SlideShare a Scribd company logo
1 of 117
Download to read offline
ANATOMIJA NERVOG SISTEMA
GRAĐA NERNE ĆELIJE
KRATKI NASTAVCI
TELO NERVNE ĆELIJE
JEDRO
DUGAČAK NASTAVAK
OMOTAČ SEDEFASTOBELE
BOJE (Švanove opne)
NERVNI ZAVRŠEC
NERVNA ĆELIJA I NERVNO TKIVO
Osnovna jedinica građe nervnog sistema je nervna ćelija- NEURON.
Građa
Telo nervne ćelije (jedro, citoplazma, brojne organele)
#NEMA centriole- ćelije koje se neobnavljaju, zamenjuje ih vezivno
tkivo
nastavci
Kratki-DENDRITI (brojni, razgranati)
ULOGA: primaju informacije)
Dugi, neurit-AKSON( jedan dugačak nastavak
obavijen sedefastobeličastom masom-MIJELINOM
ULOGA: prenosi informaciju velikom brzinom
NERVNI IMPULS- biostruja)
NERVNO TKIVO- nervne ćelije zajedno sa potpornim ćelijama (uloga u ishrani, zaštiti)
Sastavljeno je od: BELE MASE (čine dugi nastavci)
SIVE MASE (grade tela nervnih ćelija i kratki nastavci)
ŠEMATSKI PRIKAZ GRAĐE NERVA
FIZIOLOŠKE OSOBINE NERVNE ĆELIJE
NADRAŽLJIVOST
Sve promene u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini predstavljaju DRAŽI.
Draž određenog intenziteta i dužine trajanja koje na nervnim ćelijam izazivaju
promenu nazivaju se NADRAŽAJI.
#PRAG DRAŽI-najmanja jačina draži koja je dovoljna da izazove pojavu nadražaja
#NERVNI IMPULS (BIOSTRUJA)
- bioelektrična pojava koja nastaje kao reakcija nervne ćelije na određenu draž.
PROVODLJIVOST
Provođenje nadražaja (nervnog impulsa) je fiziološki proces.
Nervne ćelije se nadovezuju jedna na drugu
i međusobno komuniciraju pomoću hemijskih materija
(hemijskih glasnika)neurotransmitera.
#SINAPSA- Mesto spajanja dveju nervnih ćelija,na kojem se ostvaruje prenošenje
nadražaja
Sa jedne nervne ćelije na drugu ili na mišićnu ćeliju.)
SINAPSA
GLIJA ĆELIJE (NEUROGLIJA)
(ne-ekscitabilne ćelije; ima ih 10-50 puta više od nervnih ćelija;
“glue” - lepak)
TIPOVI GLIJA ĆELIJA U CNS:
1.Mikroglija
2.Oligodendrociti
3.Astrociti
4.Ependimociti
U PERIFERNOM NERVNOM SISTEMU:
1.Švanove ćelije – formiranje mijelinskog omotača
2.Satelitne ćelije – okružuju tela neurona u spinalnim,
cerebralnim i autonomnim ganglijama
Astrociti – fibrozni (u beloj masi) i protoplazmatični
(u sivoj masi);
oba tipa šalju nastavke do krvnih sudova i indukuju stvaranje
krvno-moždane barijere, imaju trofičku ulogu prema
neuronima, i kontrolišu koncentraciju određenih supstanci u
IST.
Depo glikogena (energije) za centralne neurone.
Oligodendrociti – uključeni u formiranje mijelina u CNS,
jedan oligodendrocit može da formira mijelinski omotač oko
više aksona.
Mikroglija – fagociti, “čistači”, poreklom iz krvi.
Ependimociti – oblažu komore i kanale u mozgu i kičmenoj
moždini.
TIPOVI GLIJA ĆELIJA U CNS
Obezbeđuju mehaničku podršku neuronima.
S obzirom da ne provode impulse, deluju kao izolatori između neurona i sprečavaju
širenje nervnih impulsa u neželjenim pravcima.
Mogu da uklone strani materijal i ostatke ćelija procesom fagocitoze.
Učestvuju u reparaciji oštećenih delova nervnog tkiva – proliferacijom formiraju glijalni
ožiljak i popunjavaju oštećenja nastala degeneracijom neurona.
Mogu da vrše preuzimanje neurotransmitera oslobođenih iz susednih sinapsi, a zatim
ih metabolisati ili ponovo osloboditi.
Pomažu u održavanju funkcija neurona tako što održavaju optImalnu sredinu za
njihovo funkcionisanje.
NERVI I GANGLIJE
NERVI- veliki broj dugačkih nastavaka nervne ćelije- nervna vlakna,
obavijena zajadničkim omotačem.
NERVI
(u zavisnosti od
vrste nadražaja
Koju prenose)
OSEĆAJNI ( SENZITIVNI): sadrže osećajna nervna vlakna i
prenose nadražaj od periferije ka
centralnom nervnom sistemu
POKRETAČKI (MOTORNI): sadrže pokretačka nervna vlakna i
prenose nadražaj od CNS do mišića
ili žlezda
MEŠOVITI: sadrže i osećajna i pokretačka nervna vlakna
GANGLIJE- skupovi tela nervnih ćelija zajedna sa dendritima, koji liče na čvoriće i
najčešće se nalaze u osećajnim nervima.
Ganglije su delovi perifernog nervnog sistema.
Nervi povezuju CNS sa ostalim delovima tela
OSNOVNI DELOVI NERVNOG
SISTEMA
CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS)
MOZAK KIČMENA MOŽDINA
PERIFERNI NERVNI SISTEM (PNS)
MOŽDANI NERVI MOŽDINSKI NERVI AUTOMNI
NERVNI
SISTEM
PARASIMPATI
ČKI
DEO
SIMPATIČKI
DEO
PETODELNI
-SREDNJI MOZAK
-MEĐUMOZAK
-VELIKI MOZAK
-MALI MOZAK
-PRODUŽENA MOŽDINA
#nervni sistem čoveka je cevastog tipa
CENTRALNI NERVNI SITEM
MOZAK (smešten u šupljini lobanje
obavijen trima moždanim opnama)
KIČMENA MOŽDINA (smeštena u kičmenom kanalu
obavijena trima moždanim
opnama)
#MOŽDANE OPNE- MENINGE: obavijaju CNS, nazivaju se TVRDA, PAUČINASTA,
MEKA.
Između njih se nalazi moždano- moždinska tečnost. Tečnost između paučinaste i
meke opne
Označena je kao LIKVOR. ULOGA: ZAŠTITNA , PRENOSI KISEONIK I HRANLJIVE
SUPSTANE.
CENTRALNI NERVNI SISTEM
• KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalis)
• MOZAK (encephalon)
1. PRODUŽENA MOŽDINA (medulla
oblongata ili myelencephalon)
2. ZADNJI MOZAK (metencephalon) sa
MALIM MOZGOM (cerebellum)
3. SREDNJI MOZAK (mesencephalon)
4. MEĐUMOZAK (diencephalon)
5. VELIKI MOZAK (telencephalon ili cerebrum)
VELIKI MOZAK-CEREBRUM-
TELENCEPHALON
• Težina 1100-1800g kod muškaraca,
• kod žena za 120-150 g lakši
• Nalazi se u cerebralnoj loži lobanje
• čiji krov čine kosti (calvaria)
• a pod prednja i srednja lobanjska jama,
• od malog mozga odvojen je malomoždanim šatorom
• ( tentorium cerebelli).
• Površina mozga je neravna,
• sastoji se od vijuga ( girusa)
• ispresecanih brazdama (sulcusi).
• Veći broj girusa grupiše se u lobuse (režnjeve)
• Sastoji se iz dve hemisfere
• ( leve i desne)
• razdvojene interhemisferičnom pukotinom,
• dno pukotine gradi žuljevito telo (corpus calosum)
• Hemisfere imaju različite funkcije:
a) leva hemisfera
kontroliše govorne i funkcije povezane sa govorom
( pisanje, čitanje, računanje,..);
smatra se dominantnom, u 99% se javlja kod dešnjaka i
kod 60% osoba koje se služe levom rukom
b) desna hemisfera ima ulogu u organizaciji
vidnoprostronih funkcija, naziva se nedominantna
Struktura
• kora = siva masa (tela neurona)
• bela masa - snopovi mijelinskih nervnih vlakana
• subkortikalne strukture (uronjene u belu masu):
– bazalne ganglije - jedra neurona u osnovi velikog
mozga
– amigdala - bademasta jedra (amygdalē - badem) u
slepoočnom režnju; deo limbičkog sistema
– hipokampus - struktura u unutrašnjosti slepoočnog
režnja; deo limbičkog sistema
1
2
3
Kora
(cortex cerebri)
• tela nervnih ćelija, dendriti, nemijelinizovana
vlakna (aksoni)
• debljina - od 2mm do 5mm;
• oko14 milijardi neurona, raspoređenih u 6
slojeva
• površina - oko2500cm2
• površine je u brazdama:
• 2/3 u vijugama
• žleb - sulcus; vijuga, greben - gyrus:
Kora
(cortex cerebri)
• dve najveće brazde: centralna i lateralna
• četiri režnja: potiljačni, temeni, slepoočni i
čeoni
• podela prema ulozi:
– motorna zona
– senzorna zona
– asocijativna zona
Kora
(cortex cerebri)
Motorna zona Senzorna zona
• prima i obrađuje podatke
iz čula (kontralateralno)
• komunicira sa talamusom
• kontrola voljnih pokreta,
naročito finih, složenijh
pokreta (kontralateralno)
• komunicira sa bazalnim
ganglijama
Kora
(cortex cerebri)
Motorna zona Senzorna zona
Motorni
čovečuljak
(homunculus)
Senzorni
čovečuljak
(homunculus)
Kora
(cortex cerebri)
Motorna zona Senzorna zona
• veličina pojedinih delova tela (na
homunkulusu) odgovara
pokretljivosti/ preciznosti pokreta
• veličina pojedinih delova
tela (na homunkulusu)
odgovara gustini
inervacije
Kora
(cortex cerebri)
Motorna zona Senzorna zona
Kora
(cortex cerebri)
• Asocijativna zona
– čini 90% kore mozga
– potiljačni, temeni i slepoočni režanj -
organizovanje senzornih informacija u
smislenu sliku stvarnosti:
• vidna zona - potiljačni režanj
• slušna zona - slepoočni režanj
– čeoni režanj - omogućuje apstraktno
mišljenje, planiranje i jezik
Kora
(cortex cerebri)
• Put vizuelnih nervnih impulsa:
1. fotoreceptori (mrežnjača)
2. gornje-vidne kvržice
3. talamus
4. asocijativna vidna zona
Kora
(cortex cerebri)
Kora
(cortex cerebri)
• Put auditivnih impulsa:
1. mehanoreceptori (unutrašnje uho)
2. produžena moždina (kohlearna jedra)
3. donje-slušne kvržice
4. talamus
5. asocijatvna slušna zona (slepoočni
režanj)
Kora
(cortex cerebri)
Kora
(cortex cerebri)
• aktivno komunicira sa subkortikalnim
strukturama - talamusom i bazalnim
ganglijama
• više od 90% puteva su oni koji povezuju
različite zone kore
Bela masa
(substantia alba)
• mijelinizovana nervna vlakna (aksoni) i
glijalne ćelije/neuroglije
• osnovna funkcija: povezivanje različitih
delova cerebruma i povezivanje
cerebruma sa nižim strukturama mozga
Bela masa
(substantia alba)
• 3 vrste puteva:
1. projekcioni putevi - vertikalni, silazni i
uzlazni; povezuju cerebrum sa nižim
strukturama i kičmenom moždinom
2. komisuralni putevi - povezuju dve hemisfere
preko komisura - mostova, od kojih je
najveća corpus callosum
3. asocijativni putevi - povezuju različite zone u
okviru iste hemisfere - režnjeve, vijuge...
Bela masa
(substantia alba)
Bazalne ganglije
(nuclei basales)
• grupa jedara različitog porekla koje deluju kao funkcionalna
celina
• u podnožju prednjeg mozga
• komuniciraju sa korteksom, talamusom i drugim oblastima
mozga
Bazalne ganglije
(nuclei basales)
• Funkcije bazalnih ganglija:
– kontrola voljnih pokreta
– instrumentalno učenje
– deo sistema za nagrađivanje (u okviru
limbičkog sistema)
– posledice oštećenja: Parkinsonova bolest,
OKP (Opsesivno-kompulsivni poremećaj)...
• konstantno inhibiraju motorne zone korteksa,
pa prestankom slanja impulsa vrše
bihejvioralnu selekciju
Bazalne ganglije
(nuclei basales)
• neurotransmiteri bazalnih ganglija: GABA,
dopamin, serotonin...
glavni inhibitorni
neurotransmiter
neuromodulatori
Amigdala
(corpus amygdaloideum)
Amigdala
(corpus amygdaloideum)
• gr. amygdalē - badem
• funkcija -emocionalne reakcije
1. Kraća putanja - receptori  talamus 
amigdala  emocionalna reakcija
2. Duža putanja - receptori  talamus 
kora  emocionalna reakcija
Hipokampus
(hippocampus)
•gr. hippo - konj; kampos - morsko čudovište

