Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Histologija - tkiva

21,092 views

Published on

Published in: Education
  • Be the first to comment

Histologija - tkiva

  1. 1. Histologija
  2. 2. Nivoi organizacije žive materije
  3. 3. ORGANIZAM SISTEM ORGANA ORGANSKI APARAT ORGAN TKIVO ĆELIJA
  4. 4. • Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svakog organizma i predstavlja najmanji oblik u kome se javlja živo biće.
  5. 5. •Viši nivo organizacije je tkivo. Ćelije se integrišu u tkivo tj. tkivo je grupa ćelija istog oblika, građe, funkcije i embrionalnog porekla.
  6. 6. • Viši nivo organizacije žive materije je organ. U sastav jednog organa ulazi više vrsta tkiva. Svaki organ vrši određenu funkciju npr. pluća -razmenu gasova; bubrezi- izlučivanje; srce-cirkulaciju krvi.
  7. 7. • Viši nivo je organski aparat - čine ga organi koji su funkcionalno i anatomski povezani. Svaki organ u okviru aparata vrši određenu funkciju koja je podređena organskom aparatu. Organski aparati su čulo vida (oko) i čulo sluha.
  8. 8. • Organski sistem čine organi koji su funkcionalno i anatomski povezani (npr. sistem organa za varenje, disanje, krvotok). • Organski sistem mogu graditi organi među kojima postoji samo funkcionalna veza. • Npr. endokrini sistem. Endokrine žlezde su u organizmu prostorno jako udaljene, povezuju se putem krvi koja prenosi hormone.
  9. 9. • Najviši nivo žive materije je organizam u kome je ostvaren visok stepen integracije njegovih delova organa i organskih sistema. • Organizam je strukturna i funkcionalna celina. U organizmu postoji koordinirano, skladno delovanje njegovih organa i organskih sistema na pr. poremećaj u radu jednog organa može se odraziti i na rad drugih organa a to se može odraziti na nivou organizma kao celine.
  10. 10. Tkiva •Kompleksi morfološki i fiziološki istovetnih ćelija zajedničkog embrionalnog porekla, specifične funkcije
  11. 11. Podela tkiva prema građi i funkciji •Epitelijalno •Vezivno •Mišićno •Nervno
  12. 12. Epitelijalno tkivo • Najmanje diferencirana životinjska tkiva • Pokrivaju površinu tela • Oblažu telesne duplje • Učestvuju u građi žlezda i čula
  13. 13. Epitelijalno tkivo • Podela po broju slojeva –Jednoslojan –Višeslojan
  14. 14. ЕПИТЕЛНО (ПОКОРИЧНО) ТКИВО Према грађи ћелија и функцији коју имају дели се на: 1. Плочасти епител 2. Коцкасти епител 3. Цилиндричан епител 4. Трепљасти епител 5. Чулни епител 6. Жлездани епител
  15. 15. ПЛОЧАСТИ ЕПИТЕЛ Ћелије плочасте, облажу многе органе – плућа, крвне судове (ендотел) и друге.
  16. 16. КОЦКАСТИ ЕПИТЕЛ Ћелије коцкастог облика, облажу нпр. бубрежне каналиће.
  17. 17. ЦИЛИНДРИЧАН ЕПИТЕЛ Ћелије издужене, цилиндричног облика, облажу цревне ресице.
  18. 18. ТРЕПЉАСТИ ЕПИТЕЛ Ћелије са трепљама на површини, налазе се у дисајним путевима, полним одводима, спољашњем уху.
  19. 19. ЧУЛНИ ЕПИТЕЛ Налази се у свим чулним органима.
  20. 20. ЖЛЕЗДАНИ ЕПИТЕЛ Улази у грађу жлезда.
  21. 21. Epitelijalno tkivo • Specijalni oblici: Endotel – epitel koji pokriva površine unutrašnjih organa i krvnih sudova Žlezdani epitel – ćelije specijalizovane da luče različite materije Trepljast epitel (disajni putevi, kanal srednjeg uha, genitalni odvodi)
