Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Hemijski sastav ćelije,
Biologija,
Sonja Osmanović,
Radica Dimitrijević,
Gimnazija Aleksinac
Prezentacija je u skladu sa nastavnim planom i programom predmeta Opšta i oralna histologija i embriologija Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićNašaŠkola.Net
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Hemijski sastav ćelije,
Biologija,
Sonja Osmanović,
Radica Dimitrijević,
Gimnazija Aleksinac
Prezentacija je u skladu sa nastavnim planom i programom predmeta Opšta i oralna histologija i embriologija Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Ćelijske organele,
Biologija,
Darko Stevanović,
Danijela Veljković,
Gimnazija Aleksinac
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara JovčićNašaŠkola.Net
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
tema,
predmet,
učenika,
nastavnik,
Gimnazija Aleksinac
1. Митохондрије
● Митохондрије су мембранске органеле присутне у
ћелијама скоро свих еукариотских организама.
Представљају кратке, сферичне или штапићасте
структуре, ширине од 0.5 до 1 микрометра, а дужине
неколико микрометара. Оне су изузетно покретне
органеле које константно мењају свој облик спајајући
се међусобно и поновораздвајајући.
● Митохондрије су заоденуте двема мембранама,
спољашњом, глатком која је пропустљиваза крупне
молекуле, и унутрашњом, која је мање пропустљива
и гради читав низ набора (криста). Између ове две
мембране налази се интермембранозни простор.
Унутрашњост митохондрија испуњена је матриксом.
Типична еукариотска ћелија садржи око 2000
митохондрија.
2. ● Спољашња митохондријална мембрана одређује
облик ове органеле и захваљујућиприсуству великог
каналског протеина порин она је пропустљиваза
одређене молекуле.
● Унутрашња митохондријална мембрана има
неколико пута већу површину од спољашње
мембране. Своју површину знатно увећаванаборима
или кристама оријентисаних ка центру органеле.
Кристе могу вариратипо броју, величини и облику. У
неким случајевима унутрашња мембране образује
формације које се слепо завршавају - тубуле.
● Матрикс испуњава унутрашњост митохондрија и
представља мешавину неколико стотина ензима који
конвертују продукте метаболизма угљених-хидрата,
липида и протеина кроз Кребсов циклус до угљен-
диоксида и воде уз ослобађање енергије у облику
молекула АТП-a.
3. ● Сви процеси који се одвијају у ћелији, било да су
процеси синтезе или разградње, у некој од својих
фаза захтевају утрошак енергије. Хидролизом АТП-а
(аденозин трифосфата) обезбеђује се хемијска
енергија неопходна за те процесе. Од АТП-а се
одваја једна фосфатна група при чему настаје
аденозин-дифосфат-АДП. Временом се АТП троши и
мора бити синтетисан нови молекул АТП-a. Управото
4. обнављање АТП-а које је од суштинског значаја за
живот ћелије одигравасе у митохондријама.
● Постоје ћелије са једном митохондријом и ћелије са
више хиљада митохондрија. Број зависи од функције
ћелије. Уколико је улога ћелије пренос нервних
импулса ту ће бити мањи број митохондрија него у
мишићним ћелијама, којима треба много енергије.
Зрели еритроцити их уопште не садрже, док
метаболички активне ћелије, као нпр. имају између
1000 и 2000 митохондрија.
● Митохондрије су уствари органеле које се понашају
као дигресивни систем који узима хранљиве
материје, разлаже их и ослобаћа енергију за ћелију.
Овај процес стварања енергије познат је као ћелијко
дисање.
МИХАИЛ НОГОВИЋ I-4