hippokampos = morski konjic
Hipokampus
(hippocampus)
Hipokampus
(hippocampus)
• funkcije:
– ‘učvršćivanje’ memorije - iz kratkotrajne u
dugotrajnu
– spacijalna memorija - ‘kognitivna mapa’
• posledice oštećenja: Alchajmerova
bolest i dezorijentisanost
Više kognitivne operacije
 rezultat saradnje motornih, senzornih i
asocijativnih zona kore - lokalizacija
operacije se ne može vezati za jednu
određenu zonu
• jezik
• učenje
• pamćenje
• mišljenje
Jezik
Brokina zona
• pretvara reči/simbole u
glasove - motorna
funkcija (nalazi se uz
deo motornog
homunkulusa koji
kontroliše usta, jezik i
glasne žice)
Vernikeova zona
• kombinacija svih senzornih
informacija koja nastaje u
gyrus angularis šalje se do
Vernikeove zone koja te
informacije prepoznaje kao
jezik i daje im značenje -
senzorna funkcija i funkcija
davanja značenja rečima
(nalazi se uz asocijativnu zonu
u kojoj se kombinuju auditivne,
vizuelne i somatske
informacije)
*afazija - poremećaj govora/jezika
Razumevanje Govor
Brokina
afazija
DA NE
Vernikeova
afazija
NE DA
Režnjevi:
Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja:
1) čeoni režanj (lobus frontalis)
2) temeni režanj (lobus parietalis)
3) slepoočni režanj (lobus temporalis)
4) potiljačni režanj (lobus occipitalis)
Čeoni (Frontalni) režanj
• igra važnu ulogu u sledećim funkcijama
-Formacija pamćenja
- Emocije
- Donošenje odluka/ razumevanje
- Ličnost
- Motoričke funkcije
- Govor
- Olfaktorna obrada
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
52
Primarni motorni
korteks
(precentralna
vijuga)
Brokino
područje
Orbitofrontaln
i korteks
Olfaktorni bulbus
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
Čeoni (Frontalni) režanj – kortikalne
regije
53
Temeni (Parietalni) režanj
• igra važnu ulogu u sledećim funkcijama
a. oseti i integracija oseta
b. prostorna svesnost i
percepcija (propriocepcija –
svesnost tela/delova
tela u prostoru u
međuodnosu)
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
8.tif.jpg
54
Primarni
Somatosenzorni
korteks/
Postcentralna
vijuga
Primarni Gustatorni
korteks
Somatosenzorni
asocijacijski korteks
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-8.tif.jpg
Temeni (Parietalni) režanj - kortikalne regije
55
Potiljačni (Occipitalni) režanj
• Ima primarnu ulogu u
procesuiranju, integraciji i
interpretaciji vida i vidnih
podražaja
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
8.tif.jpg
56
Primarni vizualni
korteks
Vizualna
asocijacijska
područja
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
8.tif.jpg
Potiljačni (okcipitalni) režanj – kortikalne regije
57
Slepoočni (Temporalni) režanj
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
8.tif.jpg
• igra važnu ulogu u sledećim funkcijama
a. Sluh
b. Organizacija/razumevanje
jezika
c. Ponovno vraćanje informacija
(pamćenje i formacija
pamćenja)
58
Primarni Auditorni
korteks
Wernikovo područje
Primarni Olfactorni
korteks (duboki)
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
Slijepoočni (Temporalni) režanj – kortikalne regije
59
Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
8.tif.jpg
60
Moždano stablo
• je deo CNS-a koji povezuje kič.moždinu
• sa dijencefalonom(međumozak);
• pruža se od foramena magnuma potiljačne kosti do dorzuma sellae
turcicae.
• Mož.stablo se sastoji od:
• produžene moždine(medulla oblonqata),
• most (pons),
• suženja mož.stabla (isthmus rhombencephali)
• i srednjeg mozga (mezencephalon).
• Produž.moždina, most , suženje možd.stabla i mali mozak čine
zadnji mozak (rhombencephalon)
• u čijem se centru nalazi IV moždana komora.
• Produžena moždina- medulla
oblionqata: nastavlja se na kič.moždinu
od koje je šira, pruža se od decussatio
pyramidum do fossae postpontinae.
• Produž.moždina se naziva još i čvor
života jer sadrži automatske centre koji
regulišu centar za disanje, promer krvnih
sudova (samim tim i TA) i rad srca. Ovde
se nalaze i centri za gutanje, lučenje
pljuvačke, kijanje i kašljanje. Na
transverzalnom preseku vidi se siva
masa koju čine jedra moždanih
živaca(12,11,10,9 i delimično 8 i 5) i bela
masa koju čine veliki broj nervnih puteva.
• PONS –most:
• širi je od medule
• jer sadrži ogroman broj vlakana koja grade masivne srednje nožice
malog mozga.
• Ima bazu (ventralni deo) i dorzalni deo(tegmentum),
• kroz bazu prolazi veliki broj snopova aksona,
• a u tegmentumu se nalaze odgovarajući putevi, jedra 7,6 i 5
mož.živca i delimično 8, relejna jedra i retikularna formacija.
• ISTHMUS RHOMBENCEPHALI-suženje mož.stabla:
spaja pons sa mezencephalonom
MESENCEPHALON-srednji mozak:
• je najširi deo moždanog stabla.
• Ima 3 dela:
• krov (tektum),
• srednji deo (tegmentum)
• i nožice (crus cerebris).
• Na granici krova i srednjeg dela nalazi se
Sylvi-jev kanal
• koji povezuje III i IV moždanu komoru.
• U središnjem delu se nalaze nishodni putevi,
jedra 3,4 i delimično 5 ž.živca,
• crveno jedro i rostralni deo retikularne
formacije
• Najrostralniji deo mesencephalona zove se
pretektalno područje odgovorno je za
okularne reflekse leži na granici
mezencephalona i diencephalona.
DIENCEPHALON-
međumozak
prednji deo mož.stabla, nalazi
se između mož.stabla i velikog
mozga, nastavlja se na
mož.stablo.
Ima dve simetrične polovine,
koje su razdvojene III
mož.komorom.
Međumozak je prema
morfološkim i funkcionalnim
karakteristikama podeljen na :
talamus, epitalamus,
metatalamus, suptalamus i
hipofizu.
• Hipotalamus se nalazi na bazi mozga,
• iznad sellae turcicae u kojoj je smeštena hipofiza,
• ima dve identične polovine koje grade prednji i zadnji
zid III moždane komore I njeno dno.
• Deli se na tri dela: preoptičko područje, medijalni deo I
lateralni deo.
• Hipotalamus je centar neuroendokrinog sistema,
• njegova jedra luče određene hormone kao i supstance koje
stimulišu oslobađanje ili inhibišu oslobađanje hormona
adenohipofize.
• Utiče na rad srca, pritisak, teroregulaciju, peristaltiku creva,
veličinu zenica, učestvuje u kontroli unošenja hrane,
emotivnom i afektivnom ponašanju, regulaciji budnosti.
• Hipofiza: leži u sella turcica iznad sfenoidnog sinusa,
medijalno od kavernoznog sinusa, ACI ( art. carotis
interna) ,mož.živaca 3,4,5 i 6 , ispod hipotalamusa.
Sastoji se od neurohipofize ne luči sama hormone već ih
dobija iz hipotalamusa putem hipotalamo-hipofiznog
snopa i adenohipofize njeno funkcionisanje direktno
zavisi od vaskularne mreže i od veze sa hipotalamusom,
sama luči hormone.
Mali mozak-cerebellum
• Leži u zadnjoj lobanjskoj jami
iza moždanog stabla sa kojim gradi zadnji mozak
( rhombencephalon),
nalazi se ispod okcipitalnog režnja velikog mozga od
njega je odvojen duralnom pregradom.
• Mali mozak je nepravilnog oblika, sastoji se od dve
hemisfere i srednjeg dela (vermis).
• Makroskopsi se sastoji od sive i bele mase.
• Siva masa obuhvata površinski sloj-kortex ima 3 sloja:
• molekularnu zonu, sloj Purkini-jevih ćelija i granularni
sloj.
• Belu masu čine sva vlakna koja ulaze ili izlaze iz
cerebeluma kao i aksoni Purkini-jevih ćelija.
• Funkcija malog mozga se obavlja nesvesno.
učestvuje u
1) motornim funkcijama
(npr. Kada želimo da napravimo neki pokret, impulsi iz
kore velikog mozga odlaze u prednje rogove kič.moždine
gde se prebacuju na alfa motoneurone koji inervišu
mišiće koji treba da izvrše pokret,
istovremeno se iz kore vel.mozga šalju informaije o
planiranom pokretu u koru cerebeluma.
U toku vršenja pokreta reaguju receptori u mišićima,
zglobovima i koži ekstremiteta koji vrši pokret)
2) održavanju ravnoteže
3) kordinaciji pokreta ( tu pored malog mozga svoju ulogu
ima i duboki senzibilitet-proprioceptivni senzibilitet, vid i
snaga mišića)
• Cerebelum obezbeđuje vremensku i prostornu
integraciju pokret
• Oštećenja malog mozga se manifestuju poremećajem
hoda- hod ataksičan na širokoj osnovi,
• poremeć. govora-skandiran govor;
• rukopis dezorganizovan ,teškoće sa održavanjem prave
linije, sa sve većim slovima-makrografija.
Kičmena moždina-medulla spinalis
• je kaudalni deo CNS-a.
• Kod odraslog čoveka ispunjava svega 2/3 spinalnog
kanala
• pruža se od foramena occipitale magnum
• do donje ploče L1 pršljenskog tela tj. do
intervertebralnog prostora L1-L2.
• Sastoji se od 31 segmanta : 8 vratnih, 12 torakalnih, 5
lumbalnih, 5 sakralnih i 1 kokcigenalnog, iz svakog
segmenta izlazi par spinalnih nerava
Na kič.moždini postoje dva proširenja:
1) intumescentio cervicalis-vratno od C5 do T1(
proširenje je prouzrokovano velikim brojem alfa
motoneurona u prednjim rogovima KM čija vlakna
formiraju plexus brachialis)
2) intumescentio lumbalis-lumbalno od L1 do L5 ,
uzrokovano je velikim brojem alfa motoneurona čija
vlakna formiraju plexus lumbalis i delimično plexus
sacralis.
• Završni deo KM - conus medularis koji se nastavlja u
fibroznu traku.
• KM je dugačka oko 40-45cm.
• KM obavijaju 3 moždane opne:
• tvrda(dura mater), paučinasta(arahnoidea),
• i meka(pia mater).
• Na porečnom preseku KM ima ovoidan oblik, u
središnjem delu je siva masa koja ima izgled leptira
• i sastoji se iz prednjih rogova( tela motornih neurona),
zadnjih rogova (tela senzitivnih neurona)
• i bočnih rogova ( od T1-L2 segmenta simpatičkog
neurona, a od S2-S4 tela parasimpatičkih neurona).
• Periferno se nalazi bela masa podeljena u 3 stuba:
prednji, bočni i zadnji.
• U zadnjem stubu se nalaze senzitivni putevi koji
pripadaju sistemu medijalnog lemniscusa tj. fasciculis
gracillis Golli ( prenosi senzibilitet iz nogu i donjeg dela
trupa) i fasciculus cuneatus Burdachi(prenosi senzibilitet
iz delova tela iznad segmenta T4 i nalazi se samo u
gornjim delovima KM).
BELA MASA- na periferiji;
okružuje sivu masu;
sadrži 2 vrste vlakana:
uzlazna
(provode nadražaj do
mozga)
silazna
(provode informacije iz
mozga ka organima i peri-
feriji tela)
SIVA masa- u unutrašnjo
sti kičmene moždine; ima
oblik slova X ili leptira
raširenih krila.
CENTRALNI KANAL-
u središtu sive mase;
zato je kod čoveka
cevast nervni sistem
(poprečni presek kičmene moždine)
Osećajni nerv
Mešoviti nerv
Pokretački nerv
Centralni kanal
Siva masa
Bela masa
• U prednjem stubu se nalazi spinotalamički put čije
oštećenje u nivou kič.moždine daje gubitak senzibilitet
za bol i temperaturu ispod nivoa lezije na suprotnoj
strani.
• Glavni silazni put tractus corticospinalis lateralis prenosi
motorne naredbe iz frontalnog dela motorne kore do alfa
motoneurona u prednjim rogovima KM, nalazi se i u
bočnom stubu KM.
• Oštećenje ovog puta uzrokuje pojavu simptoma i
znakova lezije centralnog motornog neurona(CMN), ovaj
put se ukršta na samoj granici medule oblonquate i
medule sinalis i sve lezije na nivou KM daju
ipsilateralnu(istostranu) simptomatologiju.
REFLEKSI
U SIVOJ MASI kičmene moždine nalaze se CENTRI REFLEKSNIH RADNJI.
REFLEKSI su pokreti koji se odvijaju BEZ učešća naše volje, kao reakcija
na draži, i imaju
zaštitnu funkciju.
REFLEKSI
UROĐENI (BEZUSLOVNI) – imaju značajnu ulogu u obavljanju
važnih, osnovnih životnih procesa:
RAD SRCA
DISANJE
GUTANJE
KIJANJE
KAŠLJANJE
i odbrani organizma
STEČENI (USLOVNI)- tokom života naučene radnje, pokreti koji pred-
stavljaju važan oblik učenja (stečene vežbanjem
ili navikavanjem.Posle izvesnog vremena koriste
se bez razmišljanja:
SVIRANJE
VOŽNJA BICIKLA
SKIJANJE
REFLEKSNI LUK
Refleksni luk čine sledeći elementi:
PRIJEMNIK DRAŽI (RECEPTOR)- specijalizovane nervne ćelije koje primaju draži
OSEĆAJNA NERVNA VLAKNA- prenose nadražaj od receptora do centra refleksne
radnje u kičmenoj moždini
POKRETAČKA NERVNA VLAKNA-prenose nadražaj do organa koji odgovara na draž
EFEKTOR- mišić ili žlezda koja
odgovara na draž
Oboljenja KM: sindrom kompletnog preseka, sindrom
hemisekcije (Brown-Sequard) sindrom siringomijelije
(centralni deo) , sindrom a. spinalis anterior (sindrom
prednjeg dela kičmene moždine), sindrom lezije bele mase
(zadnji snopovi, bočni snopovi...), sindrom oštećenja
prednjih rogova, sindromi završnog dela kičmene moždine
: epikonusa, konusa i kaude ekvine.
KRANIJALNI NERVI
1.N.OLFACTORIUS- mirisni nerv, prihvata i prenosi čula mirisa;
receptorske ćelije se nalaze na epitelu nazalne mukoze;
poremećaj čula mirisa može biti jednostran( tumor prednje lobanjske