  22. 22. Vezivno tkivo • Vezivno tkivo u užem smislu • Hrskavičavo tkivo • Koštano tkivo • Krv i limfa
  23. 23. I Vezivno tkivo u užem smislu • Ćelije mogu biti različitih oblika: nepravilnog, zvezdastog, ovalnog, okruglog • Luče amorfnu međućelijsku masu u kojoj se nalaze vezivna vlakna • Kolagena vlakna – Čvrsta,debela, savitljiva, neelastična • Elastična vlakna – Tanja, elastična, razgranata • Deli se na: 1. Еластично 2. Масно 3. Растресито 4. Густо
  24. 24. ЕЛАСТИЧНО ВЕЗИВО Eластично везивно ткиво Eластично везивно ткиво (слика) (схема) Ћелије су у паралелним низовима између којих се налазе еластична влакна. Налази се у кожи и осталим органима.
  25. 25. МАСНО ВЕЗИВО Масно везивно ткиво Масно везивно ткиво (слика) (схема) Ћелије су у групама обавијеним влакнима. Улази у грађу наше коже, као трећи слој према мишићима.
  26. 26. РАСТРЕСИТО ВЕЗИВО У међућелијском простору налазе се растресита и расута влакна, распоређена у разним правцима. Улази у грађу органа. Повезује органе, мишиће, нерве, кости, кожу, лимфне и крвне судове. . Растресито везивно ткиво Растресито везивно ткиво (слика) (схема)
  27. 27. ГУСТО ВЕЗИВО Густо ткиво (слика) Сачињавају га ћелије и везивна влакна збијена у паралелне снопиће(еластична и колагена). Улази у грађу лигамената, тетива, облаже кости, плућа, крвне судове... Густо ткиво (схема) Лигаменти су везивни елементи између костију. Тетиве су завршеци којима се мишић повезује с костима.
  28. 28. II Hrskavičavo tkivo • Krupne hrskavičave ćelije – hondroblasti • Ćelije raspoređene u grupicama • Elastična međućelijska supstanca • Prema strukturi osnovne međućelijske supstance razlikujemo tri tipa hrskavičavog tkiva 1. Hijalinska ili staklasta hrskavica 2. Mrežasta ili elastična hrskavica 3. Vlaknasta hrskavica
  29. 29. 1. Hijalinska ili staklasta hrskavica • Homogena, bela, providna osnovna supstanca sa kolagenim vlaknima • Sačinjava skelet hrskavičavih riba • Hrskavica zglobova, nosa, dušnika dušnik
  30. 30. 2. Mrežasta ili elastična hrskavica • Neprozirna i žućkasta • Mreža elastičnih vlakana • Ušna školjka, grkljan
  31. 31. 2. Vlaknasta hrskavica • Krupna kolagena vlakna • U zglobovima i između kičmenih pršljenova
  32. 32. III Koštano tkivo • Koštane ćelije - osteocite • радијално су распоређене око Хаверзових канала • Međućelijska supstanca (čvrsta koštana masa) – Osein – Kolagena vlakna – Neorganske soli magnezijuma i kalcijuma
  33. 33. IV Krv i limfa • Krv je tečno vezivno tkivo • Ima ulogu u prenošenju kiseonika i hranljivih materija do svih tkiva u organizmu, transportovanju produkata metabolizma do organa za izlučivanje kao i zaštiti organizma od patogenih mikroorganizama • Sastoji se od: – KRVNIH ELEMENATA – TEČNE MEĐUĆELIJSKE SUPSTANCE – PLAZME • Limfa je posrednik izmeću krvi i tkiva, bezbojna tečnost slična krvnoj plazmi koja sadrži samo bela krvna zrnca
  34. 34. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi 1. ERITROCITI – crvena krvna zrnca – transport gasova 2. LEUKOCITI – bela krvna zrnca – odbrambena uloga 1. Granulociti – nespecifični imunitet 1. Neutrofili 2. Bazofili 3. Eozinofili 2. Agranulociti 1. Imfociti – specifični imunitet 2. Monociti 2. TROMBOCITI – krvne pločice – imaju ulogu u koagulaciji krvi
