2.
Нервни систем обезбеђује усаглашавање организма са
спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на
промене у тој средини и координацију деловања
организма као целине.
Изграђен је од:- неурона (нервних ћелија)
- Шванових ћелија
- глијалних ћелија(неуроглија)
Нервне ћелије формирају СИВУ и БЕЛУ масу.
Сиву масу чине тела нервних ћелија.
Белу масу чине дуги наставци нервних ћелија.
3.
Неурони су осетљиве ћелије, могу лако
да се оштете или униште због повреде,
инфекције, притиска, хемикалија или
недостатка кисеоника. Штавише како
неурони не могу да се обнављају када
су једном уништени, такви поремећаји
имају озбиљне последице.
Неурони имају специфичну грађу.
Неурони постоје у разним облицима и
величинама, али сви имају исту основну
структуру.Састоје се од нуклеуса или
једра које се налази у сферној области
неурона, названој ћелијско тело. Из
ћелијског тела излази више финих,
коренастих влакана. Ова влакна се
називају дендрити. Из ћелије, такође,
излази једно дуго влакно које се назива
аксон. На другом крају рачва се у више
гранчица, а свака од њих се завршава
сићушним крацима..
Физиолошке особине нервне ћелије
су:
НАДРАЖЉИВОСТ- способност да одреагује
на промену из околине преношењем
надражаја/информације
ПРОВОДЉИВОСТ- способност да преноси
информацију; пренос информација се увек
врши у једном смеру, од тела неурона ка
аксону
4.
Сваки крак је веома близу, али,
заправо не додирује дендрите
других неурона. Тај празан
простор назива се синапса и
кроз те шупљине поруке се
преносе помоћу хемикалија
које се зову нервне преносне
супстанце или
неуротрансмитери. Када
сигнал стигне до крака на крају
аксона, може, у неким
околностима, да прескочи
преко синапсе до дендрита
суседног неурона и тако
настави своју путању.
Разликујемо нервне синапсе-
између две нервне ћелије и
нервно-мишићне синапсе –
између неурона и мишићне
ћелије
5.
Целокупан централни нерви систем мора да се
одржава великом количином дотока крви која
обезбеђује кисеоник и хранљиве материје.
Има две врсте заштите. Прва је коштана
заштита: лобања, која окружује мозак и кичмени
канал, који окружује кичмену мождину.
Друга врста зашите састоји се од три мембране
влакнастог ткива које се називају мождане опне, и
то су тврда, паучинаста и мека опна. Оне
прекривају цео мозак и кичмену мождину.
Мождано - мождинска течност или ликвор
тече кроз простор између паучинасте и меке опне
око мозга и кичмене мождине и амортизује шок.
6. Мозак човека састоји се
од 5 делова:
Продужена мождина
Мали/задњи мозак
Средњи мозак
Међумозак
Велики/предњи мозак
Кора великог мозга издељена је у
режњеве са посебним функцијама:
1.Потиљачни-центри за вид
2.Слепоочни-центар за слух и говор
3.Темени-додир, укус, бол, топлота и
хладноћа
4.Чеони-контрола вољних покрета,
говор, више нервне делатности
7. Продужена мождина повезује
кичмену мождину са осталим
деловима мозга. У њој су смештени
центри за дисање и рад срца због
чега се означава и као “ЧВОР
ЖИВОТА”. У њој су смештени и
центри урођених рефлекса (кијање,
кашљање, гутање...)
Средњи мозак садржи примарне
центре за вид и слух. Са
продуженом мождином и можданим
мостом чини мождано стабло
кроз које се преносе информације
од мозга до кичмене мождине и
обрнуто.
Мали мозак смештен је у
потиљачном делу лобање а
изграђен је од две хемисфере
између којих је црв. Има улогу у
одржавању равнотеже, контроли и
усклађивању покрета.
8.
9. Задњи део нервне цеви,
кичмена мождина, представља
цилиндрични стуб нервног ткива,
дугачак око 40 цм, простире се
целом дужином тела од мозга до
седалног дела. Идући ка задњем
крају тела она се сужава, има
централни канал у средини. Са
обе стане кичмене мождине
полазе нерви који су
сегментално распоређени – има
31пар.
Распоред сиве и беле масе је
обрнут у односу на велики мозак
– бела маса је споља, а сива се
налази унутра. Сива маса на
попречном пресеку даје облик
слова Х, наиме, она образује
један пар леђних и један пар
трбушних рогова. Са леђних
рогова полазе сензитивна, а са
трбушних моторна нервна
влакна па се по изласку из
кичмене мождине сједињују у
заједнички нерв.
10. РЕФЛЕКСИ представљају одбрамбене реакције
организма.
Могу бити:
1.УРОЂЕНИ/БЕЗУСЛОВНИ 2.СТЕЧЕНИ/УСЛОВНИ
(кијање, кашљање, гутање..) (вожња бицикла...)
11.
12.
Од централног нервног система (мозга и
кичмене мождине) полазе нерви који чине
периферни нервни систем, који повезује
централни нервни систем са свим деловима
тела.
Код човека периферни нервни систем чини:
- 12 пари главених (кранијалних) нерава, који
полазе из нижих делова мозга (мождано
стабло) и инервишу област главе
- 31 пар мождинских (спиналних) нерава који
полазе из кичмене мождине и инервишу
периферне делове тела.
Огранак периферног нервног система је
АУТОНОМНИ НЕРВНИ СИСТЕМ
(парасимпатичка и симпатичка компонента)
13. * Мозак прима поруке од чулних органа - очију, ушију, носа, језика и коже, као
и од низа рецептора у мишићима и сензорима температуре крви. Они се
понашају попут уређаја за унос информација у комјутер. Ове информације
путују до специјалних пријемника, односно сензора, смештених у
хемисферама мозга.
* Поруке, које шаљу нерви, су познате као импулси. Они у многоме
подсећају на електричне сигнале у струјним колима у оквиру компјутера.
Сваки неурон је слабо наелектрисан, чак и онда када се не користи и то
захваљујући наелектрисаним хемијским супстанцама у ћелији и око ње.
Сви импулси су идентични. Сваки део мозга тумачи поруке на основу тога
колико их прими у одређеном тренутку. Мозак одређује које су поруке од
веће важности за тело.
* Нервни импулси путују мозгом брзином до 400 km/h, а 200 оваквих
импулса може проћи неуроном сваке секунде. За разлику од компјутера
којег можемо искључити, мозак је увек активан. Чак и када спавамо сваке
секунде до мозга и из њега путује 50 милиона нервних порука.