jame) i obostran(nema značaj za neurologiju)
i privremen(respiratorne infekcije) i trajan(povrede mozga).
• Anosmija –potpuni gubitak čula mirisa,
• hiposmija sniženo čulo mirisa,
• hiperosmija povećana osetljivost za mirise javlja se kod anksioznih
bolesnika, migrene,dizosmija izmenjena percepcija mirisa,
kakosmija- neprijatni mirisi, olfaktivne halucinacije kada se
neprijatni mirisi spontano osete bez prisutne ili ponuđene draži, ovo
je znak epi fokusa u temporalnom režnju.
• Uzroci poremećaja mirisa: poremećaj prohodnosti nosnih puteva,
destrukcija receptorskih ćelija, oštećenje CNS-a.
• 2. N.OPTICUS: je senzitivan živac,grade ga aksoni ganglijskih ćelija
koje obrazuju jedan od slojeva u mrežnjači oka,pruža se od zadnjeg
dela očne jabučice do hijazme opticum.
• Polazi od papile na mrežnjači probija sudovnjaču i beonjaču oka i
ulazi u očnu duplju. Do papile nervna vlakna nemaju mijelin, u predelu
papile dobijaju mijelin i formiraju n.opticus. Vlakna koja potiču iz
nazalnih delova retine ukrštaju se u hijazmi(nalazi se na bazi
međumozga) a iz temporalnih delova se ne ukrštaju.
• Tractus opticus koji nastavlja iza hijazme sadrži vlakna iz
temporalnog iste strane i nazalnog dela retine suprotne stranog
oka.Očni put se prekida u corpus geniculatum laterale i dalje nastavlja
radiation optici Gracioleti koji se završava u primarnom optičkom
centru kore velikog mozga u optičkom režnju.
• Oštećenje vidnog sistema manifestuje se smanjenjem oštrine vida I
ispadima u vidnom polju. Gubitak vida u jednoj polovini vidnog puta
zove se HEMIANOPSIJA, ukoliko je gubitak na oba vidna polja
istovremeno u obe leve ili desne polovine onda je to HOMONIMNA
anopsija
3. N. Oculomotorius 4. N.Trochlearis 6.N. Abducens
• Motorni živci inervišu mišiće pokretače očne jabučice.
• Svaka očna jabučica ima 6 poprečno prugastih mišića
koji omogućavaju njeno pokretanje u svim pravcima
pogleda.
• N.oculomotorius inerviše unutrašnje mišiće oka (
m.dilatator pupile- inervisan simpatičkim vlaknima,
kontrakcijom izaziva – MIDRIAZU i m.sphincter pupile –
inervisan parasimpatičkim vlaknima, kontrakcijom
izaziva- MIOZU), m.levator palpebre.
• MmMM
• N.Trochlearis inerviše m.obliqus superior
• N.Adbucens inerviše m.rectus lateralis
• Oštećenja bulbomotora dovodi do pada kapka, duplih
slika, nistagmusa,stabizma, poremećaja veličine zenice.
• 5. N.TRIGEMINUS: je senzitivan živac glave i motorni
živac mastikatorne muskulature; njegovo inervaciono
područje obuhvata kožu i potkožno tkivo lica do ivice
mandibule i linije uvo-teme-uvo, paranazalne šupljine,
zube i moždane opne iznad tentorijuma cerebeluma.
• Ima 3 grane: a)V1-n.ophthalmicus inerviše kožu čela,
gornje kapke; b) V2- n.maxilaris inerviše srednji deo lica,
zube, maksilarni sinus; c) V3-n.mandibularis inerviše
donji deo lica i mastikatorne mišiće
7. N.FACIALIS: mešoviti živac motona vlakna inervišu sve potkožne
mišiće ili mimične mišiće lica stiloidni mišić; senzitivna vlakna inervišu
prednje 2/3 jezika; parasimpatčka vlakna inervišu podviličnu i pljuvačnu
žlezdu,suznu žlezdu.
• Klinički značajni mišići lica su m.frontalis, m.orbicularis oculi, m.orbicularis
oris,m.platysma.
• Oštećenje jedra ili stabla n.VII daće slabost svih mimičnih mišića na
odgovarajućoj strani -PERIFERNA PARALIZA FACIALISA
• CENTRALNA PARALIZA FACIALISA- pri leziji jednog kortikobulbarnog puta
slabost m.orbicularis oris na suprotnoj strani, to je zbog supkortikalne
inervacije preko kortikobulbarnog puta; bilateralna inervacija je za sve
mišiće osim za m.orbicularis oris
• Poremećaji N.VII: Bellova paraliza-akutno oboljenje manifestuje se
mlitavom oduzetošću polovine lica; Melkersson-Rosentalov sy –javlja se o
dece i adolescenata, karakteriše se rekurentnim paralizama facijalisa i
edemom lica; Hemifacijalni spazmi- javljaju se u obliku nevoljnih, ne
ritmičnih, povremenih toničkih ili kloničkih kontrakcija mišića inervisanih od
ispilateralnog(istostranog) n.VII.
8.N.VESTIBULOCOCHLEARIS
(STATOACUSTICUS)
sastoji se iz 2 dela:
• a) n.acusticus- prenosi zvučne signale,
simptomi kod oštećenja tinitus(zujanje u
ušima) i nagluvost; centralne lezije retko
izazivaju oštećenje sluha
• b) n.vestibularis- odgovoran za održavanje
ravnoteže; osnovni simptom poremećaja
vestibulanog nerva su vrtoglavice,
nestabilnost, poremećaji hoda, padovi;
• Znak oštećenja je nistagmus-Ny( ritmički,
nevoljni, trzajni pokreti očnih jabučica,
nastaje kod oštećenja labirinta,
cerebeluma, mož.stabla, kore velikog
mozga)
• 9. N.GLOSSOPHARYNGEUS:mešoviti živac; motorna
vlakna inervišu mišiće ždrela i mekog nepca; senzitivna
vlakna inervišu sluzokožu zadnje 2/3 jezika, meko
nepce, ždrelo i srednje uvo; parasimpatička vlakna
inervišu paratiroidne pljuvačne žlezde
• 10. N.VAGUS: mešoviti živac, senzitvna vlakna inervišu
bubnu opnu, spoljašnji slušni kanal i uvo; motorna vlakna
inervišu mišiće mekog nepca, farink,larinks;
parasimpatička vlakna inervišu krvne sudove, srce,
pluća, gastrointestinalni takt
• Zajedno IX i X KN uzrokuju dizartriju( poremećaj
artikulacije govora,otežano je formiranje glasova reči),
disfagiju( poremećaj gutanja) i disfoniju( poremećaj
fonacije,promene u volumenu i kvalitetu glasa).
• 11. N.ACCESORIUS: motorni živac inerviše
m.sternocleidomastoideus i gornji deo m.trapeziusa.Kod
slabosti ovih mišića oštećeni su rotacija, fleksija i
ekstenzija vrata
• 12. N.HYPOGLOSSUS:
čisto motorni živac, inerviše
sve mišiće jezika koji
kontrolišu njegove pokrete
(m.hypoglossus,
m.genioglossus,m.stylogloss
us) osim
m.palatoglossusa.Oštećenje
ovog nerva odnosno
njegovih jedara u produženoj
moždini izaziva istostranu
atrofiju i fascikulacije jezika.
MOŽDANE OPNE
• Moždane ovojnice obavijaju mozak i leže odmah ispod
unutrašnje strane lobanje.One štite mozak, stvaraju potporni
okvir arterijama i venama i zatvaraju šupljinu ispunjenu
tečnošću.
• Razlikujemo 3 moždane opne:
1) dura mater(tvrda moždanica) je čvrsta fibrozna opna,
pričvršćena je za unutrašnju stranu lobanje; sastoji se od dva
međusobno spojena lista, spoljni list je ujedno i periost kosti
glave. Dura mater sadrži venske sinuse u kojima se prikuplja
venska krv.
2) arachnoidea mater(paučinasta moždanica) povezuje duru i
pia mater; sastoji se od vezivnog tkiva; arahnoidea naleže na
duru gradeći sa njom SUBDURALNI prostor, od pia mater
odvojena je SUBARAHNOIDALNIM prostorom koji je ispunjen
likvorom.
3) pia mater( meka moždanica) naleže direktno na mozak, na
površini pie se nalaze krvni sudovi mozga.
KRVNI SUDOVI MOZGA
Mozak troši oko 20% O2 i glukoze koji se ukupno
troše u telu.
Od 70ml krvi koje svaka srčana kontrakcija potisne u
ushodnu aortu, čak 10-15ml namenjeno je mozgu.
Ukupan protok krvi kroz mozak iznosi 50ml/min/100g
tkiva.
Nevne ćelije su izuzetno osetljive na nedostatak O2
u krvi, prekid dovoda krvi u mozak od samo 10s
dovoljan je da dovede do gubitka svesti, prekid
cirkulacije u pojedinim delovima mozga koji traje
duže od 4 min. dovodi do ireverzibilnog oštećenja
neurona.
• Mozak dobija arterijsku krv iz dva
izvora:
1) VB sliva: obuhvata desnu i levu
AV(art.vertebralis) koje se spajaju gradeći
art.basilaris(AB); ishranjuju proksimalni
deo kič,moždine, cerebelum, mož.stablo,
unutrašnje uvo, deo talamusa, temporo-
okcipitalni deo vel.mozga; naziva se i
zadnja mož.cirkulacija
2) Karotidni sliva:ovde spadaju
ACI(art.carotis interna)leva i desna, koja
se odvaja od zajedničke karotidne art.
(ACC) u vratu u nivou C4(bifrkacija) i
putem karotidnog kanala ulazi u prednju
lobanjsku jamu. Snabdeva krvlju optički
nerv, retinu, prednji deo možd.hemisfere
(F,P i prednji deo T režnja).
• ACI se intrakranijalno grana na ACM i ACA.
• ACM(art.cerebri media) je produžetak ACI, njene
kortikalne grane snabdevaju krvlju celu površinu
mozga.
• AV(art.vertebralis) potiče od a.subclaviae, u
ekstrakranijalnom segmentu prolazi kroz poprečne
otvore pršljenova vratne kičme dolazi do baze
lobanje i na granici ponsa i produžene možine
spajaju se u AB. Grane AB ishranjuju mož.stablo.
• AB se završava granjanjem u ACP(art.cerebri
posterior), ona snabdeva krvlju donju površinu
temporalnog, medijalnog i donju površinu
okcipitalnog režnja.
• WILISOV ŠESTOUGAO je formacija koja spaja
karotidni i VB sliv.
• Vene mozga dreniraju vensku krv mozga u venske
sinuse lobanje.
• Najveća vena mozga je vena Galena(v.cerebri
magna)
• V. jugularis interna(VJI) odvodi vensku krv iz mozga,
glave i vrata, nastavlja se na sigmoidni sinus.
Likvor
• je bezbojna, bezmirisna tečnost
• koja ispunjava moždane komore i
subarahnoidalni prostor u lobanjskoj
dublji i kič.kanalu.
• Nastaje sekrecijom i filtracijom iz
horoidnog pleksusa bočnih
komora(95%) a manji deo na nivou III i
IV mož.komore(5%).
• Likvor se stvara kontinuirano,
• a brzina stvaranja iznosi 0,35-
0,45ml/min tj. 500-800ml na dan;
ukupna količina likvora je 100-160ml
što znači da se u toku 24h izmeni 4-5
puta.
• Pritisak likvora u ležećem položaju
iznosi 60-200mmH2O,
• samo 5% zdravih osoba ima pritisak
veći od 200mmH2O.
Osnovna funkcja likvora je:
1) mehanička-zaštitna-obezbeđuje fizičku podršku
mozga kao „neka vrsta jastuka“ koja štiti od udara,
potresa.
2) ekskretorna- joni H,CO2, laktati se iz mozga
eliminišu ekskrecijom preko likvora u venski sistem
3) intracerebralni transport
4) regulisanje i kontrola sastava vanćelijske tečnosti
CNS-a
• Likvora zdrave osobe je bistar,bezbojana;
ksantohroman(žućkast) likvor se javlja kod prisustva
krvnih boja npr. posle SAH-a;
• malinast-homogeno krvav npr.SAH;
• nehomogeno krvav- kod arteficijalnog krvarenja kod
LP( lumbalne punkcje);
• mutan kod meningitisa, encefalitisa
• Ćelije u likvru: normalno sadrži 4-5 ćelija/ mm3 i to
limfocita i monocita; broj ćelija u likvoru se naziva
PLEOCITOZA;
• fiziološka pleocitoza se javlja kod dece na rođenju i
do 16 godine života,
• patološka pleocitoza se javlja kod bolesti moždanica
zapaljenskih, kod vaskularnih poremećaja i tumora.
• Proteini u likvoru- vode poreklo iz seruma, albumini ine 70%;
ukupan sadržaj proteina(proteinorahija) 0,15-0,45g/L.
Hiperprotinorahija se viđa kod vaskularnih oboljenja,
degenerativnih promena kič.stuba( umereno povišeni proteini
do 1g/L), kod meningitisa, encefalitisa, tumora
pontocerebralnog ugla, spinalni tumori, GBS,CIDP, MS(
značajno povišeni proteini 1,5 g/L).
• Glukoza u likvoru ( glikorahija) potiče iz plazme i njen nivo
zavisi od koncetracje glukoze u krvi i njenog metabolizmu u
mozgu. Normalni nivo glukoze u likvoru iznosi oko 60% glukoze
u krvi. Hipoglikorahija je znak difuznog, generalizovanog
meningealnog poremećaja, javlja se od bakterijskog
meningitisa, TBC meningitisa.
• Lumbalna punkcija- LP je invazivna dijagnostička metoda,
sprovodi se u clju dobijanja likvora za pregled.
Punktira se subarahnoidalni prostor u nivouL3-L4.
114
• Indikacje za LP:
• citobiohemijski pregled likvora,
određivanje pritiska likvora,
aplikacija lekova,aplikacija
anestetika, aplikacija kontrasnih
sredstava.
• Kontraindikacije: povišen
intrakranijalni pritisak, staza
papile, trombocitopenija,
poremećaj koagulacije, infekcije
na mestu uboda, deformiteti
kič.stuba.
• Komplikacije LP: hernijacija,
postpunkcijska glavobolja,
lokalno krvarenje, meningitis.
HIDROCEFALUS
definiše se kao poremećaj likvorskog sistema ili
likvorskih cisterni i subarahnoidalnog prostora.
Poremećaj može nastati kao posledica nesklada u
stvaranju i resorpciji i prepreka u toku likvora.
Podela hidrocefalusa : opstruktivni i neopstruktivni
• KL.slika:
a) kod dece: napetost fontanela, povećan
obim glave, zvuk naprslog lonca, znak
zalazećeg sunca( bulbusi devirani na
dole), duple slike, spastictet na DE,
povećan intrakranijalni pritisak
b) odrasli: glavobolja, edem papile
n.optici, duple slike, mentalni poremećaji,
poremećaj svesti, ataksičan hod,
epileptični napadi, povećan
intrakranijalni pritisa
Th: operativno VP shant
Normotenzivni hidrocefalus
• javlja se kod odraslih, karakteriše trijas simptoma razvoj demencije,
poremećaj hoda-sitni koraci, inkontinencija urina.
• Uzroci trauma, infekcija, SAH.
• Pritisak likvora uredan,
• CT proširene komore,
• terapija opertivna
VP shant.
b
.
o

