne radnje, zavisi od položaja tela. Takođe, vršenje voljnih pokreta zavisi od položaja tela, ali i informacija primljenih preko senzornih receptora i receptora čula. • Tako, na primer, jak iznenadni zvuk može da prekine pisanje ili neku drugu voljnu radnju.

×