2. Nervni sistem: reguliše rad unutrašnjih organa i usklađuje
njihovu funkciju, uspostavlja vezu sa spoljašnjom sredinom
i učestvuje u održavanju homeostaze.
Građa nervnog sistema
Nervna ćelija (neuron) i neuroglija (neuroglia)
Neuron ima sposobnost prenošenja nervnog impulsa
3. NERVNA ĆELIJA (neuron)
1) Telo (corpus neurale s. soma)
- jedro (nucleus),
- citoplazma (pericarion),
- organele: Nislova supstanca (GER )
2) Produžeci
- Dendrit - celulipetalni produžetak;
- dendritska arborizacija,
- Akson – celulifugalni produžetak;
- mijelinski omotač – mijelinski i
amijelinski aksoni;
- imaju bočne i završne grane
4. Podela neurona
I. prema broju i načinu grananja produžetaka:
a) Neuron unipolare
- jedan produžetak ka perifernim strukturama
ka centralnom nervnom sistemu
b) Neuron bipolare
- dva produžetka (1 akson, 1 dendrit)
c) Neuron multipolare
- brojni produžeci
- (1 akson i bezbroj dendrita)
5. Podela neurona
II. prema funkciji:
a) motorni, eferentni neuroni– provode impuls od
CNS ka efektornim organima
b) senzitivni, aferentni neuroni – provode impuls sa
periferije do CNS (informacije iz spoljašnje
sredine)
c) interneuroni – povezuje motorne i senzitivne
neurone.
6. Sinapsa
Mesto funkcionalnog kontakta nervne ćelije
sa: nervnom ćelijom, receptorom, efektorni
organom.
Prema mestu kontakta: aksodendritične,
aksosomatske, akso-aksonalne, itd.
Prema načinu prenošenja impulsa: hemijska
- neurotransmiter.
Građa:
- pars presynaptica - vezikula sa
neurotransmiterom,
- fissura synaptica - pukotina,
- pars postsynaptica – specifični
receptori.
7. Neuroglija (neuroglia)
- Popunjava međuprostore između
neurona.
- Nema sposobnost prenošenja
impulsa.
- Potporna, odbrambena uloga,
fagocitoza, stvaranje mijelina.
1. Makroglija
• astrociti
• oligodendrociti
2. Mikroglija
3. Ependimne ćelije
4. Švanove ćelije
- grade mijelinske omotače
aksona u PNS
8. Morfološka podela nervnog sistema
Centralni nervni sistem (CNS)
• mozak (encephalon)
• kičmena moždina (medulla spinalis)
Periferni nervni sistem (PNS)
• živci
• ganglioni
9. Funkcionalna podela nervnog sistema
1) Somatski nervni sistem (animalni, cerebrospinalni)
- uspostavlja vezu sa spoljašnjom sredinom
- deluje pod uticajem volje i svesti čoveka.
2) Autonomni nervni sistem (vegetativni, visceralni)
- oživčava unutrašnje organe
- učestvuje u održavanju konstantnosti unutrašnje
sredine
- deluje bez uticaja volje i svesti čoveka.
10. Somatski nervni sistem
- Morfološka podela:
centralni deo
periferni deo.
- Funkcionalna podela:
somatosenzitivni ili senzitivni deo:
• prenose impuls iz kože, dubokih tkiva (mišići,
tetive, zglobovi), čula do senzitivnih centara u
CNS
somatomotorni ili motorni deo:
• prenose impuls iz motornih centara CNS do
poprečno prugaste muskulature
11. Autonomni nervni sistem
Morfološka podela:
1) centralni deo – siva masa u CNS
2) periferni deo – nervna vlakna i
ganglioni
3) enterički deo – nervne ćelije u
crevnom traktu
12. Autonomni nervni sistem
- Funkcionalna podela:
1) simpatički (pars sympathica) – preovladava danju,
u stanjima povišene aktivnosti organizma (fizički
napor, stres i dr.)
2) parasimpatički (pars parasympathica) - dominira
u toku sna, rezervne snage organizma se
obnavljaju.