More Related Content

What's hot (20)

Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Skeletni sistem
Skeletni sistemSkeletni sistem
Skeletni sistem
 
Medjumozak
MedjumozakMedjumozak
Medjumozak
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Akcioni potencijal
Akcioni potencijalAkcioni potencijal
Akcioni potencijal
 
Periferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistemPeriferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistem
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Mozak
MozakMozak
Mozak
 
MUŠKI POLNI ORGANI
MUŠKI POLNI ORGANIMUŠKI POLNI ORGANI
MUŠKI POLNI ORGANI
 
Efektori
EfektoriEfektori
Efektori
 
21. Mali mozak i medjumozak
21. Mali mozak i medjumozak21. Mali mozak i medjumozak
21. Mali mozak i medjumozak
 
Centralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozakCentralni nervni sistem-mozak
Centralni nervni sistem-mozak
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 
Nervni sistem uvod
Nervni sistem   uvodNervni sistem   uvod
Nervni sistem uvod
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdina Kicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Periferni nervni sistem
Periferni nervni sistemPeriferni nervni sistem
Periferni nervni sistem
 

Viewers also liked (9)

Epilepsija
EpilepsijaEpilepsija
Epilepsija
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Mnogougao
MnogougaoMnogougao
Mnogougao
 
Vrste mnogougla
Vrste mnogouglaVrste mnogougla
Vrste mnogougla
 
Vrste mnogougla
Vrste mnogouglaVrste mnogougla
Vrste mnogougla
 
Stepenovanje
StepenovanjeStepenovanje
Stepenovanje
 
Mnogougao
MnogougaoMnogougao
Mnogougao
 
Afrika
AfrikaAfrika
Afrika
 
How to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
How to Make Awesome SlideShares: Tips & TricksHow to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
How to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
 

Similar to Anatomija nervnog sistema

Централни нервни систем
Централни нервни системЦентрални нервни систем
Централни нервни системVioleta Djuric
 
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNašaŠkola.Net
 
Nervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxNervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxopaopa11
 
Opšta neurologija
Opšta neurologijaOpšta neurologija
Opšta neurologijaJovan Šarac
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...NašaŠkola.Net
 
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina MiljkovićBiologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljkovićnasaskolatakmicenja1
 
Opsta neurologija
Opsta neurologijaOpsta neurologija
Opsta neurologijadr Šarac
 
ЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdfЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdfMihajlo Maksimovic
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићVioleta Djuric
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždinaEna Horvat
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни системVioleta Djuric
 

Similar to Anatomija nervnog sistema (20)

Nervno tkivo
Nervno tkivoNervno tkivo
Nervno tkivo
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Nervni sistem kičmenjaka
Nervni sistem kičmenjakaNervni sistem kičmenjaka
Nervni sistem kičmenjaka
 
Централни нервни систем
Централни нервни системЦентрални нервни систем
Централни нервни систем
 
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
 
Nervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxNervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptx
 
Opšta neurologija
Opšta neurologijaOpšta neurologija
Opšta neurologija
 
Nervni sistem vii
Nervni sistem viiNervni sistem vii
Nervni sistem vii
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
 
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina MiljkovićBiologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
Biologija - Centralni nervni sistem - Andrija Stanković - Jasmina Miljković
 
Opsta neurologija
Opsta neurologijaOpsta neurologija
Opsta neurologija
 
нервни систем.
нервни систем.нервни систем.
нервни систем.
 