  35. 35. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: eritrociti
  36. 36. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: leukociti - granulociti Neutrofili Bazofili Eozinofili
  37. 37. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: leukociti - agranulociti
  38. 38. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: trombociti
  39. 39. Mišićno tkivo • Ćelije – mišićna vlakna • Imaju sposobnost kontrakcije tj. menjanja dužine • Prisustvo kontraktilnih vlakana MIOFIBRILA: aktina i miozina
  40. 40. • Poprečno- prugasto mišićno tkivo • Glatko mišićno tkivo • Srčano mišićno tkivo
  41. 41. Poprečno-prugasto mišićno tkivo • Ćelije: – miofibrili cilindričnog oblika – poprečna prugavost – mnogo perifernih jedara – најкрупније (дугачке и до 4 cm код човека) Tkivo: – Tamnocrvena boja – Snažne i brze kontrakcije (1/10-1/100 sek) – Umaranje – Pod voljnom kontrolom
  42. 42. Glatko mišićno tkivo • Ćelije: – Vretenaste – 1 jedro – miofibrili paralelni • Tkivo: – Svetle boje – Spore kontrakcije (1-1,5 min) – Izdržljivost – pod kontrolom vegetativnog NS • Улази у грађу унутрашњих органа (црево, мокраћна бешика, крвни судови, материца...)
  43. 43. Srčano mišićno tkivo • Ćelije – Granate – poprečna prugavost – jedno do dva centralna jedra • Tkivo: – Ćelije povezane u mrežu preko interkalarnih diskova – Tamnocrvena boja – Snažne i brze kontrakcije – Izdržljivost • Контролише га вегетативни нервни систем (ВНС) и сопствени аутоматски центари
  44. 44. БИЦЕПС АСОЦИЈАЦИЈА аплауз несвестан попречно-пругасто ткиво за рад Иван Павлов 1/3 руковање пателарни теретана рука рефлекс мишић A1 A ВБ В3 В1 Б3 Б2 Б1 A2 A3 В2 ???
  45. 45. Nervno tkivo • Нервно ткиво састоји се из нервних и потпорних ћелија. • Улази у грађу нервног система животиња. • Улога: пријем и пренос нервних импулса, њихове обраде и слања • повратних информација телу како би организам био у равнотежи. • Funkcionalne i natomske jedinice: – NERVNE ĆELIJE ( NEURONI)
  46. 46. НЕУРОН
  47. 47. Nervno tkivo
  48. 48. ТИПОВИ НЕУРОНА У зависности од смера кретања нервног импулса, разликујемо три типа неурона: 1. сензитивни (осећајни) – проводе нервни импулс од чулних ћелија – рецептора до централног нервног система (ЦНС); 2. интернеурони – налазе се у ЦНС-у и повезују сензитивне и моторне неуроне; 3. моторни (покретачки) – проводе нервне импулсе од ЦНС-а до ефектора – органа који треба да реагују (мишићи и жлезде).
  49. 49. ТИПОВИ НЕУРОНА Према броју наставака који полазе од тела неурона такође разликујемо три типа неурона: 1. униполарни – од тела неурона полази један наставак који се грана на дендрит и аксон; 2. биполарни – од тела неурона полазе два наставка – дендрит и аксон; 3. мултиполарни – од тела неурона полази више наставака – дендрита и један аксон.
  50. 50. Literatura • Imre Krizmanić, Mirjana Ulčanin – Biologija 2 udžbenik za II razred prirodno-matematičkog smera, Novi logos, 2016 (korišćeni su slajdovi sa CD-a) • Brigita Petrov, Miloš Kalezić: Biologija za II razred prirodno-matematičkog smera, ZUNS, Beograd 2003 • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001. • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.

×