14. Živci (nervi)
Produžeci nervnih ćelije (aksoni)
grupisani u snopove
Povezuju CNS sa svim strukturama
organizma
15. Vlakna unutar nerva mogu biti
Somatomotorna – motorna, odvodna ili eferentna
• do skeletne muskulature
Somatosenzitivna – senzitivna, dovodna ili aferentna
• iz kože
Visceromotorna - visceralna eferentna vlakna
• do unutrašnjih organa
Viscerosenzitivna - visceralna aferentna vlakna
• iz unutrašnjih organa
16. Podela živaca
prema tome iz kog dela nervnog sistema polaze
dele se na:
1. kičmene ili spinalne živce (nervi spinales)
2. moždane ili kranijalne živce (nervi craniales)
17. Kičmeni živci (nn. spinales)
polaze iz kičmene moždine
ima ih 31 par
• 8 vratnih – nn. cervicales C1-C8
• 12 grudnih – nn. thoracici T1-T12
• 5 slabinskih – nn. lumbales L1-L5
• 5 krsnih – nn. sacrales S1-S5
• 1 trtični – n. coccygeus Co1
svaki par živaca izlazi iz jednog
segmenta kičmene moždine
18. Kičmeni živci (nn. spinales)
Nastaje od dva korena:
1. prednji (radix anterior s. motoria)
• eferentna nervna vlakna
2. zadnji (radix posterior s. sansoria)
• aferentna nervna vlakna
• ganglion spinale
19. Prednji koren (radix anterior s. motoria)
eferentna nervna vlakna
- do skeletnih mišića - somatomotorna (motorna)
- do organa: - preganglijska simpatička (T1-L2)
- preganglijska parasimpatička (S2-S4)
20. Zadnji koren (radix posterior s. sansoria)
aferentna nervna vlakna
- iz kože - somatosenzitivna (senzitivna)
- iz organa - viscreosenzitivna vlakna
ganglion spinale
21. Kičmeni živci (nn. spinales)
Nastaje u međupršljenskom otvoru
Deli se na 4 grane:
1. moždanična grana (ramus meningeus)
2. spojnične grane – vegetativna vlakna
• ramus communicans albus
– preganglijska simpatička vlakna - mijelinska
• ramus communicans griseus
– postganglijska simpatička vlakna - amijelinska
3. zadnja grana (ramus posterior s. dorsalis)
• mešovita
• koža i mišići zadnje strane vrata i leđa
4. prednja grana (ramus anterior s. ventralis)
• mešovita
23. Dermatomi
Trakasti delovi kože koji su
inervisani senzitivnim
vlaknima prednjih i zadnjih
grana kranijalnih živaca.
Jedan dermatom odgovara
jednom spinalnom živcu.
Klinički značaj – deficit
osećaja u određenom
dermatomu pokazuje koji
nerv, njegov koren ili segment
kičmene moždine je oštećen.
24. Moždani ili kranijalni živci (nervi craniales)
ima ih 12 pari
označavaju se imenom i rednim brojevima, od I do
XII
Mogu biti:
1. motorni
2. mešoviti - motorna, senzitivna,
Psy preganglijska vlakna
3. čulni ili senzorijelni
25. Ganglion (ganglion)
Skup tela nervnih ćelija izvan CNS
Ima izgled čvora
1. senzitivni ganglion (ggl. craniospinale
sensorium)
• spinalnih živaca – uz zadnji koren
• kranijalnih živaca – uz senzitivne i
čulne živce;
2. vegetativni ganglion (ggl. autonomicum)
• simpatikusni
• parasimpatikusni
27. Vegetativni ganglioni
2. parasimpatikusni
• u glavi i vratu – uz neke kranijalne živce
• u karlici (ggll. pelvica) – uz visceralne
organe ili u zidu
• u blizini drugih organa
28. Autonomni nervni sistem
- Morfološka podela:
1) centralni deo – siva masa u CNS
2) periferni deo – nervna vlakna i
ganglioni
3) enterički deo – nervne ćelije u
crevnom traktu
Funkcionalna podela:
1) simpatički – u stanju povišene
aktivnosti organizma
2) parasimpatički - rezervne snage
organizma se obnavljaju.
29. Aferentni i eferentni put ANS
Aferentni, dovodni, viscerosenzitivni put
- impuls iz unutrašnjih organa
- 1 neuron – unipolarni neuron senzitivnih gangliona
spinalnih ili kranijalnih živaca
Eferentni, odvodni, visceromotorni put
- impuls do unutrašnjih organa (efektora)
- sastoji se od najmanje dva neurona
- neuron I - telo u vegetativnom centru u CNS
- akson – preganglijsko vlakno
- neuron II - telo u vegetativnom ganglionu
- akson – postganglijsko vlakno
30. Simpatički deo ANS (pars sympathica)
Čine ga:
1. aferentni simpatički put
2. centralni deo simpatikusa
3. simpatikusne ganglije
4. eferentni put
5. vegetativni spletovi
31. 1. Aferentni simpatički put – viscerosenzitivna vlakna
2. Centralni deo simpatikusa – bočni rogovi kičmene
moždine od T1-L2
3. Simpatikusne ganglije
- paravertebralne – truncus sympathicus
- prevertebralne – ganglioni oko trbušne aorte
32. 4. Eferentni simpatički put
preganglijsko vlakno prednji koren spinalnog živca
r. communicans albus truncus sympathicus
I. 1. sinapse u najbližim ggll. ili 2. sinapse u višim ili nižim ggl.
postgangliska vl. r.comm. griseus n. spinalis 1.krvni
sudovi i tvorevine kože ili 2. zid unutrašnjih organa
II. 3.prolaze bez prekida kroz
trunkus nn. splanchnici
prevertebralni ggll.
postganglijska vl.organi