Anatomija Cerebellum
 Anatomija Cerebellum Anatomija Cerebellum
Anatomija Cerebellum
 
Cerebellum
CerebellumCerebellum
Cerebellum
 
ЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdfЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdf
 
Cerebellum
Cerebellum Cerebellum
Cerebellum
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни систем
 
Anatomija moždano stablo
 Anatomija moždano stablo Anatomija moždano stablo
Anatomija moždano stablo
 

More from Anatomija dr Šarac (20)

Vene
Vene Vene
Vene
 
gornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavenagornjaidonjaupljavena
gornjaidonjaupljavena
 
Aorta drugi deo
Aorta    drugi deoAorta    drugi deo
Aorta drugi deo
 
Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija Arterijskahipertenzija
Arterijskahipertenzija
 
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
UnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganijUnutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
Unutrasnjiispoljasnjizenskiimuskipolniorganij
 
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
Graadojkesavicnatalija 140401110835-phpapp01
 
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
Endokrinisistemnikolacekicevic 140516062421-phpapp02
 
Jetra
Jetra Jetra
Jetra
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Ishrana
Ishrana Ishrana
Ishrana
 
Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-Kosti-lobanje-
Kosti-lobanje-
 
25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena25.zavisnost od-halucinogena
25.zavisnost od-halucinogena
 
24.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata128957069024.zavisnost od-opijata1289570690
24.zavisnost od-opijata1289570690
 
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
23.zavisnost od-stimulatora-nervnog-sistema-copy
 
22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida22.zavisnost od kanabinoida
22.zavisnost od kanabinoida
 
21.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana121.narkomanija stepanic-tijana1
21.narkomanija stepanic-tijana1
 
19.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 119.alkoholizam11 1
19.alkoholizam11 1
 
17.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja117.reaktivna stanja1
17.reaktivna stanja1
 
Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem Histologija cirkulatorni sistem
Histologija cirkulatorni sistem
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 

Anatomija nervnog sistema

  • 2. GRAĐA NERNE ĆELIJE KRATKI NASTAVCI TELO NERVNE ĆELIJE JEDRO DUGAČAK NASTAVAK OMOTAČ SEDEFASTOBELE BOJE (Švanove opne) NERVNI ZAVRŠEC
  • 3. NERVNA ĆELIJA I NERVNO TKIVO Osnovna jedinica građe nervnog sistema je nervna ćelija- NEURON. Građa Telo nervne ćelije (jedro, citoplazma, brojne organele) #NEMA centriole- ćelije koje se neobnavljaju, zamenjuje ih vezivno tkivo nastavci Kratki-DENDRITI (brojni, razgranati) ULOGA: primaju informacije) Dugi, neurit-AKSON( jedan dugačak nastavak obavijen sedefastobeličastom masom-MIJELINOM ULOGA: prenosi informaciju velikom brzinom NERVNI IMPULS- biostruja) NERVNO TKIVO- nervne ćelije zajedno sa potpornim ćelijama (uloga u ishrani, zaštiti) Sastavljeno je od: BELE MASE (čine dugi nastavci) SIVE MASE (grade tela nervnih ćelija i kratki nastavci)
  • 5. FIZIOLOŠKE OSOBINE NERVNE ĆELIJE NADRAŽLJIVOST Sve promene u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini predstavljaju DRAŽI. Draž određenog intenziteta i dužine trajanja koje na nervnim ćelijam izazivaju promenu nazivaju se NADRAŽAJI. #PRAG DRAŽI-najmanja jačina draži koja je dovoljna da izazove pojavu nadražaja #NERVNI IMPULS (BIOSTRUJA) - bioelektrična pojava koja nastaje kao reakcija nervne ćelije na određenu draž. PROVODLJIVOST Provođenje nadražaja (nervnog impulsa) je fiziološki proces. Nervne ćelije se nadovezuju jedna na drugu i međusobno komuniciraju pomoću hemijskih materija (hemijskih glasnika)neurotransmitera. #SINAPSA- Mesto spajanja dveju nervnih ćelija,na kojem se ostvaruje prenošenje nadražaja Sa jedne nervne ćelije na drugu ili na mišićnu ćeliju.)
  • 7. GLIJA ĆELIJE (NEUROGLIJA) (ne-ekscitabilne ćelije; ima ih 10-50 puta više od nervnih ćelija; “glue” - lepak) TIPOVI GLIJA ĆELIJA U CNS: 1.Mikroglija 2.Oligodendrociti 3.Astrociti 4.Ependimociti U PERIFERNOM NERVNOM SISTEMU: 1.Švanove ćelije – formiranje mijelinskog omotača 2.Satelitne ćelije – okružuju tela neurona u spinalnim, cerebralnim i autonomnim ganglijama
  • 8. Astrociti – fibrozni (u beloj masi) i protoplazmatični (u sivoj masi); oba tipa šalju nastavke do krvnih sudova i indukuju stvaranje krvno-moždane barijere, imaju trofičku ulogu prema neuronima, i kontrolišu koncentraciju određenih supstanci u IST. Depo glikogena (energije) za centralne neurone. Oligodendrociti – uključeni u formiranje mijelina u CNS, jedan oligodendrocit može da formira mijelinski omotač oko više aksona. Mikroglija – fagociti, “čistači”, poreklom iz krvi. Ependimociti – oblažu komore i kanale u mozgu i kičmenoj moždini. TIPOVI GLIJA ĆELIJA U CNS
  • 9. Obezbeđuju mehaničku podršku neuronima. S obzirom da ne provode impulse, deluju kao izolatori između neurona i sprečavaju širenje nervnih impulsa u neželjenim pravcima. Mogu da uklone strani materijal i ostatke ćelija procesom fagocitoze. Učestvuju u reparaciji oštećenih delova nervnog tkiva – proliferacijom formiraju glijalni ožiljak i popunjavaju oštećenja nastala degeneracijom neurona. Mogu da vrše preuzimanje neurotransmitera oslobođenih iz susednih sinapsi, a zatim ih metabolisati ili ponovo osloboditi. Pomažu u održavanju funkcija neurona tako što održavaju optImalnu sredinu za njihovo funkcionisanje.
  • 10.
  • 11. NERVI I GANGLIJE NERVI- veliki broj dugačkih nastavaka nervne ćelije- nervna vlakna, obavijena zajadničkim omotačem. NERVI (u zavisnosti od vrste nadražaja Koju prenose) OSEĆAJNI ( SENZITIVNI): sadrže osećajna nervna vlakna i prenose nadražaj od periferije ka centralnom nervnom sistemu POKRETAČKI (MOTORNI): sadrže pokretačka nervna vlakna i prenose nadražaj od CNS do mišića ili žlezda MEŠOVITI: sadrže i osećajna i pokretačka nervna vlakna GANGLIJE- skupovi tela nervnih ćelija zajedna sa dendritima, koji liče na čvoriće i najčešće se nalaze u osećajnim nervima. Ganglije su delovi perifernog nervnog sistema. Nervi povezuju CNS sa ostalim delovima tela
  • 12. OSNOVNI DELOVI NERVNOG SISTEMA CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) MOZAK KIČMENA MOŽDINA PERIFERNI NERVNI SISTEM (PNS) MOŽDANI NERVI MOŽDINSKI NERVI AUTOMNI NERVNI SISTEM PARASIMPATI ČKI DEO SIMPATIČKI DEO PETODELNI -SREDNJI MOZAK -MEĐUMOZAK -VELIKI MOZAK -MALI MOZAK -PRODUŽENA MOŽDINA #nervni sistem čoveka je cevastog tipa
  • 13. CENTRALNI NERVNI SITEM MOZAK (smešten u šupljini lobanje obavijen trima moždanim opnama) KIČMENA MOŽDINA (smeštena u kičmenom kanalu obavijena trima moždanim opnama) #MOŽDANE OPNE- MENINGE: obavijaju CNS, nazivaju se TVRDA, PAUČINASTA, MEKA. Između njih se nalazi moždano- moždinska tečnost. Tečnost između paučinaste i meke opne Označena je kao LIKVOR. ULOGA: ZAŠTITNA , PRENOSI KISEONIK I HRANLJIVE SUPSTANE.
  • 14.
  • 15. CENTRALNI NERVNI SISTEM • KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalis) • MOZAK (encephalon) 1. PRODUŽENA MOŽDINA (medulla oblongata ili myelencephalon) 2. ZADNJI MOZAK (metencephalon) sa MALIM MOZGOM (cerebellum) 3. SREDNJI MOZAK (mesencephalon) 4. MEĐUMOZAK (diencephalon) 5. VELIKI MOZAK (telencephalon ili cerebrum)
  • 16. VELIKI MOZAK-CEREBRUM- TELENCEPHALON • Težina 1100-1800g kod muškaraca, • kod žena za 120-150 g lakši • Nalazi se u cerebralnoj loži lobanje • čiji krov čine kosti (calvaria) • a pod prednja i srednja lobanjska jama, • od malog mozga odvojen je malomoždanim šatorom • ( tentorium cerebelli). • Površina mozga je neravna, • sastoji se od vijuga ( girusa) • ispresecanih brazdama (sulcusi). • Veći broj girusa grupiše se u lobuse (režnjeve)
  • 17.
  • 18.
  • 19. • Sastoji se iz dve hemisfere • ( leve i desne) • razdvojene interhemisferičnom pukotinom, • dno pukotine gradi žuljevito telo (corpus calosum) • Hemisfere imaju različite funkcije: a) leva hemisfera kontroliše govorne i funkcije povezane sa govorom ( pisanje, čitanje, računanje,..); smatra se dominantnom, u 99% se javlja kod dešnjaka i kod 60% osoba koje se služe levom rukom b) desna hemisfera ima ulogu u organizaciji vidnoprostronih funkcija, naziva se nedominantna
  • 20.
  • 21. Struktura • kora = siva masa (tela neurona) • bela masa - snopovi mijelinskih nervnih vlakana • subkortikalne strukture (uronjene u belu masu): – bazalne ganglije - jedra neurona u osnovi velikog mozga – amigdala - bademasta jedra (amygdalē - badem) u slepoočnom režnju; deo limbičkog sistema – hipokampus - struktura u unutrašnjosti slepoočnog režnja; deo limbičkog sistema 1 2 3
  • 22. Kora (cortex cerebri) • tela nervnih ćelija, dendriti, nemijelinizovana vlakna (aksoni) • debljina - od 2mm do 5mm; • oko14 milijardi neurona, raspoređenih u 6 slojeva • površina - oko2500cm2 • površine je u brazdama: • 2/3 u vijugama • žleb - sulcus; vijuga, greben - gyrus:
  • 23. Kora (cortex cerebri) • dve najveće brazde: centralna i lateralna • četiri režnja: potiljačni, temeni, slepoočni i čeoni • podela prema ulozi: – motorna zona – senzorna zona – asocijativna zona
  • 24. Kora (cortex cerebri) Motorna zona Senzorna zona • prima i obrađuje podatke iz čula (kontralateralno) • komunicira sa talamusom • kontrola voljnih pokreta, naročito finih, složenijh pokreta (kontralateralno) • komunicira sa bazalnim ganglijama
  • 25. Kora (cortex cerebri) Motorna zona Senzorna zona Motorni čovečuljak (homunculus) Senzorni čovečuljak (homunculus)
  • 26. Kora (cortex cerebri) Motorna zona Senzorna zona • veličina pojedinih delova tela (na homunkulusu) odgovara pokretljivosti/ preciznosti pokreta • veličina pojedinih delova tela (na homunkulusu) odgovara gustini inervacije
  • 28. Kora (cortex cerebri) • Asocijativna zona – čini 90% kore mozga – potiljačni, temeni i slepoočni režanj - organizovanje senzornih informacija u smislenu sliku stvarnosti: • vidna zona - potiljačni režanj • slušna zona - slepoočni režanj – čeoni režanj - omogućuje apstraktno mišljenje, planiranje i jezik
  • 29. Kora (cortex cerebri) • Put vizuelnih nervnih impulsa: 1. fotoreceptori (mrežnjača) 2. gornje-vidne kvržice 3. talamus 4. asocijativna vidna zona
  • 31. Kora (cortex cerebri) • Put auditivnih impulsa: 1. mehanoreceptori (unutrašnje uho) 2. produžena moždina (kohlearna jedra) 3. donje-slušne kvržice 4. talamus 5. asocijatvna slušna zona (slepoočni režanj)
  • 33. Kora (cortex cerebri) • aktivno komunicira sa subkortikalnim strukturama - talamusom i bazalnim ganglijama • više od 90% puteva su oni koji povezuju različite zone kore
  • 34. Bela masa (substantia alba) • mijelinizovana nervna vlakna (aksoni) i glijalne ćelije/neuroglije • osnovna funkcija: povezivanje različitih delova cerebruma i povezivanje cerebruma sa nižim strukturama mozga
  • 35. Bela masa (substantia alba) • 3 vrste puteva: 1. projekcioni putevi - vertikalni, silazni i uzlazni; povezuju cerebrum sa nižim strukturama i kičmenom moždinom 2. komisuralni putevi - povezuju dve hemisfere preko komisura - mostova, od kojih je najveća corpus callosum 3. asocijativni putevi - povezuju različite zone u okviru iste hemisfere - režnjeve, vijuge...
  • 37. Bazalne ganglije (nuclei basales) • grupa jedara različitog porekla koje deluju kao funkcionalna celina • u podnožju prednjeg mozga • komuniciraju sa korteksom, talamusom i drugim oblastima mozga
  • 38. Bazalne ganglije (nuclei basales) • Funkcije bazalnih ganglija: – kontrola voljnih pokreta – instrumentalno učenje – deo sistema za nagrađivanje (u okviru limbičkog sistema) – posledice oštećenja: Parkinsonova bolest, OKP (Opsesivno-kompulsivni poremećaj)... • konstantno inhibiraju motorne zone korteksa, pa prestankom slanja impulsa vrše bihejvioralnu selekciju
  • 39. Bazalne ganglije (nuclei basales) • neurotransmiteri bazalnih ganglija: GABA, dopamin, serotonin... glavni inhibitorni neurotransmiter neuromodulatori
  • 41. Amigdala (corpus amygdaloideum) • gr. amygdalē - badem • funkcija -emocionalne reakcije 1. Kraća putanja - receptori  talamus  amigdala  emocionalna reakcija 2. Duža putanja - receptori  talamus  kora  emocionalna reakcija
  • 42. Hipokampus (hippocampus) •gr. hippo - konj; kampos - morsko čudovište  hippokampos = morski konjic
  • 44. Hipokampus (hippocampus) • funkcije: – ‘učvršćivanje’ memorije - iz kratkotrajne u dugotrajnu – spacijalna memorija - ‘kognitivna mapa’ • posledice oštećenja: Alchajmerova bolest i dezorijentisanost
  • 45. Više kognitivne operacije  rezultat saradnje motornih, senzornih i asocijativnih zona kore - lokalizacija operacije se ne može vezati za jednu određenu zonu • jezik • učenje • pamćenje • mišljenje
  • 46. Jezik Brokina zona • pretvara reči/simbole u glasove - motorna funkcija (nalazi se uz deo motornog homunkulusa koji kontroliše usta, jezik i glasne žice) Vernikeova zona • kombinacija svih senzornih informacija koja nastaje u gyrus angularis šalje se do Vernikeove zone koja te informacije prepoznaje kao jezik i daje im značenje - senzorna funkcija i funkcija davanja značenja rečima (nalazi se uz asocijativnu zonu u kojoj se kombinuju auditivne, vizuelne i somatske informacije)
  • 47. *afazija - poremećaj govora/jezika Razumevanje Govor Brokina afazija DA NE Vernikeova afazija NE DA
  • 48. Režnjevi: Svaka hemisfera izdeljena je na četiri režnja: 1) čeoni režanj (lobus frontalis) 2) temeni režanj (lobus parietalis) 3) slepoočni režanj (lobus temporalis) 4) potiljačni režanj (lobus occipitalis)
  • 49.
  • 50.
  • 51. Čeoni (Frontalni) režanj • igra važnu ulogu u sledećim funkcijama -Formacija pamćenja - Emocije - Donošenje odluka/ razumevanje - Ličnost - Motoričke funkcije - Govor - Olfaktorna obrada Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-
  • 52. 52 Primarni motorni korteks (precentralna vijuga) Brokino područje Orbitofrontaln i korteks Olfaktorni bulbus Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- Čeoni (Frontalni) režanj – kortikalne regije
  • 53. 53 Temeni (Parietalni) režanj • igra važnu ulogu u sledećim funkcijama a. oseti i integracija oseta b. prostorna svesnost i percepcija (propriocepcija – svesnost tela/delova tela u prostoru u međuodnosu) Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg
  • 54. 54 Primarni Somatosenzorni korteks/ Postcentralna vijuga Primarni Gustatorni korteks Somatosenzorni asocijacijski korteks Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1-8.tif.jpg Temeni (Parietalni) režanj - kortikalne regije
  • 55. 55 Potiljačni (Occipitalni) režanj • Ima primarnu ulogu u procesuiranju, integraciji i interpretaciji vida i vidnih podražaja Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg
  • 56. 56 Primarni vizualni korteks Vizualna asocijacijska područja Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg Potiljačni (okcipitalni) režanj – kortikalne regije
  • 57. 57 Slepoočni (Temporalni) režanj Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- 8.tif.jpg • igra važnu ulogu u sledećim funkcijama a. Sluh b. Organizacija/razumevanje jezika c. Ponovno vraćanje informacija (pamćenje i formacija pamćenja)
  • 58. 58 Primarni Auditorni korteks Wernikovo područje Primarni Olfactorni korteks (duboki) Modified from: http://www.bioon.com/book/biology/whole/image/1/1- Slijepoočni (Temporalni) režanj – kortikalne regije
  • 60. 60 Moždano stablo • je deo CNS-a koji povezuje kič.moždinu • sa dijencefalonom(međumozak); • pruža se od foramena magnuma potiljačne kosti do dorzuma sellae turcicae. • Mož.stablo se sastoji od: • produžene moždine(medulla oblonqata), • most (pons), • suženja mož.stabla (isthmus rhombencephali) • i srednjeg mozga (mezencephalon). • Produž.moždina, most , suženje možd.stabla i mali mozak čine zadnji mozak (rhombencephalon) • u čijem se centru nalazi IV moždana komora.
  • 61.
  • 62. • Produžena moždina- medulla oblionqata: nastavlja se na kič.moždinu od koje je šira, pruža se od decussatio pyramidum do fossae postpontinae. • Produž.moždina se naziva još i čvor života jer sadrži automatske centre koji regulišu centar za disanje, promer krvnih sudova (samim tim i TA) i rad srca. Ovde se nalaze i centri za gutanje, lučenje pljuvačke, kijanje i kašljanje. Na transverzalnom preseku vidi se siva masa koju čine jedra moždanih živaca(12,11,10,9 i delimično 8 i 5) i bela masa koju čine veliki broj nervnih puteva.
  • 63.
  • 64. • PONS –most: • širi je od medule • jer sadrži ogroman broj vlakana koja grade masivne srednje nožice malog mozga. • Ima bazu (ventralni deo) i dorzalni deo(tegmentum), • kroz bazu prolazi veliki broj snopova aksona, • a u tegmentumu se nalaze odgovarajući putevi, jedra 7,6 i 5 mož.živca i delimično 8, relejna jedra i retikularna formacija. • ISTHMUS RHOMBENCEPHALI-suženje mož.stabla: spaja pons sa mezencephalonom
  • 65. MESENCEPHALON-srednji mozak: • je najširi deo moždanog stabla. • Ima 3 dela: • krov (tektum), • srednji deo (tegmentum) • i nožice (crus cerebris). • Na granici krova i srednjeg dela nalazi se Sylvi-jev kanal • koji povezuje III i IV moždanu komoru. • U središnjem delu se nalaze nishodni putevi, jedra 3,4 i delimično 5 ž.živca, • crveno jedro i rostralni deo retikularne formacije • Najrostralniji deo mesencephalona zove se pretektalno područje odgovorno je za okularne reflekse leži na granici mezencephalona i diencephalona.
  • 66. DIENCEPHALON- međumozak prednji deo mož.stabla, nalazi se između mož.stabla i velikog mozga, nastavlja se na mož.stablo. Ima dve simetrične polovine, koje su razdvojene III mož.komorom. Međumozak je prema morfološkim i funkcionalnim karakteristikama podeljen na : talamus, epitalamus, metatalamus, suptalamus i hipofizu.
  • 67. • Hipotalamus se nalazi na bazi mozga, • iznad sellae turcicae u kojoj je smeštena hipofiza, • ima dve identične polovine koje grade prednji i zadnji zid III moždane komore I njeno dno. • Deli se na tri dela: preoptičko područje, medijalni deo I lateralni deo.
  • 68. • Hipotalamus je centar neuroendokrinog sistema, • njegova jedra luče određene hormone kao i supstance koje stimulišu oslobađanje ili inhibišu oslobađanje hormona adenohipofize. • Utiče na rad srca, pritisak, teroregulaciju, peristaltiku creva, veličinu zenica, učestvuje u kontroli unošenja hrane, emotivnom i afektivnom ponašanju, regulaciji budnosti.
  • 69. • Hipofiza: leži u sella turcica iznad sfenoidnog sinusa, medijalno od kavernoznog sinusa, ACI ( art. carotis interna) ,mož.živaca 3,4,5 i 6 , ispod hipotalamusa. Sastoji se od neurohipofize ne luči sama hormone već ih dobija iz hipotalamusa putem hipotalamo-hipofiznog snopa i adenohipofize njeno funkcionisanje direktno zavisi od vaskularne mreže i od veze sa hipotalamusom, sama luči hormone.
  • 70. Mali mozak-cerebellum • Leži u zadnjoj lobanjskoj jami iza moždanog stabla sa kojim gradi zadnji mozak ( rhombencephalon), nalazi se ispod okcipitalnog režnja velikog mozga od njega je odvojen duralnom pregradom. • Mali mozak je nepravilnog oblika, sastoji se od dve hemisfere i srednjeg dela (vermis). • Makroskopsi se sastoji od sive i bele mase. • Siva masa obuhvata površinski sloj-kortex ima 3 sloja: • molekularnu zonu, sloj Purkini-jevih ćelija i granularni sloj. • Belu masu čine sva vlakna koja ulaze ili izlaze iz cerebeluma kao i aksoni Purkini-jevih ćelija. • Funkcija malog mozga se obavlja nesvesno.
  • 71.
  • 72. učestvuje u 1) motornim funkcijama (npr. Kada želimo da napravimo neki pokret, impulsi iz kore velikog mozga odlaze u prednje rogove kič.moždine gde se prebacuju na alfa motoneurone koji inervišu mišiće koji treba da izvrše pokret, istovremeno se iz kore vel.mozga šalju informaije o planiranom pokretu u koru cerebeluma. U toku vršenja pokreta reaguju receptori u mišićima, zglobovima i koži ekstremiteta koji vrši pokret) 2) održavanju ravnoteže 3) kordinaciji pokreta ( tu pored malog mozga svoju ulogu ima i duboki senzibilitet-proprioceptivni senzibilitet, vid i snaga mišića)
  • 73. • Cerebelum obezbeđuje vremensku i prostornu integraciju pokret • Oštećenja malog mozga se manifestuju poremećajem hoda- hod ataksičan na širokoj osnovi, • poremeć. govora-skandiran govor; • rukopis dezorganizovan ,teškoće sa održavanjem prave linije, sa sve većim slovima-makrografija.
  • 74. Kičmena moždina-medulla spinalis • je kaudalni deo CNS-a. • Kod odraslog čoveka ispunjava svega 2/3 spinalnog kanala • pruža se od foramena occipitale magnum • do donje ploče L1 pršljenskog tela tj. do intervertebralnog prostora L1-L2. • Sastoji se od 31 segmanta : 8 vratnih, 12 torakalnih, 5 lumbalnih, 5 sakralnih i 1 kokcigenalnog, iz svakog segmenta izlazi par spinalnih nerava
  • 75.
  • 76. Na kič.moždini postoje dva proširenja: 1) intumescentio cervicalis-vratno od C5 do T1( proširenje je prouzrokovano velikim brojem alfa motoneurona u prednjim rogovima KM čija vlakna formiraju plexus brachialis) 2) intumescentio lumbalis-lumbalno od L1 do L5 , uzrokovano je velikim brojem alfa motoneurona čija vlakna formiraju plexus lumbalis i delimično plexus sacralis.
  • 77. • Završni deo KM - conus medularis koji se nastavlja u fibroznu traku. • KM je dugačka oko 40-45cm. • KM obavijaju 3 moždane opne: • tvrda(dura mater), paučinasta(arahnoidea), • i meka(pia mater). • Na porečnom preseku KM ima ovoidan oblik, u središnjem delu je siva masa koja ima izgled leptira • i sastoji se iz prednjih rogova( tela motornih neurona), zadnjih rogova (tela senzitivnih neurona) • i bočnih rogova ( od T1-L2 segmenta simpatičkog neurona, a od S2-S4 tela parasimpatičkih neurona).
  • 78.
  • 79. • Periferno se nalazi bela masa podeljena u 3 stuba: prednji, bočni i zadnji. • U zadnjem stubu se nalaze senzitivni putevi koji pripadaju sistemu medijalnog lemniscusa tj. fasciculis gracillis Golli ( prenosi senzibilitet iz nogu i donjeg dela trupa) i fasciculus cuneatus Burdachi(prenosi senzibilitet iz delova tela iznad segmenta T4 i nalazi se samo u gornjim delovima KM).
  • 80. BELA MASA- na periferiji; okružuje sivu masu; sadrži 2 vrste vlakana: uzlazna (provode nadražaj do mozga) silazna (provode informacije iz mozga ka organima i peri- feriji tela) SIVA masa- u unutrašnjo sti kičmene moždine; ima oblik slova X ili leptira raširenih krila. CENTRALNI KANAL- u središtu sive mase; zato je kod čoveka cevast nervni sistem (poprečni presek kičmene moždine) Osećajni nerv Mešoviti nerv Pokretački nerv Centralni kanal Siva masa Bela masa
  • 81. • U prednjem stubu se nalazi spinotalamički put čije oštećenje u nivou kič.moždine daje gubitak senzibilitet za bol i temperaturu ispod nivoa lezije na suprotnoj strani. • Glavni silazni put tractus corticospinalis lateralis prenosi motorne naredbe iz frontalnog dela motorne kore do alfa motoneurona u prednjim rogovima KM, nalazi se i u bočnom stubu KM. • Oštećenje ovog puta uzrokuje pojavu simptoma i znakova lezije centralnog motornog neurona(CMN), ovaj put se ukršta na samoj granici medule oblonquate i medule sinalis i sve lezije na nivou KM daju ipsilateralnu(istostranu) simptomatologiju.
  • 82.
  • 83. REFLEKSI U SIVOJ MASI kičmene moždine nalaze se CENTRI REFLEKSNIH RADNJI. REFLEKSI su pokreti koji se odvijaju BEZ učešća naše volje, kao reakcija na draži, i imaju zaštitnu funkciju. REFLEKSI UROĐENI (BEZUSLOVNI) – imaju značajnu ulogu u obavljanju važnih, osnovnih životnih procesa: RAD SRCA DISANJE GUTANJE KIJANJE KAŠLJANJE i odbrani organizma STEČENI (USLOVNI)- tokom života naučene radnje, pokreti koji pred- stavljaju važan oblik učenja (stečene vežbanjem ili navikavanjem.Posle izvesnog vremena koriste se bez razmišljanja: SVIRANJE VOŽNJA BICIKLA SKIJANJE
  • 84. REFLEKSNI LUK Refleksni luk čine sledeći elementi: PRIJEMNIK DRAŽI (RECEPTOR)- specijalizovane nervne ćelije koje primaju draži OSEĆAJNA NERVNA VLAKNA- prenose nadražaj od receptora do centra refleksne radnje u kičmenoj moždini POKRETAČKA NERVNA VLAKNA-prenose nadražaj do organa koji odgovara na draž EFEKTOR- mišić ili žlezda koja odgovara na draž
  • 85.
  • 86. Oboljenja KM: sindrom kompletnog preseka, sindrom hemisekcije (Brown-Sequard) sindrom siringomijelije (centralni deo) , sindrom a. spinalis anterior (sindrom prednjeg dela kičmene moždine), sindrom lezije bele mase (zadnji snopovi, bočni snopovi...), sindrom oštećenja prednjih rogova, sindromi završnog dela kičmene moždine : epikonusa, konusa i kaude ekvine.
  • 87. KRANIJALNI NERVI 1.N.OLFACTORIUS- mirisni nerv, prihvata i prenosi čula mirisa; receptorske ćelije se nalaze na epitelu nazalne mukoze; poremećaj čula mirisa može biti jednostran( tumor prednje lobanjske jame) i obostran(nema značaj za neurologiju) i privremen(respiratorne infekcije) i trajan(povrede mozga). • Anosmija –potpuni gubitak čula mirisa, • hiposmija sniženo čulo mirisa, • hiperosmija povećana osetljivost za mirise javlja se kod anksioznih bolesnika, migrene,dizosmija izmenjena percepcija mirisa, kakosmija- neprijatni mirisi, olfaktivne halucinacije kada se neprijatni mirisi spontano osete bez prisutne ili ponuđene draži, ovo je znak epi fokusa u temporalnom režnju. • Uzroci poremećaja mirisa: poremećaj prohodnosti nosnih puteva, destrukcija receptorskih ćelija, oštećenje CNS-a.
  • 88. • 2. N.OPTICUS: je senzitivan živac,grade ga aksoni ganglijskih ćelija koje obrazuju jedan od slojeva u mrežnjači oka,pruža se od zadnjeg dela očne jabučice do hijazme opticum. • Polazi od papile na mrežnjači probija sudovnjaču i beonjaču oka i ulazi u očnu duplju. Do papile nervna vlakna nemaju mijelin, u predelu papile dobijaju mijelin i formiraju n.opticus. Vlakna koja potiču iz nazalnih delova retine ukrštaju se u hijazmi(nalazi se na bazi međumozga) a iz temporalnih delova se ne ukrštaju. • Tractus opticus koji nastavlja iza hijazme sadrži vlakna iz temporalnog iste strane i nazalnog dela retine suprotne stranog oka.Očni put se prekida u corpus geniculatum laterale i dalje nastavlja radiation optici Gracioleti koji se završava u primarnom optičkom centru kore velikog mozga u optičkom režnju. • Oštećenje vidnog sistema manifestuje se smanjenjem oštrine vida I ispadima u vidnom polju. Gubitak vida u jednoj polovini vidnog puta zove se HEMIANOPSIJA, ukoliko je gubitak na oba vidna polja istovremeno u obe leve ili desne polovine onda je to HOMONIMNA anopsija
  • 89.
  • 90. 3. N. Oculomotorius 4. N.Trochlearis 6.N. Abducens • Motorni živci inervišu mišiće pokretače očne jabučice. • Svaka očna jabučica ima 6 poprečno prugastih mišića koji omogućavaju njeno pokretanje u svim pravcima pogleda.
  • 91. • N.oculomotorius inerviše unutrašnje mišiće oka ( m.dilatator pupile- inervisan simpatičkim vlaknima, kontrakcijom izaziva – MIDRIAZU i m.sphincter pupile – inervisan parasimpatičkim vlaknima, kontrakcijom izaziva- MIOZU), m.levator palpebre. • MmMM
  • 92. • N.Trochlearis inerviše m.obliqus superior • N.Adbucens inerviše m.rectus lateralis • Oštećenja bulbomotora dovodi do pada kapka, duplih slika, nistagmusa,stabizma, poremećaja veličine zenice.
  • 93. • 5. N.TRIGEMINUS: je senzitivan živac glave i motorni živac mastikatorne muskulature; njegovo inervaciono područje obuhvata kožu i potkožno tkivo lica do ivice mandibule i linije uvo-teme-uvo, paranazalne šupljine, zube i moždane opne iznad tentorijuma cerebeluma. • Ima 3 grane: a)V1-n.ophthalmicus inerviše kožu čela, gornje kapke; b) V2- n.maxilaris inerviše srednji deo lica, zube, maksilarni sinus; c) V3-n.mandibularis inerviše donji deo lica i mastikatorne mišiće
  • 94. 7. N.FACIALIS: mešoviti živac motona vlakna inervišu sve potkožne mišiće ili mimične mišiće lica stiloidni mišić; senzitivna vlakna inervišu prednje 2/3 jezika; parasimpatčka vlakna inervišu podviličnu i pljuvačnu žlezdu,suznu žlezdu. • Klinički značajni mišići lica su m.frontalis, m.orbicularis oculi, m.orbicularis oris,m.platysma. • Oštećenje jedra ili stabla n.VII daće slabost svih mimičnih mišića na odgovarajućoj strani -PERIFERNA PARALIZA FACIALISA • CENTRALNA PARALIZA FACIALISA- pri leziji jednog kortikobulbarnog puta slabost m.orbicularis oris na suprotnoj strani, to je zbog supkortikalne inervacije preko kortikobulbarnog puta; bilateralna inervacija je za sve mišiće osim za m.orbicularis oris • Poremećaji N.VII: Bellova paraliza-akutno oboljenje manifestuje se mlitavom oduzetošću polovine lica; Melkersson-Rosentalov sy –javlja se o dece i adolescenata, karakteriše se rekurentnim paralizama facijalisa i edemom lica; Hemifacijalni spazmi- javljaju se u obliku nevoljnih, ne ritmičnih, povremenih toničkih ili kloničkih kontrakcija mišića inervisanih od ispilateralnog(istostranog) n.VII.
  • 95.
  • 96. 8.N.VESTIBULOCOCHLEARIS (STATOACUSTICUS) sastoji se iz 2 dela: • a) n.acusticus- prenosi zvučne signale, simptomi kod oštećenja tinitus(zujanje u ušima) i nagluvost; centralne lezije retko izazivaju oštećenje sluha • b) n.vestibularis- odgovoran za održavanje ravnoteže; osnovni simptom poremećaja vestibulanog nerva su vrtoglavice, nestabilnost, poremećaji hoda, padovi; • Znak oštećenja je nistagmus-Ny( ritmički, nevoljni, trzajni pokreti očnih jabučica, nastaje kod oštećenja labirinta, cerebeluma, mož.stabla, kore velikog mozga)
  • 97. • 9. N.GLOSSOPHARYNGEUS:mešoviti živac; motorna vlakna inervišu mišiće ždrela i mekog nepca; senzitivna vlakna inervišu sluzokožu zadnje 2/3 jezika, meko nepce, ždrelo i srednje uvo; parasimpatička vlakna inervišu paratiroidne pljuvačne žlezde
  • 98. • 10. N.VAGUS: mešoviti živac, senzitvna vlakna inervišu bubnu opnu, spoljašnji slušni kanal i uvo; motorna vlakna inervišu mišiće mekog nepca, farink,larinks; parasimpatička vlakna inervišu krvne sudove, srce, pluća, gastrointestinalni takt • Zajedno IX i X KN uzrokuju dizartriju( poremećaj artikulacije govora,otežano je formiranje glasova reči), disfagiju( poremećaj gutanja) i disfoniju( poremećaj fonacije,promene u volumenu i kvalitetu glasa).
  • 99. • 11. N.ACCESORIUS: motorni živac inerviše m.sternocleidomastoideus i gornji deo m.trapeziusa.Kod slabosti ovih mišića oštećeni su rotacija, fleksija i ekstenzija vrata
  • 100. • 12. N.HYPOGLOSSUS: čisto motorni živac, inerviše sve mišiće jezika koji kontrolišu njegove pokrete (m.hypoglossus, m.genioglossus,m.stylogloss us) osim m.palatoglossusa.Oštećenje ovog nerva odnosno njegovih jedara u produženoj moždini izaziva istostranu atrofiju i fascikulacije jezika.
  • 101. MOŽDANE OPNE • Moždane ovojnice obavijaju mozak i leže odmah ispod unutrašnje strane lobanje.One štite mozak, stvaraju potporni okvir arterijama i venama i zatvaraju šupljinu ispunjenu tečnošću. • Razlikujemo 3 moždane opne: 1) dura mater(tvrda moždanica) je čvrsta fibrozna opna, pričvršćena je za unutrašnju stranu lobanje; sastoji se od dva međusobno spojena lista, spoljni list je ujedno i periost kosti glave. Dura mater sadrži venske sinuse u kojima se prikuplja venska krv. 2) arachnoidea mater(paučinasta moždanica) povezuje duru i pia mater; sastoji se od vezivnog tkiva; arahnoidea naleže na duru gradeći sa njom SUBDURALNI prostor, od pia mater odvojena je SUBARAHNOIDALNIM prostorom koji je ispunjen likvorom. 3) pia mater( meka moždanica) naleže direktno na mozak, na površini pie se nalaze krvni sudovi mozga.
  • 102.
  • 103. KRVNI SUDOVI MOZGA Mozak troši oko 20% O2 i glukoze koji se ukupno troše u telu. Od 70ml krvi koje svaka srčana kontrakcija potisne u ushodnu aortu, čak 10-15ml namenjeno je mozgu. Ukupan protok krvi kroz mozak iznosi 50ml/min/100g tkiva. Nevne ćelije su izuzetno osetljive na nedostatak O2 u krvi, prekid dovoda krvi u mozak od samo 10s dovoljan je da dovede do gubitka svesti, prekid cirkulacije u pojedinim delovima mozga koji traje duže od 4 min. dovodi do ireverzibilnog oštećenja neurona.
  • 104. • Mozak dobija arterijsku krv iz dva izvora: 1) VB sliva: obuhvata desnu i levu AV(art.vertebralis) koje se spajaju gradeći art.basilaris(AB); ishranjuju proksimalni deo kič,moždine, cerebelum, mož.stablo, unutrašnje uvo, deo talamusa, temporo- okcipitalni deo vel.mozga; naziva se i zadnja mož.cirkulacija 2) Karotidni sliva:ovde spadaju ACI(art.carotis interna)leva i desna, koja se odvaja od zajedničke karotidne art. (ACC) u vratu u nivou C4(bifrkacija) i putem karotidnog kanala ulazi u prednju lobanjsku jamu. Snabdeva krvlju optički nerv, retinu, prednji deo možd.hemisfere (F,P i prednji deo T režnja).
  • 105. • ACI se intrakranijalno grana na ACM i ACA. • ACM(art.cerebri media) je produžetak ACI, njene kortikalne grane snabdevaju krvlju celu površinu mozga. • AV(art.vertebralis) potiče od a.subclaviae, u ekstrakranijalnom segmentu prolazi kroz poprečne otvore pršljenova vratne kičme dolazi do baze lobanje i na granici ponsa i produžene možine spajaju se u AB. Grane AB ishranjuju mož.stablo. • AB se završava granjanjem u ACP(art.cerebri posterior), ona snabdeva krvlju donju površinu temporalnog, medijalnog i donju površinu okcipitalnog režnja.
  • 106. • WILISOV ŠESTOUGAO je formacija koja spaja karotidni i VB sliv.
  • 107.
  • 108. • Vene mozga dreniraju vensku krv mozga u venske sinuse lobanje. • Najveća vena mozga je vena Galena(v.cerebri magna) • V. jugularis interna(VJI) odvodi vensku krv iz mozga, glave i vrata, nastavlja se na sigmoidni sinus.
  • 109. Likvor • je bezbojna, bezmirisna tečnost • koja ispunjava moždane komore i subarahnoidalni prostor u lobanjskoj dublji i kič.kanalu. • Nastaje sekrecijom i filtracijom iz horoidnog pleksusa bočnih komora(95%) a manji deo na nivou III i IV mož.komore(5%). • Likvor se stvara kontinuirano, • a brzina stvaranja iznosi 0,35- 0,45ml/min tj. 500-800ml na dan; ukupna količina likvora je 100-160ml što znači da se u toku 24h izmeni 4-5 puta. • Pritisak likvora u ležećem položaju iznosi 60-200mmH2O, • samo 5% zdravih osoba ima pritisak veći od 200mmH2O.
  • 110. Osnovna funkcja likvora je: 1) mehanička-zaštitna-obezbeđuje fizičku podršku mozga kao „neka vrsta jastuka“ koja štiti od udara, potresa. 2) ekskretorna- joni H,CO2, laktati se iz mozga eliminišu ekskrecijom preko likvora u venski sistem 3) intracerebralni transport 4) regulisanje i kontrola sastava vanćelijske tečnosti CNS-a
  • 111. • Likvora zdrave osobe je bistar,bezbojana; ksantohroman(žućkast) likvor se javlja kod prisustva krvnih boja npr. posle SAH-a; • malinast-homogeno krvav npr.SAH; • nehomogeno krvav- kod arteficijalnog krvarenja kod LP( lumbalne punkcje); • mutan kod meningitisa, encefalitisa • Ćelije u likvru: normalno sadrži 4-5 ćelija/ mm3 i to limfocita i monocita; broj ćelija u likvoru se naziva PLEOCITOZA; • fiziološka pleocitoza se javlja kod dece na rođenju i do 16 godine života, • patološka pleocitoza se javlja kod bolesti moždanica zapaljenskih, kod vaskularnih poremećaja i tumora.
  • 112. • Proteini u likvoru- vode poreklo iz seruma, albumini ine 70%; ukupan sadržaj proteina(proteinorahija) 0,15-0,45g/L. Hiperprotinorahija se viđa kod vaskularnih oboljenja, degenerativnih promena kič.stuba( umereno povišeni proteini do 1g/L), kod meningitisa, encefalitisa, tumora pontocerebralnog ugla, spinalni tumori, GBS,CIDP, MS( značajno povišeni proteini 1,5 g/L). • Glukoza u likvoru ( glikorahija) potiče iz plazme i njen nivo zavisi od koncetracje glukoze u krvi i njenog metabolizmu u mozgu. Normalni nivo glukoze u likvoru iznosi oko 60% glukoze u krvi. Hipoglikorahija je znak difuznog, generalizovanog meningealnog poremećaja, javlja se od bakterijskog meningitisa, TBC meningitisa.
  • 113. • Lumbalna punkcija- LP je invazivna dijagnostička metoda, sprovodi se u clju dobijanja likvora za pregled. Punktira se subarahnoidalni prostor u nivouL3-L4.
  • 114. 114 • Indikacje za LP: • citobiohemijski pregled likvora, određivanje pritiska likvora, aplikacija lekova,aplikacija anestetika, aplikacija kontrasnih sredstava. • Kontraindikacije: povišen intrakranijalni pritisak, staza papile, trombocitopenija, poremećaj koagulacije, infekcije na mestu uboda, deformiteti kič.stuba. • Komplikacije LP: hernijacija, postpunkcijska glavobolja, lokalno krvarenje, meningitis.
  • 115. HIDROCEFALUS definiše se kao poremećaj likvorskog sistema ili likvorskih cisterni i subarahnoidalnog prostora. Poremećaj može nastati kao posledica nesklada u stvaranju i resorpciji i prepreka u toku likvora. Podela hidrocefalusa : opstruktivni i neopstruktivni
  • 116. • KL.slika: a) kod dece: napetost fontanela, povećan obim glave, zvuk naprslog lonca, znak zalazećeg sunca( bulbusi devirani na dole), duple slike, spastictet na DE, povećan intrakranijalni pritisak b) odrasli: glavobolja, edem papile n.optici, duple slike, mentalni poremećaji, poremećaj svesti, ataksičan hod, epileptični napadi, povećan intrakranijalni pritisa Th: operativno VP shant
  • 117. Normotenzivni hidrocefalus • javlja se kod odraslih, karakteriše trijas simptoma razvoj demencije, poremećaj hoda-sitni koraci, inkontinencija urina. • Uzroci trauma, infekcija, SAH. • Pritisak likvora uredan, • CT proširene komore, • terapija opertivna VP shant. b . o